Sovjetske balističke rakete srednjeg i dugog dometa

• 5Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64, Gargantua, djboj, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Internet podaci o odstupanjima po cilju za raketu R-12 su najblaže rečeno sa upitnikom na kvadrat. Kažu 600m na 2000km po pravcu, to odgovara dozvoljenoj greški nišanjenja azimuta od jedne minute kako su bivši vojnici na toj raketi objasnili. Istina kažu da je preciznost nišanjenja u zbilji bila puno bolja i mjerena u sekundama, ali opet, vjetrovi, kašljucanje motora, perfekcija autopilota, tolerancije izrade i još na sve to glava koja se odvaja od motora po završetku njegovog rada. Možda 600m plus još jedna nula.

Nišanjenje azimuta je slično kao na Scudu, odnosno sličnije opisu raketaša i solida, grubo, fino i dva kontrolna. Uglomjer na raketi i teodolit krajem. Princip sličan, rotacija rakete da se stabilizatori uvedu u ravninu gađanja.

E sad, vidimo R-12 i u silosu. Šta tu i kako tu odraditi nišanjenje?

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Drug Pukovnik

Pronađoh sada na jednom ruskom forumu, na kome ima i veterana ovog (ovih) raketnih balističkih sistema, sledeće podatke o bojevoj glavi za rakete 8K63 i 8K63U- R12U:

- nuklearna bojeva glava sa punjenjem tipa "proizvod 49", verovatno na prvim vojnim uzorcima. Lakša bojeva glava teška 1364 kg.
- 8F126, termonuklearna bojeva glava od 2.3 Mt - teška bojeva glava težine 1680 kg

Znači, ovo dopunjavam moj prethodni post o ovoj raketi sa informacijom da su izgleda rakete R-12N (siloski tip rakete prilagođen za nazemna dejstva) i R-12U koristili isključivo nuklearne bojeve glave.

Što se tiče nišanjenja, pretpostavljam da je moguće, uzimajući u ozbir verovatnoću da se iz silosa gađaju unapred određene mete, da su nišanjenja urađena ranije na zemlji i da je lansirno postolje tada orijentisano i zarotirano po azimutnoj skali koja se nalazi pri dnu. Onda bi se raketa verovatno spuštala lagano tako da se pomalo zaokreće dok ne "legne" na odgovarajuće prihvatnike na lansirnom postolju.
Međutim, ostaje mi nedoumica kada se postolje dole spusti, kako onda? Nešto je ranije pomenuto za upotrebu žiroteodolita u rudnicima....možda se u ovom slučaju upotrebljavaju? Čitao sam da se koriste u rudarstvu ili snimanju podzemnih kanala. Žiroteodolit na površini odredi pravac severa na bazi poznatih tačaka , onda ga spuste u rudnik, on ponovi taj pravac severa i dalje se klasičnim metodama određuju koordinate u rudniku ....

Opet se vraćamo na nišanjenje!

A s obzirom da ima nuklearnu bojevu glavu......

Takođe, pronašao sam podatak da jednom tako instalirana raketa R-12U može i do 7 godina!! biti u silosu i da ne zahteva izvlačenje radi nekakvih "periodičnih" pregleda ili slično.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svašta pišu, pa treba pročitati sve i dok neiskopamo neki mjerodavni dokument možemo se samo opredjeliti za neko od napisanih mišljenja.
Meni je ipak verzija da je šaht samo hranilište rakete nekako najbliža. Raketa se prije lansiranja diže gore, puni sa oksidansom i kisikom, vrši se nišanjenje i lansiranje.

“Перед пуском с помощью специального механизма ракеты поднимались на поверхность, где производилась их заправка окислителем — жидким кислородом и автоматическая подготовка к пуску. Все это занимало 15 минут. Пуск ракеты производился как с обычного наземного старта.”

