Neutral-M ::@Rocker
Mislis 36 bg napunjenih kasetnom municijom?
Ne, mislio sam na 6 bg napunjenih mnogo većim brojem penetratora, koji bi naravno bili proporcionalno manje mase.
Čini mi se da sam negdje vidio da već postoji takva bomba ili slično, volframski penetratori ili čak neke strelice, ne mogu da se sjetim detalja.
Na kraju krajeva, pa i u 1ww su imali neke strelice koje su sipali iz aviona, gravitacija činila svoje . . .
Elem, apropo preciznosti još jednom, ako sam dobro shvatio kako Orešnik funkcioniše, gađa se prostorija a ne tačkasti cilj, jer mi se čini da sami penetratori nemaju mogućnost korekcije putanje.
Dosta se licitira sa brojem bojevih glava na Orešniku i sa masom pojedinih balvanki. Nešto sam već pisao oko toga da raketa s kojom se lansiraju balvanke ne može samo tako skinuti domet sa dokazanih 6000 km , na dokazanih 600 km. Dakle nije to ista raketa i ona ne može danas letiti 6000 km , a sutra njena sestra 600 km. To su dvije razlićite rakete koje su napravljene od istih dijelova. Vjerojatno je isti lanser sa svom pratečom elektronikom za navigaciju, Vjerojatno je isti promjer prvog stupnja, i isti raketni motor , jer bi bilo besmisleno praviti novi kad taj stari može poslužiti.
Odslušao sam preko 50 sati raznoraznih analitičara, i zapazio jedan zanimljiv podatak o formaciji tih raketnih divizija i pukova. U puku može biti od 8 do 10 lansera s raketama na gotovs , i nije problem da se dva lansera izdvoje iz puka i daju na poligon radi bojevog gađanja. To gađanje radi posada puka , ali prethodno se skine bojeva nuksa i postavi inertna , a u ovom slučaju se stavi glva sa balvankama. Tu zamjenu bojevih glava ne radi posada već ekipa iz zavoda koji vrši ispitivanje bojeve glave.
U slučaju Orešnia se ne treba postavljati pitanje koliko ima gotovih raketa ili kad poćinje serijska proizvodnja, već koliko je divizija odnosno pukova naoružano s raketama Jars odnosno Rubež, i iz toga pomnoženo sa dva možemo dobiti broj perspektivnih ciljeva u dvorištu ili ispred dvorišta, a tu se spominje cifra oko 50 .
Ono što se zaboravlja , odnosno ne zna , jeste da nema apsolutno nikakve sličnosti u terminalnoj fazi leta bojeve glave sa nuksom i bojeve glave s balvankama.
Nuksa je promjera cca pol metra i relativno lagana, sama jezgra je gusta cca 20 kilograma na litru volumena , ili cca 6 kilograma plutonija velićine loptice za tenis, oko nje je eksploziv sa koncentratorima velićine nogometne lopte , pa nešto malo berilija kao radioaktivni štit za posadu lansera , ostalo su sve relativno lagani keramićki izolacioni materijali . Nuksa je osjetljiva na temperaturu , ne smije se ni ohladiti dok leti kroz svemir niti ugrijati dok prolazi kroz atmosferu.
Njene vanjske dimenzije i oblik daju neki balistički koeficijent i uzmimo da je on doveden do savršenstva isto kao i balistički koeficijent granate za brodski top kalibra 406 mm , isto kao što je doveden do savršenstva i balistički koeficijent metka za Tanđaru. Oba projektila su vrlo slična i napuštaju cijev sa sličnim brzinama , a ne lete ni približno jednako daleko. ZAŠTO ????
Otpor zraka , naravno . Prof. Trivunac je u svojim predavanjima ( 1950 godine ) to lijepo izložio i usporedi granatu kalibra 406 mm i zrno 5,56mm . Uvodi on u kobasu i zakon otpora i masu projektila i promjer , i svašta nešto i na kraju dobije izraz " poprečno opterečenje projektila " koji kod ganate 406 mm iznosi 0,078 , a kod zrna 5,56 mm iznosi 9,8 . Znaći da granata kalibra 406 mm cca 125 puta lakše prolazi kroz atmosferu od zrna kalibra 5,56 mm.
