|
Poslao: 14 Okt 2005 00:00
|
offline
- VLADA-M.
- Ugledni građanin
- Pridružio: 22 Dec 2006
- Poruke: 396
- Gde živiš: Zemun
|
F-16 je avion koji je poslednjih dvadesetak godina postigao najveći komercijalni uspeh: jednostavnost, mala silueta, jednomotorna konfiguracija, višenamenska uloga, mogućnost kontinualne modernizacije, niska nabavna cena i niski troškovi održavanja. Po aerodinamičkoj šemi pripada klasičnoj konfiguraciji aviona. Ima trapezasta krila sa strejkovima i s uglom strele napadne ivice krila od 40°. U konstrukciji aviona su najvećim delom primenjene legure aluminijuma i titanijuma, kompozitni materijali i pojačani plastični materijali. Avion F-16 je razvijen u više verzija jednoseda i dvoseda.
F-16 A/B Falcon
U vreme kada su F-15 već izabrali za lovački avion, u RV SAD su tražili laki lovac pogodan za masovnu primenu. Naime, veliki lovci su bili preveliki trošak za prenaoružavanje svih skvadrona. Od F-16 se očekivalo da vodi bliski manevarski vazdušni boj sa višecevnim oružjem 20 mm i IC samonavođenim raketama i to samo danju. Pilot je trebalo da se osloni na manevar, i zato su aduti F-16 aerodinamika i električne komande leta. Na početku 1974. godine kada su leteli samo probni primerci, program lakog lovca konfrontirao se sa protivnicima iz redova ambicioznih promotera teških i složenih mašina. Izuzetne karakteristike aviona i srazmerno niska cena u odnosu na dvomotorne F-15 uverili su šefove RV SAD da F-16 treba dati šansu. U naoružanje su 1979. godine uvedeni jednosedi F-16A i dvosedi F-16B. U početku upotrebe pokazali su ozbiljne nedostatke u pouzdanosti – stalni kvarovi kulminirali su brojnim udesima prouzrokovani lomovima konstrukcije aviona, otkazima motora i sistema za gorivo i DS. Problemi su prevaziđeni i F-16 je postao vrlo korisna letelica masovno prihvaćena u RV SAD i desetinama savezničkih država. U svim varijantama izrađeni su u više od 4000 komada, a proizvodnja će biti nastavljena bar do 2015. godine.
F-16A/B izrađivani su u četiri podvarijante, od kojih su avioni "blok 15" ostali u naoružanju skvadrona angažovanih u sistemu PVO kontinentalnog dela SAD. Od 457 aviona, od 1989. godine, 270 je modifikovano na standard ADF (Air Defense Fighter – lovac PVO) i dodeljeni su Nacionalnoj gardi u ulozi presretača strateških bombardera i krstarećih raketa. Na F-16 ADF modernizovani su radari AN/APG-66, čime su dobili mogućnost otkrivanja malorazmernih letelica i održavanja dugotrajnog emitovanja potrebnog za vođenje raketa AIM-7 i naknadno AIM-120 AMRAAM. Novine u odnosu na stare F-16A/B su uređaj "svoj-tuđ" APX-109, radio-uređaj ARC-200 i reflektor od 150.000 sveća za osvetljavanje presretnutih letelica. Najveći broj aviona ADF postali su žrtve redukcije brojnog stanja RV SAD u posthladnoratovskoj eri, te se sada u sistemu NORAD koriste samo dva skvadrona.
Nekoliko F-16A/B ostavljeno je za potrebe obuke probnih i preobuke stranih pilota i za razne pomoćne zadatke u centrima za istraživanje. RV SAD od 2002. godine koristi 14 F-16A/B u "agresorskom" skvadronu u bazi Felon u Nevadi.
F-16C/D Fighting Falcon
Avioni F-16 iz druge generacije izašli su iz okvira usko definisane namene i postali su višenamenski brobeni avioni za lovačke zadatke, dejstva po površinskim ciljevima danju i noću sa velikim izborom vođenih sredstava, suzbijanje protivnikove PVO, isturenu vazdušnu kontrolu i taktičko izviđanje. Konstruktivni limiti ne dozvoljavaju da se svi avioni koriste za sve zadatke, te su zato u RV SAD pribegli razvoju namenskih skvadrona aviona F-16C/D. Čak ni visoki standardi obuke ne mogu da dovedu sve pilote do univerzalnosti, što se takođe odrazilo na odluku o podeli zadataka između skvadrona. Balansiran izbor aviona nalazi se u bazama na svakom od vojišta. Na primer, USAFE ima dva skvadrona naoružanih protivradarskim raketama HARM i dva skvadrona snabdevena podvesnicima LANTIRN.
