Orešnik

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra :: Ипак, због метода мерења прецизност је на нивоу пар километара. За атомску БГ прихватљиво, али не и за неку типа Орешника.

Ja koliko znam, iz zemaljske artiljerije, navigacija po zvjezdama je najtacniji metod koji moze da se koristi na terenu. Nema ni govora o greskama tipa kilometra. Greske su u milimetrima. I nisu rezultat metoda mjerenja, vec su rezultat greske u osmatranju ili ocitavanju kod instrumenata.

U kosmosu nema atmosfere. Ako se osmatranje i ocitavanje vrsi automatski, i te greske su onda svedene na minimum minimuma. To mora da je apsolutno precizno.

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Бабарого,
проблем је до прецизности мерења. Ако се положај звезде очита са прецизношћу од 1 лучног минута (60-ти део степена), добије се прецизност од 1 наутичке миље. Да би добио прецизност од 20-ак метара морао би да очиташ положај са прецизношћу од 1/100 лучне минуте, односно око пола лучне секунде.
А преко свега тога да још имаш спојен рачунар на то са врло прецизним сатом, који ће да обради податке. А плус ако се ради на покретној платформи...

Проверићу са буразом, има пристојан телескоп који за потребе праћења небеских тела ради триангулацију преко звезда. Баш ме занима колика му је прецизност.

• 1Ovo se svidja korisniku: mile33
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DA, preciznost mjerenja je problem, a ne metod. Metod je apsolutno precizan, ako moze da se dovoljno precizno osmatra i ucitava.

Ali Rusi (i Ameri) to rade jos od 1960. To je davno rjeseno. Bar ga literatura ne navodi kao problem.

Citat:В функции ГЧ входят также обеспечение визирования внешних
навигационных объектов (звезд, спутников и др.) и коррекция траектории по
результатам визирования с целью обеспечения необходимой точности попадания.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja bih tu postavio raskrsnicu, odnosno Y. u lijevu stranu idu problemi gađanja s nuksama na deset tisuća kilometara kad greška od kilometra i nije tako velika, a na desnu stranu idu problemi gađanja na 1000-2000 km sa Orešnikom kad je greška od 50 m velika.

Odmah bi zaboravio GPS , kao neki faktor u toj prići , ostaje nam navigacija po zvijezdama , inercijalni sustav i prepozbavanje terena u Optičkom ili IC spektru, tu bih odmah iskljućio i radar čak i onaj pasivni i iskljućio bih lasersko pokazivanje cileva.

Nije mi pri rusi knjiga koja vrlo detaljno opisuje fotoelektrićne metode navigacije preko zvijezda , ali po sječanju mogu opisati to kao vrlo točnu metodu , u granicama jedne sekunde odnosno kuta od 5 mikrona na metar dužine. Rusi su to fotoelektrično čudo nazivali Gid dok nađem nešto postavim ovdje. Prevedeno to na artiljeriju tim se metodom vrlo točno određuje elevacija, otklon uzdužne ose projektila u odnosu na horizontalu. Budući u svemiru odnosno tokom leta ne možemo koristiti libelu , a i žiroskop horizinta če nakon par minuta napraviti dovoljno veliku grešku da promašimo zato se mora vršiti ta korekcija preko zvijezda, i crte razdvajanja zemljine kugle od svemira . Kod artiljerije baratamo sa libelama na kvadrantu koje daju otklon od 1 mm na metar , a ovdje je to sve bar 100 puta točnije.

Imam podatke da je na sustavu Pershing za određivanje horizontale korištena elektronska libela Talyvel i da se na osnovu nje dobijala horizontala i na osnovu toga zaletavao žiroskop horizonta. I to okačim ovdje dok nađem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Putun u obraćanju novinarima upitan o Orešniku a prenosi Index
Citat:
"Održimo eksperiment ili dvoboj"
Upitan o Orešniku - novoj ruskoj balističkoj raketi korištenoj protiv Ukrajine u studenom - Putin inzistira na tome da zapadna tehnologija "nema šanse" da je presretne.

"Održimo eksperiment ili dvoboj. Odaberite metu u Kijevu, dovedite tamo zapadnu protuzračnu obranu i vidite hoće li je moći presresti. Bit će nam zanimljivo", rekao je.

Putin je ranije rekao da je oružje, kad je korišteno u Ukrajini prošlog mjeseca, putovalo brzinom od 10 Macha, ili 2.5-3 km u sekundi (10 puta brže od brzine zvuka), dodajući da "trenutačno nema načina suprotstavljanja ovom oružju".

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Nije mi pri rusi knjiga koja vrlo detaljno opisuje fotoelektrićne metode navigacije preko zvijezda , ali po sječanju mogu opisati to kao vrlo točnu metodu , u granicama jedne sekunde odnosno kuta od 5 mikrona na metar dužine.
Да се мало подсетимо основа, биће лакше за каснији прорачун.
Једна наутичка миља је дефинисана као једна лучна минута на Земљином екватору.
Значи 60-ти део од једног степена, односно 360х60-ти део обима Земље.
И то је 1852 метра.

