Protivtenkovski top T-12 (2A19) - početak koncepta glatkocijevne artiljerije

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Biće da ih jeb... onih D na kvadrat * PI kroz 4, sa strane 45. Zatvarač od D-48 sa soljenkom na vrhu cijevi to očito nije mogao progutati.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Čačkali su sovjeti i sa glatkostijenom osamdesetpeticom.
Mali fini topčić 2A55...




Kasnije na bazi ovog topa su sve to zbubali na BTR i postade samohodka 2S14.



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Poznato ime se spominje kao glavni konstruktor, Valeriji Emanuilovič Serebrjanjin. To je onaj isti inžinjer iz novinskog članka koji sam kačio, koji je došao u Jurgu i radio na T-12.
U tom kalibru 85mm su sklepali i podkalibarnu i kumulativnu i parčadno-fugasnu. Nema baš slika, nije ni čudo jer projekt nije zaživio.
Jedna rijetka slika te kumulativne...



Ista u ovom nizu (druga sa desno)



Ovo skroz desno mi je nepoznato, mislio sam da je možda ta parčadna od 85mm, ali onda bi bila jedna jedina parčadna među kumulativkama. I treća sa lijevo mi je nepoznata, skroz nešto čudno.

1 ) 125mm BK12
2 ) 115mm BK15
3 ) ?
4 ) 100mm BK16
5 ) 122mm BK13
6 ) 115mm BK4
7 ) 122mm BK6
8 ) 100mm BK3
9 ) 85mm BK ?
10 ) ?

Ne garantiram za točnost, ako ima grešaka ispravite me.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova treća bi mogla biti neka školska , a opet bojeva, naime sve radi i puca na cilju samo ne leti daleko tako da se može pucati i na malom poligonu.

Ima u kalibru 120 mm podkalibarna bez krilaca sa konusom i rupama pa to stabilizira projektil , ali i koći .

Ona zadnja bi mogla biti u kalibru 76 mm imao sam je u kolekciji , ali se sad više ne sjećam za koji top da li je to za ZIS a ili za nešto kasnije iskemijano.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Tako je, nisam ni pretpostavljao da ih i u ovom kalibru ima. BK-354 je oznaka.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 23 Mar 2017 15:52

76mm je radjena pre svega za top D-56 na PT-76, kao usputnu posledicu mogli su je koristiti topovi 76mm ZiS-3. Probojnost je bila oko 240mm (BK-354M) odnostno 180mm (BK-354), sto je za BK-354M barem u teoriji dalo sansu PT-76/ZiS-3 da se bori protiv T-54/55/M48. Uvedena je u naoruzanje (kod Sovjeta) 1955 (BK-354) i 1961 (BK-354M).
Radjena je licencno u SFRJ, u izvedbi za 76mm D-56/ZiS-3/M48B1 kao i za 76mm M1A1 top na SO-76 M-18 (Hellcat). Projektil se prakticno nije razlikovao samo je bio upasovan u drugaciju cauru.

Dopuna: 23 Mar 2017 16:40

Spisak sovjetskih kumulativnih projektila posle 2.s.r. po topovima:

57mm ZiS-2/Ch-51:
- BK-271/BK-271M - celik/bakar - 1960, nije uvedena - 130/180mm

76mm ZiS-3/D-56:
- BP-353M - 1945 - celik - 100mm
- BK-354 - 1955 - celik - 180mm
- BK-354M - 1961 - bakar - 240mm

85mm ZiS-S-53/D-5/D-44:
BK-367/BK-367M - 1953 - celik/bakar - 130/180mm
BK-2/BK-2M - 1961 - celik/bakar - 220/300mm

85mm D-48:
BK-7/BK-7M - 1961 - celik/bakar - 220/300mm

100mm BS-3/D-10:
BK-5/BK-5M - 1961 - celik/bakar - 280?/380mm (po JNA prirucniku 275 i 375mm)
BK-17/BK-17M - 1975/1978 - celik/bakar - 390/440mm

