Protivtenkovski top T-12 (2A19) - početak koncepta glatkocijevne artiljerije

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Mar 2017 8:09

Zanimljiva je zapadna i sovjetska filozofija razvoja potkalibarnih zrna koja se očitovala u dizajnu samih projktila. Kod Sovjeta je oslanjanje zrna na zid cijevi riješeno osnanjanjem zaptivača i stabilizatora. Zbog toga je na zaptivaču napravljen bakarni prsten, a na perima stabilizatora bakarne bradavice. Kod zapadnjaka je oslanjanje riješeno na samom zaptivaču koji se u dvije zone oslanja na zidove cijevi. Konstruktivno sovjetska zrna moraju imati, nakon odvajanja zaptivača, imaju veći promjer od zapadnih jer im stabilizator mora pratiti kalibar cijevi.

Ne mogu sada da nađem članak koji se bavi balistikom PKO zrna (ista ne sadrže eksploziv pa ako nisu od OU iz moje perspektive nisu neki veliki problem ) ali krajnji zaključak je da sovjetska zrna zbog većeg promjera stabilizatora ostvaruju veći otpor zraka, te brže gube energiju tokom leta.

Dopuna: 01 Mar 2017 8:12

raketaš ::

Za ilustraciju koristim nacrt projektila BM15 ali je sve isto na samom projektilu osim promjera klipa i stabilizatora .



Da ne budem sitničav i jedno pero stabilizatora manje...5 na 125mm, a 6 na 100mm.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@ EOD to si potpuno u pravu , zapad , a prvi su bili Izraelci, su objeručke prihvatili te sovjetske ideje i počeli raditi podkalibarne projektile manjeg promjera tijela i krilaca sa dugačkim sabotima od lake legure .

Tu su zapravo dva problema taj veliki sabot ima veliki volumen i zauzima dosta prostora u čahuri , znači stane manje baruta ili barut mora biti energetski jači , drugo tako veliki sabot bi bio težak da je od čelika , zato je urađen od laganih legura a vrlo često je tijelo projektila kompletno urađeno od Volframovih legura.

Ali glavni problem kod takve kombinacije su elastične i plastične deformacije žljebova koji prenose silu i užasno stroge tolerancije za izradu dijelova .

Kao primjer na prethodnom postu sam okružio crvenom bojom detalj kanala žljebova , to je samo skica pa su date dimenzije u stotinkama milimetra , a tek da je radni crtež iz tvornice.

To normalni CNC stroj ne može napraviti , tek kad smo nabavili specijalno rađene CNC strojeve povišene točnosti onda je bilo moguće napraviti da svi kanali na projketilu i svi zubi na sabotu nose podjednako tu silu.

Razmak među kanalima na projektilu nije isti, isto tako razmak zubi na sabotu nije isti , tek kad se sve optereti punom silom i kad se sve isposavija i izdeformira onda to sve legne jedno na drugo, da nije tako onda bi prvi zub puko a zadnji još ne bi ništa nosio .

Na slici je jedna analiza naponskih stanja navoja komore na raketi , gdi se lijepo vidi kako prvi zub ( navoj ) ulazi već u kritičnu zonu naponskih stanja , a zub do njega nema pojma da postoji neka sila




Kod zapadnih podklibarnih projektila se tu još upetljavaju različiti moduli elastičnosti lake legure i tvrdog metala na bazi volframa , što traži još ozbiljnije strojeve i ozbiljniji pristup problemu.

Dugo sam u tom điru i nije mi jasno na koju foru su zapadnjaci riješili temperaturne dilatacije lakih legura u odnosu na čelik ili volframsku leguru , a stvar mora raditi i na minus 30 i plus 50 C

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::
BM-31 - 85mm eksperimentalni top 2A55

BM-39, BM-40 - 125mm 2A66

BM-8 - 100mm D-10 i ostale (nije operjan)

Kad si već pomenuo PKO zrna BM8 kod njih se zaptivač ne razdvaja na segmente po izlasku iz cijevi, već se po opaljenju usljed sile inercije lome šarafi koji povezuju zaptivač i probojac, pa po napuštanju cijevi otpor zrakausporava zaptivač dozvoljavajući probojcu da leti samostalno.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::Da bi imali neku predođbu o veličini problema s kojima su se susreli konstruktori pogledajmo malo koje tu sile vladaju , čisto informativno na projketilu BM 24 kalać


Za ilustraciju koristim nacrt projektila BM15 ali je sve isto na samom projektilu osim promjera klipa i stabilizatora .
...

BM-24 je slicniji BM-22, lici na BM-15 ali nije isti, probojna kapa je znatno masivnija da bi se sprecili rikoseti i ostecenje jezgra od volfram karbida pri pogotcima pri velikim uglovima. Duzina BM-15 i BM-22 je ista. I BM-24 i BM-22 su nastali iz istog projekta modernizacije PT sredstava zapocetog 1972. i svi su prihvaceni u sluzbu 1977-79.

BM-21 "Заступ" - za 115mm 2A20 top
BM-22 "Заколка" - za 125mm 2A26/2A46 topove

BM-24 "Калач" - za 100mm 2A19/2A29 topove
BM-25 "Изомер" - za 100mm D-10/BS-3 topove

• 4Ovo se svidja korisnicima: raketaš, Oluj2, voja64, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Gledajuci hronologiju uvodjenja 125mm municije sve mi se cini da je teorija o BM-1 kao kasnijem tacna


Znaci kao neke ekvivalente imamo:
Pocetak razvoja - opis - T-12, 2A20, 2A26/46 i D-10 i datum uvodjenja u sluzbu. Slika je za 125mm verziju.

