offline
- Toni
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jun 2008
- Poruke: 31159
|
Suhoj Su-24(NATO naziv Fencer) je ruski bombarderski-jurisni avion za dejstvo u svim vremenskim uslovima,tokom 70-ih i 80-ih bio je naj sposobniji sovjetski avion za ove zadatke.Takodje bio je prvi koji je imao integrisane digitalne navigacijske/borbene sisteme.Po svojoj konfiguraciju u velikoj meri je slican sa F-111.I dalje je u velikom broju u sluzbi u ruskom vazduhoplovstvu kao i nekim zemljama bivseg SSSR i Bliskog istoka.
Dizajn i razvoj:
Jedan od uslova za prihvatanje SU-7B za ulazak u operacionu upotrebu 1961. bio je zahtev da Suhoj razvije avion za dejstvo u svim vremenskim uslovima koji bi bio sposoban da vrsi precizne napade.
Preliminarna istrazivanja radjena na modelima S-28 i S-32 su otkrili da je SU-7 suvise mali da bi bio opremljen sa svom potrebnom avionikom za ovakve napade.OKB-794 je tada dobio zadatak da ravije novi napredan navigacioni/borbeni sistem(kodni naziv “Puma”),koji ce ciniti srz sistema novog aviona.1962-1963,Suhoj je napravio model S-6 sa delta krilom pogonjen sa dva turbo-mlazna Tumanski R-21F-300 i sa dva pilot koja su sedela u tandemu.Model je prosao inspekciju ali je dalji rad napuste pre svega zbog sporog napredovanja na razvijanju sistema “Puma”.
1964. Suhoj je poceo rad na S-58M.Taj model je trebalo da bude modifikovani SU-15 presretac,fabricka oznaka S-58.U medjuvremenu sovjetsko vazduhoplovstvo je izdalo zahtev za jurisno/bombarderskim avionom sa mogucnostima prodora na malim visinama i STOL mogucnostima.Kljucni zahtev je bila mogucnost postizanja supersonicnih brzina na malim visinama i krstarenja supersonicnim brzinama na malim visinama sto duze.
Kako bi uspeli da ispune zadate zahteve avion je mora da bude izduzen kako bi mogla da stanu dva Tumanski R-27F-300 motora sa mogucnoscu dodatnog sagorevanja i cetiri manja Kolesov RD-36-35 koji su bili vertikalno smesteni iza kokpita kako bi stvarali uzgon za kratka uzletanja,a bili su skriveni unutar trupa osim tokom poletanja i sletanja.
Posto je radar Orion koji je trebao biti ugradjen imao veliku antenu koja je zahtevala siri nosni deo,nos aviona je prosiren tako da su pilot i kopilot postavljeni jedan pored drugog.
Kako bi testirali ovaj koncept sa sest motora prvi prototip SU-15 je pretvoren u S-58VD letecu labaratoriju i bio je operativan od 1966-1969.
Avion je odobren 24.avgusta 1965. pod kodnim nazivom T-6.Prvi prototip T-6-1 je zavrsen maja 1967. a poleteo 2. jula.Inicijalni testovi su bili izvrseni bez koriscenja cetiri dodatna motora za stvaranja dodatnog uzgona,koji su ugradjeni oktobra 1967.U isto vreme R-27 je zamenjen sa novim Ljulka AL-21F.STOL testovi su potvrdili ono sto je vec vidjeno na S-58VD,a to je da se mogucnosti kratkog poletanja postizu na ustrb smanjenja doleta zbog toga sto su dodatna cetiri motora zauzimala mesto za rezervoare za gorivo.
Prototip T-6-1
7.avgusta 1968.OKB je dobio zadatak istrazivanja promenljive geometrije krila za prototip T-6.Tada je odbacena koncepcija sa delta krilom a rezultat je bio T-6-2I sa promenjivom geometrijom koji je poleteo 17.januara 1970.Ispitivanja su trajala do 1974.pre svega zbog kompleksnosti ugradjenih sistema.Mogucnost dejstva u svim vremenskim uslovima je ostvarena zahvaljujuci sistemu “Puma” u kombinaciji sa radarom Orion-A,terenskim radarom “Reljef” i ugradjenim kompjuterom Orbita-10-58.
Prvi proizvodni model je poleteo 31.decembra 1971.a 4.februara 1975.T-6-2I je prihvacen kao SU-24.
Su-24 je visoko krilac,sa krilima promenljive geometrije.Krila su prilikom poletanja i sletanja zakosena pod uglom od 16°,35° i 45° prilikom krstarenja(zavisno od visine na kojoj se leti), i 69° prilikom leta na malim visinama.Promenjiva geometrija daje odlicne STOL mogucnosti,omogucavajuci da brzina prilikom sletanja bude oko 230 km/h,sto je cak manje od SU-17 uprkos dosta vecoj tezini.
Usisnici su montirani na bokove aviona,na ranim modelima su imali i naprednije usisnike i ugradjene posebne rampe koje su omogucavale njihovo pomeranje sto je omogucavalo postizanje brzina do 2300 km/h i visina do 17,500 m.Zbog toga sto se Su-24 koristi naj vise za prodore na malim visinama,ovi promenljivi usisnici su zamenjni sa dva fiksirana usisnika D-tipa,sto je smanjilo tezinu i nije imalo nikakav uticaj na performanse na manjim visinama,ali brzina aviona je na velikim visinama ogranicena na 1,4 maha i visina leta na 11 000 m.Prvi modeli “Fencer-A”su imali kockaste usisnike koji su kasnije nesto modifikovani kako bi se bolje uklopili sa siluetom aviona i smanjili otpor.Takodje je dobio i tri antene na nosu postavljene sa strana kao i nesto redizajnirani vertikalac.NATO ih je oznacio kao “Fencer-B”.
