Poslao: 30 Dec 2010 10:39
|
offline
- Pridružio: 14 Jun 2010
- Poruke: 1048
|
Testiranje novog katapulta za ovaj avion i svaka ti cast na fenomenalnom video linku.Ne znam da li ste primetili kako se pilot prilepio za sediste i ledjima i glavom uoci starta,a i ovi ameri su bas uigrani kao tim,nema sta.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2010 12:42
|
offline
- Pridružio: 14 Jun 2010
- Poruke: 1048
|
Odlicne slicice kolega i samo da znas da znam odakle ih skidas,a ova druga i peta su za bez komentara sto se mene tice.Naravno da ce biti fino ofarbanih primeraka ovog aviona kada ne znaju koliko ih imaju.
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2010 18:19
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28798
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
@sivisoko
Dakle tebi je grafikon koji je napravio Lockheed Martin glavni reper za F-18E/F Moraju da ga pljuju jer pitanje je šta će biti sa kilavim varjantama F-35 koje su potrebne NAVY i USMC. Na to dodaj i večiti rivalitet između firmi i po meni previše agresivnu poslovnost Lockheed-a bez pardona kojom češće pobeđuju konkurente nego kvalitetom(ali i to je sposobnost mora se priznati).
Zvanični podaci za brzinu SH koje sam naveo su odavde, sa izvora...
http://www.boeing.com/defense-space/military/fa18ef/docs/EF_overview.pdf
..a pominju se na još mesta. Odakle su tvoji?
Ne zaboravi da je FA-18 zamenio svu LA, LBA i sa varjantom G sve avione za PEB na nosačima i delom u USMC. Spremaju i varjantu Silent Hornet za početne udare kao mnogo jeftiniju varjantu od F-35.
Inače presretači se više i ne prave jer nije poenta opterećivati avion i pilota extremnim režimima kada imaš moćne rakete koje možeš poneti u većim količinama zbog extremnog smanjivanja gabarita istih. Sama doktrina US NAVY insistira na pomorsko vazdušnoj dominaciji, tj pokrivanju celog prostora i zaštitu udarne grupe na većim daljinama. Tu se presretači ne uklapaju. Ni USAF nije tražio presretač posle Delta Darta.
Citat:Poenta je da se strelasto krilo u odnosu na pravougaono ponasa kao da se krece u vazdusnoj struji manje brzine nego sto ustvari ona jeste.
Ovde govorimo o trapezastom krilu koje ima svoj ugao strele. Nije veliki ali nije pravougaono. Strelasto krilo je bilo presudno za ulazak u nadzvučno polje, ali se priseti koji je poslednji pravi strelaš. Staro pravilo glasi: Ako hoćeš "starinski"(klasičan) aeroprofil da proguraš kroz zvučni zid- zakosi ga(daj mu što veći ugao strele)". E to pravilo je važilo dok se nisu pojavili laminarni i superkritični aeroprofili koji po tetivi aeroprofila pomeraju tačku poremećaja opstrujavanja zbog kritičnog machovog broja dosta u nazad. Samim tim krilo trpi mnogo manje poremećaje i brže iz njih izlazi.
To što si napisao za strele stoji, ali i koncepcija promenljive strele je napuštena zbog kompleksnosti koja daje poboljšanja koja se mogu postići sada digitalo kontrolisanim otklonima napadne i izlazne ivice krila. Kada pogledaš sada ivice, umesto klasičnih predkrilaca, krilaca, zakrilaca, spojlera imaš potpuno oborive površine koje se izvlače po segmentima bez klasičnih šarnirskih momenata i stvaranja klasišnih procepa uz porast otpora. Kada još zaživi i aeroelastično krilo...uzgred, ameri su ga ispitivali baš na F-18
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2010 18:27
|
offline
- salesam
- Elitni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2009
- Poruke: 1726
- Gde živiš: Zemun
|
aramis s ::To što si napisao za strele stoji, ali i koncepcija promenljive strele je napuštena zbog kompleksnosti koja daje poboljšanja koja se mogu postići sada digitalo kontrolisanim otklonima napadne i izlazne ivice krila. Kada pogledaš sada ivice, umesto klasičnih predkrilaca, krilaca, zakrilaca, spojlera imaš potpuno oborive površine koje se izvlače po segmentima bez klasičnih šarnirskih momenata i stvaranja klasišnih procepa uz porast otpora. Kada još zaživi i aeroelastično krilo...uzgred, ameri su ga ispitivali baš na F-18
Jes da vas nekad ne razumem bas o cemu tacno pricate (slagao bih kada bi rekao drugacije) ali zato po nekad date nenamerno i odgovor na pitanje koje sam hteo da postavim (i to upravo tebi ali sve sutra cu), kao ti sad.
Ajde jos malo opsirinije napisi o razlozima napustanja promenljive geometrije. Ili je samo digitalizacija i njen napredak razlog napustanja ovakvog koncepta?
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2010 19:22
|
offline
- Wisdomseeker
- Nezaboravni član
- Pridružio: 12 Feb 2007
- Poruke: 8630
|
Ušteda u masi i lakše održavanje su jedni od razloga za napuštanje promenljive strele. Promenom poprečnog preseka profila krila dobijaš ono što si pre dobijao pomeranjem celog krila.
