offline
- VLADA-M.
- Ugledni građanin
- Pridružio: 22 Dec 2006
- Poruke: 396
- Gde živiš: Zemun
|
LETEĆA SUPERTVRĐAVA
Začetak pre pola veka
B-52H, poznat i pod nazivom Stratofortress, je teški strategijski bombarder velikog doleta, čija je primarna uloga nanošenje nuklearnih udara duboko u protivničkoj teritoriji. Sam avion predstavlja jedinstvenu pojavu u svetu, jer je u operativnu upotrebu uveden još davne 1955. godine, a njegova eksploatacija se predviđa do 2040. godine. Danas ne postoji sličan avion u svetu, koji s odgovarajućim modifikacijama i usavršavanjima može da dostigne taj vremenski raspon upotrebe.
Prvi od dva prototipa je izašao iz fabrike u Sijetlu (Seattle) 29. novembra 1951. ; drugi 15. marta 1952. godine, dok je prvi let prototipa pod oznakom YB-52 izvršen 15. aprila 1952. godine. Dve godine kasnije, 18. marta 1954. godine iz fabrike je izašao prvi serijski model B-52A, koji je prvi puta poleteo 5. avgusta 1954. godine.
Ukupno su proizvedena 744 aviona B-52 verzija A,B,C,D,E,F,G i H, pri čemu je poslednji B-52 iz serije H izrađen oktobra 1961., a isporučen juna 1962. godine. U "aktivnoj službi" se sada nalaze samo avioni B-52 serije H. Prvi od ukupno 102 aviona B-52H je isporučen Strategijskoj vazduhoplovnoj komandi u maju 1961. godine. Model B- 52H može da ponese 20 krstarećih projektila ili preko 30 tona avio- bombi. U "aktivnoj službi" su trenutno 94 aviona B-52H, raspoređena u 5 skvadrona: 3 skvadrona u bazi Barksdale (Luzijana) i 2 skvadrona u bazi Minor (Severna Dakota).
Sejač smrti
U vreme, kada je B-52 projektovan, u svetu je vladala vojna doktrina "uzajamnog uništenja" ili "ravnoteže straha", koja je u stvari i koncipirala sam izgled i ulogu aviona. Kao deo takve strategije, avioni B-52 su od uvođenja u operativnu upotrebu bili u dvadestčetvoročasovnom borbenom dežurstvu, koje je podrazumevalo prisustvo određenog broja aviona u vazduhu, naoružanih atomskim bombama spremnim za dejstvo.
Strategijski bombarder B-52 je prvi put upotrebljen u ratu u Vijetnamu i to 18. juna 1965. godine. Tog dana je grupa od 30 bombardera poletela iz vazduhoplovne baze Guam u Tihom okeanu i u toj operaciji je na zemljište veličine 2 km x 4 km bačeno 1000 tona bombi sa neznatnim učinkom. Od aprila 1972. godine pa do kraja godine u okolini Hanoja je na prostoru veličine 15.600 kvadratnih milja u 1.200 naleta bačeno 32.600 tona avio-bombi.
U ratu protiv Iraka u Persijskom zalivu bombarderi B-52H su upotrebljavani za lansiranje krstarećih projektila i za tzv. "tepih bombardovanja" klasičnim - gravitacionim avio-bombama mase 227 kg i 907 kg. Od ukupno 88.500 tona bačenih ubojnih sredstava iz vazduha bombarderi B-52H su u 1.624 borbena leta bacili 25.700 tona ubojnog tereta, što čini 30% od ukupno bačenih sredstava. I prošle godine su u toku NATO-agresije na SRJ Supertvrđave ponovno igrale krvavi pir s krstarećim raketama po važnim jugoslovenskim objektima i "tepih bombardovanjima" rejona granice između Jugoslavije i Albanije.