1955 - cisti celicni
100mm BM-2 (1961), 115mm BM-4 (1961), 125mm BM-9 (1962), nista

kraj 1950ih ili isto 1955? - celicni sa umetkom od volfram karbida i malom probojnom kapom, identicne dimenzije sa BM-2/4/9
100mm BM-1 (196?), 115mm BM-3 (196?), 125mm BM-12 (1968), nista


1965 - isti kao ovi iz 1968-69 ali nesto duzi
nista, 115mm BM-6 (1973), 125mm BM-15 (1972), 100mm BM-20 (1972)

1965 - skroz celicni za izvoz, dimenzije iste kao BM-15/20
nista, nista, 125mm BM-17 (1972), 100mm BM-19 (1972)


1972 - celicni, sa umetkom od volfram karbida i velikom probojnom kapom
100mm BM-24 (1978), 115mm BM-21 (1977), 125mm BM-22 (1976), 100mm BM-24 (1979)


1975 - celicni sa velikom probojnom kapom i umetkom od legure volframa premestenim nazad
nista, nista, 125mm BM-26 (1983), nista


1975 specijalni projekat od OU - konstrukcija identicna sa BM-26
nista, 115mm BM-28 (1983), 115mm BM-29 (1982), nista


1981 - legura volframa, probojac iz 2 dela u aluminijumskom "omotu"
nista, nista, 125mm BM-42 (1986), nista

1981 specijalni projekat od OU monolitni probojac
100mm BM-34 (1986), 115mm BM-36 (1988), 125mm BM-32(1985), nista



Nakon toga dalji razvoj 100 i 115mm municije prestaje, imamo samo 125mm:
1986 - probojac od legure OU sa posebnom probojnom kapom od legure OU - 125mm BM-46 (1991)

1988? - legura volframa - BM-42M (1993)


Mogu se tacno videti dva nivoa kod svake generacije (1955, 1965, 1975, 1981, 1986-. Jedini izuzetak je razvoj zapocet 1972 (БМ-21/22/24/25) који нема "ekonomicni" ekvivalent.
Municija od OU je bila iskljucivo za slucaj rata, zna se da su je dobile tenkovske jedinice u Istocnoj Nemackoj oko 1984 (BM-29) i 1987 (BM-32). BM-34 i BM-36 niko nije video "u prirodi" i pitanje je koliko je uopste proizvedeno.

Sto se vodecih/nosecih delova tice Sovjeti su na BM-46/42M presli na potkalibarna krila i nosece elemente sa dva kontakta.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Oluj2, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Sovjeti oslanjanje zaptivača u dvije zone počinju sa BM39 Anker, ali ne znam koliko je ovo zrno bilo operativno.



Inače Sovjeti i Rusi, iako su izmislili APFSDS koncept nisu dosegli probojnost zapadne municije. Dok BM42 probija 500mm RHA na 2000m, a BM42M iz ranih devedesetih nekih 600mm na istoj daljini, dotle rani M829 iz polovine osamdesetih probija 540mm na 2000 m, a noviji M829A2 (otprilike generacija sa BM42M) probija 680-730mm RHA na 2 km.

Konstruktivno američko zrno je za 50mm duže i kompletno izrađeno od osiromašenog uranija.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Oluj2, voja64, amir3045
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Maksimalna dužina probojca PK projektila 125mm je uslovljena konstrukcijom autopunjača. Postoje informacije da je na novijim serijama tenka T-90 autopunjač redizajniran, kako bi mogao da primi nove verzije PK projektila sa dužim probojcem.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Oluj2, voja64, amir3045
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa kad pogledamo koji se industrijski potencijal zapada upro na zadnje noge samo da bi bili bolji za koji centimetar od rusa nije ni čudo , rusi su tu ostali totalno sami , a hrpa njihovih prebjega je u Izraelu , a da ne govorimo da su o svemu tome znali ponešto i Česi i Poljaci i istočni švabe Ukrajinci i sad svi oni pušu u iste Američke gajde,

Ali mislim da su u svemu tome najznačajniju ulogu odigrale laseerski vođene rakete koje su razvijene za top 125 i ostalu familiju glatko cijevnih oruđa , sa 5-6 takvih u svom BK svako rusko oruđe može držati na distanci od 5 km svaki zapadni tenk .

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vezano uz rotaciju podkalibarnih zrna i kidanja bakarnog prstena...
Imam neke nedoumice, prvo terminološka. Da li je taj prsten ''obtjurator'' ?
Kod kasnijih sabota koji imaju rupe na sebi tu mi je jasno. Protok zrak kroz provrte zarotira cijelo zrno.

Ali kod prvih BM 1, 2 i kod BM24 rupa na sabotu nema. Za njih pišu (prema mom mršavom ruskom)...nakon paljenja baruta i početka gibanja zrna i ulaza u cilindrični dio cijevi, bakarni ''obtjuratorski'' ring se komprimira i do daljnjeg, do izlaza iz cijevi, osigurava rotaciju ''obtjuratora''

Malo mi je nejasna koncepcija. Po ovome ispada da se kod prvih išlo na to da zrno ne rotira nego samo prsten.

Za kidanje prstena ne spominju ništa.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::
Ali mislim da su u svemu tome najznačajniju ulogu odigrale laseerski vođene rakete koje su razvijene za top 125 i ostalu familiju glatko cijevnih oruđa , sa 5-6 takvih u svom BK svako rusko oruđe može držati na distanci od 5 km svaki zapadni tenk .


Postoje takođe i informacije da su što se tiče tenkova, POVR u svom borbenom kompletu imali samo komandni tenkovi (verovatno komandni tenkovi četa), pošto je cena tih raketa tada bila (a i sada je) veoma visoka.