offline
- Danko SVIK VRS
- Mod u pemziji
- Pridružio: 19 Maj 2009
- Poruke: 4980
- Gde živiš: Beograd - Srbija; Novi Grad - Republika Srpska
|
Stratosferska tvrđava B-52 jeste najpoznatiji bombarder u periodu od kraja Drugog svetskog rata do današnjih dana. To je bio prvi strategijski bombarder sa strelastim krilom i mlaznom propulzijom, osposobljen da dopre do terirorije SSSR-a i odbaci atomsku bombu.
Međutim, veoma brz razvoj sistema PVO, lovačkih aviona i pojava interkontinentalnih balističkih projektila {ICBM} nametala je stalnu modernizaciju tog aviona radi promene načina izvršavanja borbenih misija.
Početkom šezdesetih sistemi Z-V dostigli su takav nivo da B-52 više nije bio u stanju da izvršava akcije prodiranja sa velikih visina. Pokušaj da B-52 pređe na profil leta i napada sa malih visina nije dao dobre rezultate. Bio je to kritičan trenutak za dalju sudbinu aviona B-52, ali zbog visoke cene odustalo se od izgradnje novog bombardera.
Modifikacija aviona išla je u više pravaca– osavremenjivanje konstrukcije aviona radi obezbeđenja dodatnih 7000 sati naleta, rekonstrukcija krila za smeštaj dva potkrilna nosača projektila i reprojektovanje trupa zbog ugradnje podtrupnih spoljašnjih senzora.
Tako B-52, umesto klasičnog bombardera, dobija karakteristike borbenog aviona sa mogućnošću dejstvovanja sa velikih udaljenosti. Njegovo osnovno oružje postaje raketa V-Z AGM-69A “SRAM” malog dometa, pomoću koje bi trebalo da uništi protivnikove radarske i raketne sisteme i prokrči put do objekta dejstva.
Projektil “SRAM” opremljen je nuklearnom bojnom glavom snage 20 KT.
B-52G može poneti 12, a B-52H 20 projektila tog tipa. Velika sredstva uložena su i u izgradnju posebnog uređaja koji omogućava istovremeno startovanje svih osam motora za skraćenje vremena potrebnog za poletanje. Naredni korak u modernizaciji aviona započet je 1982. godine adaptacijom i ugrađivanjem određenog broja aviona B-52 u nosače krstarećih projektila. Od tada više nije predviđeno da B-52 izvršava akcije prodiranja, već sa udaljenosti od oko 2500km lansira krstareće projektile sa nuklearnom glavom ili sa nešto manje udaljenosti, projektilima sa konvencionalnim punjenjem.
Osim toga, na avion je u okviru programa “Faza-4 ECM” ugrađena najsavremenija ofanzivna i defanzivna elektronska oprema za detekciju i ometanje radarskog zračenja, odnosno upozoravanje i odbranu od radarskih i IC vođenih raketa Z-V i V-V.
B-52 izbacuje ogromnu količinu slobodnopadajućih klasičnih bombi. Na slici se vidi faza tepih bombardovanja bombama Mk-82 i Mk-83. B-52 je danas jedini strategijski bombarder u svetu koji može da ponese oko 47720kg ubojnog tereta na udaljenost preko 10000km.
Zbog svog velikog razmaha krila od 56,39m tokom poletanja, bombarderu B-52 veliku pomoć pružaju dva pomoćna točka, koji se nalaze pri krajevima krila. B-52H za vreme poletanja {vide se dva karakteristična točka}.
Sistem nakon detekcije protivnikovih radara počinje sa automatskim ometanjem njihovog rada. Na bombarderu B-52 nalaze se i uređaji za IC prednje osmatranje i dobijanje TV slike pri slaboj osvetljenosti. Ti sistemi obezbeđuju sliku koja se prikazuje na monitorima u kabini aviona, a povezani su sa glavnim radarom i sistemom za izbegavanje udara o tlo. Pomoću tog sistema moguće je na udaljenosti od 5, 10 ili 16 km ispred bombardera, prikazivati domet, azimut i objekte na terenu. Postoje i uređaji za prijem podataka od satelitskog navigacionog sistema NAVSTAR. Svoju prvu ratnu premijeru B-52 je imao u Vijetnamu. Taktika bombardovanja visoke gustoće koja je upotrebljavana u Južnom Vijetnamu bila je u zasipanju tropskih šuma ogromnim brojem bombi bez nišanjenja. Rezultati su bili više nego razočaravajući.
Suprotnost predstavljaju akcije neposredne vazdušne podrške opkoljenim marincima u bazi Ke San 1968. godine. Navođeni sa zemlje, B-52 su bombama mase 227 kg pogađali ciljeve na samo 300-500m udaljenosti od američkih rovova. Povremeni upadi u Severni Vijetnam prerasli su 1972. godine u masovnu vazdušnu ofanzivu. Preko dve stotine B-52 je poletelo sa ostrva Guam i tajlandske baze u Tapao i napalo širu okolinu Hanoja. Vijetnamski raketni sistem PVO Dvina i lovci MiG-21 su oborili 15 B-52, ali su njihove bombe nanele ozbiljne štete postrojenjima za proizvodnju električne energije i zapalile četvrtinu rezervi nafte. Uvođenjem u naoružanje savremenih bombardera B-1B i B-2A u drugoj polovini osamdesetih, opstanak bombardera B-52 bio je ponovo ugrožen. U operacijama “Pustinjska oluja” rezultate dejstava bombardera B-52G američki vojni eksperti su dobro ocenili.
