offline
- Toni
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jun 2008
- Poruke: 31208
|
Najbolji avion Vijetnamskog rata i avion koji je zajedno sa MIG-21 obelezio jedno razdoblje...
McDonnell Douglas F-4 Phantom II je dvomotorni supersonicni lovac-bombarder,dvosed koji je za potrebe Americke mornarice razvio McDonnel Douglas.
Intenzivno se koristio posebno tokom Vijetnamskog rata te je postao osnova Americke mornarice i USAF-a u ulozi lovca-bombardera i izvidjaca. U sluzbu je usao 1960. te je od tada postao sastavni deo Americke vazdusne moci sve kroz 70-e i 80-e kada se postupno pocinje povlaciti pred dolaskom modernijih aviona poput F-15 Eaglea F-16 Fighting falcon F-14 Tomcat i F-18 Horneta.
Ostao je u sluzbi u ulozi izvidjaca i za potrebe neutralisanja neprijateljskih radara i sitema PVO(za sta je i koriscen u ratu u zalivu 1991.),a poslednji su povuceni iz upotrebe u USAF-u 1996.godine
F-4 Fantom je dizajniran kao lovac za obranu flote Americke mornarice,u sluzbu je usao 1960. a do 1963. vec ga je i USAF prihvatio u ulozi lovca-bombardera. Kada je proizvodnja zavrsila 1981. proizvedeno je 5.195 primeraka,sto ga cini najmasovnije proizvodjenim Americkim supersonicnim avionom te je do dolaska F-15 Eaglea bio avion sa najduzim razdobljem proizvodnje u trajanju od 24 godine.Uprkos svojim velikim dimenzijama, maksimalnoj tezini prilikom uzletanja od 27.000 kg, F-4 je imao maksimalnu brzinu od Mah 2,23 i brzinu penjanja od 210 m/s te je odmah prilikom ulaska u aktivnu sluzbu oborio 15 svetskih rekorda. Mogao je poneti 8.480 kg raznih ubojnih sredstava na 9 spoljnih tacaka a kako se u vreme njegovog uvodjenja u sluzbu F-8 Crusader koristio za blisku borbu, F-4 kao i ostali presretaci nije imao ugradjeni unutrasnji top. Posadu je cinio pilot i kopilot koji je pomagao u vizuelnom i radarskom otkrivanju neprijatelja i navigaciji.
F-4 Fantom II su koristile i Americke akrobatske grupe: USAF-ovi Thunderbirds (5 godina) i Blue Angels Americke mornarice (6 godina).
Fantom je postao osnova buduce generacije teskih i srednjih lovackih aviona koji su mogli postici brzine mah 2+.
Razvoj:
1953. McDonnell je zapoceo radove na novom avionu vracajuci se svom prethodnom dizajnu, F3H Demonu, mornarickom lovcu kako bi mu poboljsali performanse. Razvijeno je nekoliko projekata ukljucujuci verziju koju je trebao pokretati Wright J67 motor ili General Electric J79.Verzija sa ovim motorima je imala maksimalnu brzinu od Mah 1,97 te je McDonnell 1953.predlozio mornarici novi "Super Demon". Novi avion je trebao imati i promenjivi nosni konus,u koji se po potrebi misije mogao smestati radar,foto kamera ili topovi.Mornarica je bila zainteresovana za novu verziju, no kako su vec postojeci projekti Grumman XF9F-9 i Vought XF8U-1 bili dovoljni nije bilo potrebe za novim supersonicnim avionom.
Zbog toga je McDonnell redizajnirao svoj projekat u lovca-bombardera za delovanje u svim vremenskim uslovima te je 18.oktobra 1954. McDonnel dobio nalog da napravi prototip YAH-1. 26.maja 1955. je doslo izlasanistvo mornarice sa potpuno novim zahtevima,buduci da je u tom trenutku za jurisne zadatke postojao A-4 Skyhawk i F-8 Crusader za neposredne vazdusne borbe,novi avion je trebao da ispuni zahteve za avionom presretacem za dejstvo u svim vremenskim uslovima.Zbog toga je novi avion preimenovan u avion za obranu flote te je dobio i kopilota koji je upravljao radarom.
