YU Supersonic

131

YU Supersonic

offline
  • BSD 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 05 Okt 2009
  • Poruke: 3173
  • Gde živiš: Kraljevo

Napisano: 14 Mar 2015 12:20

Kaplar ::Što se tiče dakle proizvodnje opreme, koja je u nivou svetske konkurencije, pogledajte ovaj video snimak:

https://www.youtube.com/watch?v=ZTik97j1MSY

Na videu je električna mašina, čiji je stepen korisnog dejstva 97,4% i faktor snage 0,924. Nemci mi i dan danas ne veruju da sam u masi i gabaritima, koje sam ja sam zadao, postigao tako visoke parametre, koji diktiraju efikasnost mašine, a da na primer mašina ima sve potrebne rezerve kako u momentu, tako i u snazi.


Uglavnom dosta gubitaka ode zbog zagrevanja motora, pa me interesuje kako si to uspeo da resis, uopsteno. Cestitam ti ako si uspeo ovde da ga proizvedes Very Happy ! Ima ljudi ovde koji nisu ni svesni kakvih genijalaca ima na nasim elektro fakultetima, jedini je problem sto oni odlaze.

Dopuna: 14 Mar 2015 19:23

Naš lovac bolji od F 16

Kada je u Beogradu i Parizu kompletiran idejni projekat jugoslovenskog nadzvučnog aviona, njegove performanse su ubačene u laboratorijski borbeni simulator fabrike Marcel Dassault da bi se proverile borbene karakteristike u odnosu na druge vazduhoplove iz tog vremena


KADA je u Beogradu i Parizu kompletiran idejni projekat jugoslovenskog nadzvučnog aviona, njegove performanse su ubačene u laboratorijski borbeni simulator fabrike Marcel Dassault da bi se proverile borbene karakteristike u odnosu na druge vazduhoplove iz tog vremena. Za takmaca NA izabran je američki lovac F-16 (verovatno jedan od najuspešnijih američkih aviona 20. veka sa preko 30 modifikacija) i simulirana je bliska vazdušna borba dva aviona iz deset različitih početnih uslova.

U kabinama simulatora “leteli” su najbolji francuski piloti koji su prethodno razvijali, između ostalog, “rafal“ i Mirage 2000. Na kraju se ispostavilo da je projektovani NA u svih deset bio superiorniji.

Potom su inženjeri zamenili avione u simulatorima, odnosno da onaj što je leteo F-16 leti NA i obratno. Ponovo je NA bio superiorniji. Ova ispitivanja su još jednom potvrdila da su jugoslovenski stručnjaci na pravom putu. Maksimalna brzina je odgovarala mahovom broju od 1,88. Borbeni radijus letelice iznosio je 465 kilometra, a plafon leta 17.000 metara.

Ono što je za lovce tog vremena bila naročito bitno je brzina penjanja koja je kod ove letelice, sa jednim motorom, iznosila 275 m/s, dok je, recimo, F-16 imao 254 metra. Nemački “tornado” koji je bio nov avion u to vreme, penjao se 76,7 metara u sekundi, a čisto lovački avion MiG-29 sa moćnim motorima 330. Naš avion je, takođe, imao bolje performanse u penjanju i od direktnog konkurenta, švedskog JAS 39 koji se uzdizao 255 metara. Ukratko, NA je imao izvanredan manevar, što je osnovni zahtev za četvrtu generaciju, i zbog toga je za njega planiran najperspektiviniji motor tog doba M88Y, koji je razvila francuska Snecma.

Kako objašnjava Savo Pustinja, šef projekta nadzvučnog aviona, motor je najdominantniji i centralni sistem aviona, i za letne karakteristike, i za njegovu pouzdanost i za ukupnu cenu. Ovaj inženjer naglašava da u okviru ukupne pouzdanosti aviona motor učestvuje sa oko 50 odsto. Cena je u ovom konkretnom slučaju bila oko pet miliona američkih dolara po avionu.

Kupovina ovakvog motora i tehnologije imala je za cilj da se unapredi celokupna vazduhoplovna “motorska” industrija SFRJ. Tu se prvenstveno mislilo na pogone “Orao” u Rajlovcu, “Jugoturbinu” u Karlovcu, “Industriju motora” u Rakovici, “Mikroliv” u Potisju, “Fadip” u Bečeju, “Preciznu mehaniku”, “Momu Stanojlovića” koji su radili programe avionskih motora za naše vazduhoplove nešto starije generacije.

