raketaš ::
Dobro rezoniraš , samo ima tu kvaka Bulava bi mogla dobaciti 36 lešnjaka na 4000-5000 km, ali ne može dobaciti to na 600-800 km.
Potpuno si u pravu. Ako su korišćene platforme za lansiranje na ovoj lokaciji, koja je najistočninije, 30 km od kazahtanske granice, odatle do Južmaša ima tačno 830 km. Dovoljno je blizu Kazahstana da se sa malo sreće može uhvatiti da li je nešto lansirano.
Inače i večeras nikome ne pada na pamet da leti u blizini poligona, Znamensk označen kao orijentir.
If much kinetic energy is converted to heat, it reduces the energy available for mechanical work (penetration). Penetration is largely driven by the rod's kinetic energy, which overcomes 1/9
kokodakalo ::Jako malo znamo o Oresniku da bismo donosili zakljucke. Imamo cinjenicu da ukri kriju slike udara i izvlacimo zakljucak da je jako zajeban, ali to je sve.Dovoljno.
Čak i najkonzervativnije procene mase i brzine penetratora nagoveštavaju da je efekat svakog pojedinačno isti ili veći od onog koji pravi bar Geran, a verovatno veći i od dosta jačih stvarčica. Dakle jedan Orešnik menja desetine možda i stotine avio bombi, dronova ili krstarećih raketa. Zašto stotine? Zato što bi značajan deo tih sporih letelica bio oboren. Zato što penetracija vazdušnog prostora podrazumeva gubitke a savladavanje protivničkog PVO zahteva saturaciju velikim brojem projektila. Od ovoga još nema odbrane i svega par raketa radi sav taj posao. Dakle ne moraju se slati avioni i podmornice da bi se pogodilo nešto bilo gde u Evropi, a bez nuksi. Do sada se mislilo da su za udar po ciljevima strateškog značaja pogodne samo nuklearke, jer se nikom ne isplati da stavi jednu običnu klasičnu b/g od par stotina kg na tako skupu raketu, bilo bi glupo. A nukse se ne potežu olako. Orešnik menja sve te kalkulacije i to je frka.
Pokazan je 1 grozd, a ne plantaža lesnika.....i pitanje je koliko ih ima, kao i kapacitet proizvodnje....a logično je da ih nema koliko se ovde misli da ih ima,...
Кунктатор,
Велико питање код Орешника није разорна снага, за то имамо добре процене, већ прецизност.
Имамо шест засебних глава, које се раздвајају на шест сегмената. Колика је прецизност једне глава? Колико је расипање? Колико покрива шест сегмената?
То су све неодговорена питања.
За које врсте мета је погодна таква глава? Да ли само за просторне, попут великих фабрика?
Да ли би могла да гађа тачкасте, попут батерија ПВО и аеродрома?
Ako pretpostavimo da tih 6 glava imaju upravljivost odnosno korekciju do cilja, i da svaka glava ne mora nositi te penetratore od 50kg, zašto ne 60 od 5kg ili po pola kile . . . Ugl ta neka minimalna masa koja se nece istopiti i izgubiti kineticku energiju.
U tom slucaj nezaklonjen cilj bi dobrano stradao, bilo to kolona, položaj bilo čega ili avioni na stajanci.
A ne vidim zašto glava ne bi mogla nositi različite vrste penetratora.
Dakle, to je oruđe sa strahovitim potencijalnom, a što se tiče preciznosti ne bih rekao da je CEP ispod 100m zbog činjenice da glava otpušta penetratore na nekoj visini i pod uglom koji ne mora svaki put biti isti.
vathra ::Велико питање код Орешника није разорна снага, за то имамо добре процене, већ прецизност.
Имамо шест засебних глава, које се раздвајају на шест сегмената. Колика је прецизност једне глава? Колико је расипање? Колико покрива шест сегмената?
То су све неодговорена питања.
За које врсте мета је погодна таква глава? Да ли само за просторне, попут великих фабрика?