Koja je analogija sa nuksom teškom 200 kilograma i balvankama teškim 200 kilograma. Nuksa je " lagana"i ima veliko poprečno opterečenje , zato naglo gubi brzinu kod ulaska u atmosferu , čak se retro raketama usporavaju da ne ulete prebrzo i ne izgore. I upravo u toj zoni ih love proturaketni sutavi.
Balvanke su malog promjera i vrlo teške imaju malo poprečno opterečenje i uopče ne gube brzinu kod ulaska u atmosferu čak je moguće da od slobodnog pada dobiju još 300 m / sekundi u toku prolaska kroz atmosferu.
Balvanka mora imati MASU i ne može biti neka iglica ili koplje poput onog na tenkovskim topovima. Mali meteori izgore u visokim slojevima atmosfere , veliki padaju i izgore i budu velićine oraha , oni zaista veliki pomjeraju kontinente. Balvankaa je nešto između Pada poput meteora i svijetli poput njega ali ne gubi bitno svoju masu ni energiju udaraca .
Teško je vizualizirati o kojim se tu energijama radi ali zamislimo potres kojeg pavi tenk od 50 tona koji pada sa visine od dva kilometra, e takvih 36 tenkova je palo na Južmaš, s tom razlokom što tenk ostaje na površini , a balvanka prodire stotinjak metara kroz tlo. Pri tome se od trenja zaista užari, a Volfram zaista gori , uzme kisik od vodika iz vodene pare samo tako. Ali mislim da taj piroformni efeket nije bio prvi cilj konstruktorima.
Mislim da je osnovna ideja bila sakriti balvanku od radara , ona je nevidljiva za radar, drugo kod tih brzina nema presretanja jer je susretna brzina balvanke i proturakete cca 20 maha. Brzina razletavanja volframskih kuglica kod proturakete je cca 5 maha , dok one sa par metara dođu do balvanke ona je prošla, a ako kuglica i pogodi ?? što može napraviti 10 grama volframa balvanu od 200 kg. Volframa -ništa.
raketaš ::Dosta se licitira sa brojem bojevih glava na Orešniku i sa masom pojedinih balvanki. Пре пар дана је Путин изјавио да Орешник има 10 засебних бг
Citat:Путин: «У "Орешника" десять разделяющихся блоков, атакующих цель со скоростью 10 Махов, все, что находится в эпицентре взрыва, превращается в пыль». https://t.me/denazi_UA/81229
kybonacci ::raketaš ::Dosta se licitira sa brojem bojevih glava na Orešniku i sa masom pojedinih balvanki. Пре пар дана је Путин изјавио да Орешник има 10 засебних бг
Citat:Путин: «У "Орешника" десять разделяющихся блоков, атакующих цель со скоростью 10 Махов, все, что находится в эпицентре взрыва, превращается в пыль». https://t.me/denazi_UA/81229
Ma pusti Putina , to je onako figurativno , da je on crtao male krugove u velikom krugu onda bi znao da postoje neki optimalni brojevi balvanki u velikom krugu . Prije svega je to tri komada malih u velikom krugu. Zbog aerodinamike , gužve u lanseru i samoj raketi obično ta tri mala komada budu pod konus kao tri krnja stošca . Ima negdje ta fotka , ako je nađem postavim je. U žargonu to zovemo tri u red , i to dobro znaju lovci sa saćmaricama . Ako se koristi sustav tri u red onda jako zgodno bude 6 ili 9 komada, jer se slažu u međuprostor.
Slijedeći optimalni broj je 7 , i to tako da je jedna u centru i 6 okolo. Mislim da je oćito u ovom snimku iz Južmaša da je bilo 6 glavnih nosaća (tri u red u dva reda). Tih 6 bojevih glava je oćito svaka za sebe bila navođena.