Po svedočenju generala Pustinje, u SFRJ je razmatrano više potencijalnih mlaznih motora, od realnosti nabavke, cene, uslova saradnje do raspoloživih karakteristika. Na kraju izbor je sužen na četiri najprihvatljivija: američki; PW1120Y i F 404 GE/100Y, britanski; RB199/99 i francuski; M88Y. Docnijom analizom ove četiri opcije zaključeno je da jedino M88Y ima novi i potpuni razvoj, i to po ugledu na američki F 404 GE/100Y, sa nadgradnjom novih tehnologija. Ovaj motor jedini nije ranije primenjivan na avionima i bila mu je otvorena višestepena perspektiva.

- “Snecma” motor je razvijan za avion “rafal” - kaže general Pustinja. - Pored te prednosti odlučile su i druge karakteristike, kao što je odnos potiska i njegove mase, specifična potrošnja goriva, kao i koeficijenat dvoprotočnosti, značajan za višenamenski avion, koji konkretno kod “Snecma” motora iznosi 0,4.

Interesantno je da su naši stručnjaci imali veliko poverenje u motor i zbog toga jer su mogli da prate kako ga Francuzi postepeno usvajaju i uvode u eksploataciju. Ti francuski koraci ocenjeni su kao značajni i za planirani razvoj naše industrije avionskih motora.

- Oni su razvijali ovaj motor paralelno sa avionom “rafal”, tako da je razvojni prototip “rafala” prvo poleteo sa dva motora F 404 GE/100 - nastavlja glavni projektant na NA.- U toku razvoja i ispitivanja, Francuzi su prvo zamenili jedan F 404 GE/100 prototipom M88, zbog bezbednosti i tek kasnije kada su bili sigurni u svoj motor ugradili su ih oba na “rafal”. Za naš NA u francuskoj fabrici su razvili novi M88Y (koji je bio jači za deset odsto i nosio zvaničnu oznaku Jugoslavije “Y”). Sve to je govorilo da je francuska vazduhoplovna industrija bila zainteresovana sa više motiva za kompletan program NA. Razvijali su ga za potrebe SFRJ ali i za izvoz tog aviona u treće zemlje.

Ono što je dalje bitno za odabir Snecma pogonske grupe M88 je stepen dvoprotočnosti (0,4). To je, zapravo, odnos obilaznog vazduha i dela koji protiče kroz jezgro motora. Ovakva karakteristika obezbeđuje motoru višenamensku primenu preraspodelom zahtevnih performansi u oprečnim uslovima borbe aviona za prevlast u vazdušnom prostoru, na velikoj visini, pri velikoj brzini leta, ali i u podršci na maloj visini u podzvučnom letu. Za višenamenski avion smatra se da je optimum stepena dvoprotočnosti motora oko 0,5, i motor M88 je i po ovoj performansi bio bolji od opcija koje su razmatrane.

- Sva četiri razmatrana motora, u užem izboru, projektovana su za dvomotorne avione. Izabrani je morao da se prilagodi za jednomotorni - kaže dalje Savo Pustinja i navodi zašto je konretno “francuz” bio najoptimalnije rešenje - M88 Y je bio tada još u razvoju i najlakše se mogao opremiti za uslove pogona jednomotornog aviona, sa najmanje kompromisa. Ovakav motor bi mogao najbolje da obezbedi pogon za dva generatora (za električnu energiju) i pogon dve nezavisne i istovetne hidro-pumpe na nadzvučnom avionu.

I u domenu konstruktivnih rešenja materijala od kojih je napravljen i primeni novih saznanja, M88Y je bio poslednja reč tehnologije.