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2010 22:31
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28798
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
@salesam
Citat:Ajde jos malo opsirinije napisi o razlozima napustanja promenljive geometrije. Ili je samo digitalizacija i njen napredak razlog napustanja ovakvog koncepta?
Umesto da pomeraš celo krilo kako bi ga napravio idealnim za određeni režim leta, što zahteva glomazan i osetljiv mehanizam, upravljaš samo napadnom i izlaznom ivicom krila.
Tako da:
- za let malom brzinom se formira velika krivina
- za krozzvučni let se dobija idealni superkritični aeroprofil
- za nadzvučni let se formira skoro simetrični aeroprofil
Sve to određuje letni kompjuter na osnovu podataka o brzini i napadnom uglu tako da pilot o tome ne mora da razmišlja.
Zbog toga i sa malom strelom krila F-18 lako izlazi kroz krozzvučni pojas.
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Dec 2010 14:43
|
offline
- Pridružio: 23 Okt 2010
- Poruke: 1267
|
@Aramis
Citat:Dakle tebi je grafikon koji je napravio Lockheed Martin glavni reper za F-18E/F
Ti nisi nasao nikakve podatke i grafikone sto se tice ubrzanja i max. brzine, pa dok nebudes nasao neke, po tebi validnije podatke, ja cu se voditi po ovom grafikonu
Evo mojih izvora i tu kao kod tebe postoji reklamna tabela za max. brzinu, ali realna brzina u troposferi je manja.
http://www.fas.org/programs/ssp/man/uswpns/air/fighter/f18.html
http://www.nasa.gov/centers/dryden/news/FactSheets/FS-006-DFRC.html
Citat:Pričali smo o izboru krila na F-18, ne upoređujemo avione jer za to postoji tema "virtuelni dog-fight".
Koliko se secam ti si prvi poceo da uporedjujes avione kada si pomenuo Starfigter
Citat:E to pravilo je važilo dok se nisu pojavili laminarni i superkritični aeroprofili koji po tetivi aeroprofila pomeraju tačku poremećaja opstrujavanja zbog kritičnog machovog broja dosta u nazad. Samim tim krilo trpi mnogo manje poremećaje i brže iz njih izlazi.
Umesto da pomeraš celo krilo kako bi ga napravio idealnim za određeni režim leta, što zahteva glomazan i osetljiv mehanizam, upravljaš samo napadnom i izlaznom ivicom krila.
Tako da:
- za let malom brzinom se formira velika krivina
- za krozzvučni let se dobija idealni superkritični aeroprofil
- za nadzvučni let se formira skoro simetrični aeroprofil
Sve to određuje letni kompjuter na osnovu podataka o brzini i napadnom uglu tako da pilot o tome ne mora da razmišlja.
Zbog toga i sa malom strelom krila F-18 lako izlazi kroz krozzvučni pojas.
Ja znam za inverzno projektovanje aeroprofila i adaptivno krilo.
Inverzno projektovanje koristi panel metodu uz koristenje povrsinskih sigulariteta.
Koristi se za zadavanje zeljene raspodele pritiska duz tetive.
To znaci da je moguca primena , odnosno kombinacija vise od jednog aeroprofila za isto krilo.
Adaptivno krilo koje je testirano na F-111 je jedino krilo za koje znam da je u mogucnosti da stvarno menja aeroprofil bez pretkrilaca i zakrilaca.
Ne znam da li je primenjeno na nekom serijskom avionu.
Opet koliko je meni poznato, superkriticni profil se koristi za odlaganje (usporavanje) udarnog talasa na gornjaci, tako sto ce biti pomeren prema izlaznoj ivici, ali samo na podzvucnoj i visoko podzvucnoj oblasti brzina. U transsonicnom i supersonicnom rezimu dolazi do velikog povecanja talasnog otpora.
Grubo receno, za vece brzine efikasni su romboidni i modifikovani romboidni aeroprofili sa polozajem maksimalne debljine na 5% duzine tetive.
Imamo primer delta krila koja se u proseku kod vecine lovaca krece oko ugla od 50°.
U kombinaciji sa malom vitkoscu ta krila su izuzetno efikasna u oblasti brzina izmedju 1,8 i 2,2M.
Interesantno je da ako se zeli povecati brzina aviona sa tim tipom krila, izedju ostalog, potrebno je povecati ugao strele napadne ivice krila iznad 65°.
Poenta je da za istu mehanizaciju i tip aeroprofila, krilo sa vecim uglom strele napadne ivice krila ima vecu efikasnost pri vecim brzinama.
Iz tvog izlaganja pocinjem da zakljucujem da ugao pod kojim su postavljena krila , nema nikakve veze sa max. brzinom.
Ako F-16 i F-18 imaju slican tip mehanizacije i adaptivni aeroprofil sa sve fiksnim tipom uvodnika uz skoro identican odnos potiska i mase, zasto F-18 ima katastrofalno losije ubrzanje i manju max. brzinu?
@Sale
Krila promenjive geometrije imaju pored povecanja tezine i kompleksnosti i sledece probleme:
Nosaci za rakete moraju biti rotirajuci sto opet komplikuje izvedbu i povecava masu.
Postoji problem centraze aviona, jer dolazi do pomeranja centra uzgona.
Efikasnost krilaca pri maksimalnom otklonu se smanjuje.
Problem pri maksimalnom otklonu krila vezan sa strujama iza krila koje nepovoljno uticu na efikasnost horizontalnog repa itd.
|
|
|
|