Sovjetske balističke rakete srednjeg i dugog dometa

• 11Ovo se svidja korisnicima: Sirius, dragon986, bojank, voja64, raketaš, stug, nradukic, Gargantua, RJ, aleksmajstor, raskoljnikov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

*Raketa 8A11 R-1 "Pobeda"

Prva sovjetska balistička raketa dugog dometa. Prema savremenom sistemu klasifikacije spada u operativno-taktičke rakete. Razvijena je na bazi rakete A-4 / V-2 (Nemačka) u NII-88 pod rukovodstvom SP Koroljeva i zapravo je gotovo u potpunosti analogna nemačkoj tehnici izrade. Uredbom Državnog komiteta odbrane SSSR-a br. 9475 od 8. jula 1945. godine, osnovana je komisija za proučavanje i ovladavanje nemačkom mlaznom tehnologijom.
Godine 1945-1946. pod vođstvom sovjetskih stručnjaka, nekoliko sovjetsko-nemačkih instituta i fabrika bilo je zaduženo za restauraciju dokumentacije i uzoraka raketne tehnologije. U julu 1945. godine organizovan je Institut Rabe (na čelu sa B. Čerkom) u Bleicherodu, u Nemačkoj, da bi proučio sistem upravljanja i tehnologiju izrade raketnih sistema V-2.
U februaru 1946. godine, vladina komisija je stigla u Nemačku. Nakon što su prostudirali dosadašnji učinak sovjetski specijalista i fabrika, odlučili su da se krene sa proizvodnjom balističkih projektila, po nemačkoj tehnologiji raketa V-2.
U martu 1946. osnovan je Nordhausen institut u Peenemundeu u Nemačkoj da bi proučio nemačko raketno iskustvo. Početak rada na stvaranju rakete R-1 i drugih vrsta raketa utvrđen je Rezolucijom Veća ministara SSSR-a br. 1017-419 "Pitanja mlaznog oružja" od 13. maja 1946. godine.

Montaža prve serije raketa A-4/V-2 iz zaplenjenih komponenti - „H“ serija - izvedena je u pogonu br. 3 u Kleinbodungenu od strane Instituta Nordhauzen i NII-88 pod generalnim vodstvom S. P. Koroliova. Paralelno, u Podlipki (Moskovska oblast), probna fabrika serije "T" je sastavljena u eksperimentalnoj fabrici NII-88 iz jedinica i delova pripremljenih u Nemačkoj. Ukupno je sastavljeno 29 raketa "H" serije u Nemačkoj i 10 raketa "T" serije. 29 raketa (serija "H") izvezeno je iz Nemačke u SSSR u martu 1947. godine.

Testiranja prvih raketa izvršila je brigada specijalne namene RVGK (BON RVGK), stvorena u skladu sa Uredbom Saveta ministara SSSR-a od 13. maja 1946, sa komandantom generalom A.F. Tveretskim. U jesen 1946. godine, u gradu Leestenu, oficiri brigade su se upoznali sa raketama i opremom A-4/V-2 i simulirali lansiranje trenažnih projektila. U martu 1947. godine, Institut Nordhausen je prestao sa radom. 26. jula 1947. godine, donešena je Odluka Saveta ministara SSSR-a o testiranju raketa A-4/V-2 na poligonu Kapustin Jar u septembru i oktobru 1947. godine.

Brigada specijalne namene RVGK je u leto 1947. godine učestvovala u nekoliko probnih lansiranja raketa u sklopu istraživačkog instituta -88 i u avgustu 1947. BON RVGK je stigao na poligon Kapustin Jar. Prva serija "T" raketa isporučena je na poligonu Kapustin Jar početkom oktobra 1947. godine.

Ispitna lansiranja raketa su sprovedena na lokaciji Kapustin Jar (blizu Staljingrada). Prvo lansiranje rakete na terenu obavljeno je 16. oktobra 1947. godine. Prvo lansiranje rakete A-4 (serija "T") izvršeno je 18. oktobra 1947. godine.
Godine 1947, izvršeno 11 lansiranja raketa A-4 (5 iz "H" serije, 6 iz “T” serije).