Prva serija F-16C/D iz 1984. godine "blok 25" ima višemodni radar AN/APG-68 koji podržava primenu raketa AIM-120 AMRAAM i AIM-7. Pored laserski vođenih avio-bombi, avioni "blok 25" nose rakete AGM-65. Baza vertikalnog stabilizatora kod aviona druge generacije ima znatno veći volumen u odnosu na F-16A/B iskorišćen za smeštaj elektronskog ometača. U standardu "blok 30" izrađeno je 319 F-16C/D sa motorima F100-PW-200. Oni su naknadno modifikovani na standard F100-PW-220E.
Na osnovu programa izbora alternativnih motora za lovačke avione, stvorene su dve paralelne razvojne linije F-16: "blok 30", "blok 40" i "blok 50" koriste motore izrađene u "Dženeral elektriku", a "blok 32", "blok 42" i "blok 52" motore "Prat end Vitnija". Unutar skvadrona motori su unificirani zbog olakšavanja posla logističarima. U većinu aviona ugrađeni su motori "Dženeral elektrika" i oni se prepoznaju po većem modularnom uvodniku vazduha. Klasično rešenje uvodnika zadržali su avioni sa motorima "Prat end Vitnija".
Avioni "blok 30" i "blok 32" naoružani su raketama AGM-88A HARM, AGM-45 i AGM-65. Od 1987. godine izrađen je 501 "blok 30/32" i "preživeli" se sada nalaze u skvadronima rezerve i Nacionalne garde i u samo dva skvadrona aktivnih snaga. Osam aviona leti u akro-timu Thunderbirds. Pred Zalivski rat, centralni nosači aviona "blok 30/32" modifikovani su za nošenje podvesnika GPU-5 za oružje kalibra 30 mm. Pukotine na strukturi bile su razlog za završetak tih podvesnika u skladištu.
Jurišnici za sve meteouslove i noćne borbene letove su "blok 40" i "blok 42", uvedeni u naoružanje u decembru 1988. godine. Oni nose LANTIRN na nosačima na bočnim stranama uvodnika vazduha. Nezvanično su nazvani F-16CG/DG. Pod krila tih aviona kače se sva vođena i nevođena sredstva iz inventara RV SAD mase do 907 kg. Da bi podneli veću masu tereta, avioni su dobili robusniji stajni trap. Osnovni paket elektronike čine radar AN/APG-68(V) sa povećanim dometom i mogućnošću da istovremeno prati 10 ciljeva, GPS uređaj, kabina prilagođena za korišćenje pasivnih noćnih naočara i brojne izmene na elektronskim sistemima. Manji broj aviona "blok 40" ima link Gold Strike za prenos informacija isturenih vazdušnih kontrolora do aviona u realnom vremenu. Od 2002. godine usavršeni softver avionskog računara podržava primenu bombi sa GPS vođenjem, kasetnih bombi sa korekcijom uticaja vetra i AGM-154.
Nezvanično označeni kao F-16CJ/DJ, avioni "blok 50" i "blok 52" namenjeni su za zadatke SEAD (Suppression of Enemy Air Defense – suzbijanje PVO protivnika). Na desnom nosaču na uvodniku vazduha nose nišanski sistem HTS AN/ASQ-213 za rakete AGM-88B HARM, koji presreće i identifikuje izvore radarskog zračenja. Početnu informaciju pilot F-16CJ/DJ prima sa aviona RC-135W, EP-3 i U-2S ili preko nekog drugog izvora američke obaveštajne zajednice, uključujući špijune na terenu. Pred poletanje, HTS se programira za karakteristike radara određenog za cilj.
Kada su 1991. godine izrađeni prvi primerci "blok 50/52", bili su to jedini avioni u RV SAD sa radarom AN/APG-68(V)5 sa integrisanim kolima vrlo velike brzine i sa laserskim žiro-uređajem u INS i GPS-om. Mogućnosti preživljavanja u zoni uništenja PVO povećane su sistemom za ometanje mamcima AN/ALE-47 i signalizatorom radarskog ozračenja AN/ALR-56M. Pored naoružanja prethodnih podvarijanti, F-16CJ/DJ može da nosi protivbrodsku raketu AGM-84. Karakterističan teret za "blok 50/52" čine HTS, dve rakete AIM-88B, dve AIM-120, dve AIM-9M, dva dodatna rezervoara za gorivo od 1.400 litara i podvesnik za elektronsko ometanje AN/ALQ-131. Zbog veće mase naoružanja pojačani su motori.