Prvi prototip je bio XF4H-1,bio je dizajniran da nosi 4 AAM-N-6 Sparrow III rakete s radarskim navodjenjem,a pokretala bi ga dva J79-GE-8 motora. Kao i kod F-101 Voodooa motori su bili nisko smesteni u trupu kako bi maksimalno iskoristili prostor za gorivo a vazduh je uzimao kroz dva fiksirana usisnika na bokovima. Vrhovi krila su bili zakrivljeni prema gore kako bi omogucili bolju kontrolu pri manjim brzinama.
prvi prototip
Testiranja u vazdusnom tunelu su ipak otkrila neke nestabilnosti te su vrhovi krila zakrivljena za dodatnih 5 stepeni.Repne povrsine su dosta pokretljive te je horizontalni stabilizator spusten prema dolje za 23 stepena u odnosu na vertikalni stabilizator zbog stabilnosti.Uz to,na usisnike su dodane pokretne povrsine koje su ogranicavale kolicinu vazduha koji je ulazio a mogucnost presretanja u svim uslovima je bila moguca zbog za to vreme mocnog radara AN/APQ-50.
Na pocetku proizvodnje,Fantom je dobio novi radar AN/APQ-72 sto je rezultiralo povecanjem nosa, te je preradjena pilotska kabina kako bi kopilot imao vise prostora.
USAF-je primio prve Fantome u sluzbu zbog tadasnjeg sekretara odbrane Roberta McNamara koji je zeleo da se isti lovac koristi u svim granama vojske. Nakon sto je F-4B pobedio u konkursu USAF-ov lovac F-106 Delta Dart,u januaru1962.USAF je posudio dva mornaricka primerka te ih privremenovao i oznacio kao F-110A Spectre kako bi ih prilagodio svojim potrebama. Za razliku od mornarice koja je preferirala presretacke uloge,ratno vazduhoplovstvo je F-4 zamisljalo u iskljucivo ulozi lovca-bombardera sto je na kraju i ostvarilo u verziji F-4C koja je prvi put poletela 27.maja 1963. te pri prvom letu postigla brzinu vecu od mah 2.
Proizvodnja F-4 u SAD je prekinuta 1979. kada je brojka proizvedenih aviona dostigla 5195 (138 primeraka je proizvedeno i u Japanu) sto ga cini drugim najproizvodjenijim i izvezenim americkim avionom. Od 5.195 aviona, 2,874 su napravljena za USAF, 1,264 za mornaricu, dok je ostatak napravljen za strane kupce. Poslednji proizvedeni primerci su otisli u Tursku, dok je bas posljednji F-4 proizveden 1981. u Japanu (verzija F-4EJ).
Operaciona istorija:
Americka mornarica
30. decembra 1960.VF-121 Pacemakers su postali prvi korisnici F-4 Fantoma, a prva eskadrila sa borbeno spremnim verzijama F4H-1 je bila VF-74 Be-devilers koja je svoje avione dobila 8.Jula1961.U oktobru1961.Fantomi zavrsavaju pripreme za sluzbu na nosacima aviona,a prva sluzba je zapocela u periodu od 1962. - 1963. na nosacu aviona USS Forrestal.
Do incidenta u Tonkin zalivu 13 od 31 mornaricke eskadrile su bile opremljene ovim avionom,a prvi borbeni letovi su bili 5.avgusta 1964 iznad Vijetnama sa nosaca aviona USS Constellation. Prvi vazdusni dvoboj je dobijen 9.aprila 1965. kada je F-4B oborio Kineski MiG-17 a zatim je taj isti F-4B oboren,po jednoj verziji od strane rakete Sparrow ispaljene od strane prijateljskog aviona a druge da ga je oborio drugi MIG.
17.juna 1965. F-4B je oborio prvi MIG snaga severnog Vijetnama.
10.maja 1972. porucnik Randy "Duke" Cunningham i William P. Driscoll u F-4J obaraju tri MiG-17,te tako postaju prvi asevi.