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moguće je da se raketa podizala pre lansiranja radi punjenja oksidansom, ali mislim da se lansirala iz šahta. Ne znam odakle bi se gore lansirala? Imamo zaštitu kapu i otvor ka nebu. Gde bi se instalirala za lansiranje?
Kažu da postoje dve verzije: R-12N i R-12U. R-12N (nazemna) se lansirna sa nazemnog postolja, a R-12U iz podzemnog silosa.....Obe verzije se vizuelno razlikuju od "standardne" R-12 u repnom delu rakete, jer je da bi se smestio novi 4-komorni motor, promenjen dizajn repne sekcije - postavljena je "suknja" sa stubovima fiksnih aerodinamičkih stabilizatora. Sporedni efekat pojave "suknje" bio je poboljšanje u centriranju rakete. Na R-12U raketi nema aerodinamičkih stabilizatora.

Citat:
"Konstrukcija silosa "Dvina" bio je betonska bušotina dubine 30 metara i prečnika 7 metara, na dnu koje je postavljen raketni startni sto. Kada je motor pokrenut, vrući gasovi su ispušteni u izlaz za gas između osovine šahta i metalne čašice prečnika 5 m i debljinom zida od 16 mm (čelik razreda materijala 30) koji štiti raketu. U gornjem delu šahta, izlaz za gas je imao ekspanzionu i usmeravajuću lopaticu za preusmeravanje vrelih gasova u stranu kako bi se smanjio toplotni efekat na raketu. Rudnik je branjen multi-tonskim “krovom” - ravnom zaštitnom napravom 8U13 koja je klizila duž šina pre lansiranja rakete."

Slika 1: Podzemni silos R-12U



Slika 2: Raketa R-12U na lansirnom postolju u šahtu

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kubovac, Gargantua, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima smisla, glupo zvuči da kopaš toliku rupu samo da bi skrivao raketu, a da je nemoš iz nje i šuknit.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo nađoh i filmić lansiranja rakete R-12U koji postavljam skroz dole, a evo par "screen shot" slika:

Slika 1: Komanda za otvaranje silosa



Slika 2: Otvaranje poklopca silosa



Slika 3: Pusk rakete R-12U



Slika 4: Raketa izašla iz silosa



Slika 5: Raketa odlete ka cilju



I evo ceo film:

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče preciznosti R-12 mogu da podelim sa vama ono što imam:



U zagradi je vrednost maksimalnog odstupanja 5,0 do 5,4 km što je vrlo blizu Pukovnikove procene nekoliko poruka ranije.
I jedan detalj. R-12 je bila prva balistička raketa oborena protivraketom V-1000 tokom rasvoja prvog i tada eksperimentanog antibalističkog sistema, "Sistema A" 1961. godine.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gargantua ::

U zagradi je vrednost maksimalnog odstupanja 5,0 do 5,4 km što je vrlo blizu Pukovnikove procene nekoliko poruka ranije.
I jedan detalj. R-12 je bila prva balistička raketa oborena protivraketom V-1000 tokom rasvoja prvog i tada eksperimentanog antibalističkog sistema, "Sistema A" 1961. godine.

Evo šta doslovno kaže ovaj izvora sa koga većinu informacija pišem:
Citat:
"KVO:
- tokom testova sa lansiranjem na 2000 km - odstupanje dometa do 1100 m, pravca - do 600 m
- 2400 m - do 5000 m (najviše-ekstremno po TT karakteristikama)"

Znači....ja tumačim da je verovatno u praksi ovo dole preciznije....Zato u narednim modifikacijama raketa R-12 i bojevih glava, gotovo po pravilu imamo samo nuklearnu b/g, a čini mi se kod naslednika R-14 isključivo nuklearnu b/g....

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo i podataka za R-14:



Opet je KVO sa manjim razlikama, skoro isti kao i kod R-12, dok prema podacima o megatonima može se zaključiti da se radi o istoj porodici b/g.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, Kubovac, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da se tih godina sovjeti nisu puno uzbuđivali sa nepreciznošću svojih raketa , 5 km lijevo ili desno nebitno kad je nuklearka od par megatona usmjerena na grad veličine Frankfurta , koliko god da promaše nijedna NATO baza u bližoj ili daljoj okolici ne bi bila upotrebljiva.