- Motor M88 je sa dva vratila (spoljnog i unutrašnjeg - unutrašnje prolazi kroz cevno spoljno, manje gužine), a motor se ukupno sastoji od 21 modula, koji se održavaju prema stanju. Prilikom zamene modula na letelici, delovi se ne kalibrišu, niti balansiraju, što mehaničarima mnogo olakšava posao - tvrdi Pustinja. - Veći broj delova motora se može zamenjivati bez skidanja celog motora sa aviona. Ova pogonska grupa je imala ekološke komore sagorevanja, zaštićene keramičkim oblogama za izdržljivost visoke temperature, preko 2.100 stepeni Kelvina. Lopatice turbine su napravljene od monokristalne strukture i hladile su se vazduhom. Turbinski disk je izrađen tehnologijom metalurgije praha. Motorom se upravlja digitalnim elektronskim uređajem FADEC.

Kada je u pitanju zaštita motora na M88, Francuzi su primenili rešenje koje je smanjivalo infracrveni odraz letelice u vazduhu. Uspeli su da ostvare visok odnos potiska i mase, i avion je mogao brzo da “skoči” iz dozvučnih u nadzvučne brzine. Posedovao je značajnu perspektivu daljeg razvoja, što je docnije i dokazano kod drugih vazduhoplova. Nešto kasnije Francuzi su razvili novu verziju ovog motora M88-2E4, koji je smanjio potrošnju goriva za 2-4 odsto, i on je 2004. godine ušao u serijsku proizvodnju.

PRENOS PROIZVODNjE
PRILIKOM svakog razgovora sa stranim kooperantima oko uvoza tehnologija, uslov naših pregovarača je bio i prenos znanja i proizvodnja delova u domaćim preduzećima. Prenos naprednih i skupih tehnologija u intenzivnu proizvodnju naše vazduhoplovne motorske industrije bi bio fantastičan iskorak i napredak. - Sa Snecma je bio pregovaran prenos licencne proizvodnje (po uzoru na “vajper” aviona “Orao”), ili prenos dela proizvodnje za naše i njihove potrebe - svedoči general Pustinja. - Bilo koja od ovih opcija bi nam bila veoma korisna. Pri tome treba imati u vidu da se proizvodi daleko veći broj primeraka motora od broja aviona, čak, po nekim standardima, za 50 odsto više.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.h.....ji-od-F-16

Dopuna: 15 Mar 2015 20:21

Citat:Avioni kao kamioni

Program nadzvučnog višenamenskog jugoslovenskog aviona zvanično se preselio u istoriju pred naletom slovenačkog i hrvatskog separatizma

PROGRAM nadzvučnog višenamenskog jugoslovenskog aviona zvanično se preselio u istoriju pred naletom slovenačkog i hrvatskog separatizma. Ljubljana i Zagreb hteli su samostalnost po svaku cenu. Odluku da SFR Jugoslavija mora da odustane od projekta izgradnje nadzvučnog lovca, Francuzima je zvanično saopštio general Zvonko Jurjević, tadašnji komandant avijacije, na izložbi vazduhoplova u Buržeu 1991.

Godinu dana kasnije u Beogradu je formalnopravno nestao i institut čiji su stručnjaci radili na razvoju ovog aviona, kao i borbenih vazduhoplova ranijih generacija. Ostaci određenih delova bivšeg Vazduhoplovnotehničkog istituta su pripojeni Vojnotehničkom institutu, ustanovi koja je razvijala borbena sredstva za potrebe Kopnene vojske. Nadzvučni avion ostao je bez adrese na kojoj je “porađan”.

Naime, posle proglašenja SR Jugoslavije 1992. godine povampirila se stara želja i ideja u delu armije da se sve potčini “kovovskim” strukturama! U novi vojni vrh došli su ljudi po rođačko-plemenskom kriterijumu. Bez razumnih razloga donose i neke nezakonite odluke. Naređenjem načelnika Generalštaba SR Jugoslavije, od 30. juna 1992. godine, ukinut je Vazduhoplovnotehnički institut, koji je, inače, osnovan naređenjem predsednika SFRJ 10. avusta 1946. J. B. Tita. Sama po sebi odluka je apsurdna jer u njoj načelnik Generalštaba na sebe preuzima predsednička ovlašćenja. Ali za to, onda, kao i danas, malo je ko mario. Ukidanjem najstarije ustanove koja se bavila istraživanjima i razvojem odbrambenih tehnologija, izbrisan je i jedan značajan deo istorije vazduhoplovstva. Za datum osnivanja nove naučnoistraživačke ustanove uzet je 3. novembar 1948, kada je nastao Vojnotehnički institut kopnene vojske. Godine rada i istraživanja vazduhoplovaca jednostavno su obrisane. Uredno su sklonjeni portreti prvih direktora Vazduhoplovne ustanove, pukovnika Koste Svičeva i akademika Svetopolka Pivka i mnogih njihovih naslednika.

