offline
- Svemirko
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Mar 2004
- Poruke: 3521
- Gde živiš: Zemun
|
Nije jedini, imaju i ameri isto to 
Evo ti ovaj podatak:
" Avion S-37 ima originalnu aerodinamiku krila obrnute strele. Ovo nije novo rešenje, najpoznatiji avion sa obrnutom strelom krila je američki X-29, kompanije Grumman, koji je bio testiran u vazduhoplovnoj bazi Edwards od 1984. "
Da su ludi stvarno jesu, samo da imaju malo vise kinte... moje procene (a i mnogih drugih) govore da jednostavno Rusi imaju najbolje avione, ali to nije dovoljno. Neko je brojniji, jaci ekonomski, u stanju je da odrzava se avione, i da ih redovno voze i vezbaju. Rusi to ipak nisu u stanju da isfinansiraju.
Jako je bitno imati iskusnog pilota, dzaba ti Su-37 berkut ako ce neko sesti da ga vozi posle 10 sati letenja. Treba tu sati i sati letenja da bi se iz takvih aviona izvukao maksimum i da se uzme primat koji je vac tako mali, nijanse odlucuju
Dopuna: 27 Mar 2005 1:11
Evo malo dodatka za ovaj avion istorija, negov nastup na aero-mitingu, i kratko poredjenje sa F-ovima.
Sovjetski lovac Su-27, o kojem se samo nagađalo u zapadnoj vojnoj štampi, svojim nastupom na međunarodnom aerokosmič-kom salonu u Buržeu, juna 1989. godine, kada je izvedena poznata Pugačovljeva „kobra", izazvao je veliko iznenađenje među vazdu-hoplovnim stručnjacima širom sveta. Avion Su-27, svojim visokim letnim sposobnostima, predstavio se kao avion ispred svog vre¬mena.
Po svojim razmerama, Su-27 znatno premašuje MiG-29, a od njega se razlikuje i po nameni i po opremi i naoru¬žanju. Lovac Su-27 namenjen je za lovačka dejstva na velikim
udaljenostima. Veliki dolet (do 4000 km) i istrajnost leta omogucavaju
mu da bude dugo u priprnvnonsti u vazduhu u znatno udaljenim zonama očekivanja, na pravcu verovatnog naleta protivnika.
Ima savremenu aerodinamičku konfiguraciju, a u izradi ele¬menata konstrukcije primenjena je najnovija tehnologija. Nove aluminijumske i titanove legure i kompozitni materijali obezbeđuju laku i čvrstu konstrukciju. Električno-distancioni sistem upravlja¬nja, veoma povoljan odnos potiska i mase, odlična preglednost iz kabine, savršeno „meko" sletanje zbog odlično izgrađenog krila koje stvara vazdušni jastuk omogućavaju veoma jednostavno upravljanje, lako podnošenje opterećenja i visok stepen bezbednosti leta. Sve greške pilota u tehnici pilotiranja - prelazak graničnih parametara - avionski sistemi automatski ispravljaju, omogućavaju pilotu da skoro svu pažnju posveti uništenju protivnika. Čak je i prosečan pilot u stanju da iz aviona izvuče maksimum onoga što je u njega uložio konstruktor, mada se time potencijal aviona ne iscrpljuje u potpunosti.
Američka štampa ga poredi sa američkim lovcem F-15, međutim sovjetski lovac ga je nadmašio u pet svetskih rekorda u brzini penjanja, o čemu će više reči biti kasnije.
Motori aviona Su-27, tipa AL-31F, izrađeni u konstrukcio-nom birou poznatog sovjetskog konstruktora i akademika A. M. Ljuljkija, modularne su konstrukcije, čime je omogućeno njihovo održavanje (zamena neispravnih elemenata) čak i u poljskim uslovima. Zamena lopatica kompresora, koja se smatra jednom od najsloženijih operacija, postala je uobičajeni, jednostavni posao u jedinicama. Isti je slučaj i sa zamenom modula kompresora niskog pritiska. Sve to omogućava visok stepen ispravnosti i upotrebljivosti aviona u avijacijskim jedinicama.
Razvojni put Su-27 i sve ono što je on postigao nekoliko godina nakon serijske proizvodnje zaslužuju posebnu pažnju.
Projektovanje lovca-presretača, koji je dobio radnu oznaku T-10, počelo je 1969. godine,a 10. maja 1977. šef pilota konstruk-cionog biroa P. O. Suhoja, V. Iljušin izvršio je prvi let.
