Protivtenkovski top T-12 (2A19) - početak koncepta glatkocijevne artiljerije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 16 Mar 2017 0:53

raketaš ::...Zapravo znamo li kad je došao prvi T12 u JNA , sigurno prije 1971 godine , možda 67 -8 godina

1969. usao u trupu, znaci verovatno 1967-68 kao sto si napisao.

Dopuna: 16 Mar 2017 0:56

Gargantua ::...



Sta je ovo sa 12 pera na stabilizatoru? Koliko znam jedino americi eksperimentalni 90mm T320 i 105mm su imali 12 pera, ali oni su imali i jezgro od volfram karbida (ista konfiguracija kao BM-15)...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Biće da je umjetnička interpretacija isto kao i ''oči boduće'' zadebljanje korpusa u zoni stabilizatora.
Ovdje po pitanju broja pera nema dilema...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Drug pukovnik ::''oči boduće'' zadebljanje korpusa u zoni stabilizatora...


Dobro da si primetio, to zadebljanje je postojalo na americkim eksperimentalnim projektilima za 90/105mm glatkocevne topovove... Ne secam se da je bas tako izgledalo, ali neko je izgleda (verovatno preko nekog americkog prirucnika?) dosao do crteza tog projektila jer previse se detalja poklapa da bi bila slucajnost...
Krajnje zanimljivo...
PS. Ne mogu da nadjem sliku tog projektila (bilo je preko 10 razlicitih dizajnova), ali evo ranog rada iz '50ih.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Americki projekat glatkocevnog topa je umro jer je britanski 105mm L7 nudio prakticno iste performanse odmah.

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To zadebljanje u zoni stabilizatora je zbog navoja , odnosno slabih mehaničkih karakteristika lake legure od koje je izrađen stabilizator. Iako je u pitanju amerika , ali ni oni nisu imali baš sve materijale i tehnologije , i svo znanje potrebno za borbu sa tim problemima .

I mi smo se ugruvali sa time , pokušvajući da na mala vrata uđemo u taj posao , i na kraju nije išlo , sve dok nismo odriješili kesu i stavili na stol koji milion dolara i kupili u Britaniji specijalnu prešu namijenjenu samo za kovanje tih krilaca . Početni komad je bila čelična šipka promjera tridesetak mm u užarenom stanju , a onda bi kovački automat to počeo mlatiti sa svih strana i okretati .. strahota za vidjeti i čuti .

Na kraju je iz preše ispadao kompletan stabilizator , kojem je na glodalici trebalo naoštriti napadnu ivicu krila i narezati navoj u rupi m 22x1,5.

Tim kovanjem i usmjeravanjem materijala iz krilaca u cilindročno tijelo dobili smo veliku udarnu žilavost na minus 30 C , tako da je taj navoj mogao izdržati samog sebe.

Vidimo kod amera relativno dugačak stabilizator , znači relativno dug navoj , i spoj aluminija i čelika , a to nije efikasno , sve što je kod navoja duže od promjera obično ne valja i ništa ne pomaže .

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 17 Mar 2017 8:31

Ruski podkalibarni stabilizator primjenjen na podkalibarnom zrnu (BM48 125mm). Ako se ne varam prvi koji nije od čelika. Legura Al-Ti-Zr



Dopuna: 18 Mar 2017 18:20

Nisam puno proučavao američke početke pa ću napraviti samo neselektivnu nabacivku...
90mm T82E22



Raport iz '57 o 90mm T320E37





Raport iz '59



Ova bojanova je T320E60 nastala malo kasnije.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Izuzetno dobar rad na temu preciznosti podkalibarnih projektila , ima još dosta takvih radova sa kojih je skinuta tajna i trebaju jednu ozbiljnu analizu i usporedbu sa rujama iz tog vremena.

Tu ima isto zanimljivih podataka

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ovaj zadnji materijal kao svojevrsna biblija , autori nas nas uvode u problematiku konstrukcije projektila odnosno sabota , i na strani 3.24 nas već ozbiljno upoznaju sa u teorijom elastičnosti SP Timšenka o kojoj sam već pisao.

Ovaj zadnji materijal je kao biblija , autori nas uvode u problematiku konstrukcije projektila odnosno sabota , i na strani 3.24 nas već ozbiljno upoznaju sa u teorijom elastičnosti SP Timšenka o kojoj sam već pisao, i potreba za uvođenjem modifikaciaja Hockov zakon elastičnosti . Sve sa ciljem da se uhvati neka veza između pucanja na poligonu i proračuna čvrstoće i ispitivanja u laboratoriji .

Kad pogledamo samo spisak literature iz tog područja tih godina vidimo koji je trud uložen u to , a nemam utisak da su ameri nešto pametno napravili u tom području , sve dok Izraelci u nekom od ratova nisu zarobili ruske projektile , i došli na gotovo rješenje.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Kažu izraelski za južnoafrički top 76mm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Teško će biti uspoređivati aktivnosti i smjerove amerikanaca i rusa tog doba jer ruskih dokumenata nema. Isto tako potvrde za nas običnu raju o tome da su začetnici ideje i kod jednih i drugih bili isti, također nema.
Ali ovako površnim gledanjem sve vuče na to, ili su špijuni bili vrlo aktivni i dobri.

O ovoj polunarezanoj Grabinovoj cijevi sam ranije nešto pročitao, ali ništa više od ''priča se''.

Čini se da kod ovih prvih američkih zrno nije ''nosilo'' barut sa sobom. Ali su dosta eksperimentirali sa cijevima, tapkali reklo bi se. Gledam tu cijev T208, sve su upitne skice, ali ima ih sa i bez prstena u zoni najvećeg tlaka. A opet nalazi se uz centar mase, možda i tu ima nešto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bilo je preko tuce razlicito dizajniranih probojaca i nosaca za americke glatkocevne. Razvoj je krenuo jos 1951-2. Kada dodjem kuci na duze pogledacu sta kaze Hunnicutt detaljnije.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ovo bi trebao biti Dida topa T-12.



Lafet ''ukraden'' od Petrova, cevka od Grabina (do sada smo pisali da se 85mm konvertirao u 100mm, ali čini se ipak da nije). Nije ni čudo što o Afanasljevu nema teksta. Ovakva dva lava skenjat na ovakav način