Početkom šezdesetih godina rukovodstvo JAT-a, u cilju modernizacije flote, odlučuje se za nabavku Karavele. Tadašnji generalni direktor JAT-a Milan Simović, 8. marta 1962. godine, potpisuje ugovor sa Sid Aviasionom o kupovini tri aviona. U cilju promocije tipa za jugoslovensku javnost na Zemunski aerodrom 12. 06. 1962. godine sleće "Santa Maria" - Karavela u vlasništvu američke kompanije "General Electric". Tom prilikom organizovan je let avionom na relaciji Beograd - Dubrovnik - Beograd.
Izgradnja prve JAT-ove Karavele u fabrici firme Sid Avijasion u Tuluzu
Sa dočeka prve Karavele u Berogradu, 1963. godina
JAT je u floti imao ukupno sedam aviona tipa Karavela. Prva ovakva letilica, s oznakama YU-AHA, sletela je na beogradski aerodrom 15. februara 1963. godine. Takođe postoji podatak da je prvo sletanje izvršeno 21. januara 1963. godine. (u časopisu Naša krila od septembra 2000. god; tekst Hrelja, Mario M.)
Tokom godine pristigla su još dva aviona (YU-AHB i YU-AHD). Četvrti, sa oznakom YU-AHE, priključio se JAT-ovoj floti 10. juna 1965; peti - YU-AHF - stigao je 28. maja 1967, šesti YU-AHG - 11. januara 1968. i sedmi (YU-AHK) 7. juna 1969. godine.
Posle punih trinaest godina letenja u JAT-u, isključene su iz saobraćaja 1976. godine. Poslednji let u redovnom saobraćaju obavljen je 31. decembra 1976. godine na liniji Beograd - Ohrid - Skoplje - Beograd. Prva JAT-ova Karavela (YU-AHA) bila je ujedno i poslednja koja je uzletela za JAT. Prodata je 1978. godine, registrovana pod oznakom F-BYAI, rashodovana 23.11.1980. godine. Nakon otpisa, koristila je gotovo 20 godina za vežbe gašenja požara.
Pored JAT-a, Karavelu su koristili Ineks Adria i Jugoslovensko Ratno Vazduhoplovstvo.
Karavela JRV, fabrički broj 241, prvi let 21.10.1969. godine, registarska oznaka 7601, u JRV-u od 8.2.1970., preregistrovana u 74101 novembra '70., korišćena je u 675.trae kao predsednički avion, naletela je svega 910 sati. Prodata '79., od 30.08.1979. registrovana pod oznakom F-BVSF, rashodovana 5.11. 1980. godine.
|