Glavne karakteristike aviona
Posadu Supertvrđave čini 6 članova, a za njen pogon se koristi 8 motora. Pogonsku grupu je u prvobitnoj verziji činilo 8 turbomlaznih motora J57-P-43WB, pojedinačnog potiska od 61,2 kN. Zadnjom modernizacijom su ovi motori zamenjeni turboventilatorskim motorima TF33-P-3/103, od kojih svaki ima potisak 76,50 kN. S obzirom na predviđeni vek upotrebe, "Boing" je predložio zamenu postojećih 8 motora sa 4 motora RB-211-535, koje koristi više od 80% korisnika putničkog aviona B747. Dimenzije aviona su impresivne: dužina 48,5 m, razmah krila 56,4 m i visina 12,4 m. Ovaj džinovski "brod" može da se popne na visinu od oko 15.150 m i da leti visoko podzvučnim brzinama od 957 km/h. Dužina staze za poletanje iznosi preko 3 kilometra.
Masa praznog aviona je 85.000 kg, dok je maksimalna masa pri poletanju 219.600 kg. Avion može da nosi 31.500 kg različitog nuklearnog ili klasičnog oružja visoke preciznosti na 18 - 24 potkrilna nosača i u unutrašnjosti trupa, koje može da lansira na bilo koji deo Zemljine kugle. Zapremina unutrašnjeg kontejnera za oružje je 29,53 m 3.
Radijus dejstva uz dopunjavanje gorivom u vazduhu za B-52H je limitiran samo fizičkom izdrživošću posade i on iznosi preko 14.000 km. Primer za to predstavlja operacija izvedena u ratu protiv Iraka, kada su avioni B-52H poletali iz vazduhoplovne baze Barksdal u Americi, lansirali krstareće projektile sa konvencionalnim bojevim glavama i vraćali se u navedenu bazu. Čitava operacija je trajala 35 časova neprekidnog leta.
U operacijama kada su kontrolisali akvatoriju Persijskog zaliva, dva bombardera B-52H su u toku 2 časa nadzirala površinu teritorije od 364.000 km2. U unutrašnjim rezervoarima onmože da ponese oko 174.130 litara goriva.
Uz podršku moćne avionike
Elektronska oprema aviona B-52H predstavlja veoma kompleksan i sofisticirani elektronski sistem. Pored auto-pilota, navigacijske opreme, repnog Doplerovog radara, ofanzivne avionike i moćnih ometačkih sistema, svi avioni B-52H su opremljeni i optoelektronskim osmatračkim sistemom AN/ASQ-151 EVS (Electro-Optical Viewing Sensors), koji čine: FLIR AAQ-6 (navigacijsko-osmatrački IC-senzor, smešten u levoj tureli u trupu) i AVQ-22 LLLTV (televizija niskog nivoa osvetljenosti, postavljena u desnoj tureli u trupu).
Elektronska oprema je namenjena za otkrivanje konkretnog cilja, za određivanje načina dejstva, ali i za obezbeđenje bezbednog leta u svim profilima leta, naročito na malim visinama, upotrebom sistema za izbegavanje prepreka AN/ASQ-151. Sistem funkcioniše na taj način, što se slike dobijene sa FLIR ili LLLTV prikazuju u pilotskoj kabini na monitorima dijagonale 25 cm. Odgovarajući IBM-pretvarač signale dobijene od radara pretvara u pogodan oblik i na taj način ih na monitoru predstavlja zajedno sa slikom FLIR/LLLTV. Na monitorima se na sliku dobijenu od sistema FLIR/LLLTV superponiraju i podaci vezani za navigaciju ili za upravljanje vatrom. Na taj način pilot, kopilot, navigator ili operater oružja po želji mogu da biraju sliku odgovarajućeg senzora na monitoru.
Optika FLIR-a je promenjivog fokusa, što posadi aviona omogućuje, da koristi dva vidna polja: široko i usko. Široko vidno polje se koristi za osmatranje i navigaciju u niskom letu i za uočavanje cilja. Upotreba uskog vidnog polja omogućuje uvećanje cilja do desetak puta i koristi se za identifikaciju cilja i za nišanjenje. FLIR i LLLTV su u sprezi sa laserskim daljinomerom i sa laserskim markerom, pa je na taj način i obezbeđeno tačno i sigurno nišanjenje.