U njihovom petom dobijenom dvoboju,veruje se da su oborili Severno Vijetnamskog asa pukovnika Toona ali to nije potvrdjeno(za tog Toona se navodno nezna da li je uopste postojao,ili je to izmesljeni lik) a prilikom povratka s misije ih je pogodila i tesko ostetila raketa zemlja-vazduh te su se katapultirali nakon sto su dosli iznad okeana kako ne bi bili zarobljeni.
Tokom rata, mornaricki F-4 Fantomi su ucestvovali u raznim misijma i ostvarili 40 vazdusnih pobeda a izgubili 71 avion (5 od strane neprijateljskih aviona, 13 je oboreno od strane raketa zemlja-vazduh i 53 od strane PA artiljerije).Takodje su u nesrecama izgubljena dodatna 54 Fantoma.
Od 40 aviona koje su oborili mornaricki i marinski piloti,22 su bili MIG-17,14 MIG-21,2 MIG-19 i 2 Antonov-2.
Od toga 8 je oboreno raketama Sparrow a 31 sa Sidewinderima.
Do 1983. godine svi F-4N su bili zamenjeni sa F-14 Tomcatima,a do 1986 i preostali F-4S su zamenjeni sa F-18 Hornetima.
25.marta 1986 F-4S iz eskadrile VF-115 Vigilantes je postao poslednji Fantom koji je poleteo sa nosaca aviona(USS Midway).
18.oktobra 1986 jedan F-4S iz mornaricke rezervne lovacke eskadrile VF- 202 Superheats je bio poslednji Fantom koji je sleteo na nosac aviona(USS America).
1987 poslednji Fantomi iz mornarickih rezervnih grupa suzamenjeni sa F-14A,a poslednji Fantomi u upotrebi su bili QF-4 koji su korisceni kao mete i za ispitivanja koji su povuceni 2004.
Marinski korpus:
Marinci su svoje prve F-4B dobili juna 1962. godine,prvi su ih imali pripadnici VMFA-314 Black Knights i time postali prva operativna eskadrila.
Pored bombarderskih verzija,Marinci su koristili i izvidjacke verzije a prvi marinski Fantomi su stigli u vijetnam 10.aprila 1965.leteci uglavnom u misijama bliske vazdusne podrske trupama na zemlji.
Marinci su za vreme rata oborili 3 neprijateljska MIG-a a izgubili 75 aviona uglavnom od strane PVO,kao i 4 u incidentima.
18.januara 1992.u penziju je otisao i poslednji marinski Fantom F-4S iz eskadrile VMFA-112 a jedinica je dobila F-18 Hornete.
Americko vazduhoplovstvo:
U USAF-u su prvi Fantomi dobili oznaku F-110 Spectre,u pocetku je vazduhoplovstvo nevoljno prihvatilo mornaricki avion,ali je ubrzo postalo najveci korisnik Fantoma
Prvi Fantomi u Vijetnamu su bili F-4C iz 555. Triple Nickel takticke lovacke eskadrile koja je stigla u Decembru 1964.
Za razliku od mornarice u kojoj je pilot sedeo napred a navigator pozadi,vazduhoplovstvo je pilota postavilo pozadi,kasnije je ta praksa promenjena tako da je navigator koji je takodje bio i kvalifikovan za koriscenje oruzja postavljen pozadi.Ipak zbog toga sto je pilot bio pozadi i svi kasniji Fantomi u vazduhoplovstvu su imali duple letne instrumente i kontrole.
10.jula 1965. Fantomi iz 45.lovacke eskadrile koja je privremeno bila u Vijetnamu su postigli prve vazdusne pobede za Americko vazduhoplovstvo u sukobima sa MIG-17 koristeci rakete AIM-9 Sidewinder.
24.jula1965.jedan Fantom iz iste eskadrile je postao prvi koji je oboren od strane rakete zemlja-vazduh,a 5.oktobra 1966. F-4C iz 8. lovacke eskadrile je postao prvi americki avion oboren raketama V-V koje su ispaljene od strane jednog MIG-21.