Mislim da je Talijan to dao u nekoj analizi tri komada su pala uzduž jedne hale , a tri komada popreko , zapravo opet uzduž jedne hale koja je bila okomito na ovu prvu.
Raspored jedna u sredini i 6 okolo je dobra zato što ova srenja može biti puna elektronike i imati u repnom dijelu mlaznice za opravljanje , a ovih 6 okoli je štite od pregrijavanja , tu je šesterokutni oblik vanjskih optimalan jer se dodiruju u širokim plohama i štite onu unutrašnju od pregrijavanja.
Taj ansmbl od 6+1 se raspada negdje iznad oblaka na 5-6 km visine i pri tome ona srednja izgori , to je onaj bljesak u oblacima , i iz te vatrene kugle vidimo 6 užarenih balvana . Iz snimka mi ne vidimo da li oni padaju u nekom krugu od 50 metara , jer je snimak dvodimenzionalan i ćini se da padaju po liniji , što nije moguće , to mora biti dio konusa , odnosno krug ili elipsa ovisno od daljine s koje se gađa.
Bilo je pitanje oko probojnosti balvanke, nemam pojma , to su brzine i gabariti van svake pameti , mogu iz osobnog iskustva govoriti o podkalibarnim projektilima od volframa iz tenkovskog topa i brzinama ispod 1800 m/s .
Ja sam ćisto slučajno zaglavio u tom području, kolega s faksa je dao studentu kao diplomski neku teoriju zabijanja stupova ( šipova ) u zemlju. Na kraju su skoro na je.. i profesor i student jer im teorija nije štimala u praksi, a rokovi za diplomski su se približavali. Kolega me pitao što mislim o tome jer kao nešto se kužim u zabijanje projektila u tlo. Počeo sam kopati po sveućilištima i znanstvenim radovima i naslutio da se tu nešto događa unatrag 5 -10 godina.
Jedna od tema koju je tupio OKB Lavočkina je istraživanje mjesečeve površine volframskim projektilima koji bi udarali u tlo mjeseca i izazivali potrese ili eksplozije koje bi izbacile materijal iz dubine na površinu , radi kasnijih analiza. Orbitalna brzina oko mjesca je tu negdje ko brzina orešnika , a i masa projektila je tu negdje.
Respektabilna biografija prof Postola i dosta naivan pokušaj američkih vlasti da obmane svoju i svijetsku javnost u svezi konačne energije koju ima balvanka na cillju , u tom pretumbavanju jedinica iz funti u tone i metara u stope su se malo pogubili.
Uvaženi profesor polazi da je balvanka od željeza , ko da je beg cicija , ko da je rusima problem staviti 3,5 tona folframa u balvanke, a stavili su 7 tona , ali to sad nije bitno, lijepo se ogradio da je pošao u analizi da je balvanka od čelika da bi došao do nekog volumena odnosno gustoče punjenja, morao je početi od nečeg .
Naravno da smo i mi pošli istim putem u analizi od jednostepenog JARSA, sad da li je početna masa 38 ili 35 tona i nije toliko bitno , Bitna je konačna brzina jer s kvadratom te brzine raste energija udara, a tu smo se složili da je više od 10 Maha , ali folframska balvanka zbog veče mase , a manjeg prsjeka ima manje usporenje pa je onda brzina 11,5 , a ne 10 , a to je cca 50% više energije udara.
Obrni okreni bilo bi fer da je rekao da je energija udara jedne balvanke milion nečega i da je to pretvorio u masu tenka abrams koji pada sa 2 kilometra visine na Južmaš.
Ракеташ
Питање до тебе
а Шта ако ставе Осиромашени ураниум...
a ovo mi je reko Gugleskorosveznajuchi
Citat:Uranium has a very high density of 19.07 g/cm3, only slightly lower than tungsten (19.3 g/cm3) and somewhat higher than lead (11.35 g/cm3.)
Respektabilna biografija prof Postola i dosta naivan pokušaj američkih vlasti da obmane svoju i svijetsku javnost u svezi konačne energije koju ima balvanka na cillju , u tom pretumbavanju jedinica iz funti u tone i metara u stope su se malo pogubili.
