|
Da se nadovežem na temu:
Prve modifikacije aviona F-14 počinju pred sam kraj hladnog rata, jer su potrebe savremenog ratovanja od lovca-bombardera zahtevale mogućnost veoma preciznih dejstava.
Dve neophodne modifikacije aviona F-14 izvršene su u izuzetno kratkom roku i već početkom 1995. godine poleteo je prvi avion opremljen specijalnim elektronskim kontejnerima za precizno gađanje, a u cilju testiranja izvrešene integracije sistema. Pokazalo se da modifikacije tako dobro funkcionišu da prevazilaze borbene mogućnosti aviona F-15 i F-16 sa istim uređajem. Čak šta više, kontejneri su dobili GPS prijemnik koji je još više povećao sposobnost preciznog gađanja.
Da bi se pilotima obezbedilo široko vidno polje noću, u fazi izvođenja manevara za napad, uvedene su i naočare za gledanje u mraku. One se montiraju na kacigu, a svojim pojačivačkim cevima treće generacije pojačavaju noćno svetlo 20.000 puta.
Ispostavilo se da je modernizovani F-14 vrlo upotrebljiv i za neposrednu vatrenu podršku.
Početkom devedesetih godina američka mornarica nije imala velikih iskustava u neposrednoj vatrenoj podršci jer je avion F-14 korišćen isključivo za lovačka dejstva, a avion A-6 za ofanzivne napade.
F-14 u novoj verziji, sa dvočlanom posadom, bio je najlogičniji izbor za ovakve zadatke. Sa promenljivom geometrijom krila i širokim trupom, ima izuzetne karakteristike za dug ostanak u vazduhu. Operator u drugoj kabini ima veliki displej, veći od onog koji koristi operator na lovcu-bombarderu F-15E, GPS mu daje precizne koordinate koje se šalju drugim avionima ili prema sopstvenom LANTIRN kontejneru, a pilot može da vidi sliku koju generiše sistem LANTIRN.
Nova uloga aviona F-14 proverena je u praksi, na žalost iznad naših glava, u proleće 1999. Po navodima američke mornarice, F-14 u najnovijoj verziji izveli su 50 odsto svih zadataka navođenja druge avijacije. Sa svakim novim letom sve su se više uvežbavali, tako da je ubrzo jedan par aviona F-14 u ulozi navođenja istovremeno davao podatke za više udarnih grupa sa dva nosača aviona. Ujedno, to im je bilo i najteže, jer su morali da održavaju vezu sa velikim brojem aviona u vazduhu.
F-14 u novoj verziji je pokazao i veće mogućnosti u odnosu na F-18 pri upotrebi bombe GBU-24. Ako se ona ne upotrebi, avion F-14 sleće sa njom bez ikakvih problema, za razliku od F-18 koji ima i ograničenje po gorivu, pa je prisiljen da je pre sletanja odbaci. Osim toga, kontejner LANTIRN omogućava ranije uočavanje cilja u odnosu na kontejner "Loral Nite Hawk" sa aviona F-18, te omogućava odbacivanje bombe GBU-24 sa većih odstojanja u odnosu na druge laserski vođene bombe.
Dopunsku ulogu nova verzija aviona F-14 obavlja i kao izviđač za procenu dejstva nakon napada udarne grupe aviona. To mu omogućava kontejner TARPS koji se postavlja ispod centralnog dela trupa, između gondola motora. Potpuno digitalizovan, ovaj uređaj stvara digitalnu sliku koju je moguće poslati na komandno mesto pomoću linka za prenos podataka. Time se postižu otkrivanje i identifikacija ciljeva u realnom vremenu i procena efekata dejstva nakon napada.
Varijante aviona F-14B i F-14D, kao novije, osposobljavaju se za upotrebu savremene rakete AIM-120, a pojačava se i zaštita aviona ugradnjom novih IC mamaca i novog prijemnika radarskog zračenja, oznake ALR-67.
Povećana stabilnost na velikim napadnim uglovima je jako važna za Tomcat koji ima loše poletne karakteristike. Od kada je uveden u upotrebu, najmanje 35 aviona je izgubljeno u udesima na poletanju sa nosača aviona usled prekoračenja dozvoljenih napadnih uglova. Najveći razlog tome je velika masa na poletanju, usled koje avion na kraju zaleta, sa relativno kratke poletne staze nosača aviona, ne postiže brzinu koja bi mu garantovala potpunu bezbednost.
Kao dodatna slaba tačka, javlja se složenost konstrukcije letelice, sa velikim zahtevima za održavanje, pa je taj vazduhoplov izuzetno skup za letenje. Jedno vreme je bio najskuplji lovac na svetu. Česti su problemi sa hidraulikom i motorima za koje su polako počeli da nedostaju rezervni delovi. Najkritičniji su bili modeli F-14A koji su bili i najbrojniji.
I pored toga što su ispitivanja zamora materijala pokazala da su sve varijante aviona F-14 u boljem stanju od očekivanog, tj. da bi se rok upotrebe svakog aviona mogao produžiti za tri do pet godina (u zavisnosti od modela), ipak je doneta odluka za njegovo povlačenje iz operativne upotrebe.
U poređenju sa svojim naslednikom, avion F-14 je imao određene prednosti, poput veće brzine, nešto većeg radijusa dejstva i mogućnosti upotrebe raketa velikog dometa AIM-154 Phoenix, ali su te prednosti ipak manje u odnosu na slabosti koje ga karakterišu.
|
A sta drugo ocekivati od wikipedia-je.
