Orešnik

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Možda da ljeski damo njenu temu i tamo probamo tko koliko bude mogao vremena odvojiti, pa ako je netko voljan neka započne priču.
Jako sam tanak sa vremenom pa sad samo jedna skica skroz nabrzaka i bez puno pameti nego samo malo o geometriji i masi tog što vi zovete balvan, a ja bi to više vidio kao nekakav volframov stožac



Bez ulaženja u momente inercija i slično, čisto slika kako bi se 36 takvih stožaca moglo složiti u neki gabarit od 2 metra ili ako ne tako onda u dva reda po tri...zapravo kombinacija ima i sve je ovo nagađanje. Ima i prostora i za razne blokove upravljanja, lažne mamac glave i slično jer 200 kila volframa nije neki volumen
Пуковниче,
колико се разумем у просту геометрију и паковање, ево пар идеја.
Мораћу описно јер ми не да качим слике са посла.

Ако је балван пресека оловке, чија је страница 75мм, односно описани радијус 150мм.
Са висином око 80цм, са аеродинамичким врхом и дном, добијамо тражених 200кг.
Три пакета оловки наслаганих у саће, један уз други, стају у круг пречника 800мм, а са два реда имамо неку висину од преко 1600мм.
То су неке минималне мере. У пракси је то сигурно веће, јер мора да има одстојање између пакета, као и додатна висина због мотора засебних пакета.
Пошто је је волфрам густ добијемо врло мале габарите.

• 3Ovo se svidja korisnicima: sremac983, laurusri, zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zoran MKD ::Ракеташ
Питање до тебе
а Шта ако ставе Осиромашени ураниум...
a ovo mi je reko Gugleskorosveznajuchi
Citat:Uranium has a very high density of 19.07 g/cm3, only slightly lower than tungsten (19.3 g/cm3) and somewhat higher than lead (11.35 g/cm3.)


Isto sve, samo hiljadu pura jeftinije .

Kod brzina preko 2000 m/s je energija udara takva da se raspada penentrator ako udari u čelik, zato se i vode velike rasprave oko toga da li je bolji uran ili volfram kod brzina koje prelaze 1700 i koji metar.

Kod udara u tlo ili beton nema raspadanje balvanke jer su zemlja ili beton mekani, ali zbog velikog trenja dolazi do zagrijavanja balvanke i isparavanja vode iz tla te ekspanzije vodene pare.

Čisto radi predođbe da vidimo što se tu događa ..litra vode dok pređe u paru daje cca 1000 litara vodene pare, ako ta para nema kud , a nema jer joj je brzina strujanja cca 400 m / s , a klip, balvanka, tiska s brzinom deset put večom dolazi di kompresije i tlak raste na 1000 bara , a zbog dopunskog zagrijavanja za savkih 273 C se tlak duplira , tako da to ode na 10000 bara samo tako.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok se ne pojave satelitske slike Južmaša veće rezolucije (a načekaćemo se, tamo je sada sve prekriveno oblacima), evo poređenja dva najsvežija dostupna snimka sa sentinela (false color, zvog boljeg kontrasta):


Rezolucija je bedna, oblaci previše prekrivaju i to baš onaj deo koji je najzanimljiviji. Pod pretpostavkom da su čestice odavno već razvejane (za ta tri dana koliko je prošlo od bombardovanja do fotografije) te da je zato oblačnost slučajna, ništa na slici ne ukazuje na velika oštećenja. Bar ne toliko velika da bi se ovde videla.

A da li ćemo ih uopšte videti na satelitskim snimcima? Ajd' zbog lakšeg računa da uzmemo masu pojedinačnog "balvana" od 100 kg i terminalnu brzinu 3000m/s, to bi bilo otprilike 450 MJ predate energije, ne? Ne uzimajući u obzir oblik, sastav i ostale faktore, opet ugrubo to bi bio ekvivalent iste te mase TNT, oko 100 kg. Dakle, otprilke kao jedna FAB-250. Ako negde grešim, ispravite me.

Precizan salvo od 36 fabovki sam po sebi bio bi za respekt, kao i efekat koji napravi po cilju. Ali nisam siguran da bismo taj efekat mogli uočiti na ovakvim satelitskim fotografijama. Krateri svakako ne bi bili dovoljno veliki.
Ništa bez snimaka sa zemlje, slike samih gađanih objekata.

• 1Ovo se svidja korisniku: ivan1973
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ivan1973 ::Koliko se sećam, bila priča da je odnos korisnog tereta i goriva 1:40...
Ciolkovski davno izračunao.

Ovo je dobro postavljeno i trebali bi poći od Ciolkovskog , ćim se pojavila informacija o balvankama na Južmašu ja sam napravio brzinsku analizu , negdje sam već pisao o tome ,a li nemam pojma gdi .

Polaz je bio od toga da koristim postojeći lnser i prvi stupanj od rakete Rubež i skinem domet na 1000 km.