Uvaženi profesor polazi da je balvanka od željeza , ko da je beg cicija , ko da je rusima problem staviti 3,5 tona folframa u balvanke, a stavili su 7 tona , ali to sad nije bitno, lijepo se ogradio da je pošao u analizi da je balvanka od čelika da bi došao do nekog volumena odnosno gustoče punjenja, morao je početi od nečeg .
Naravno da smo i mi pošli istim putem u analizi od jednostepenog JARSA, sad da li je početna masa 38 ili 35 tona i nije toliko bitno , Bitna je konačna brzina jer s kvadratom te brzine raste energija udara, a tu smo se složili da je više od 10 Maha , ali folframska balvanka zbog veče mase , a manjeg prsjeka ima manje usporenje pa je onda brzina 11,5 , a ne 10 , a to je cca 50% više energije udara.
Obrni okreni bilo bi fer da je rekao da je energija udara jedne balvanke milion nečega i da je to pretvorio u masu tenka abrams koji pada sa 2 kilometra visine na Južmaš.
Pošto Profa (Omeriken) uvodi Mahov broj pa buni narod, da malo pojasnimo.
Mahov broj zavisi od:
- brzine kretanja tela v (m/s)
- temperature okoline T (K)
M=v/c=v/(20.1*(T)^1/2)
Kako standardna atmosfera Zemlje ima promenljivu temperaturu po visini, uzmimo da je na površini 20C (293K) a gore visoko odakle dolazi Orešnik je -56C (217K)..
Ako se pri ulasku u atmosferu kreće brzinom od 3500m/s,na 217K je to 11,3M.
Ako se, usled otpora vazduha, uspori do 3000m/s , pre udara u cilj , na 20C je to 8,2M (crvena linija)
Ako se uspori do 2500m/s, to je 6,8M (narandžasta linija), a na 2000m/s je 5,5M (žuta linija).
Dakle, broj M je promenljiv sa visinom (zbog temperaturnog polja) i ta razlika za istu brzinu kretanja od V=3500m/s je celih 2,3M.
Zbog kinetičke energije, prvenstveno je bitna brzina u m/s. Mahov broj je sporedna veličina.
P.S. Oprostite ako sam omašio nagib linija usporenja, možda idu tangentno uz plavu liniju.
Možda da ljeski damo njenu temu i tamo probamo tko koliko bude mogao vremena odvojiti, pa ako je netko voljan neka započne priču.
Jako sam tanak sa vremenom pa sad samo jedna skica skroz nabrzaka i bez puno pameti nego samo malo o geometriji i masi tog što vi zovete balvan, a ja bi to više vidio kao nekakav volframov stožac
Bez ulaženja u momente inercija i slično, čisto slika kako bi se 36 takvih stožaca moglo složiti u neki gabarit od 2 metra ili ako ne tako onda u dva reda po tri...zapravo kombinacija ima i sve je ovo nagađanje. Ima i prostora i za razne blokove upravljanja, lažne mamac glave i slično jer 200 kila volframa nije neki volumen
^^ Ova naša priča o konstrukciji Leske me podsetila na jedan vic o nastanku raketnog motora.
Kaže ovako:
Prvo dali fizičarima da naprave motor.
Dođu oni posle 6 meseci, kažu: Mi smo do atoma razradili proces sagorevanja, sve razumemo kako treba, ali nemamo još rešenje... Idite radite.
Dođu hemičari: mi smo proces oksidacije potpuno razumeli, znamo koliko treba oksidansa, koliko goriva, kataliztore imamo, samo nam ovi zidovi ometaju proces i prave problem da sve uklopimo. Nastavite i vi razvoj, kažu im.
Dođu mašinci: Da vidimo: Ulaz u sistem - gorivo, oksidans, masa tolika i tolika, izlaz iz sistema - potisak, brzina...U, pa ovo lako!
Da se niko ne uvredi...
