Orešnik

• 7Ovo se svidja korisnicima: stegonosa, raketaš, GenZee, nemkea71, Gargantua, djboj, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@....

Raketa se označava kao SM-3 IIA i deo je Aegis sistema za presretanje balističkih projektila na srednjem delu njihove putanje. Radi se o 4-stepenoj raketi kod koje 3 stepena imaju sopstveni motorni pogon, a raketa dostiže maksimalne brzine do 13,2 Maha. Ima pogon do cca 30 sekundi do udara (kinetički efekat). Na kraju ima složeni gimbalni višekanalni IC tragač za pronalaženje cilja i završno samonavođenje.
Dakle, ne čeka raketu kada ona počne da ulazi u re-entry fazu. Naravno, raketa se opskrbljava podacima sa snažnih radara sistema Aegis koji vrše praćenje cilja ali i vrše diskriminaciju mamaca i lažnih ciljeva od stvarnog, kao i vrše korekciju putanje leta rakete. Tu je zamišljena i podrška satelita i svašta nešto.

Ali, po meni, ovo je najrealniji scenario mogućeg obaranja Orešnika ili sličnog projektila. Čim on uđe u re-entry fazu i počne da "ispušta" bojeve blokove i lažne ciljeve (deflektore i sl.), stvar se višestruko komplikuje i tu u principu deluju samo nuklearni presretači.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::@....

...Na kraju ima složeni gimbalni višekanalni IC tragač za pronalaženje cilja i završno samonavođenje.
...
To navode i za neke ranije verzije rakete a na SM3 IIA da je to dodatno unapređeno za potrebe diskriminacije ciljeva. Kako, ne znam.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, rovac, voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Kubovac"

Potpuno se slaže s tobom da se Orešnik ne ruši ( zaustavlja ) bez nuklse i to u Kapustin Jaru , sve ostalo je trla baba lan .

U cijeloj toj prići ameri ne znaju , ili neće da "znaju " da je balvanka promjera cca 150 mm i dužine oko metara , znaći 6 balanki je u modulu koji pada sa visine od 1000 km do 100 km koji je kraći od 2 metra i promjera oko pol metra, i k tome mrda sim- tam i leti brzinom od 4500 m /s kroz plazmu i nevidljiv je za radare , i oni bi to gađali s proturaketom koja košta 20 miliona dolara puta 6 ili 12 ili puta 72 ili ????? sam ja nešto pobrkao.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Gargantua, rovac, sremac983, doom83, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketaš

Oko "plazme" postoje brojne mistifikacije, ali ipak je vidljiva za radare, pod uslovom da su u pitanju radari koji mogu da prate ciljeve koji lete tim brzinama, jer se ciljevi prati i preko brzine, selektor brzine će prikazati "promenu" i na radaru će se pojaviti "pačka". Ali zato su ti radari ogromne snage i veličine, bilo da se radi o metarskim i decimetarskim sovjetskim i ruskim radarima ranog otkrivanja koji su veličine omanje piramide u Egiptu ili se radi o centimetarskim radarima poput onog sistema Aegis ili THAAD kome treba 2 kontejnera od 30 tona da ga hlade i još jedan takav da ga napaja.

Na kraju krajeva, gotovo svaka balistička raketa koja spada u srednji, a po pravilu svaka koja spada u intermedijarni srednji ili interkontinentalni domet je hipersonična, makar samo u re-entru fazi (srednji domet). ICBM se "spušta" brzinama preko 20 Maha.

Zato su i Sovjeti, danas Rusi, a i Ameri konstruisali onolike radarske strukture sa više tipova radara i za rano otkrivanje, i za praćenje i za diskriminaciju. Kasnije je sve to uglavnom složeno u jedan ili dva radara.

Takođe, rakete koje imaju "hit to kill" sposobnost imaju najčešće IC glave, upravo zato da "osete" toplotu koju stvara plazmeni "omotač" koji se kao "rep komete" vuče sa strane i iza projektila.

Druga opcija je naravno projektil sa nuklearnom bojevom glavom, kada više ništa ne daje efekat, mada su i ti presretači konstruisani za projektile sa jednom bojevom glavom. Sada, kada projektili imaju unutar jednog re-entry vozila 3, 6 ili 8 bojevih glava (blokova), pa čak onda i unutar tih bojevih glava (blokova) po 6 još manjih, onda se postavlja pitanje da li uopšte ima odbrane i da li se isplati lansirati nuklearku na ovakav projektil koji nije naoružan nuklearnom bojevom glavom, a koji se "spustio" na visine sa kojih počinje "da ispušta" submuniciju. Poslednji niz submunicije se čak ispušta na visinama ispod 10-12 km, što znači da leti sekund-dva ili kraće do zemlje. Kakva odbrana, kakvi bakrači.

• 2Ovo se svidja korisnicima: rovac, zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Kada smo kod forme balvana. Pade mi na pamet da se podsetimo ispitane konusne balvančine, protivrakete 53T6 Gazela.