Na poslednjih 14 F-16 izrađenih 2002. godine predstavljene su mogućnosti programa modernizacije. Na standard CCIP biće dovedeno oko 650 aviona "blok 40/42/50/52": bolje će biti iskorišćeni potencijali AIM-120, primeniće se "link 16" za razmenu taktičkih informacija i nišanski sistem na pilotskoj kacigi za usmeravanje raketa AIM-9X. Na "blok 40/42" od 2005. godine ugrađuju se modularni računari, a na "blok 50/52" novi softver za HTS i podršku podvesnika sa FLIR-om. Dolet F-16 povećava se aerodinamički profilisanim dodatnim rezervoarima od 1.666 litara koji se kače na gornji deo aviona. Prilagođeni su za manevre do opterećenja 9G. Planira se zamena sistema LANTIRN sa podvesnikom "snajper XR".
Dopuna: 14 Okt 2008 0:00
 
 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 15 Jul 2006 19:05
|
offline
- Vlada78
- Moderator foruma
- Pridružio: 17 Maj 2008
- Poruke: 12285
- Gde živiš: Srbija
|
F-16C
Namena: lovac-bombarder, jednosed
Pogonska grupa: turboventilatorski motor General Electric F110-GE-100 potiska 122,7 kN sa DS ili Pratt and Whitnez F100-P-220 potiska 104,31 kN sa DS.
Dimenzije: duyina 15,03 m, visina 5,09m, raymak krila 9,45m bey nosača ya rakete v-v, povrsina krila 28,87 m2.
Mase: prazan 8.663 kg, normalna u potanju 9,791 kg, maksimalna u potanju 19,187 kg.
Perfomanske: max. Brzina na visini 12.120m bez spoljašnjeg tereta 2.124 km/h, na nivou mora 1.472 km/h, početna brzina penjanja 15.240 m/min, vrhunac leta 15.240 m, borbeni radijus u profilu vi-ni-vi sa šest bombi od po 454 kg 547 km.
Naoružanje: Šestocevni top M61A1 Vulcan kalibra 20mm sa 511 granata, 6.895 kg ubojnih sredstava na devet nosača.
F-16 Fighting Falcon (Borbeni soko) je postao simbol vazdušne moći zapada. F-16 je najbrojniji avion u upotrebi sa 3.605 do sada isporučenih primeraka i ukupno 3.955 naručenih koji će biti kompletirani u narednih nekoliko godina. Broj korisnika se povećava. Osim tradicionalnih kupaca među članicama NATO pakta i saveznicima, F-16 se probio na ekonomski i vojno sve snažnije tržište dalekog istoka, a zemlje bivšeg Istočnog bloka čekaju u redu na priliku da po povoljnoj sceni nabave polovne avione starijeg godišta iz USAF-a.
Prototip YF-16 je napravljen 1974.god. u eksperimentalnom programu provere mogućnosti izrade lakog visokosposobnog lovca. Početna naručbina 650 komada za USAF bila je potvrda nove koncepcije lakih aviona sposobnih da vode manevarsku vazdušnu borbu.
Prve proizvidne varijante F-16A i dvoseda F-16B imale su motor Pratt and Whitney F100-PW-200 i radar Westinghouse AN/APG-66 koji otkriva niskoleteće avione na 65 kmudaljenosti,. Kupcima narednih varijanti F-16C i F-16D kao opcija ponuđen je motor General Electric F110-GE-100. Velike izmene u avionici obihvataju i ugradnju novog radara AN/APG-80, većeg dometa i otpornosti na elektronska ometanja. Deo aviona je dobio noćni napadno navigacijki IC sistem za male visine LANTRIN, koji je spregnut sa IC vođenim raketama AGM-65D Maverick. Za vođenje vazdušnog boja bez vizuelnog kontakta F-16C nosi rakete srednjeg dometa AMRAAM. Oko 100 USAF-ovih aviona je specijalizovano za napade na radare raketama HARM.
F-16 je bez većih poteškoća pobedio francuski Mirage F1 u nadmetanju za «posao veka» -isporuka 348 aviona za RV Belgije, Danske, Holandije i Norveške. Lokalni pogoni su sklapali F-16A/B i proizvodili deo elemenata. Sličan ugovor je sklopio turki TUSAS za 260 aviona. Izraelskom RV su 1980.godine isporučeni F-16A/B sa samoodbrambenim sistemom za protiv elektronska dejstva i signalizatorom radsrskog ozračenja. Osam F-16A naoružani klasičnim avio bombama Mk 84 mase 907 kg je 7.juna 1981 god. Preciznim pogocimarazorilo iračni nuklearni reaktor Osirek kod Bagdada. Pritom su drsko preleteli kroz vazdušni prostor Jordana i Saudiske Arabije.