100mm D-54/U-8TS:
BK-1 - 1959 - celik - 280mm

100mm 2A19/2A29:
BK-3/BK-3M - 1961 - celik/bakar - 350mm/420mm
BK-16/BK-16M - 1975/1978 celik/bakar - c400/480 mm

115mm 2A20:
BK-4/BK-4M - 1961 - celil/bakar - 360/450мм
BK-15/BK-15M - 1975-1978 - celik/bakar - 420/500мм

115mm D-68:
BK-8/BK-8M - 1966 - celik/bakar - 360/450mm (prakticno ista konstrukcija kao BK-4/BK-4M)

120mm 2A51/2B16:
BK-19 - 1989 - bakar - 600mm - ojacan vrh projektila kao protivmera protiv ERO-a

122mm M-30 obr. 1938:
BK-463/BK-463M - celik/bakar - 1945 - 120/160mm
BK-463U/BK- 463UM - 1955 - celik/bakar - 180/240mm

122mm D-30/2A18/2A31:
BP-1 - 1963 - celik - 180mm
BK-6/BK-6M - 1968 - celik/bakar - 400/460mm
BK-13/BK-13M - 1981 - celik/bakar - 440/500mm

122mm D-25/A-19:
BK-10/BK-10M - 1963 - celik/bakar - 400/460mm

122mm D-74/M-62/M-66:
BK-9/BK-9M - 1961 - celik/bakar - 400/460mm

125mm 2A26, 2A46, 2A46M, 2A45, 2A75
BK-12/BK-12M - 1962 - celik/bakar - 420/460mm
BK-14/BK-14M - 1968 - celik/bakar - 450/490mm
BK-18/BK-18M - 1975/1978 - celik/bakar - 500/550mm
BK-21 - 1980 - bakar - 550mm - 10 % bolja efikasnost protiv kompozita od BK-18M
BK-21B - 1982 - OU - 520mm - 25% povecana efikasnost protiv kompozita u odnosu na BK-21
BK-25 - 1985 - nepoznat materijal levka - 600mm
BK-29 - 1988 - nepoznat materijal levka - 650mm - tandem
BK-29M - 1998 - nepoznat materijal levka - 750mm - tandem
BK-31 - 1999? - nepoznat materijal levka - 800mm - 3 BG:


130mm M-46/M-65
BK-?? - 1958 - celik - ???mm - nije usvojen


152mm D-1:
BP-540 - 1945 - celik - 200mm

152mm D-20/2A33:
BP-540 - 1945 - celik - 200mm - od starih haubica

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da održimo neku ravnotežu između čahure i projektila vratimo se na tablicu koju je napravio pukovnik


Ja bih tu dodao još nekoliko komada .. čahuru za njemački protuavionski top KS-30 u kalibru 127 mm i ruski zenitni top u kalibru 130 mm .i britanski top 105 mm Sve je to u biti ista čahura , odnosno ista je u prvih 80 -90 % tehnoloških operacija .

Pokušavam naći nešto pametno o tim fazama izrade i tehnologijama , ali je sve to dosta tanko , osim ovog filmića

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

u 33 sekundi vidimo rondele od lima , to je prethodno izrezano na nekoj velikoj i jakoj štanci ili je po novom izrezano laserom , lim s e mora oćistiti od šmrklji i hrđe .

na 40 imamo pranje u nekoj kupki , obično tu ide i fosfatiranje kako bi se površina lima malo učinila poroznom i kako bi se u nju upilo malo ulja radio lakšeg izvlačenja.

na 52 vidimo grotlo " mlaznicu " kroz koju treba protjerati rondelu. Ta krivulja, se zove traktrisa , i računa prema dimenzijama lonca i debljini lima , u toj fazi se od okrugle rondele pravi de fakto lonac koji ima na dnu i na bokovima istu debljinu mesa.

na 1,20 vidim pogled odozdol i gotov lonac.

nakon pranja . žarenja i kontrole te ponovnog fosfatiranja imamo prvo izvlačenje čahure iz lonca

na 1,37 vidimo proces izvlačenja , na snimku je preskočeno prvo izvlačenja . Kod izvlačenja lonaca ili konkretno boce za zrak, na filmu, nema stanjivanja stjenka , dok se kod izvlačenja čahure početna debljina lima sa nekih 20 mm stanji na 2 mm ili čak manje.