Piloti poseduju kacige sa naočarima za noćno letenje (night visions goggles). Ovaj sistem povećava bezbednost letenja u noćnim operacijama i značajno uvećava pilotove mogućnosti, kako pri upravljanju letelicom, tako i u izboru i u navođenju na ciljeve. Počevši od 1989. godine vrši se velika modifikacija aviona B- 52H, tokom koje se integriše GPS, uvode novi elektronski sistemi i nova sve preciznija oružja.
Oprema za elektronski rat
B-52H je opremljen veoma kompleksnom opremom za elektronska i protivlektronska dejstva. Sistem za protivelektronska dejstva AN/ALQ-172(V)2 ima antenski sistem s elektronskim skeniranjem, koji ima mogućnost da prepoznaje pretnje u više različitih opsega i da ometa više pretnji. Signalizator radarskog ozračenja AN/ALR-20A detektuje i određuje prioritet višestrukih pretnji, a pomoću više antena otkriva učestanost i aspektni ugao zračenja protivničkih radara. Ometač AN/ALQ-155 ima ugrađen sistem za upravljanje snagom i sa svojih 8 antena pokriva 360o i u D, E, F, G i H radarskim opsezima. Digitalni signalizator ozračenja AN/ALR-46 detektuje protivničke radare koji rade u opsegu učestanosti 2 do 18 GHz, i istovremeno može da identifikuje do 16 radarskih signala. Generator višestrukih lažnih ciljeva AN/ALQ-122 i generator šuma AN/ALT-32 služe za ometanje protivničkih radara i komunikacija. Repni Doplerov radar AN/ALQ-153 služi za upozorenje na opasnosti iz repnog rakursa. Za pasivnu samozaštitu Supertvrđava B-52H ima sa svake strane trupa po 6 dispenzera IC-mamaca AN/ALE-20, a ispod svakog krila po 4 lansera radarskih dipola AN/ALE-24.
Naoružanje
B-52H predstavlja moćnu platformu za nošenje impresivne količine najrazličitijeg nuklearnog i klasičnog oružja. Ono što ovaj avion čini posebnim su njegova veličina i struktura, koji dozvoljavaju najrazličitije modifikacije, čime se omogućuje nošenje i upotreba novih generacija oružja. Time lista oružja nije konačna i stalnim modifikacijama aviona i ona se proširuje.
Trenutni arsenal naoružanja B-52H čine: do 20 nuklearnih raketa vazduh-zemlja ili do 30 tona klasičnog naoružanja, oličenog u avio- bombama serije Mk mase 227 kg do 907 kg i kasetnim bombama ili u savremenom preciznom oružju tipa: krstareća raketa AGM-86C CALCM, protivbrodska raketa AGM-84 Harpoon, TV/termovizijska raketa vazduh- zemlja AGM-142 Raptor, leteći kontejner AGM-154 JSOW i u skoroj budućnosti univerzalna raketa vazduh-zemlja AGM-158 JASSSM. Sva precizna oružja koriste integrisani sistem satelitskog i inercijalnog navođenja (GPS-INS).
Perspektiva aviona B-52H
Kako je vreme prolazilo neprestano se odvijao proces usavršavanja kako ratnih doktrina, tako i vojne tehnike i tehnologije. Međutim, i pored svih ovih procesa, Supertvrđava B-52 je uspela da brojnim modifikacijama i proširenjima asortimana ubojnih sredstava izbori svoj opstanak. Dostignuća u novim tehnologijama i materijalima omogućuju kontinuitet upotrebe B-52H. Analize obavljene u konstruktorskim biroima pokazuju, da se "životni vek" ovog aviona produžava čak do 2040. godine. Za sada je limitirajući faktor jedino "životni vek" gornjake krila, koji je računski procenjen na "samo" 32.500 - 37.500 časova leta! Na osnovu tih proračunskih podataka američko RV je odlučilo, da 62 aviona B-52H budu povučena iz upotrebe 2040. godine - posle 84 godine "aktivne službe".