Na istom talasu, po istom principu, Vazhduhoplovno-opitni centar u Batajnici utopljen je u Tehničko-opitni centar. Ukratko, sva postojeća tehnološka dostignuća stavljena su u istu ravan, upravljanje i kontrolu nad njima preuzeli su nedovoljno kompetentni kadrovi.

- Dogodilo se upravo ono na šta je upozoravao francuski vodeći projektant vazduhoplova, gospodin Žerar, 1985. godine, obilazivši “Prvu petoletku” u Trsteniku - kaže ovih dana general Sava Pustinja. Pod istom komandom ponovo su se našli “kamioni i avioni”. Vazduhoplovne tehnologije ne trpe ni najmanju grešku, ni toleranciju na propust, pa ni prisustvo i uticaj liberalnijih propisa i standarda tehnologije - objašnjava on.

Posle “reformi” naučnoistraživačkih kapaciteta u Srbiji i odustajanja od projekta nadzvučnog aviona, ukidanja radnih mesta mnogi vrhunski stručnjaci postali su višak. Veliki broj njih obreo se u Kanadi i SAD gde su ih oberučke prihvatili i zaposlili u najvećim firmama avio-industrije. Brojeći danas kolege iz Vazduhoplovnotehničkog instituta, koje još uvek rade u velikim svetskim komapnijama za projektovanje vazduhoplova, sagovornici “Novosti” izbrojali su, po svojim saznanjima, njih pedeset i sedam. Po oblastima u kojima rade u inostranstvu najviše ih je iz Sektora projektovanja i proračuna strukture aviona - trideset i dvoje, iz Odeljenja aerodinamike devetnaest, iz Sektora avionske opreme i naoružanja šest...

Veliki je broj onih koji nisu otišli u inostranstvo, ali su napustili institut jer više nisu prepoznavali ustanovu u kojoj su sa velikim elanom radili. Shvatili su da tu za njih nema nikakve perspektive. O tim lomovima i dilemama svedoči Zoran Antunović, bivši šef Računskog cenra u Žarkovu:

- Bio sam u proleće 1993. na dežurstvu u Računskom centru u VTI. Bila je noć, a RC je svetleo kao napušten svemirski brod - seća se Antunović. - Prethodnih dana čuo sam priču da je na jednom letu iz Budimpešte za Toronto u avionu bilo sedam kompletnih porodica naših kolega, ranije zaposelnih ovde. Bio sam očajan. Sutra sam uzeo radnu knjižicu i otišao.

General Sava Pustinja nerado komentariše spekulacije da su zapadne zemlje u stvari razbile SFRJ upravo zbog dostignutog nivoa tehnološkog razvoja i otvorenih perspektiva da se umeša u globalnu raspodelu profita od izvoza naoružanja i ugrozi pozicije najvećih svetskih izvoznika “bezbednosti”. Ipak, kaže sledeće:

- Proizvodnja naoružanja i vojne opreme u SFRJ je naglo tih godina rasla. Izvozni poslovi, prvenstveno u zemlje trećeg sveta, bili su impozantni. Prevazilazili su vrednosti jugoslovenskog prihoda od turizma, koji je stalno hvaljen. U okviru delatnosti razvoja i proizvodnje naoružanja i vojne opreme, posebno je bila organizovana vazduhoplovna oblast. Nije slučajno što smo jedna od retkih relativno manjih zemalja izvezli oko 200 primeraka aviona (“G-2 galeb”, “jastreb”, “G-4 super galeb” i sada avion “lasta”) - priča dalje Pustinja. Vrhunac postignutog nivoa bilo je pokretanje programa razvoja i proizvodnje višenamenskog nadzvučnog aviona, četvrte generacije.