Једна секунда износи 60-ти део тога, то је скоро 31 метар.

То би требало да буде одговарајућа прецизност при мерењу, треба само видети чиме су то постигли.

Поређења ради, имам дигитални апарат са 60х зумом. И неким силним мегапикселима.
Он на максималном зуму направи слику Месеца од око 200 пиксела. А Месец је око 1/2 степена. Значи један пиксел је нешто мање од 10-ак лучних секунди.

• 5Ovo se svidja korisnicima: ivan1973, Gargantua, babaroga, darcaud, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

GID je naprava koja radi na vrlo jednostavnom principu, inercijalni sustav, žiroskopi i sva ostala skalamerija dovede osu teleskopa u pravcu neke zvijezde. Njena slika u normalnom teleskopu pada na končanicu odnosno u slučaju koeg si opisao pada na CCD čip, i to je ok ako imaš ćip dobre rezolucije , u vrijeme kad su nastajale te prve rakete sa astronomskom navigacijom nije bilo tih ćipova već se slika zvijezde vodila na zaslon od neprozirnog materijala sa pukotinom mikronske velićine. Nama je to profesor pokazao kao pukotinu između dvije oštrice žileta. Na toj pukotini dolazi do difrakcije svijetla koje dolazi sa te zvijezde , a kako ta pukotina vibrira fototranzistor daje neki sinusni napon koji je potpuno simetričan ako je optička osa teleskopa točno u centru zvijezde.

Tu "pukotinu" do oscilacija dovodi zvučna viljuška koja ima samopobudu preko elektromagneta i samopobudnog oscilatora. Tu su i dva detektora prolaska sinusnog napona kroz nulu. Jedan prati napon pobude , a drugi napon sa fototranzistora, ako je osa teleobjektiva u smjeru zvijezde nule ta dva napona su u istio vrijeme , ako osa nije u smjeru centra zvijezde napon sa fototranzistora bude raniji ili kasnije u nuli od referentnog napona.

Te nulte metode mjerenja su najtočnije, jeftine i pouzdane. Ta spravica je veličine kutije šibica a
teleskop je s povečanjem 28 puta dužine cca 20 cm.

Opisao sam nešto što je rađeno dok nije bilo digitalije, vrijeme osvajanja mjeseca i prvih interkontinentalnih raketa, suvremena elektronika omogučava sigurno bolju analizu slike zvijezde.

• 1Ovo se svidja korisniku: mile33
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

aramis s ::Jel bilo ovo? Neko je probao da izračuna ekvivalent udara probojaca. Ovde je obrađen pri masi 75kg i brzini od 9M.




Eh sada ćeteme razapeti, kako je ovde računica do Mahovog broja 9 probao sam da vidim kakva je situacija sa TNTokvivalentima na Mahovom broju 11. Ako je je početna računica u postu koji je Aramis postaviotačna i i moje petljanje sa trendovim porasta ekvivalenata dobije se sledeća škrabotina:



Kako original nema mase probojaca od 50 i 100 kg tu ću da bubnem aproksimaciju.Po ovome probojac od mase 75 kg na Mahovom broju 11 poseduje kinetičku energiju ekvivaletnu negde oko 1750 kg TNT-a, a arokimacija za masu od 50 kg 1250 kg TNT-a dok kinetička energija probojca od 100 kg bi bila ekvivalent oko 2200 kg TNT-a. Da je ovo realno? To bi moglo značilti da je probojac od 50 kg ekvivalentan punjenju FAB-3000 a stokilašica ima skoro u kilu ekvivalent punjenja FAB-5000. Pokušavam da zamislim 6 rafala po 6 tih bombi pa mi ne ide. Konvencionalno nikako se to ne može izvesti a sa druge strane tu bi značilo da b/g Orešnika nosi potencijal kinetičke energije ekvivalentan masi između 45 i 79,2 tone TNT-a. Eh da li sam ja prolupao ili se ovi brojevi uopšte ne poklapaju slučajno prepuštam Vašem sudu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzmimo da je brzina na cilju 3300 m/s i da je masa balvana 100 kg.

Kinetička energija je jednaka kvadratu brzine puta polovica mase.... 3300x3300=10 890 000 puta 100kg/2 = 544 500 000 J

Jedan kilogram TNT kad grune daje 4 230 000 J ... pa onda imamo 544 500 000/4 230 000 = 128,7 Kg. Ja sam radi jednostavnosti zaokružio da je 100 kila balvana jednako 100 kila TNT odnosno ca jedna FAB od 250 Kg

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Raketaš
Sve u svemu u startu potpuno pogrešna računica i grafikon i valja ga potpuno zaboraviti.
Elem, po formuli na 3700 m/s dolazimo mnogo manjih masa TNT ekvivalenta, što već ima smisla