YU Supersonic

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
A zamisli kakvi bi tek bili sa jačim motorima. Ma skoro k'o Pilatus

• 3Ovo se svidja korisnicima: Mercury, proka89, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mlatite praznu slamu, jer niti posedujete podatke o sposobnosti i ozbiljnosti tadasnje vazduhoplovne industrije u projektantskom, ispitnom i proizvodnom smislu, niti imate pojma sta je falilo i koliko to kosta da se nabavi, niti imate pojma o komercijalnim, civilnim, poslovima za izvoz koji bi iz nabavljene tehnologije i sradnje proistekli (nesto malo i jeste proisteklo za Utvu, ali je puklo zbog ratova, da ih nije bilo samo to bi bilo dovoljno para da se fabrika utrostruci). Pa i za Orla nisu sve tehnologije radjene u SFRJ, npr. otkivci za stajni trap su kupovani od Nemaca, isprva su i mnoge druge komponente za hidro, elektro i druge sisteme kupovane dok ih nije osvojila domaca industrija (Petoletka, Teleoptik, Cajavec...), neke od istih su primenjene i na G-4 i kasnije. Orao, G-4 i zapocinjanje NA su bili iskorak koji je doveo avioindustriju bivse SFRJ na svetsku scenu znatno pre bilo koje druge drzave istocnog bloka (a i pre Azijskih drzava, pa mozda cak i Spanije...) i kolac koji bi nasa avio industrija pokupila da nije doslo do raspada zemlje bio bi ogroman i to je sve usko vezano sa ulaganjima namenjenim za program NA i to vecina kriticara prosto ignorise. Ulaganje par milijardi dolara u projekat i proizvodnju lovca je mnogo isplativije kad usput dobijes stotine miliona godisnjeg izvoza o istom tom trosku. Do 80tih godina ozbiljne strane firme u smislu avioindustrije posmatrale su nas kao da dolaze u Papuaniju (znam za vise takvih slucajeva), no nakon prvog brukanja (njihovog) i shvatanja da su se preracunali odmah bi postajali izuzetno zainteresovani za saradnju. Sada, su, nazalost, uglavnom na pozicije koje je pocela da zauzima bivsa SFRJ uveliko zaseli Cesi, Poljaci, Rumuni, Turci i drugi i znatno je teze probiti se kada su svi oni uznapredovali, a mi nazadovali sve ove godine, no to je neka druga prica.

• 2Ovo se svidja korisnicima: buster, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dva Turska projekta se ispituju u VTI-u, trisonik radi za njih, jedno je raketa, a drugo ne znam sta je mislim isto raketa. Pa kako to bas kod nas? To je Rajic rekao, prvo se pojavilo na onom snimku sa proslave, a onda je ubrzo iseceno, mozda je jos neko cuo.

@Phoenix
Upravo u ovome i lezi zec. Trebali smo da znamo sta mozemo, a sta treba kupiti, zasto nisu tada kupili opremu koja je kod nas morala da se razvija duze od deset godina i onda polako prebaciti to na domaca preduzeca. Moglo je, ali se krenulo hajducki sa sve kompozitima. Ja sam za to da se kupe odredjena sredstva ali sa zacrtanim ciljem, a ne mi cemo to od nule uz pomoc Francuza, a njihova pomoc se placala debelo.
Evo dolazi premijer Francuske sa saradnicima u Srbiju, valjda sutra, videcete ako bude prikazano sigurno ce ici neko od njih u VTI, a koliko je ludo vreme doslo ovi veliki se mogu postarati da dodje do lomova i bukvalno za noc VTI uleti u ozbiljan projekat i to ne zato sto to Srbiji treba. Uz to modernizaciju G-4 ce sigurno da rade Francuzi, ne zato sto ja znam nesto tajno, nego zato sto je u pitanju stogodisnja tradicija !

Da nekim cudom poleti NA danas, sutra biste citali u novinama kako Hrvatska i Slovenija traze da im se isplati nekakav njihov deo, ako se oglusimo tuzice nas medjunarodnom sudu u Ninbergu !