Zajedno sa F-15 ,juna 1982.god. iznad doline Beka, u masovnim vazdušnim bojevima naneli su velike gubitke siriskim lovačkim pukovima. F-16A su kasnije povremeno korišćeni kao jurišnici u napadima na baze PLO-a u južnom Libanu.
Grčka je 1989.god. naručila 40 F-16A i B, ajula 1997. god. Je započala isporuka novog kontigenta od 40 F-16C koji su opremljni LANTRI-om.
Pakistanski F-16A su obarali sovjetske i avganistanske avione koji su leteli u pograničnom prostoru. Među žrtvama je i bivši podpredsednik Rusije, general Aleksandar Ruckoj, koji je iskočio iz SU-25 posle pogotka sa dve rakete AIM-9 Sidewinder. U zarobljeništvu je imao priliku da upozna pilota koji ga je oborio. Borbena iskustva venecuelanskih pilota F-16A stekli su bombardovanjem tajnih pista narko-mafije u džunglama.
U napadima na iračke kasarne, fabrike, rafinerije i trupe ,1991.god., učestvovalo je 249 aviona koji su izveli preko 13.500 avio poletanja. Izbacili su 20.000 tona bombi i raketa, što predstavlja 43% ukupnog tereta kojeg su upotrebili avioni USAF-a. Izgubljeno je 5pet F-16. U nadzoru zone zabranjenog leta F-16C su raketama AMRAAM uništili po jedan irački MIG-23 i MIG-25.
Među avionima NATO saveza koji od 1993.god. lete iznad teritorije bivše jug. federacije najbrojniji su bili avioni F-16.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Nov 2006 23:12
|
offline
- Pridružio: 18 Apr 2005
- Poruke: 218
|
Da li je ono na desnoj strani nosa aviona IC tragač kao kod Mig-29?
URL Link
Izmenjen post - Predugacke linkove od sada stavljati ovako
SpelingMistakes
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2006 08:56
|
offline
- zixo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 27 Sep 2006
- Poruke: 23392
- Gde živiš: Beograd
|
Moj mali doprinos.
Ivane to je IFTS (Internal Forward Looking Infra Red and Targeting System) tipa AN/ASQ-28. Na gornjem delu nosa se nalazi FLIR a na boku nisanski sistem.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2006 10:06
|
offline
- SpelingMistakes
- Počasni građanin
- Pridružio: 22 Jul 2006
- Poruke: 942
- Gde živiš: SekiLand
|
Ako su lagali Ameri na zvanicnom sajtu, onda sam lagao i ja - jer sam njihova obavestenja preneo ovde. I ja sam se veoma razmisljao sta je to, jer nikako nije kvalitetno odusao, ali posto je bilo skoro 4 sata ujutru odustao sam. Ni sad nisam bas ubedjen - gore na mojim slikama pise da je u pitanju flir - gledajuci slike tog uredjaja na sajtu nortropa, on nikako ne moze da se stavi u nos - Kockastog je oblika i to me je zbunjivalo.
Jedna od cudnih stvari je i to sto je ta kapica zatamnjena - Kako li se onda koristi - nisam bas strucnjak za lasere ali .....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2006 10:40
|
offline
- Besotted
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Nov 2006
- Poruke: 3783
- Gde živiš: Novi Sad
|
Pa, AFTI aka Advanced Fighter Technology Integration F-16 je testbed za sve novije tehnologije koje su bile u ispitivanju ili u razvoju.
NASA je imala na raspolaganju stari F-16A koga su veoma modifikovali i sa nosnim kanardima koji se nalaze ispod trupa i sluzili su za selektivno pomeranje trupa lateralno i davale extra agilnost.
Imao je napredne senzore i opremu za napade na zemlju u svim uslovima dan/noc i ispitivali su i triple redudant fly control sistem nove generacije spregnut sa tim kanardima.
Vise od 600 letova koliko znam i uglavnom se koristio za ispitivanja svih vrsta senzora i manevarskih mogucnosti.
Nije bilo u planu da se ubaci u RV samo je bio za R&D zato i ne cudi so ima i neke senzore koji ne bi trebali da se nalaze u avionu u isto vreme
ako se vec nalazi u podvesnom delu i obratno.
Na slici se jasno vide ti nosni kanardi (prednje upravljacke povrsine).
Na ovome ne postoje FLIR, IRST i LANTIRN pa ukazuje na to da su mozda bili samo mock-up i radi ispitivanju uticaja na aerodinamiku i ponasanje aviona u letu, mada znam da su ih i koristili i na vezbama tokom noci.
|
|
|
|
|
|
|
|