Prvi Fantomi su imali problema sa rezervoarima za gorivo u krilima,posle samo par misjia javljale su se pukotine na rezervoarima,a takodje je bilo problema sa zakrilcima i pozarima kod motora.
Izvidjacke verzije F-4C su prvi put upotrebljeni 30.oktobra 1965.za potrebe izvidjanja posle izvrsenih bombarderskih napada.
Iako je F-4C ustvari bio potpuno isti po performansama sa mornarickim F-4N i nosio je rakete AIM-9 koje je razvijala mornarica,vazduhoplovstvo je ipak radilo na F-4D koji je nosio nove rakete tipa AIM-4 Falcon i koji su pristigli tokom 1967. godine.
Ipak Falconi su kao i njegovi predhodnici bili dizajnirani da obore bombardere,koji nisu bili tako pokretljivi kao lovacki avioni tako da se nije pokazao bolje od drugih projektila,takodje jeimao problema is a kompleksnim nisanjenjem i gadjanjem tako da je bio prosto beskoristan u borbi sa lovcima.
Svi F-4D su se vratili nazad na Sidewindere tokom 1968. i do 1972. AIM-7E-2 “Dogfight Sparrow” je postao omiljena raketa kod pilota.Kao i kod ostalih Fantoma i F-4D su hitno dobili uredjaje za detekciju radarskog zracenja i projektila(RHAW),zbog velike aktivnosti PVO koja je koristila rakete tipa “Dvina”.
Od trenutka upotrebe prvih F-4C u Jugoistocnoj Aziji pa sve do kraja rata,Fantomi su vrsili ulogu lovca za prevlast u vazduhu za bombardovanje,blisku podrsku trupama koja je ukljucivala i misije u Laosu i Severnom Vijetnamu.
Kako su F-105 Thunderchief trpeli sve vece gubitke u periodu od 1965.-1968.sve vise se povecavao broj bombarderskih misija u kojima su korisceni F-4 i do 1970. su postali glavni avioni Americkog vazduhoplovstva i izvrsavali su naj razlicitije zadatke.
Oktobra 1972.prva grupa sa zadatkom unistavanja protivnicke PVO(EF-4C Wild Weasel) su stigli sa Tajlanda,kasnije je prefiks “E” izbacen i ostali su ponati kao F-4C Wild Weasels.
16 eskadrila Fantoma je stalno korisceno u periodu od 1965. do 1973. i jos 17 koje su povremeno koriscene.
Ukupno 445 Fantoma je izgubljeno,370 u borbama a od toga iznad Severnog Vijetnama 193(33 od strane Migova,30 od strane raketa Z-V i 307 od strane protiv avionske artiljerije).
Verzije RF-4C su koristile 4 grupe i ukupno je izgubljeno 83 aviona,72 u borbama od toga 38 iznad Severnog Vijetnama( 7 od strane raketa Z-V a 65 od strane artiljerije).
Na kraju rata Americko vazduhoplovstvo je izgubilo 528 F-4 i RF-4C,zajedno sa mornarickih/marinskih 233 , ukupno je 761 F-4/RF-4 Fantoma izgubljeno u Vijetnamu.
28.avgusta 1972.kapetan Steve Ritchie je postao prvi as Americkog vazduhoplovstva u Vijetnamu.9.septembra 1972. kapetan Charles B. DeBellevue je sa 6 potvrdjenih obaranja postao pilot sa najvise oborenih Migova a Jeffrey Feinstein je 13.oktobra 1972 postao poslednji Americki as u ratu.
Po podacima Americkog vazduhoplovstva njihovi F-4 su oborili 107 Migova(50 raketama Sparrow,31 sa Sidewinderima,5 sa Falconima,15 sa topovima i jos 6 “drugim sredstima”,ma sta god to znacilo  …)
21.januara 1972,170.lovacka eskadria je bila prva iz nacionalne garde koja je dobila Fantome,u nacionalnoj gardi su sluzili sve do marta 1990. kada su i poslednji zamenjni sa F-16 Fighting Falcon.