Nakon niza ponavljanja tog ciklusa pranje ,. žarenje i fosfatiranje te izvlačenje imamo prvu operaciju utiskivanja dna , neku pravi sliku nemam ali može poslužiti i prikaz kovanja dna boce za kisik , slično samo puno robusnije je i kod raskivanja dna čahure, vidimo to na 1. 50 i gotovo dno na 2,04.

Nakon raskivanja dna i širenja materijala za rand ide strojna obrada samog randa i čela čahure te narezivanje navoja za kapislu , u toj fazi je čahura još otvorena kao čaša .

Tek se nakon toga krati na mjeru i sužava na kalibar projketila

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dok smo u šnjuri čaura i tehnološkog procesa izrade, par stranica između ostalog i dimenzionalne faze izrade mesingane 120mm za PAT M1.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Bravo pukovniče , samo da malo korigiram u pitanju je opis izrede klasične mesingane čahure , zatim klasične čelične čahure , pa onda dvije varijante čelićne rađene zavarivanjem i na kraju jedna sa milion rupica od bestrzajca.

U svakom slučaju vrlo detaljan i korektan opis sa svim bitnim dimenzijama i potrebnom tonažom preša, malo su na brzinu prešli sa dubokog izvlačenja na raskivanje dna i sužavanje usta čahure , ali se lijepo vidi da se za raskivanje dna mora ići sa barem dvije operacije , sa dva različita alata i silom od 2700 tona .

Kod čelične čahure sa naše teme ima još jedno ili dva izvlačenja sa tanjenjem stjenke , kod raskivanja dna ima još jedan udarac preše , a kod sužavanja usta čahure nastaju problemi sa izrazito dugačkim cilindričnim dijelom .

Mi tu čahuru nismo nikad napravili u seriji , ali smo razvijali tehnologije zlu netrebalo , u jednoj od tehnoloških varijanti je bilo da se svi potrebni alati ubace u čahuru dok je široka , a onda se usta suze klasičnom tehnikom guranja čahure u alat sa konusom koji formira usta , a onda se onaj dugački cilindrični dio dobije naknadnim izvlačenjem alata iz čahure , i još jednim klaibriranjem usta .

Nakon svega dolazi tokarenje randa i narezivanje navoja za kapislu , što je isto tako grdan problem jer se čahura mora staviti u vreteno stroja i vrtiti sve zajedno sa cca 2500 okretaja , Strojevi koje smno koristili za tu operaciju su već osamdesetih godina prošlog stoljeća imali keramičke lagere i podmazivanje uljnom maglom .

Nakon svih tih peripetija i ,među žarenja , pranja i konačnog cinćanja , čahure završe u jednom ovakvom skladištu


Slika dobro pokazuje ruski koncept rada sa municijom , u skladištu su prazne čahure , bez kapisli , znači gomila mrtvog željeza , a barut i kapisle se čuvaju odvojeno i lako se zanavljaju nakon što im istekne resurs, a samo neka manja količina municije se čuva kompletno laborisana i spremna za uporabu.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nek sam ja preko slika ''mjerio'' dužine i promjere randa, a knjige već napisane.




[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Potvrda da je rand istog promjera, dužine za 85 i 100mm sam u milimetar, jedino sam ofulao kod 122mm - ta je 785mm dužine.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zato sto sve tri caure vuku korene od austro-ugarskih Skodinih 10cm K10/K11 mornarickih topova, ciju su italijansku varijantu ("Minizini") Sovjeti kupili 1920ih. Municija za iste je imala dance 147mm, i odatle je taj precnik dosao do 122mm A-19, 100mm D-10, 85mm D-48 i 100mm T-12.

Nije ni jedini primer, isto je kod valjda 130mm, "deli" precnik danca caure sa nekim prastarim mornarickim topom, valjda 152mm Canet.

Sta ti je nasledje