Protivtenkovski top T-12 (2A19) - početak koncepta glatkocijevne artiljerije

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Drug pukovnik, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ bojank to nasledje je nekad dobro , a ponekad je teško breme , ali u svakom slučaju kad konstruktor topa iza sebe ima tvornicu čahura onda mu je lakše, postoje preše alati i kontrolnici i uhodane tehnologije ali je gadno kad se krene u razvoj topa a nema se ni cijevi ni čahure, a metak je tek negdje kao ideja, nasleđen kao ratni plijen od švaba.

Upravo se to dogodilo Jurgincima , za lafet su se za prvu ruku snašli od D48 , kasnije su ga krpali i pojačavali , ali su za početak imali nešto. Jasno je da su i zatvarač i cijev uzeli od neke žljebljene stotke. Dosta se po ruskim forumima diskutira na temu što bi bilo da je bilo u smislu da je T12 odmah u startu imao kalibar 105 ili 115 ili čak 125 mm.

Ali u onom trenutku kad su krenuli u razvoj imali su samo čahuru za stotku sa random 147 mm i to je odlučilo sudbinu topa.

Ali ni ta čahura nije samo tako pala s neba , mi smo skoro navikli da uvijek uz top T12 ide i čelična čahura
, kao da je to nešto najnormalnije , a nije .

Sovjeti su od 1930 godine pokušavali napraviti čeličnu čahuru za top , GRU (obaveštajna) je imala informaciju da švabe uredno proizvode čeličnu čahuru , ali i bez obaveštajne je svakom bilo jasno da u periodu elektrifikacije i industrijalizacije SSSR a sav proizvedeni bakar ne može ići u čahure , a bilo je tako. U tom periodu sve do pokretanja najveće elektrane na svijetu i aluminijskog kombinata u Kujbiševu nije bilo ni aluminija za kablove , a i taj aluminij iz Kujbiševa je bio za avione a ne za kablove.

Zbog kroničnog nedostatka bakra Crvena Armija se orijentirala na minobacače i raketne bacače kako bi koliko toliko parirali švabama po količini čelika kojeg mogu staviti na kilometar fronta , naime za proizvodnju mine ili rakete ne treba ni grama bakra , a to što su oni veliki potrošači baruta nije bio toliko veliki problem , proizvodili su barut umjesto gnojiva za poljoprivredu , bili su više gladni nego siti , ali su odbranili domovinu.

Sve bi to bilo puno lakše da su imali osvojenu čeličnu čahuru .. ali nisu.

Pred rat (1940 ) su planirali proizvodnju 5.7 miliona komada čahura kalibra 76 mm od proizvedenih 1,117 miliona čeličnih čahura nakon nekog vremena su konstatirali da je 963000 komada škart.

1945 nakon pobjede nad švabama su Staljinovim dekretom u Tuli formirali institut Splav sa zadatkom da na bazi plijena i zarobljenika osvoje čeličnu leguru ... Splav = legura .

A sastav legure je više nego čudan i kontradiktoran
C до 0,07
Si до 0,01
Mn 0,2 - 0,35
Ni до 0,06
S до 0,025
P до 0,02
Cr до 0,03
Al 0,02 - 0,07
Cu до 0,06
Fe ~99
Азот допускается менее 0,004% .
Кислорода менее 0,002%

Da bi se skinuo ugljik iz taline treba puhati užareni zrak pod tlakom u nju i to je ok , ali onda ti ostane dušik i kisik u talini , ako pušeš samo kisik nema dušika ali opet je tu kisik ... i tako 12 godina sve do 1957 kad je konačno osvojena legura .

Da podsjetim da je u to vrijeme letila i Lajka u svemir , na vatrenom repu rakete koja vuče svoje porijeklo od V-2 rakete ... dakle ta Splav je čudo jedno koja je i uz pomoć zarobljene dokumentacije, tehnologije i znanstvenika pravila probleme 12 godina.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po GOST-u to je čelik 08Ю. Naš Č.0148 ili švapski 1.0330

Koristili smo taj čelik dosta puta, jako dobar, dobra istezljivost, bez po muke iz rondela presali elemente. Istina iz lima 2mm i sa za potencijal zanemarivom deformacijom. Isti alat ista rondela ali iz inoxa koji ima veće istezanje ali i veću čvrstoću, isto se dobije ali ipak sa
malo povlačenja.

Sada koriste 11ЮА, više ''posoljen'' sa niklom i kromom, niskougljični naravno i dalje, veće čvrstoće, ali i nešto smanjene istezljivosti.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Naš prelazak sa mesinga na čelik je bio dosta bolan , usprkos tim blagodetima koje navodiš i dobroj istezljivosti već na prvoj operaciji smo polomili zube. U nedostatku bolje, originalne skice, koristim ono što si objavio .