Biti ili ne biti?
S obzirom na predviđenu dinamiku izbacivanja iz upotrebe i proračuna "životnog veka" strukture američko RV u svojoj beloj knjizi o stanju bombarderske avijacije navodi, da bi bombarderi B-52H mogli da lete do 2044. godine. I to je ona svetlija strana medalje. Međutim, tih godina se iz upotrebe planira povlačenje i novijih bombardera B-1B i B-2. To znači, da će postojeći strategijski bombarderi sa neba nestati do 2050. godine. U stvari, flota B-1B će verovatno pasti ispod zahtevanog broja do 2020. godine, dok bi eventualni gubitak tri B-2 u udesima ili borbenim dejstvima ostatak "nevidljive" flote spustio ispod broja potrebnih aviona za ostvarenje strategijskih planova i ciljeva SAD. Zbog toga flota B-52H postaje sve vrednija za američku strategijsku avijaciju.
Drugi problem bombarderske flote je nedovoljno finansiranje bombardera. Naime, analize pokazuju, da su lovački avioni uvek imali prioritet u finansiranju, i da su čak i osamdesetih godina, kada je bilo maksimalno finansiranje programa B-1B i B-2, bili finansirani u istom obimu kao i bombarderi. Kao rezultat toga, odnos finansiranja lovačkih aviona i bombardera sve više raste u korist lovačkih aviona - od 4:1 pedesetih, 6:1 sedamdesetih do 10:1 devedesetih godina sa tendencijom prema 14:1 u skoroj budućnosti. Ovakva nepovoljna situacija je postala izraženija 1992. godine, kada je došlo do integracije Strategijske i Taktičke vaduhoplovne komande u Vazduhoplovnu borbenu komandu. Figurativno rečeno, praktično se desilo, da je Taktička vazduhoplovna komanda apsorbovala Strategijsku vazduhoplovnu komandu.
Neko vreme je u opticaju bila studija, koja je pokazivala, da bi 32 bombardera B-2 ili 240 jurišnika F-117, zahvaljujući "stelt" tehnologiji i preciznom oružju, moglo zameniti 785 taktičkih bombardera/jurišnika i 478 aviona za borbenu podršku angažovanih prvog dana rata protiv Iraka. Ova tvrdnja se više ne može naći na sajtu firme "Northrop-Grumman" pa izgleda, da je više argumenata na strani tradicionalne borbene avijacije!
Čini se, da bi kombinacija bombardera sa ljudskom posadom, raketa i borbenih bespilotnih letelica mogla biti pravi odgovor na sve dileme. Borbene bespilotne letelice bi mogle biti spremne da od 2017. godine preuzmu izviđanje i neutralizaciju položaja protivvazdušne odbrane, ali ne i kompletne borbene zadatake u pozadini protivnika; rakete bi služile za uništavanje dobro branjenih i važnih ciljeva i objekata na početku rata, ali nisu upotrebive za izvršenje zadataka u mirnodopsko vreme. Upravo u ovom međuprostoru ostaje mesto za strategijske bombardere sa ljudskom posadom: borbeno dežurstvo u mirnodopsko vreme i uništavanje važnih ciljeva u dubokoj pozadini protivnika u ratno vreme!
KARAKTERISTIKE:
Pogonska grupa: 8 x TF33 - P-3/103
Potisak: 8 x 76,50 kN
Dužina: 48,5 m
Razmah krila: 56,4 m
Visina: 12,4 m
Maksimalna masa pri poletanju: 219.600 kg
Masa ubojnih sredstava: 31.500 kg
Maksimalna brzina: 957 km/h
Plafon leta: 15.150 m
Dužina staze za poletanje: 3.050 m
Maksimalni dolet: 14.000 km
IZVOR: "AEROMAGAZIN" br.20
AUTOR: Dragan Raković dipl.ing.
Oficijelni sajtovi:
http://www.boeing.com/defense-space/military/b52-strat/index.html
http://www.stratofortress.org/
Dopuna: 14 Jul 2007 20:11
Šema aviona B-52H
|