Да ли би могла да гађа тачкасте, попут батерија ПВО и аеродрома?Tačno. Ne znamo ništa o preciznosti i rasipanju. Ne volim da nagađam a i materiju poznajem tek površno. Ima ovde i pametnijih i stručnijih koji bi mogli dati "educated guess". Ipak, prilično sam siguran da pojedinačne PVO baterije nisu isplativ cilj za ovakve sisteme. To bi pre bili veliki radari ili sistemi komande i kontrole. Generalno, infrastruktura uvezanog sistema PVO.
Neka na brzinu sklepana logika mogla bi biti ovakva...
Pretpostavke:
1. Rusi neće udariti po teritoriji NATO zemalja osim u slučaju da ...
1.1. ... je na njih pucano sa te teritorije;
1.2. ... postoji "jasna i neposredna opasnost" da će biti dejstvovano sa te teritorije, sredstvima koja mogu Rusima naneti značajnu štetu.
2. Rusi će se držati principa reciprociteta. Na svaku pretnju odgovoriće asimetrično ili simetrično ali ne preterano većom silom i/ili ne po cilčju preterano većeg značaja.
3. Rusi će preventivno gađati ciljeve u dubini Evrope samo ako su sve prethodne mogućnosti potrošene.
Ako je navedena lista ok, imamo sledeće mogućnosti:
1. Sa teritorije Poljske ili Rumunije, dejstvovano je po ruskim aparatima ili projektilima nad Ukrajinom. Rusija ima pravo da odgovori i to bi uradila dejstvom po mestima lansiranja. Za to nije potreban Orešnik, sva PVO sredstva sposobna za takvo dejstvo, već su u dometu krstarećih raketa i raketa manjeg dometa.
2. U slučaju dalje eskalacije, ciljevi prvog izbora bili bi ...
2.1. Instalacije koje mogu ugroziti ruski nuklearni odgovor, poput AEGIS Ashore (Poljska, Rumunija);
2.2. Instalacije PVO infrastrukture (radari većeg dometa).
Orešnik deluje kao idealno oružje za takva dejstva jer u prvom slučaju otklanja neposrednu pretnju a u drugom otvara put krstarećim raketama i ostalim platformama koje bi dalje radile po "sitnijim" ciljevima.
3. U slučaju još veće eskalacije, praktično punog konvencionalnog rata, ciljevi bi bili
3.1. Centri komande, kontrole i komunikacije;
3.2. Saobraćajna infrastruktura (luke, željeznički čvorovi, aerodromi);
3.3. Velika skladišta;
3.4. Objekti vojne industrije;
3.5. Koncentracije trupa.
Na kraju, od svega ovoga malo bi se šta moglo nazvati tačkastim ciljem. A ništa od toga nije ni prostor toliko veliki da bi zahtevao razornu moć jedne nuklearke. I opet ostaje pitanje, koliko takvih ciljeva može poklopiti jedna raketa sa svojih šest bojevih glava, pod pretpostavkom da snop od 6 lešnika garantuje pogodak? Koliko najviše ti ciljevi mogu biti međusobno udaljeni? Ja ne znam. Uglavnom znamo od čega sve zavisi odgovor ali taj odgovor nemamo.
Imajte u vidu da svako povećanje broja glava neminovno dovodi do smanjenja korisnog tereta - šipki zbog oklopa / uređaja za usmeravanje.
Tako da verovatno postoji neka cost/benefit analiza kod Rusa dokle ići u broju istih na osnovu efekta koji proizvodi na terenu.
Ko kaže da nema verzija sa samo 3 do 6 šipki po raketi? Možda će baš takva da zvekne neko komandno mesto u Kijevu i / ili okolini.
Namerno nisam rekao sa 1 šipkom jer bi bila "buckasta" i imala bi preveli otpor (osim ako je "u špic").
Na kraju krajeva, neće niko staviti "leptiriće" u balističku srednjeg dometa...Rasipanje resursa.
Ono što mi je malo čudno je da mnogo dugo traje odabir ciljeva.
Kao da tek sklapaju drugu Lesku... Voleo bh da grešim.