Mala SFR Jugoslavija tada je zemljama najvećim izvoznicima oružja na godišnjem nivou “otkidala” nekoliko milijardi dolara. Novi avion je bio nova šansa da SFRJ zgrabi još veći deo kolača na tržištu oružja.

- Nadzvučni avion je poseban primer za rasuđivanje u tom smeru. Njegov je Idejni projekat (IP) paralelno rađen sa dve različite vodeće firme iz Francuske i V. Britanije. U toku toga rada, one su bile takmičarski i konkurentski nastrojene. Posle završenog IP, u periodu pregovora o pravljenju nacrta ugovora za dalju ukupnu saradnju, iznenada su Britanci promenili politički odnos prema toj saradnji - priča, dalje, naš sagovornik i prepričava sastanak u SDPR-u koji je iznenada zakazao britanski vojni ataše, kada je u ime zvaničnog Londona našoj strani i British aerospace saopštio da ne smeju da u SFRJ transferišu tehnologiju mlađu od sedam godina.

- Vest da mu se zabranjuje saradnja sa Jugoslovenima iskreno je iznenadila gospodina Flečera (šef razvoja naprednih programa “Britiš aerospejsa”). Iznerviran, počeo je da psuje atašea i vladu, što im ubijaju posao i perspektivu. Da li se sa vremenske distance može ceniti da je britanska vlada napravila ovaj zaokret pošto su već tada znali za projekat rušenja SFRJ? Da li, s druge strane, to znači da Francuzi nisu bili u ovom “kolu” - pita se danas Pustinja.

AMERIČKO PRIZNANjE I KAZNA

KADA je osamdesetih godina prošlog veka Američko vazduhoplovstvo raspisalo konkurs PATS za nabavku letelice za obuku prelaska pilota iz podzvučne u nadzvučnu avijaciju javila se i Avio-industrija SFRJ. Amerikanci su nameravali da kupe 900 školskih aviona za svoje potrebe i za NATO, i njihova pilotska delegacija u sastavu general Robert Ouks, pukovnici Dejvid Dimarći i Rodžer Kondi, zajedno sa ženom pilotom, kapetanom Li En Marten stigla je na Batajnicu u leto 1989. Sve četvoro je probalo u letu avion G-4 i svi su bili oduševljeni letnim sposobnostima našeg aviona. Nisu bili zadovoljni motorom koji je bio zastareo i opremom kabine, ali to su svakako hteli sami da reprojektuju. Na pomolu je bio posao veka. Činilo se da su Amerikanci spremni da “zatvore” konkurs. Do tada su iz “Sokola” u Mostaru izašle 93 ovakve letelice, a 900 struktura aviona G-4 zaposlilo bi im kapacitete za celu deceniju, dok bi SFRJ zaradila stotine miliona dolara.

- Čini mi se da je posle ove posete sukob političara u SFRJ dobio strelovito ubrzanje - svedoči general, probni pilot Branko Bilbija, koji je takođe bio na Batajnici sa gostima iz SAD. Amerikanci su narednih godina odlučili da kupe švajcarske “pilatuse”, a zvanični Vašington i London počeli su da satanizuju Srbe.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:538623-Avioni-kao-kamioni



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 25 Dec 2007
  • Poruke: 1161

Па ово са закључком не може да се каже да је 100% тачно, али је у многоме истина. Да Амери дозволе да неко тамо продаје бољи авион од њиховог Ф-16 би било заиста превише. А ту су били и тенк Вихор као велики и значајни пројекат, па и још доста тога што можда није тако познато али од чега данас српска наменска живи и добро послује.
А уништавање српске војне авијације и авио-индустрије се и даље наставља, и ту је Сава Пустиња само описао почетак процеса. Какву перспективу има РВ које догишње ишколује 2 (два) пилота? Летеће на надзвучним авионима? Колико има војних авиона спремних да узлете и изврше задатак?
Да ли то неког заиста озбиљно интересује, чак и оне са чварцима на раменима који су задужени да макар нешто кажу? Живак пре свих, Диковић ....
@Прока89
Молим те, пошто добро познајеш ситуацију у нашој војној индустрији да јавно искритикујеш и мене и Саву, да нисмо у праву, да се зна шта се ради и да је то тако јер тако треба да буде.
Тако и никако!