Serijski avion se pojavio na nebu 20. aprila 1981. godine i ubrzo počeo da ulazi u operativnu upotrebu. Zbog izuzetnih letnih sposobnosti koje je Su-27 pokazao, 1986. godine nastala je ideja da se krene u osvajanje svetskih rekorda.
Pre toga je trebalo, naravno, avion pripremiti strogo po pravilima međunarodne organizacije FAI. U znak sećanja na sovjetske vojnike koji su novembra 1942. godine učinili veliki preokret u staljingradskoj bici, avion je dobio oznaku P-42, U toj poznatoj bici, naime, sovjetska avijacija je odigrala veliku ulogu u slamanju protivnika.
Međutim, obaranje svetskih rekorda ne postavlja posebne i izuzetno oštre zahteve samo avionu. Ono i od pilota zahteva da poznaje sve karakteristike ponašanja aviona, da bude visokostru-čan, hladnokrvan, promišljen, sposoban da precizno održi zadati profil leta u poletanju, penjanju, na marš-ruti i drugim etapama leta. Takođe, i na sletanju je bilo neophodno da se poletno-sletna staza dodirne tamo gde se nalazi aparatura za merenje, odnosno gde je ona usmerena. To je posebno važno pri postizanju rekorda u klasi N - aviona kratkog poletanja i sletanja (kod kojih dužina zaleta i protrčavanja ne prelazi 500 m).
Problem je bio i kako avion zadržati na starju u vreme uključenja i rada motora na forsažu, kao i kako tačno zabeležiti parametre njegovog kretanja. Za zadržavanje aviona korišćen je ogroman gusenični tegljač dobro učvršćen na poletno-sletnoj stazi a za beleženje parametara kretanja - elektronska brava koja je omogućavala da se veoma precizno registruje trenutak polaska aviona. Trebalo je, takođe, tačno odrediti količinu goriva (svaki suvišni kilogram odražavao se na letne karakteristike), uravnote¬ženje oba motora (razlika u potisku uticala bi na to da se avion ne kreće tačno po zadatoj putanji), i drugo.
Tih godina u tablici svetskih rekorda bili su zapisani rezultati koje je američki pilot R. Smit, 16. januara 1975. godine, postigao na avionu F-15: visinu 3000 m postigao za 27,5 s, a pilot P. Makfarlejn - 6000 m za 39,33 s, 9000 m - 48,86 s i 12000 m - za 59,88 s.
Dana 27. oktobra i 15. novembra 1986. godine pilot V. Pugačov postigao je osam svetskih rekorda u penjanju: po četiri u klasi aviona koji baziraju na kopnu i u potklasi srednjih aviona (masa u poletanju do 16 t) popevši se na visinu 3000 m za 25,373 s, a na 6000 m za 37,05 s. To je bio za nešto više od dve sekunde bolji rezultat od postignutog na F-15.
Pilot N. Sadovnikov 10. marta 1987. i 23. marta 1988. postigao je 9000 m za 44 s, 12000 m za 55,2 s, a 15000 m za 70,329 s. Isti pilot je 10. juna 1987. godine prvi u svetu izašao na rekordnu za N klasu visinu horizontalnog leta od 19335 metara.
Poslednji svetski rekord postignut na Su-27 do danas jeste penjanje na 15000 m za 81,71 s sa opterećenjem aviona od 1000 kg. Postigao ga je V. Pugačov.
Inače, piloti konstrukcionog biroa Suhoja - V. Pugačov, N. Sadovnikov, E. Frolov i O. Coe - postigli su ukupno 27 svetskih rekorda.
Ima rezultata koji još nisu verifikovani u FAI: 28. aprila 1989. V. Pugačov je na Su-27 na visini 500-1000 m prvi u svetu izvršio dinamičko kočenje sa izlaskom na napadne uglove 120-130 stepeni - manevar koji je dobio naziv „kobra Pugačova". Iste godine, na izložbi u Buržeu, on je izveo „osmicu sa poletanja" u dijapazonu 800 m po visini, što takođe nije izvedeno ni na jednom drugom lovačkom avionu.
Piloti N. Sadovnikov i N. Votincev na dvosedu Su-27UB koji je bio specijalno za tu priliku opremljen uredajerv m dopunjavanje gorivom u vazduhu, sa četiri vođene inkete vazduh-vazduh prele-teli su bez sletanjii marš-rutu Moskva-Komsomoljsk na Amuru - Moskva, prešavši rastojanje od 13440 km za 15 časova i 42 minuta.