Odluka Saveta ministara SSSR-a o stvaranju rakete R-1 od domaćih komponenti doneta je 14. aprila 1948. godine. Prva serija raketa R-1 bila je gotovo tačna kopija raketa A-4/V-2 sa revidiranim repnim delom i konstrukcijom u odeljka sa instrumentima, a punjenje goriva (alkohol) je povećano. Prva raketa R-1, sastavljena u pilot- postrojenju NII-88 (prva serija za LKI-12 rakete), lansirana je 17. septembra 1948. - lansiranje je bilo neuspešno jer je zbog pada sistema upravljanja raketa odstupila od pravca za 51 stepen.
Prvo uspešno lansiranje ove serije R-1 rakete, održano je 10. oktobra 1948. godine. Ukupno, tokom prve faze probnih lansiranja projektila R-1 na poligonu Kapustin Jar, izvedeno je 9 probnih lansiranja.
Neuspešna lansiranja su bila posledica lošeg kvaliteta proizvodnje raketnih komponenti i sistema, nedovoljne kontrole komponenti i instrumenata, kao i zbog pada nekih sistema tokom leta rakete.

Sa proizvodnjom druge serije raketa, napravljene su promene na kontrolnim i upravljačkim projektila da bi se poboljšala pouzdanost. Pripremljeno je 20 raketa, od kojih je 17 projektila ispunilo svoju misiju. Potrebni su dodatni eksperimentalni radovi kako bi se obezbedila potpuno bezbedna lansiranja rakete R-1. Druga faza ispitivanja održana je 1949. godine na poligonu Kapustin Jar.

Raketa R-1 sa kompleksom zemaljske opreme usvojena je Uredbom Veća ministara SSSR-a 25. novembra 1950. godine vojnom oznakom 8A11.
Nalogom je utvrđena dinamika proizvodnje raketa:
- 1951 - 70 kom
- 1952 - 230 kom
- 1953 - 700 kom
- 1954 - do 2500 kom
Serijska proizvodnja raketa R-1 prekinuta je 1955. godine...

Slika 1: Raketa R-1 na lansirnom postolju


Slika 2: Raketa R-1 prilikom probnih lansiranja

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, bojank, Gargantua, aleksmajstor, raskoljnikov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* Opis rakete 8A11 R-1 "Pobeda"

Konstrukciono raketa je klasična balistička raketa sa ugrađenim rezervoarima za gorivo. U nemačkom dizajnu rakete A-4/V-2 korišćeno je 86 vrsta čelika (sovjeti koriste 32 zamenske vrste), 56 vrsta obojenih metala (sovjeti koriste 21 zamenu), 87 vrsta nemetalnih materijala (48 domaćih, sovjetskih materijala).
U raketi R-1, u poređenju sa prototipom (A-4-V-2), redizajniran je repni deo i odeljci za instrumente.

Upravljački sistem i vođenje - inertni sistem kontrole rakete na bazi žiroskopa. Vođenje se vrši prema tabelama za lansiranje na metu sa prethodno poznatim koordinatama - podešavaju se pravac lansiranja i vreme rada raketnog motora.

Na prvoj seriji raketa R-1, sistem kontrole raketa A-4 je korišćen nepromenjen. Za testiranje prve serije raketa R-1 na osnovu telemetrijskog sistema "Messina" sa raketa A-4 razvijen je domaći "Brasilionit" telemetrijski sistem sa povećanim brojem kanala za prenos podataka.
Za testiranje druge serije R-1 raketa, potpuno je promenjena zemaljska kablovska mreža i instaliran je novi telemetrijski sistem "Don".

Motor: LRE RD-100 / 8D51; Priprema nemačkih motora izvršena je od strane OKB-456, a kasnije je došlo i do proizvodnje motora od domaćih komponenti. Nakon početka masovne proizvodnje raketa u postrojenju broj 566, proizvodnja motora je takođe prebačena u to postrojenje.

LRE serijske proizvodnje raketa R-1 - 26700-27200 kg na zemlji, napunjena gorivom oko 31300 kg.
LRE prve serije R-1 na terenu - 25000 kg, specifični impuls - 200 s.
Snabdevanje gorivom - turbo pumpna jedinica.
Oksidator - tečni kiseonik (5000 kg)
Gorivo - 75% etil alkohol (4000 kg)
Za rad motora THA koristi 80% vodonik peroksida (176 kg) sa 28% rastvorom kalijum permanganata (13 kg).
Potrošnja oksidatora - 75 kg / s
Potrošnja goriva - 50 kg / c
Masa motora - 945 kg
Vreme rada motora - 65 s (sve serije, uključujući i prvu seriju R-1)
Vreme protoka - do 2000 m / s.
Težina goriva: 9245 kg
Težina oksidatora: 5160 kg


Prema rezultatima prve faze testiranja rakete R-1 (1948), na lansiranju je otkrivena pojava snažnog praska motora. Razlog - pirotehnički uređaj za startovanje. OKB-456 MAP (glavni dizajner V.P. Gluško) razvio je novi tečni zapaljivi aktivator motora, koji je kasnije korišten na R-1 raketama.