• 4Ovo se svidja korisnicima: pedja63, celik, Dorcolac, gavrilon
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vasiljevic ::@jazbar:

Nije bila ovo ili ono .... Imaš dve mogućnosti kad govoriš o razvoju države. Jedna je da kažeš da nemamo ovo ili ono, da mi ne znamo, da mi ne možemo jer xxx. Drugi je da kažeš im nemamo ali da bi išli dalje moramo da uložimo u ovo i ono, da osvojimo ovo i ono i tako dalje.
Koja je razlika? U prvom slučaju imaš opravdanja i opravdanja da ne radiš ništa i da sve ostane po starom i time sa vremenom propadaš. I to je fakar koji smo svi dokazali u zadnjih dvadesetak godina i to ne teoretski već vrlo teško praktično. U drugom slučaju imaš svest gde si, gde želiš da ideš i znaš šta dmoraš da uradiš da bi do tamo stigao. I to košta ali ima svoj benefit: Napreduješ, imaš mogućnost razvoja i imaš mogućnost da bolje živiš na kraju krajeva.

Šta smo mi ozabrali? Slučaj jedan. Gde smo danas? Pa vidimo to svi redom. E sad je pitanje vrlo prosto: jesmo li dobro izabrali? Moje mišljenje je da nismo. I da smo to dokazali u praksi. Drugo pitanje je opet prosto: da li treba da promenimo praksu?

Odlicno pogodjena poenta cele price.

Problem je samo sto vecina ljudi to ne shvata ni danas.

I saseci ce u korenu i pokusaj razmisljanja na drugaciji nacin.

Krajnji rezultat vidimo svi.

• 1Ovo se svidja korisniku: aBobban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Phoenix:

Kad se računaju milioni izvoza tad se ne računa samo na vojni program već na sve što civilni program izveze na bazi tih novih osvojenih tehnologija. To je deo koji svi vi ovde vrlo brzo i olako preskočite i kažete ne isplati se. Primer si sam naveo: Petoletka. Koliko puta više je ta Petoletka izvezla stvari u civilnom programui na bazi baš tih osvojenih tehnologija za Orla i G4? Tačnije rečeno koliko puta? I da li je ona otplatila tu tehnologiju do sada ne jednom?

Jednom za svagda da se nauči: ono što ide kao vrh vojne tehnologije, sve ide i u civilnu proizvodnju i tu ostvaruje mnoogo veće promete i dobit nego u vojnom sektoru. I vojna proizvodnja je vrlo mali deo tih fabrika. Kad imaš uloženo u vrhunsku tehnologiju i proizvodnju, imaš zaposlene ljude, imaš tržište, imaš plate za ljude, imaš pare u državi. Prosto. Bez toga nema para ili su minimalne. Da bi imao i dobio, moraš da uložiš. I to je izbor koji imamo: ili da uložimo ili da budemo siromašni. Prosto i jednostavno. Ni stan se ne može okrešiti ako nemaš bar jednu četku, moraš da uložiš u nju da bi mogao da odradiš posao. Jednostavnije od ovoga ne mogu da objasnim a da shvatite.

• 2Ovo se svidja korisnicima: jazbar, mikrimaus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka čast "vojnoj tehnologiji" ali da li shvatate šta bi značilo da je novac stučen u na primjer Orla investiran u poljoprivredno - prerađivačku industriju. Na konto te poljoprivredno - prerađivačke industrije nabavljeni su i Migovi 29 i Boinzi uz usputno "pravljenje" para za onu državu.
Umjesto toga ušlo se u projekat Orla u koji su stučene ogromne pare da bi vojska dobila poluproizvod. A sam poluproizvod je bio vrh ledenog brijega u vidu gomile fabriketina koje su se naslanjale na savezni i republičke budžete i topile devize od poljoprivredno - prerađivačke industrije, podizvođačkih poslova u inostranstvu, turizma i gastarbajtera. Pri tome su te iste fabriketine mnogo više zavisile od uvoza licenci i mašina iz inostranstva od nekog sopstvenog razvoja. A taj uvoz opet su morale da plate firme koje su proizvodile robu koju je Istok i Zapad htio da kupi, a to nije bio Orao. Efekat je bio da su JNA i vojno industrijski kompleks (uz ostatak budžetlija) u značajnoj mjeri topili sredstva neophodna onim sektorima proizvodnje koji su vodili stvarnu bitku na tržištima Istoka i Zapada sa belosvetskom konkurencijom. Da stvar bude i gora, i pored svih tih projekata ispada da su nas Sovjeti ili Zapad mogli rasturiti čim bi prestali da vršimo svoju ulogu iz dogovora sa Jalte bez obzira na sve. A dodatno nas je uništilo to što smo imali pregršt ekonomskih poteza koji nisu ostvarivali nikakvu ekonomsku dobit, a topili su novac.

