Protivtenkovski top T-12 (2A19) - početak koncepta glatkocijevne artiljerije

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Mar 2017 23:02

https://vk.com/page-47459176_51579300

ako treba prijevod budemo se potrudili napraviti neku skraćenu varijantu

Dopuna: 07 Mar 2017 15:14

Nije glatkocijevni ali je tu blizu , RJ nas je počastio sa fotkom

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prikaz preklopnih stabilizatora ruskih zrna kod glatkocijevnih topova.



Pisalo se već o ovome na nekoliko tema, ali ima par detalja koje se nisu baš skroz raspetljali ili sam ih ja prespavao.
Forma ''b'' se smatra formom prve generacije, a forma ''a'' druge generacije. Konstrukcijska opća razlika je u tome što je kod prve generacije težište mase svakog krilca bliže osi granate nego što je os rotacije krilca. Kod druge generacije je obrnuto, os rotacije je bliža osi granate.
Posljedica je da krilca prve generacije dok zrno tutnji kroz cijev imaju tendenciju priljubljivanja uz tijelo stabilizatora, a kod druge priljubljivanju stijenci cijevi.
Za prvu generaciju kažu da se krilca potpuno otvaraju na 7-15m od usta cijevi, a za drugu odmah po izlasku iz cijevi. Ovo drugo je malo tehnički nedorečeno i malo mutavo prezentirano jer tehnika neprepoznaje pojam ''odmah''.
U svakom slučaju ta druga generacija nije moguća kod topova sa plinskom kočnicom (ili kompenzatorom) na vrhu cijevi.

Od tih ''rizičnih'' to su 122mm-ske za ožljebljenu cijev topa D-30 (BK-6 i BK-13). Očito su pomicanjem težišta maksimalno prema osi usporili otvaranje do mjere sigurnosti jer jedino ta zrna imaju pravo ''mesnata'' krilca, posebno BK-13.



Ali ono što nisam baš pohvatao je fiksiranje krilaca. Vidim 4 metode:
-špaga (100 i 115mm)
-zub na napadnoj ivici krilca koji upire na šelnu (125mm)
-zub na vrhu krilca uprt u dihtung prsten (122mm)
-vijak (115 i 125mm)

Špaga, to je jasno, prvo rješenje, izgori i ajd van. Ali ova mehanička čelik na čelik su malo nejasna. Dali sila smično kida vijak ili rotacija i neka opruga oslobađaju krilce? Isto i za zubove, kidanje ili se elementi aksijalno pomiču uslijed retardacije i oslobode otvaranje?
Ako se ne varam, vidio sam ispaljene neaktivirane sa pokidanim zubovima.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, Oscar, Oluj2, raketaš, voja64, HrcAk47
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jester ::...
Postoje takođe i informacije da su što se tiče tenkova, POVR u svom borbenom kompletu imali samo komandni tenkovi (verovatno komandni tenkovi četa), pošto je cena tih raketa tada bila (a i sada je) veoma visoka.

Ne videh ranije... '80ih u sovjetskim snagama stacioniranim u zemljama Varsavskog pakta POVR su imali svi tenkovi u ceti, sa tim sto bi u oklopnom bataljonu jedna ceta bila opremljena sa tenkovima sa POVR (T-64B/BV), dok su druge dve imale tenkove bez POVR (T-64B1/B1V). Izuzetaka su bile jedinice sa T-80B/BV gde su svi tenkovi imali POVR u BK.
Tenkovi u motorizovanim/mehanizovanim bataljonima nisu imali POVR, opremani su tenkovima T-64A/AV i T-64B1/B1V).

Na manje bitnim pravcima (Madjarska), i na teskom terenu gde se nije mogla iskoristiti prednost dometa (severno, prema Britancima) su isli tenkovi koji nisu imali POVR (T-64B1/B1V kao i stariji T-64A/AV).

Kod T-55, POVR su dobili svi tenkovi u mornarickoj pesadiji koji nisu bili direktno ukljuceni u mehanizovane/motorizovane bataljone.

Kod T-62 raspodela POVR je isla isto kao kod T-64 (jedna ceta sa, dve bez).

Od modela T-72 u zemljama VU su bili stacionirani samo T-72A/AV, bez mogucnosti koriscenja POVR. Ako se ne varam isti su bili stacionirani samo u Cehoslovackoj.

Standardni BK je bio 4 POVR.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Oluj2, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniče iz ove analize koju si napravio možemo izvući neke zaključke , odnosno taj trend razvoja podijeliti u neke dvije faze .

U prvoj fazi smo imali paralelno tri topa u kalibru 100 mm top BS 3 D10 i T12 dva žljebljena drugi gladak , jedan sa izrazito gadnom gasnom kočnicom drugi sa prihvatljivom i treći bez . Mišljenja sam da su tada u Jurgi dosta toga radili po skrivećki , ispod žita što bi se reklo i da je tu dosta dijelova bilo kompatibilno, kao da su sjedili na dvije stolice a to je značilo dosta kompromisa. To mi je i normalno jer je ekipa iz Jurge imala na vratu barem dva sidra ono Petrovo i ono Grabinovo , ni jedan od njih nije bio časna sestra.

U drugoj fazi kad su Jurginci dobili podršku partije , odnosno Hruščova svi KB su navalili na glatke cijevi , ali u novim većim kalibrima i nitko više nije bio opterećen ni žljebljenom cijevi ni gasnom kočnicom , jer toga nije bilo.

To što su neke ekipe nastavile raditi na rotirkama i napravile lagano rotirajuće kumulativke i za kalibar iznad, 122 mm za D30 , a neke su ekipe pokrile dva tri kalibra ispod , to za doktrinu protutenkovske bitke u SSSR u nije bilo bitno , to je bilo za prodaju .