15.avgusta 1990. 24 F-4G iz eskadrile Wild Weasel i 6 F-4RC su poslati na Bliski Istok.
Razlog za toje sto su F-4G bili jedini avioni specijalizovani za unistavanje nepreijateljskih radarskih i sistema PVO posto F-111 nije nosio rakete AGM-88 Harm dok su F-4RC jedini bili opremljeni sa posebnim aerofotokamerama KS-127 LOROP.
Iako su leteli dnevne misjije izgubljen je samo jedan F-4RC u nesreci i jedan F-4G je oboren.
Poslednji F-4G Wild Weasel su povuceni 1996.godine,a poslednji F-4 Wild Weasel je povucen iz nacionalne garde sledeceg meseca.
Isto kao i mornarica i vazduhoplovstvo je nastavilo da koristi preostale Fantome kao mete,ocekuje se da ce poslednji biti povuceni 2013-2014(kad ih sve uniste ).
Sluzba u drugim vazduhoplovstvima:
Pored Amerike F-4 je sluzio/sluzi u 11 zemalja,bivsi korisnici su Australija,Izrael,Juzna Koreja,Velika Britanija i Spanija.
Trenutno ga jos uvek koriste Grcka,Nemacka,Egipat,Iran,Japan i Turska.
Varijante(ukratko neke naj koriscenije):
F-4A,B,J,N,S-varijante koje je koristila Americka mornarica i marinski korpus.
F-110 Spectre,F-4C,D i E-Varijante koje je korstilo Americko vazduhoplovstvo,F-4E je bio opremljen topom,F-4D i E su najvise izvozeni.
F-4G Wild Weasel V-posebna varijanta koja je koriscena za unistavanje neprijateljskih radara i sistema PVO i koja je naduze ostala u sluzbi.
F-4K i M-Varijant koje je koristila Britanija sa motorima Rolls-Royce.
F-4EJ-uprostena varijanta F-4E koja je izvozena a i licencno proizvodjena u Japanu.
F-4F-uprostena verzija za potrebe Nemacke.
QF-4B,E,G,N,S-Avioni koji su povuceni iz aktivne sluzbe i korisceni/koriste se kao mete i za potrebe istrazivanja.
RF-4B,C i E-takticke izvidjacke varijante.
TT-karakteristike F-4E
Generalne karakteristike:
Posada: 2
Duzina:19.2 m
Raspon krila:11.7 m
Visina:5.0 m
Povrsina krila: 49.2 m²
Tezina praznog: 13,757 kg
Tezina opterecenog:18,825 kg
Maksimalna tezina pri poletanju:28,030 kg
Pogon: 2× General Electric J79-GE-17
Performanse:
Maksimalna brzina: Mah 2.23 ,2,370 km/h
Krstareca brzina:940 km/h
Maksimalan dolet:2,600 km sa dodatnim tankovima
Plafon leta:20,300 m
Brzina penjanja:210 m/s
Naoruzanje:
Do 8400 kg raznih bombi i raketa na 9 nosaca na krilima i trupu,takodje ima mogucnost nosenja i opreme za izvidjane.
Neke od varijanti:
Top-1x M61 Vulcan 20 mm sa 640 metaka
4x AIM-9 Sidewinder, Python-3 (F-4 Kurnass 2000), IRIS-T (F-4E Grckog vazduhoplostva)
4x AIM-7 Sparrow, AAM-3(F-4EJ Kai)
8x AIM-120 AMRAAM za F-4F ICE, Turski F-4 2020 Terminator, F-4E ICE Grkog vazduhoplovstva
8x AGM-65 Maverick
4x AGM-62 Walleye
4x AGM-45 Shrike, AGM-88 HARM, AGM-78
4x GBU-15
18x Mk.82, GBU-12
5x Mk.84, GBU-10, GBU-14
18x CBU-87, CBU-89, CBU-58
Top-SUU-23/A 23 mm na vanjskom kontejneru
AGM-142 (Popeye 1) koje nose Turski F-4 2020 Terminator
|