Projekat NA. Već u drugoj polovini osamdesetih nazirao se kraj hladnog rata na konto povlačenja Sovjeta koji su bili ta dežurna babaroga za gotovo sve evropske zemlje i pokretačka snaga mnogih političko - vojnih paranoika. U samoj SFRJ tokom 1988/89 predviđalo se smanjenje JNA za 50%.
Irak, Libija pa i ostale arapske zemlje bile su u oštroj silaznoj putanji tokom čitavih osamdesetih pa i devedesetih zbog pogrešnih ekonomskih poteza, ratova, pada cijena nafte. Na kraju krajeva već su i dugovali mnogo za preuzeto naoružanje. A predstavljali su po meni jedino tržište barem donekle naklonjeno "proizvodima" sa političkom zaleđinom porijeklom iz SFRJ. Čak se može reći da su Jugosloveni i poslednji koji bi se nešto specijalno ogrebli o Arape. Kad su Arapi radili posao s nama, ispadali su nekako i najpametniji.
A sam projekat NA užasno je podsjećao na Orlu. Glava bez tijela. Pri tome se eto nešto govori o saradnji sa na primjer Francuzima bez obzira na to što bi NA možda bio direktna konkurencija Miražu 2000 i programima revitalizacije Miraža III/V. Znam da treba gledati unaprijed ali u vezi NA barjak se podigao suviše visoko i nerealno.
I na kraju takvih primjera ima mnogo. Brazilci i Italijani su imali projekat AMX pa su im čak i relativno skromni TT zahtjevi izašli na nos i na džep. Izraelci su morali da odustanu od projekta Lavija. Mnoge brazilske firme iz oblasti proizvodnje naoružanja otišle su u stečaj devedesetih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@kljift
Не сећам се да сам на форуму прочитао већу концетрацију будалаштина смештених на једном посту.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bilo gde u industriju bi bilo pametnije uložiti novac nego u NA.

• 1Ovo se svidja korisniku: Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ne bih se slozio, da je zemlja tadasnja sfrj bila unitarna i jedinstvena zemlja a ne u raspadanju jos do 70 i neke, to bi bio pravi tehnoloski bum industrije, sve te tehnologije se posle primenjuju na ostalu industriju siroke potrosnje, na stranu sto su sve republike vukle na suprotnu stranu, tada je u sfrj postojala neka industrija, kakva takva, danas nijedna drzava nema nista od toga ni u tragovima

• 2Ovo se svidja korisnicima: pedja63, aBobban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Kljjift:

Jok, pare za Mig 29 su došle na bazi duga bivšeg SSSRa nama za isporučene mašine, kombajne, traktore i slične sitnice koje ne spadaju u poloprivredno-prerađivački deo. Koliko je nama bila ta poljoprivreda bitan deo države po prihodima nek ti posluži ovaj podatak: u to vreme, u Vojvodini, žitnici Srbije i tadašnej Juge, sa jakom poljoprivredno-prerađivačkom industrijom, ta cela grana nije ostvarivala 25% industrijskog proizvoda u Vojvodini. Ostatak, 75% je bila ostala industrija. Poljoprivreda je grana sa najmanjim prihodima i najmanjim vraćanjem uloženih sredstava u odnosu na bilo šta drugo. Osnove državne ekonomije normalnih zemalja. Noramalna zemlja, manje od 10% stanovništva je u poljoprivredi i prihodi od poljoprivrede su opsega 5-6% BDP-a. Gde je višé, to je nerazvijena zemlja, gde su prihodi ljudi stvarno mali. Ko bazira razvoj zemlje na poljoprivredi, e taj zemlju neće nikad razviti. Primer kod nas stalno pominjana Holandija, samo jedna malo poznata firma iz nje kao primer: Philips. Da, imaju veliki izvoz poljoprivrednih proizvoda, ali prerađeno, ali još već iz industrijskog sektora.