offline
  • BSD 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 05 Okt 2009
  • Poruke: 3173
  • Gde živiš: Kraljevo

Za ovo VTI u VojnoTI mu odajem priznanje, to je apsolutno najveca greska za koju sada placamo cenu. Mnogi ne razlikuju kamion od aviona, dok to tako bude, a bice i u buduce nema tu mnogo perspektive.

offline
  • Konstruktor
  • Pridružio: 01 Nov 2013
  • Poruke: 1245

BSD ::Napisano: 14 Mar 2015 12:20

Kaplar ::Što se tiče dakle proizvodnje opreme, koja je u nivou svetske konkurencije, pogledajte ovaj video snimak:

https://www.youtube.com/watch?v=ZTik97j1MSY

Na videu je električna mašina, čiji je stepen korisnog dejstva 97,4% i faktor snage 0,924. Nemci mi i dan danas ne veruju da sam u masi i gabaritima, koje sam ja sam zadao, postigao tako visoke parametre, koji diktiraju efikasnost mašine, a da na primer mašina ima sve potrebne rezerve kako u momentu, tako i u snazi.


Uglavnom dosta gubitaka ode zbog zagrevanja motora, pa me interesuje kako si to uspeo da resis, uopsteno. Cestitam ti ako si uspeo ovde da ga proizvedes Very Happy ! Ima ljudi ovde koji nisu ni svesni kakvih genijalaca ima na nasim elektro fakultetima, jedini je problem sto oni odlaze.


Iskreno - kako sam ovo postigao, ne želim ni sa svojim kolegama da delim. Smile Biće pretočeno u formule, ako Bog da jednog dana kompletiram moje doktorske studije. Za sada ceo račun držim u glavi i radim na papiru, koji posle završenog proračuna pocepam i bacim.

Ispričaću ukratko: treba pokušati zamisliti generaciju gubitaka u mašini kao amebu, koja menja svoj oblik. Tako ja u fazi konstruisanja pravim mašinu od nule. Dakle, u električnim mašinama je odavno udomljen jedan crv, koji jede inženjere, a koji se zove "jesmo li nešto slično pre ovoga radili, pa da to malo modifikujemo?". Ja sam osmislio principe, koji se doduše oslanjaju na iste takve principe, koje mora mašinski inženjer da osmisli i organizuje u celinu, samo što u ovoj grani industrije takvog inženjera još nisam sreo i uglavnom se ti principi i ti inženjeri nalaze u konstruisanju nekih drugih mašinskih konstrukcija, iliti u drugim granama industrije.

Možda bi trebalo da pokrenem temu o električnom mlaznom motoru. Dajte mi predlog gde da otvorim temu. Imam neke zamisli, pa bih da ih isprobam.

offline
  • jazbar 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Dec 2009
  • Poruke: 16125
  • Gde živiš: Lublana

Električni mlazni motor? Da li bi bio gonjem isključivo elektrikom ili bi još sa dodatnim gorivom stvarao plazmu?

offline
  • Konstruktor
  • Pridružio: 01 Nov 2013
  • Poruke: 1245

Ideja je da se koristi samo kolo kompresora i unutrašnja kontura. Naravno imam ideju i za dvokonturni, ali o tom potom. Električni motor bi bio jezgro, a njegovi gubici bi bili izvedeni u mlaznicu u komoru opšteg izmenjivača toplote, kako bi se dogrejao izlazni vazduh i neznatno povećao potisak.

Treba to u novoj temi da se pokrene.

offline
  • Pridružio: 25 Dec 2007
  • Poruke: 1161

Нови наставак: http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.h.....-od-MiG-29

offline
  • Pridružio: 09 Jan 2006
  • Poruke: 1519
  • Gde živiš: Beograd

Razmišljao da li da napišem jer će biti off topic, ali mislim da treba da bi mnogi ovde shvatili zašto su neke stvari rađene kako su rađene tada.

U glavi mi je ostao jedan odgovor inžinjera iz Zastave (ako se dobro sećam) koji je dao ovkav odgovor: Mogli smo mi da pravimo Rols Rojs ali ko bi to kupio? Mi smo bili na tržištu, imali kupca koji je bio određene kupovne moći i za njega je rađen auto, a to je Zastava. Skuplje, ne bi imali dovoljnu proizvodnju da se isplati proizvoditi, veći kvalitet bi značio dizanje cene.

