Suglasan, osnove mehanike gibanja.
Zaletio sam se kako obično znam.
Onda bi ključ mogao biti u gas generatoru, na slici naglavka se vidi cijev, završetak odvoda plinova iz generatora koji bi mogli zakrenuti raketu dok joj je brzina još mala. Vektor motora puše u težište, ali brzina je još majušna i gas generator obrne raketu oko njenog težišta.
Interesantno je da na FV Striker, vozilu koje ih nosi, ne postoji pokretna platforma za rakete. Rakete se lansiraju iz položaja koji je zauzelo vozilo. Verovatno je to posledica moćnog vektorisanja.
Interesantne su i egzibicije koje pravi operater sa raketom oko 20.sekunde.
Aramis , tvorničke posade mogu napraviti čuda , imaju ogromno iskustvo , i dobro su plaćeni za to, ali vjeruj mi da ozbiljan kupac to sve jako dobro kuži . Te kerefeke koje netko izvodi na EPP, snimcima iskusnog vojnika uopće ne fasciniraju , čak sam kao ortodoksni skeptik spram svega što dolazi iz Velike Britanije sklon tvrdnji da se na tom snimku raketa otela kontroli , i da je nišanđija nekako skrpao to u metu.
Imam dosta iskustva sa poligona i kafane i čuo sam dosta priča nakon dvije tri litre votke.
Jedna od najboljih priča uz logorsku vatru na poligonu mi je priča o Yu tenku iz četrdeset i neke .. možda 49. Bila je neka vojna parada u Beogradu .. bilo je skrpano nekoliko tenkova na šasiji T 34 , sa nekom divljom kupolom i topom od 90 mm , kao odgovor Staljinu ... ide kolona tamo ispred skupštine u Begešu , sve je ok. Pred samom svečanom ložom se mom prijatelju , nazovimo ga Obrad , zablokirao pogon na jednoj gusjenici na tenku . Napravio je" počasni" krug pred Titom , mrdao je sa tim polugama , i dobio pogon te gusjenice kad je trebalo, i produžio ravno za drugim tenkovima.
Dilema je bila da li ga staviti pred streljački stroj , ili ga nagraditi.. maršal je odlučio , Obrad je dobio stipendiju na mašinstvu i bio je jedan od vodećih inženjera na projektu Kapela.
530mm je minimalna probojnost za Milan.
Problem je poredjenja svega toga sto se negde koristi minimalna, negde prosecna (nekada data i kao raspon vrednosti), a negde izvedena probojnost (najcesce minimalna minus neka vrednost, dovoljna za proboj dodatne tanke ploce).
Jos je gore sto ni jedna zemlja ne koristi uvek iste kriterijume, cak ni u strucnoj literaturi...
"...Pročitah za sistem Metis M da su Rusi The Metis-M ATGM system has a semi-automatic guidance system, with commands transmitted over a wire link. The guidance system is constructed so that the most sophisticated and costly components, such as a gyroscopic coordinator, electronic units and an onboard battery, are excluded from the missile na ovaj način pojeftinili proizvodnju.
Sa druge strane sistem se dokazao u borbi i ima domet od 1.500 metara..."
Procitah na temi o Drug -u , kljiftov post .Na Metisu (tri verzije , 1000m,1500m, 2000m ) imamo sve komponente u uoravljackoj konzoli , cak i ziroskop (zar ne bi trebalo da je u raketi ?). Na ovaj nacin se napravila jeftina raketa ...
To je prednost zice, kvalitetno i brzo prenosi podatke...
Maljutka sa druge strane je idealna za modernizaciju jer je ima po svijetu , ima posla. (Fugasna i tandem glava ferceraju ).
(biznis)
Modernizovani POLO ima optoelektroniku, nadajmo se i termoviziju.
Prenosne maljutke jos nismo vidjeli sa termovizijom.
Sa druge strane Metis to ima sve
https://www.armyrecognition.com/russia_russian_arm.....12156.html
@goxin
To su tri vrste raketa na Metisu, 9M116, 9M131 i 9M131M. Prva je biser jednostavnosti sa dinamom ('ajde tako da kažem) i sa malo ”elektronike” za prijem komandi sa upravljačkog pulta, bez žiroskopa. Ove dve potonje su već dosta naprednije.
Maljutku zeza mnogo toga. Od sporog ubrzanja, preko vektorisanja potiskom stare koncepcije, ručnog upravljanja do male brzine leta. Metis iz cevi izleće sa 90m/s i ubrzava do 180m/s, a Maljutka silazi sa šine i tek za 0,5-0,8s ubrzava do 105m/s, da bi je marš motor tek tamo oko 10s izgurao na 120m/s. Zbog toga ona tek tamo oko 500m postaje sposobna da pogodi nešto, a kod poluautomatske varjante na 400m. Metis prve varjante može da pogodi već na 40m.
Kod Metisa je primenjen sistem vođenja po liniji viziranja uz malu brzinu okretanja rakete 1Hz uz pretpostavku da je raketa već na liniji viziranja i da su potrebne male popravke za tih cca 6s leta do maximalnog dometa. Maljutka treba prvo da izađe na liniju viziranja.