TT podaci serijskog proizvođenog projektila R-1 "Pobeda":
Dužina: 14,25 m
Prečnika tela: 1,65 m
Obim stabilizatora: 3,56 m
Startna masa: 13430 kg
Masa komponenti goriva, vodonik peroksida i gasa: 9400 kg
Masa konstrukcije rakete: 4015 kg
Težina praznog boksa za bojevu glavu: 1075 kg
Težina eksploziva: 945 kg
Maksimalni domet po daljini: 275 km
Maksimalna brzina na kraju aktivnog dela putanje: 1465 m/s
Kružna greška pri gađanju: do 1500 m
Bojeva glava: visoko-ekplozivna
Radius uništenja cilja: 25 m

Slika 1: Motori rakete R-1, RD-100 i RD-101



Slika 2: Razmeštaj na vatrenom položaju komponenti raketne baterije

• 5Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, babaroga, raketaš, Gargantua, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

000

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac pa zar ti nije dosta rasprave na temi Elbrus , sad kad ga ovdje opet zakrvimo sa Vehama i giroskopima ...

Ili računaš tamo smo to sve apsolviralii i izmorili se pa može laganica

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Kubovac pa zar ti nije dosta rasprave na temi Elbrus , sad kad ga ovdje opet zakrvimo sa Vehama i giroskopima ...

Ili računaš tamo smo to sve apsolviralii i izmorili se pa može laganica
Dok nasi inzinjeri mozda rade na Sumadiji dometa 1000km moguce da nas kolega pokusava sa temom da ih motivise i inspirise na uporan i kontinuirani rad na razvoju tehnologoje.
ps
da li je moguce dve Jerine dometa 1000km na jednom lanseru?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Crno-beli film, loša rezolucija no...
Žiro u uređaju za kalibraciju i proveru ispravnosti:





Verifikant:



Opšti izgled:




Montaža na raketu:

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Maj 2019 20:23

@raketaš

Moram malo da vas "motivišem" da se usaglasite! I sad, da li je "do mene" ili "do vas" ali kažete da ste rešili na Elbrusu nedoumice. Mislim da će to ovde sada ići lakše, pogotovo što na narednim tipovima R-2 pa dalje imamo i radio-korekciju putanje po pravcu, što si upravo ti pomenuo na temi o Elbrusu, a to me je i najviše zainteresovalo da krenem ovu temu...

Dopuna: 11 Maj 2019 21:11

Evo jedan jednostavan presek rakete 8A11 odnosno R-1:



Prikaz lansirnog postolja za raketu R-1:

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gargantua obrati pažnju na onaj dio ( 9.30 ) u kom se PIGA integrator uzdužnih ubrzanja lijepo okreče u polju od jedan G a tamo neki brojać broji okretaje integratora , možeš li to izvaditi kao mali filmić , to bi mi bio uvod u temu na Elbrusu , vidiš da Kubovac gori od želje da stisne pusk , ali još nije odbrojio dovoljno krugova unatrag na PIGA inegratoru .

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, MB120mm, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Evo video:

https://www.mycity.rs/must-login.png

I GIF na osnovu njega:

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, bojank, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada smo kod radio vođenja i ranih radova postiji jedno zamešateljstvo oko porekla radio vođenja. Prema filmu o o ispitivanju V-2 rakete iz 1947. u SSSR, tada je već izvedno opitovanje radio vođenjem. R-1 to nema javlja se na R-2 a u uputrebu ulazi sa R-5 raketom desetak godina kasnije, no to ćemo videti kasnije. Film iz 1947. gde se na kraju prilično detalno i didaktički objašnjava princip radoi vođenja V-2 rakete:



Slede detalji iz filma:




Poznati osmatrački radar:











Vozilo sistema radio navođenja:







Vozilo prepoznajemo kao Opel Maultier Kfz:



Detaljii radio vođenja:





















Prema zvučnom zapisu radio signali se razliku po frekvencijama "gornji" je "niskotonski" tj. niske frekvencije" dok je "donji" "visokotonski" tj. visoke frekvencije a raketa "jaši" po zoni preklapanja oba signala.

izgled poligona:










Može se primetiti nezgodacija da su duž cele direktrise bile postavljene RLS.