Na iračkom ratištu izvedene su 1624 borbene misije pri čemu je izbačeno 25700 tona bombi. Neki ciljevi su gađani i sa udaljenosti od 80km od iračko-saudijske granice krstarećim projektilima AGM-86C. Bila je to najduža borbena misija u istoriji, kada su avioni B-52G poletali iz baza u SAD, ostavši u vazduhu 42 sata, preletevši pri tome 22256km, uz četiri popune gorivom u vazduhu. Zbog toga su odobrena sredstva za još jednu modernizaciju izvesnog broja bombardera B-52H, da bi ih prilagodili za napad konvencionalnim oružjem, koje je dobilo prioritet u odnosu na nuklearno.
Do sada su izrađena ukupno 744 aviona B-52, u verzijama A,B,C,D,E,F,G,H.
Strategijska komanda SAD u narednih 15 do 20 godina planira flotu od 66 bombardera u verzijama B-52H, 95 bombardera B-1B i 20 bombardera B-2A. Poznat je još jedan rekord aviona B-52, kada su tri bombardera B-52B poleteli 16. januara 1957. godine iz američke baze Kastl {Castle}, leteli neprekidno 45 sati i 20 minuta pri čemu su prešli 40200km, prosečnom brzinom od 880km/h. Tokom tog puta bombarderi su se dopunjavali gorivom u letu iz cisterni KC-97 samo tri puta. Sleteli su 18. januara 1957. godine u vazduhoplovnu bazu Marč {March} u Kaliforniji. Očekuje se da će B-52 ostati u naoružanju do 2040.godine.
Strategijski bombarder B-52H naoružan sa 12 raketa V-Z AGM-69A “SRAM”, malog dometa sa nuklearnom bojnom glavom, u letu.
Proizvođač: Boeing Military Company, Wichitta, Kansas.
Namena: Osmomotorni mlazni strategijski bombarder sa šest članova posade.
Verzije: B-52A;B;C;D;E;F;G;H.
Razvoj:Prvi let prototipa YB-52, 15. aprila 1952.godine.
Prvi let B-52A 5. avgusta 1954. godine.
Prvi B-52B poleteo je 25.januara 1955. godine.
Prvi B-52C je poleteo 9. marta 1956. godine.
B-52D je poleteo 4. juna 1956. godine.
B-52E je poleteo 3. oktobra 1957. godine.
B-52F je poleteo 6. maja 1958. godine.
B-52G je poleteo 20. oktobra 1958.god.
B-52H je poleteo 6. marta 1961. godine.
B-52A je uveden u naoružanje 1955. godine, a poslednji 744-ti B-52H je isporučen RV SAD oktobra 1962. godine.
Od 22.juna 1962.godine avioni B-52 se više ne proizvode.
Zbog problema sa novim bombarderom B-2A, stari veteran strategijske avijacije B-52H će ostati u naoružanju do 2040. godine. Tako da će on uz transportni avion C-47 i lovački MiG-21, biti vojni avion koji se najviše zadržao u upotrebi.
B-52H sa naoružanjem kojeg nosi, a koje obuhvata od klasičnog do nuklearnog naoružanja.
Do pojave sovjetskog bombardera TU-160, bombarder B-52 je bio najveći bombarder na svetu.
B-52H u poletanju. Vidi se sva snaga aviona koji je šezdesetih godina mogao da preokrene sudbinu celog sveta, za vreme “Kubanske krize”.
B-52H
Pogonska grupa:
Osam turboventilatorskih motora Pratt & Whitney TF-33-P-3 potiska 75,62KN.
Gorivo:
U unutrašnjim rezervoarima 174130 litara goriva.
U spoljnim rezervoarima 2x2650 litara goriva.
Ima mogućnost punjenja gorivom u letu.
Dimenzije:
Razmah krila 56,39m; dužina 49,05m; visina 12,40m; površina krila 371,60m2; mpr. 77200kg; m.maks.229088kg.
Karakteristike:
Brzina–maksimalna na visini 957km/h.
Brzina krstarenja 819km/h.
Brzina prodora na malim visinama 652-676km/h.
Operativni vrhunac leta 16765m.
Maksimalni dolet 16093km.
Borbeni radijus dejstva sa 9087kg tereta 7733km.
Dužina staze za poletanje 2900-3050m.
Naoružanje:
Četiri radarsko vođena topa M-61 20mm u repnoj tureli sa ASG-21 uređajem za automatsko otvaranje vatre.
Nuklearna borbena sredstva: 12 krstarećih raketa AGM-86B ili AGM-129A na potkrilnim nosačima, avio-bombe B-53, B-83 i B-61 ili 20 raketa V-Z kratkog dometa AGM-69A “SRAM”.
Konvencionala borbena sredstva: 8-12 krstarećih raketa AGM-86C ili 8-12 protivbrodskih raketa AGM-84“HARPOON”ili TV vođene rakete AGM-142 “RAPTOR” ili 51 avio-bomba Mk-82 {od 227kg} ili 51 avio-bomba Mk-117 {od 340kg} ili 18 avio-bombi Mk-84 {od 907kg} ili kasetne avio-bombe CBU-87, CBU-89, CBU-97. Za podršku mornarici se mogu koristiti velike mine: 51 mina Mk-36 ili Mk-62 ili 30 dubinskih Mk-55 ili Mk-56 ili 18 mina Mk-63 ili Mk-64.
Mogu se postaviti i nova borbena sredstva kao što su: AGM-130 {GBU-15 sa raketnim pogonom}, JDAM, JSOW, WCMD i JASSM.
Ukupna masa borbenog tereta iznosi 47720kg koji se mogu postaviti u nosaču u trupu dimenzija 8,66x1,85m i na potkrilnim nosačima.
Najčešće nosi do 31500kg ubojnog tereta.
Korisnik: SAD.
Iako je predviđen da nosi preko 47 tona ubojnog tereta, B-52 najčešće nosi do 31500kg ubojnog tereta.
|