Prvi S-24 su imali elektronske protiv mere ali je vecina A i B varijanti bila ogranicena na stariji sistem za upozoravanje “Sirena” bez integrisanog sistema za ometanje.Kasniji proizvodni modeli su dobili bolji sistem za upozoravanje i otkrivanje radarskog zracenja kao i aktivnu ECM opremu.Dobijaju oznaku “Fencer-C”.Kasnije varijante “Fencer-C” i SU-24M(“Fencer-D”) su dobili posebne kontejnere ispod krila sa radarskim protiv merama,dok su kod nekih oni bili smesteni u korenu repa.
Operaciona istorija:
Sovjeti su koristili Su-24 u Avganistanu tokom 1984,i takodje tokom svih ratova u Ceceniji.Njegova preciznost u bombardovanju je kasnije kritikovana zbog nezeljenih civilnih zrtava(iako nije koriscen na nacin na koji je predvidjen).Koriscen je i na Bliskom istoku.Takodje ima navoda da je SU-24 koristen i u napadima na polozaje gruzijske vojske u ratu 2008.
Proizvedeno je oko 1400 Su-24.U vise zemalja bivseg SSSR je i dalje u upotrebi(Azerbejdzan,Belorusija,Kazahstan,Uzbekistan,Ukrajina),kao i u nekim zemljama Bliskog istoka.I dalje se koristi u ruskoj vojsci( vise od 300 je i dalje u sastavu),najveci deo u vazduhoplovstvu a manji u sastavu mornarice.
Varijante:
Su-24:prvi proizvodni model,proizvodjen od 1971-1983.
Su-24M(“Fencer-D”):Fencer-D je poboljsana jurisna verzija,sa navigacijskim i borbenim sistemom PNS-24 “Tigar” koji je objedinio osmatracki radar Orin-A,radar za pracenje terena i uredjaje za upotrebu laserskih,radio i TV vodjenih raketa i bombi.Za samozastitu avion je dobio sistem BKO-2 karpati koji se sastoji od signalizitora radarskog zracenja SPO-15 berjoza,IC detektora L-82 mak koji otkriva toplotni odraz napadackog aviona i raketa,uredjaja za aktivno elektronsko ometanje SPS-161 geranijum i spremnika za IC i radarske mamce APP-50.Podvesni kontejner s opremom, obezbedjuje primenu protivradarskih raketa Kh-14 i Kh-59.Su-24M je prvi sovjetski avion takticke namene opremljen uredjajem za dolivanje goriva u letu.Inertan gas je instaliran u sistemu za bezbednost od pozara.Maksimalna nosivost spoljnjeg tereta je mase od 8000 kg..Prvi let prototipa je napravljen 24. jula 1977.a serijska proizvodnja je zapocela 1978. godine.
Su-24MK(“Fencer-D”):Izvozna verzija Su-24M sa osiromasenom avionikom.Pvi let je imao 30.maja 1987 pod oznakom T-6MK a 17.maja je oznacen kao Su-24MK.Proizvodjen od 1988-1992,prodat Alziru,Iranu,Iraku,Libiji i Siriji.
SU-24MR(“Fencer-E”):Takticka izvidjacka varijanta koja je prvi put poletela 25.jula 1980 kao T-6MR-26 a 13.aprila 1983 postaje Su-24MR.U sluzbu ulazi tokom 1983.SU-24MR je zadrzao vecinu elektronike sa SU-24M ukljucujuci radar za pracenje terena ali bez radara Orion-A i laserskog/TV sistema vodjenja i umesto topa dobija dve panoramske kamere.Aist-M TV kameru,RDS-BO radar za bocno osmatranje i Zima infrared izvidjacki system.Ostali senzori se nose u raznim podvesnicima.Proizvodjen od 1988-1993.
Su-24MP(“Fencer-F”):Verzija koja je trebalo da zameni Yak-28PP “Brewer-E”.Prvi put poleteo 14.marta 1980 kao T-6MP-25 a 7.aprila 1983. dobija oznaku Su-24MP.Dobio je dodatne opremu za prikuplanje informacionih podataka i zadrzao top i mogucnost nosenja R-60 za samoodbranu.Napravljeno je samo desetak.
Su-24M2:Preostali ruski Su-24M i MK modeli su prosli(neki i dalje) kroz program produzenje resursa i modernizacije.Ugradjen je novi satelitski sistem navigacije GLONASS,kokpit je modernizovan sa multi funkcionalnim displejima(MFD),ugradjen je HUD,nisan na kacigi i umesto R-60 dobija mogucnost nosenja mnogo boljih IC raketa R-73,kao i novih vrsta pametnog naoruzanja.
TT-karakteristike
Ovaj put malo slikovito 
Sto se naoruzanja tice,ima ugradjen sestocevni top GSh-6-23 mm sa 500 granata,a takodje Su-24 nosi do 8000 kg ubojnih sredstava na osam nosaca na krilima i trupu.
To ukljucuje: 4 x Kh-23,4xKh-25ML laserski vodjeni rakete,2xKh-28,Kh-58 ili Kh-31 protiv radarske rakete.3 x KH-29LT laserski/TV vodjene rakete,do 2x Kh-59 “Ovod” Tv vodjene rakete ili KAB-500KR TV-vodjene i KAB-500L laserski vodjene bombe.Kao i razne vrste ne vodjenih bombi.
Visecevni lanseri ne vodjenih raketa 55mm S-5,80mm S-8 ili 120mm S-13.
2 x R-60 za samoodbranu,unapredjene varijante nose 2 x R-73.
|