Mislim da smo mi jedini otišli i na kalibar 90 mm , ali kad je Kršić zakačio gasnu kočnicu , onda su se svi našli u dreku , i na kraju našli Solomonsko rješenje da skinu gasne kočnice. Ja se više ne sjećam da li smo mi uvaljali nekom tu municiju ili je to bilo samo za naše potrebe , ali to je dobar put kako imati laganorotirajuću kumulativku u žljebljenoj cijevi , skineš gasnu kočnicu.

Taj problem da se krilca ne otvaraju prvih deset metara je bio poznat Rusima , makar nisu imali tako sofisticiranu opremu kao zapad , ali se to dalo uhvatit sa stroboskopom i običnom kamerom, to je malo seljačka metoda , ali nije bilo druge . Čak je prof Banović držao kolegij na tu temu i mladi poručnici inžinjeri koji su nam dolazili iz Zagreba su imali nekog pojma o razvijaču i fiksiru i radu u tamnoj komori.

Več smo pričali o tome da se krilca nisu htjela samo tako otvoriti na T12 jer nije bilo centrifugalne sile . i da su se Jurginci dosjetili da naprave pneumatsku "oprugu ", koja se punila kroz dvij erupice . Evo slikica kako to izgleda kad su krila sklopljena



i Kako to izgleda kad se krila rašire , mogu si misliti koliko je tu bilo gasodinamičkih proračuna i pucanja na poligonu dok su došli do položaja rupica koje nisu u osi , već malo smaknute


Naravno da su se svi preporodili kad su tenkisti rekli skidaj gasnu kočnicu , odnosno kad nisu htjeli čuti da bude kočnica na topu. Samim tim su dobili otvorene ruke da počnu krilca otvarati već u cijevi .


S druge strane vidimo da zapad nije išao tim putem već se odlučio za fiksna krila koja su u zavjetrini , ali je zato koristio lake legure visokih svojstava za izradu tijela projktila i stabilizatora , jer se jedino tako moglo napraviti smisleni projektil da bude dovoljno stabilan na putanji sa fiksnim krilcima .

O tom problemu stabiliteta operenih projktetila nismo do sada diskutirali , i vidim da je vrijeme da uđemo malo u to područje .

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::...
Mislim da smo mi jedini otišli i na kalibar 90 mm , ali kad je Kršić zakačio gasnu kočnicu , onda su se svi našli u dreku , i na kraju našli Solomonsko rješenje da skinu gasne kočnice. Ja se više ne sjećam da li smo mi uvaljali nekom tu municiju ili je to bilo samo za naše potrebe , ali to je dobar put kako imati laganorotirajuću kumulativku u žljebljenoj cijevi , skineš gasnu kočnicu.

KZ 90mm M74 je prodato Iranu, Pakistanu, Etiopiji i Somaliji. Verovatno jos nekome, ali ovo je pouzdano.

Gasna kocnica kasnijeg tipa (cevasta*) na M47 je mogla da se koristi i sa KZ, ona starog tipa (T) i ona na SO-90 M-36 su pravile problem. Na SO-90 gasna kocnica je sluzila da bi se mogla iz istog koristiti pancirna (T33) i potkalibarna (M304) municija. Bez gasne kocnice ta municija nije smela biti koriscena, vec samo starija pancirna M82. Ali, potkalibarnu i pancirnu je ionako zamenila kumulativna kao glavna PO municija pa nije bilo bitno.

*, koja se kod Amera zapravo ne vodi kao "muzzle break" (gasna kocnica) vec kao "blast deflector" a kao glavni posao joj se navodi smanjenje podizanja prasine i dejstva na okolnu pesadiju..
Evo oba tipa gasne kocnice (T i cevasti) na nekom Iranskom otpadu:

I tip na M36:

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ti bokca nisam znao da smo tako dobri i da smo tu devedeseticu uvaljali Iranu i Pakistanu , ima smisla što govoriš , Tito je bio dobar za Šahom rezom Pahlavijem , ali Pakistan baš me čudi jer smo sa Indijom bili slizani totalno , a oni su non stop rokali jedni po drugima

Inače u Pretisu radnici ili tehnolozi u proizvodnji nisu imali pojma za koga se radi municija , hladni žigovi kojima se žigosala svaka granata su bili uvijek isti , tek nakon farbanja i nanošenja onih žutih slova se moglo naslutiti da nešto ide u izvoz

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko je samo detalja i svaki je vrlo bitan...
BK-14 i BK-18 (125mm glatkocijevni) imaju fiksirana krilca preko zuba i šelne i konstrukcija je takva da se krilca oslobode već u cijevi jer se šelna uslijed inercije (ubrzanje) pomiče u svoj krajnji položaj (prema kraju stabilizatora) i tako oslobađa zub.



Kod žljebljenih topova 122mm sa plinskom kočnicom na vrhu, cilj je obrnut - usporiti otvaranje krilaca, pa tako krilca BK-6 i BK-13 upiru u plivajući prsten koji u cijevi uslijed inercije (ubrzanje) ''zaključava'' krilca i tek po izlasku zrna i inercije uslijed retardacije ih oslobađa. To je moja pretpostavka, jedino nisam siguran šta taj plivajući prsten drži nakon toga kada se krilca otvore.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skejlirani prikaz dva tipična predstavnika i koncepta PK zrna, ruski 125mm i američki 120mm.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta na čemu dodiruje na označenom mestu možda je tu neki oslonac ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Skejlirani prikaz dva tipična predstavnika i koncepta PK zrna, ruski 125mm i američki 120mm.



Ne bih bas stavio zajedno BM-15 i M829, po godini uvodjenja u sluzbu idu zajedno BM-32 i M829, takodje su oba od OU...