Mislim da bi drug Pukovnik to mogao bolje od mene napraviti. Ubaciti u računalo podatke s kojima raspolažemo i dobiti u 5 % ili točnije što može iznesti na putanju prvi stupanj Rubeža.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Под којим углом ракете се раздвајају пенетратори?

• 5Ovo se svidja korisnicima: kunktator, raketaš, vathra, voja64, sremac983
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baš sam totalno limitiran sa vremenom pa mi nemojte zamjeriti za čisto kratke postove. Još dva tjedna pa ću se osloboditi za više, a do tad i onako drugi forumi i jubituberi neće dati pravi odgovor jer pokazalo se da MCM je svemir za njih. Raketaš, pucaj samo sa idejama, kad se oslobodim okova, pomažem



Ovo je iz Baumana i ne bi se iznenadio da je Orešnik ovo zadnje, međusobno nezavisne bojeve glave. Po geometriji onih podrtina što su pokazali bi moglo biti tako. Inače ti paketi u kojima je recimo 6 penetratora se po meni odvajaju po prestanku rada motora, daleko od cilja, i oni lete tamo gore svemirom prema cilju, u ovom slučaju svi na jedan.



U prilazu cilju paket prolazi kroz nekoliko faza kako bi se naherio kako treba i onda kreće cirkus. U ovom slučaju glava koja pada nije jedan konus nego je u njemu 6 malih teških konusa i strmopizd. Raketaš je skroz u pravu, razlika će biti totalna, jedan široki lagani konus ili 6 malih teških šiljaka koji se strmopizde odozgo je nebo i zemlja.

E da, još ovo, Vathra…naravno paketi komada volframa se mogu spakirati u stvarno mali volumen, ali konus je ono što bi po meni trebalo biti, nema bolje od konusa malog polukuta otvora za te brzine. A kad spomenuh brzine…ako to udari u zemlju sa brzinom većom od 3000m/s treba zaboraviti postulate klasične kinetičke energije čelo u čelo, nego to treba početi promatrati u sferi hidromehanike…što bi rekli taj penetrator više nije potkalibarno zrno nego kumulativni mlaz !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemkea71 ::Под којим углом ракете се раздвајају пенетратори?

Ako su primjenili algoritam s Kinđala onda to može biti i okomito na zemlju.

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Dec 2024 21:01

Sklopićemo mi nju, ja vam kažem!
Samo da ne dođu drugovi bezbednjaci da pitaju odakle podaci?
Ostalo u glavi iz mehanike fluida sa faksa...
Kad nam je predavao akademik Đorđević, upijali smo sve, ko sunđer!

Dopuna: 04 Dec 2024 21:15

raketaš ::
Ovo je dobro postavljeno i trebali bi poći od Ciolkovskog , ćim se pojavila informacija o balvankama na Južmašu ja sam napravio brzinsku analizu , negdje sam već pisao o tome ,a li nemam pojma gdi .

Polaz je bio od toga da koristim postojeći lnser i prvi stupanj od rakete Rubež i skinem domet na 1000 km.

Mislim da bi drug Pukovnik to mogao bolje od mene napraviti. Ubaciti u računalo podatke s kojima raspolažemo i dobiti u 5 % ili točnije što može iznesti na putanju prvi stupanj Rubeža.

Ovde ima lepih primera odrađenih... https://en.wikipedia.org/wiki/Tsiolkovsky_rocket_equation

U suštini oko 11-12% na oplatu i teret, 88-89% na gorivo, što daje onih 1:40 teret - gorivo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::E da, još ovo, Vathra…naravno paketi komada volframa se mogu spakirati u stvarno mali volumen, ali konus je ono što bi po meni trebalo biti, nema bolje od konusa malog polukuta otvora za te brzine. A kad spomenuh brzine…ako to udari u zemlju sa brzinom većom od 3000m/s treba zaboraviti postulate klasične kinetičke energije čelo u čelo, nego to treba početi promatrati u sferi hidromehanike…što bi rekli taj penetrator više nije potkalibarno zrno nego kumulativni mlaz !
Конус јесте добар за аеродинамику, али какав је за пробојност?
Чини ми се да је за то знатно лошији.

Такође, за паковање је незгоднији, али мислим да то није толики проблем.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko su objasnili, nema probojnosrti, već isparavanje pri udaru, "plitki" krater i udarni talas...
Neka lična zapažanja:
Kad smo kod upravljanja ovom stvarčicom u poslednjoj fazi (posle odvajanja 6 nosača šipki od rakete), cenim da tu nema mnogo korekcije putanje osim blagog vraćanja "u osu" onim mlaznicama, da se ne ponašaju kao sačma pa svako na svoju stranu.
U pitanju su kinetička zrna, ne nuklearke koje moraju da manevrišu radi izbegavanja PRO, te je brzina ultimativna.