Veoma je značajna činjenica da se mnoga konstrukciona i druga rešenja, nađena i primenjena u pripremi aviona za postizanje rekorda, već u znatnoj meri koriste kod serijskih aviona (u praksi), što znači da lovački avioni koji sada ulaze u operativnu upotrebu omogućavaju pilotima izvođenje i usavršavanje posebnih mane¬vara koji se mogu primeniti u borbi u vazduhu.
Bez obzira na brojne rekorde i ispoljene sposobnosti za izvođenje različitih manevara, Su-27, može se slobodno reći, ostao je zapažen po svom jedinstvenom, za sada za druge avione koji su u operativnoj upotrebi te kategorije nedostižnom manevru „kobra". Ovaj manevar, prvi put izveden 28. aprila 1989. godine, svet je video tek juna iste godine na izložbi u Buržeu.
Sovjeti su te godine odlučili da na 38. međunarodnom aerokosmičkom salonu u Buržeu prikažu svoj vrhunski lovac Su-27. Piloti V. Pugačov i E. Frolov su trebali da demonstriraju njegove visoke manevarske mogućnosti pri izvođenju složenih, pomalo neobičnih i do tada neviđenih figura u kompleksu koji je obuhvatao: odmah posle poletanja dve polupetlje sa poluvaljkom pri izlasku, prevrtanje, petlju sa zaokretom za 90 i 270 stepeni, dupli valjak, zaokret sa maksimalno mogućim nagibom (vreme zaokreta 13-14 s), penjuću spiralu, prevrtanje, zvono, let minimal¬nom brzinom i. konačno, kobru
Manevar „kobra" izvodi se iz horizontalnog leta, na određenoj visini pri relativno velikoj brzini, prelaskom u propinjanje i dovođenjem aviona na napadne uglove 110-120 stepeni. Avion naglo podiže nos, zatim se bukvalno prelama oko poprečne ose, ali ne ide u visinu već, održavajući položaj skoro na „leđa", leti, kao i pre horizontalno ali repom napred. Za samo sekundu i po brzina se smanjuje na 150 km/h, ali avion nastavlja stabilan let u tom neobičnom položaju bez pada u kovit ili svaljivanja. Jednog trenutka, poput prave kobre, avion zabacuje svoj nos napred (smanjuje se napadni ugao ispod 90 stepeni, opada visina, napadni ugao se stalno smanjuje) i zauzima položaj iz kojega pilot može da otvara vatru iz topova ili lansira vođene rakete.
Čitav manevar traje oko desetak sekundi, a opterećenje ne prelazi 3,5-4. Brzina uvođenja u manevar mora biti tačno održana: veća brzina prouzrokovala bi veća opterećenja, a manja - ne bi obezbedila izvođenje manevra.
O upotrebljivosti ovog manevra u borbi u vazduhu postoje različita mišljenja. Jedni tvrde da je to efikasan taktički manevar kojim se protivnik, koji je pozadi, prinuđuje da izleti napred i postavi ispred topovskih cevi i raketa. Drugi smatraju da je on primenljiv samo u pojedinačnoj borbi u vazduhu, dok bi u grupnoj bio neefikasan i opasan za onoga ko ga izvodi jer se izlaže opasnosti da bude lako oboren od drugog protivnika koji je na većem odstojanju i to, možda, pre nego što bude u položaju da otvori vatru (lansira rakete) po avionu protiv kojega je izveo manevar.
Bez obzira na ova različita mišljenja o taktičkoj primenljivosti manevra „kobra" ostaje činjenica da njegu danas može da izvede samo sovjetski lovac Su-27. Američku firma „Eidetics internacional" istraživnla je da li manevar „kobra" mogu izvesti avioni F-14, F-15, F-16 i F-18 i došla do zaključka da nijedan od njih nije u stanju da to učini. Modifikovani F-16C u stanju je da izvede taj manevar, ali samo simulacijom na računaru !
Kompleks koji je avion Su-27 izvodio na izlozbi u Buržu (Francuska)
Manevar "Kobra"
Simulacija manevra "Kobra" na avionima F-16C i modifikovani F-16C na racunaru !
Gore je obican F-16, a dole modifikovana verzija F-16 koja je uspela da izvede manevar kobra, ali samo na racunaru. Uzivo nikad nije to urađeno
Poredjenje letnih osobina aviona Su-27 i F-16
Eto to bi bilo ukratko poredjenje Su-27 sa F-ovima. F-15 je klasa Su-27, ali rekorde i dalje drzi samouvereno Su-27 ! Mozda i najbolji lovac, i avion za postizanje prevlasti u vazduhu. (naravno tih godina, ali I sad je u samom vrhu kao modifikovane verzije)
|