Od table lima metar puta dva ili slične treba izrezati okruglu rondelu, danas bi se za to možda koristil laseri , a mi smo to radili klasičnom metodom probijanjem na štanci. Zapravo smo voljeli da kupimo gotove rondele i brigu prepustimo nekom drugom , jer kako god se radilo oko 40 % materijala se baca i onda je bolje da taj materijal ostane kod proizvođaća legure da ga reciklira.

Bilo je naravno i pokušaja da se rondela radi iz trupca koji se izreže na mjeru i onda kuje na toplo sve dok se ne dobije ta palačinka , ali i nju na kraju opet treba napraviti okruglom i ravnom.

Da bi se rondela debele dvadesetak milimetara i promjera 300 mm pretvorila u čanće vanjskog promjera 210 mm treba cca 500 tona sile. I tu nema milosti... preša je mehanička i koristi inerciju zamašnjaka da preko koljenastog vratila smota taj lim . Ako zamašnjak nema dovoljno inercije onda imamo kuku lele .

Hidrauličke su preše bolje, jer ako nema dovoljno sile da smota rondelu - stane i cvili , ali su skuplje u svakom pogledu i nekoliko puta sporije.

Vidimo da je to čanće dugačko stotinjak milimetara i dok se to sve postavi u alat za izvlačenje i odredi sila koju daje koljenasto vratilo u pojedinim sektorima svog hoda vrlo brzo smo došli do preše koja ima hod pola metra i koja je teška 50 tona.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Magacin VRS, vjerovatno Bijeljina. T-12 (ne MT-12) i mogli bi biti iz prve-prve serije koja je došla krajem šezdesetih. Ubole me gume u oči, lijevi sa originalnim, a na desnom i čini se njemu prednjim sa nekim posuđenim od nekog drugog oruđa ili vozila.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Prebrzo piči za išta bolje slike, ali fino se vide krilca koja se otvaraju.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izgleda mi kao razorna granata ( OF )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izvlačenje je pola sreća pola fizika.

Izrada obradka zavisi od puno toga, da li je materijal krt ili žilav, da li je bat prese u vertikali (obično stradaju lineale na presi ili vođice na alatu), brzina izvlačenja (sporije hidraulične prese su bolje od mehaničkih ekscentar presa), da li je obradak nauljen dobro (ni previše ni malo, pukne metal i od viška i od manjka ulja) ponekad je dovoljan i list papira ispod alata na presi da osigura izradu delova, ima tu gomila stvari koja može da krene naopako a može i cela serija da prođe sa veoma malo škarta.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve rekoste o municiji i konstrukciji, nego je li neko bio u ulozi nišandžije i osetio kako je to kad alamunja rikne, poskoči pola metra u vis, uprkos svojim tonama i na kilometar i jače odvali kupolu "Šermanu"? (A brda oko poligona "Livade" na Krivolaku odjekuju, ovo zbog malo pesničke lepote)

Onaj ukradinski momak je dobro prošao, samo smo mu se nasmejali, a mogo je čika doca da se lepo igra njegovim koskama pokušavajući da ih složi k'o domine. Zar u pravilima ne piše da posluga mora biti izvan krakova lafeta? Davno bilo, zaboravilo se.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@raketaš
Da, liči i po figuri tijela i po krilcima (nešto kraća) na OF, dali OF-15 ili nešto kasnija OF-35 teško za reći.

Što se tiče dojma iz položaja nišandžije, srećom nemam to iskustvo niti ga želim ikada okusiti. Čekamo da se netko javi sa ''iz prve ruke''.
Ja što znam je iz priča mog starog koji je nekih davnih vremena bio u tim vodama pa se sretao i sa ovim ritavcem. Ukopavanje, polijevanje vodom okoline, nišandžija je ''u lafetu'' , čelo tvrdo oslonjeno na oslonac na optici, tijelo u leđima opušteno i mekano...i udri. Muda volovska se podrazumjevaju.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo to i pričam! Ukoliko odmakneš čelo, ili promašiš polugu, nokaut je siguran i prsla arkada.

Nišandžija je sedeo na kraku lafeta i leteo uvis i naniže zajedno sa topom. I u onih par desetina gadjanja koja sam gledao, ni jedan nije pao kao pomenuti ukradinac.

Ja sam gadjao iz UC, a onaj jedini bojevi koji sam dobio "na lepe oči" od komandira baterije (gadjao sam umesto njega) sam opalio pomoću konopčeta. I tako se radi o moćnom doživljaju, koji se pamti.

Probali smo i da pomoću male pločice elektronike prepravimo one blesave akumulatore za noćni nišan na napajanje sa akumulatorom od RUP-12, ali mene je od toga odučila komplikovana procedura koju smo morali da prodjemo sa nekim drugim tehničkim unapredjenjima koje smo probali. A radilo je, i to dobro.