|
Avion E-3 Sentry projektovan je sredinom sedamdesetih godina na osnovu aviona Boeing 707-320B, sa osnovnom namenom kontrole vazdušnog saobraćaja nad kopnenim prostranstvom i morskim površinama. Prvi let ovog aviona je izvršen 9. februara 1972. godine i do danas postoji u upotrebi šest različito izvedenih varijanti ovog aviona. Spoljašnji izgled aviona je izmenjen u toliko, što je na zadnjem delu trupa montirana radarska antena u obliku pečurke prečnika 9,14m i debljine 2m u samom centru, koja se rotira brzinom od 6 obrtaja u minuti.
Antena je integralni deo osmatračkog radara AN/APY-1/2 sa karakteristikom da s operativne visine leta od 10700 m može da pretraţžuje prostor u radijusu do 350 km. Od opreme avion E-3 Sentry poseduje: radarski prijemnik {smešten u prednjem delu trupa}; radarski predajnik {smešten u zadnjem delu trupa}; digitalni računar za obradu podataka; uređaj za identifikaciju ciljeva u vazduhu i uređaj za prikazivanje situacije u vazduhu.
Sistem opslužuje 13 operatora, osim 4 člana posade. Varijante E-3B i E-3C pripadaju USAF i to 552. puku AWACD, stacioniranom u AFB Tinker, Oklahoma. Razlika između ova dva aviona je, što E-3C ima novi radar AN/APY-2, koji omogućava pretraživanje zone radijusa od 460 km sa visine krstarenja 10700 m.
Varijanta E-3C se uglavnom koristi za izviđanje akvatorija. U SAD AWACS je integrisan u sistem SAGE i BUIC.
U Evropi je sistem AWACS integrisan u NAEWF.
Varijanta E-3A ima istovetnu opremu kao i oprema E-3C, osim što poseduje novi visokofrekventni radioprimopredajnik i CC-2 digitalni računar.
Pet aviona E-3A sa dvoprotočnim mlaznim motorom GE/SNECMA CFM-56 je isporučeno Saudijskoj Arabiji i njihova oprema je istovetna s opremom varijante E-3A.
Sedam aviona varijante E-3D je stacionirano u 8. skvadronu u Vedingtonu u Velikoj Britaniji. To je najsavremenija varijanta E-3 Sentry aviona. Opremljen je CFM-56 motorima, novim AN/APY-2 radarom i najsavremenijim senzorom za upozorenje Loral 1017.
Varijanta E-3D je takođe opremljena sistemom SOGERMA za punjenje gorivom u letu. Četiri aviona varijante E-3D s oznakom E-3F su isporučena RV Francuske. Za većinu vazduhoplova u okviru AWACS sistema je predviđen radni vek od 30000 sati, tako da se računa da će sadašnje letelice iz familije E-3 Sentry u operativnoj upotrebi ostati do 2025. godine.
U okviru angaţovanja u Zalivskom ratu sedam aviona E-3B/C je bilo uključeno u Have Quick ANET komunikacijski sistem.
Vazdušna flota, koja ostvaruje dvadeset četvoročasovni nadzor avionima E-3A/C leti često i blizu naših granica.
Proizvođač: Boeing Aerospace Company, Kent, Washington.
Namena: Četvoromotorni mlazni avion za rano upozorenje i kontrolu iz vazdušnog prostora.
Verzije: E-3A; E-3B; E-3C; E-3D; E-3F.
Razvoj: Prvi let prototipa baziranog na osnovu aviona B-707-200 9. februara 1972. godine. Prvi let prototipa baziranog na osnovu aviona B-707-320B 31. avgust 1975. godine. Uveden u naoružanje 1977. godine.
Pogonska grupa:
Četiri turboventilatorska motora Pratt&Whitney TF-33-PW-100/100A potiska 93,41KN.
Gorivo:
Ima mogućnost punjenja gorivom u letu.
Dimenzije:
Razmah krila 44,42m; dužina 46,61m; visina 12,73m; prečnik diska 9,14m; mpr.77996kg; m.maks.147420kg.
Karakteristike:
Brzina-maksimalna na visini 853km/h. Operativni vrhunac leta 8850m. Taktički radijus dejstva 1612km. Autonomija leta 12h.
Posada:
4+13 članova.
Oprema:
Osmatrački radar AN/APY-1/2 ili APY-2 za otkrivanje aviona i plovnih objekata, ureĎaj za identifikaciju, kompjuter za obradu podataka, inercijalni i satelitski sistem za navigaciju i preciznu orijentaciju, uređaj za pasivna PED, sredstva veze za dostavu podataka centrima na zemlji i navođenje aviona.
Korisnici:
Francuska; NATO; SAD; Saudijska Arabija; UK.
|