Kolika je mogućnost da probojac identična umanjena varijanta ovog konusa?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::Sada, kada projektili imaju unutar jednog re-entry vozila 3, 6 ili 8 bojevih glava (blokova), pa čak onda i unutar tih bojevih glava (blokova) po 6 još manjih, onda se postavlja pitanje da li uopšte ima odbrane i da li se isplati lansirati nuklearku na ovakav projektil koji nije naoružan nuklearnom bojevom glavom, a koji se "spustio" na visine sa kojih počinje "da ispušta" submuniciju. Poslednji niz submunicije se čak ispušta na visinama ispod 10-12 km, što znači da leti sekund-dva ili kraće do zemlje. Kakva odbrana, kakvi bakrači.

Laicko pitanje: Kakva je perspektiva laserskih PVO sistema za odbranu od takvih raketa sa submunicijama?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je sa sadašnjim sistemima nikakva.
Današnji borbeni laseri mogu spaliti neki dron za nekoliko sekundi držanja fokusa na njemu, i to do nekoliko kilometara rastojanja, maksimalno.
Balvanu od 100 kila volframa taj laser ne može ništa. Možda da mu malkice pokvari aerodinamiku ako mu načne neki delić površine.
Sve bi to moglo tek možda u kosmosu (da laser bude u kosmosu), gde se sa malim gubicima može delovati neko znatno duže vreme, pa da se naruše stvari pre nego što se odvoje balvani.
Kad uđe u atmosferu, em laser nema dovoljan domet sa dovoljnom snagom, em nema dovoljno vremena da napravi neku vidljivu štetu volfram balvanu.
Nedovoljna snaga, prevelika masa, materijal sa ekstra visokom temperaturom topljenja...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Drakce65, Denaya
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Belac91 ::

Laicko pitanje: Kakva je perspektiva laserskih PVO sistema za odbranu od takvih raketa sa submunicijama?

Verovatno nikakva. E sad, postoji razvoj tzv. strateških laserskih sistema poput ruskog Peresveta ( ili Zadire). Prema podacima koji su dostupni (ali uzmite ovo sa zrnom soli), Peresvet je u stanju da zaslepljuje satelite u nižoj Zemljinoj orbiti, pa čak i da ošteti njihove senzore, ali i strukturu same platforme. Ovo je pre svega zamišljeno da se radi u trenutku kada bi strateški (nuklearni) raketni sistem menjao položaj, pa se stoga ovi laseri nalaze oko baza strateških raketnih (nukleranih) snaga ruske vojske. Što se tiče dometa, radi o dometima od više stotina kilometara (pa do 1500 km, po rečima Šojgua na jednom od izlaganja pred ruskim MO), da bi se ostvarili ovakvi zadaci.

Naravno, ovaj laser će imati još efektniji učinak ako dejstvuje na bespilotne letelice ili čak avione sa izviđačkim kontejnerima i sl. jer oni lete na manjim visinama, pa se manje snage gubi u prostoru i moguća su veća oštećenja i same strukture. Ovde se navodi, bez pojašnjenja, i mogućnost takvog dejstva i na "visoko-precizna" oružja, a što se tiče dejstva na balističke rakete srednjeg i većeg dometa postavlja se pitanje da li se ima vremena da laser napravi "štetu" na strukturi koja bi makar skrenula projektil sa putanje, a pitanje je i praćenja cilja. Peresvet ima svoje optičke lokacione senzore, ali ostaje pitanje praćenja cilja koji se spušta hipersoničnim brzinama.

I ovde opet govorimo o nekoj "teoretskoj" mogućnosti kada je u pitanju projektil sa 1 b/g, ali sa MIRV ili MRV, mislim da je za sada u pitanju "nemoguća misija".

• 1Ovo se svidja korisniku: Drakce65
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drakce65 ::@bojank,

Pošto si ekspert za tenkove, možda si upoznat (ne znam, samo pitam) sa nekim testovima prodiranja potkalibarskih, protivoklopnih projektila, u različite materijale (zemlja, pesak ili slično)?
Takvi mogu dostići ili preći mahov broj 5 na nadmorskoj visini i od volframa ili DU su.

Ako je nekad neko radio takve testove, moguće je da postoje podaci o dužini zaustavnog puta u takvim materijalima.
Ako postoje takvi podaci, iz dužine zaustavnog puta možemo izvući negativno ubrzanje, odatle vreme trajanja događaja, posledično i snagu impulsa, pa možemo neku aproksimaciju na pretpostavljeni balvan Orešnika i odatle neku pretpostavku o dubini penetracije.

Verovatno bi smo bili bliži istini o dubini prodora u zemlju, uz tvoju pomoć (ako postoje takvi podaci).

Znam da ovo nije što si tražio ali ako te zanima ovde možeš da pogledaš rezultate testova do koje dubine prodire pancirna municija ispaljena iz teške snajperske puške u oklop i razne materijale kao što su pesak i glina.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala lepo @13892!