S druge strane NATO i SAD nisu imali pojma koliki je stvarni COP tih raketa , ali su analitičari na bazi snimaka tih raketa sa vojnih parada na Crvenom trgu mogli procijeniti domete i masu bojeve glave.

Ono što nisu mogli znati je na kom tehnološkom stupnju je bila izrada laganih rezervoara za raketno gorivo i oksidans i koji je Impuls Gluško izvuko iz dušične kiseline i kerozina , a to su bili zavidni rezultati i za današnje vrijeme.

Ako kopate po netu i iskopate neku priču o elektroformiranju aluminijskih limova onda je to prava poslastica , u jednom od filmova kojeg sam gledao zadnjih dana vidio sam taj detalji i zapazio tu rečenicu , budem to potražio.

Naime ruje su već tada koristili tehnologiju anodnog otapanja aluminija sa slanom vodom , kako bi u limu debljine 5 mm izvadili rebra odnosno napravili površinu sličnu vaflu , tako obrađen rebrasti lim bi savijali u plašt i sa postupkom TIG ( argonsko zavarivanje ) spajali dijelove rezervoara ,

Zahvaljujući tim " rebrima " lim u plaštu je bio dovoljno čvrst i krut da podnese masu rakete , tako da raketa nije imala nikakve uzdužne ili poprečne ukrute.

Zahvaljujući tome odnos masa , odnos pune rakete i prazne rakete je bio visok , čemu je pogodovala i velika specifična gustoča dušićne kiseline ( 1,6 kg / litar ) , tako da je bojeva glava mogla biti teža i ubojitija.

Gluško i ekipa su prelaskom sa jedne velike komore i jedne velike mlaznice na 4 manje postigli bolje uvjete izgaranja , i bolje uvjete hlađenja , te su mogli ići na optimalne odnose komponenti , što je dalo veče temperatutre izgaranja odnosno veči specifični impuls goriva.

Sa tih nekoliko vrhunskih inženjerskih trikova postigli su potrebnu ravnotežu straha i dobili vremena da usavršavaju autopilot odnosno girohorizont i PIGA integrator brzine , jer su tu bili najlošiji i zaostajali za amerima dobrih desetak godina.

Budem se potrudio da taj dio priče malo detaljnije obradim iako i danas kriju detalje ko zmija noge , Po onome što mi je dostupno o raketi Sojuz , a ona je u direktnom srodstvu sa raketom R7 mogu procjeniti na kom je nivou bila tehnlogija integratora ubrzanja 1955-57 godine .

Obratite pažnju na to da su ruje u direktnom letu sa zemlje pogodili mjesec sa tim istim integratorom i girohorizontom 1959 godine , nisu trebali napraviti ništa više ,a da bi dokazali koji COP imaju ako im treba

Геоцентрическая часть орбиты «Луны-2» была гиперболической, впервые была превышена вторая космическая скорость. Аппарат не имел собственной двигательной установки, поэтому не было коррекции орбиты, не было и торможения скорости при сближении с Луной. На участке разгона, пока работали системы управления трёх ступеней, последовательно в течение 12 мин. были сформированы последующие траектории полёта так, чтобы попасть в центр видимого диска Луны диаметром всего 3476 км.

• Ошибка в определении скорости ракеты при выключении двигателя всего на один метр в секунду, то есть на 0,01% от величины полной скорости, приводит к отклонению точки встречи с Луной на 250 км
• Отклонение вектора скорости от расчётного направления на одну угловую минуту приведёт к смещению точки встречи на 200 км.
• Отклонение времени старта с Земли от расчётного на десять секунд вызывает смещение точки встречи на поверхности Луны на 200 км.

Очевидно, что обеспечение такой точности управления ракетой представляла собой весьма сложную задачу. Однако она была решена с изумившей мир точностью.