Drugi deo koji ću da navedem, jer će odmah da se počne sa kukanjem komunizam i sl, jeste jedna informacija o poseti švedskih ekonomista tadašnjoj Jugi i njihov stav o tome kakav nam je sistem upoređujući sa njima. Ako ostavimo sa strane da je vlasništvo bilo državno njihov zaključak je bio da su firme na tržištu, da od njega zavise, da je socijalni sistem vrlo sličan onom kod njih, i da ako zanemarimo onu činjenicu o državnom vlasništvu, vrlo malo se razlikujemo od njih. Dakle, nije baš bilo sve tako crno kako mnogi misle.

I to vrlo lako vidimo svi ovde kad pominjemo mnoge firme ovde. Firme koje su radile za izvoz i imale dobru cenu za proizvod nisu nikad imale problema sa kvalitetom. One koje su radile za nas one su prilagođavale kvalitet onoliko koliko je moralo da bi imali normalnu proizvodnju i cenu prihvatljivu za našeg kupca. Bome, kad se pogleda kvalitet onda i ovo što imamo sada, ono onda može ladno da se stavi u srednju kategoriju. Tako je i sa pomenutom Zastavom. Tadašna proizvodnja je bila prilagođena našem kupcu i njegovoj kupovnoj moći. I danas, mnogo ljudi kuka za tim i takvim tipom automobila. Zašto? Pa nije problem da se kupi jedan polovnjak, ali kad se počne sa popravkama tad mnogima otpadaju uši. Jednostavno, bilo im je lepo kad su kupili poomenuti polovnjak, bilo ih je briga za Zastavu, nek propadne, ali sa godinama dolazi problem održavanja, cene delova su sve osim male, cene radova su isto tako velike, i tu počinje da se vidi prednost domaćeg jeftinog automobila. Nije luksuz, ali kupuješ nov, održavanje i popravke su mnogostruko jeftinije od ovih sadašnjih uvoznih čeda. Džaba nama Fijat kad njga nema ko da kupi. Ono, ja to govorio i kad je počinjao taj famozni posao, ali eto, trebalo je nešto vremena da dođe do glave šta sam govorio.

offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 4854

Evo teksta u celini i celosti:Citat:”Žarkovac” bolji od MiG 29
Dragan Vujičić | 16. mart 2015. 19:06

“Večernje novosti” imale su uvid u dokument poređenja našeg nadzvučnog aviona i MiG 29 koji je nastao 1988. godine



PO završetku idejnog projekta jugoslovenskog nadzvučnog višenameskog aviona, u francuskoj fabrici “Marcel Dassault” u borbenom simulatoru ove firme upoređivane su borbene karakteristike nadzvučnog aviona sa borbenim karakteristikama drugih aviona četvrte generacije. NA je “položio” testove sa najboljim ocenama. Međutim, Generalštab JNA i Ministarstvo odbrane zahtevali su stalnu proveru projekta koji je bio skup za malu zemlju kao što je bila SFRJ. Rađene su i dodatne analize.
Kada je 1988. iz Rusije stigla eskadrila najkvalitetnijih lovaca onog vremena MiG 29, od vazduhoplovnih stručnjaka traženo je da se izvrši detaljno poređenje ruske letelice sa našim NA i takav dokument je napravljen juna 1988. Pod oznakom “Vojna tajna”, obiman dokument je poslat vojnom vrhu, a potom i državnom. Ovaj papir su forsirali ekonomisti SIV-a, sa Antom Markovićem na čelu, koji su hteli da se po svaku cenu uđe u proizvodnju aviona, u komplikovanoj političkoj i ekonomskoj situaciji u zemlji.

Naime, strateški dokument razvoja RV JNA napravljen početkom osamdesetih predviđao je da od 1995. godine (i početka serijske proizvodnje NA) počne reforma vazduhoplovstva. Prema tom dokumentu, u desetak godina,etapno, povlačile bi se letelice “orao” i G 2, a uvodili avioni koji su razvijeni. Za osnovnu obuku pilota avioni “lasta”, čiji su modeli, pod oznakama 1 i 2, bili izvedeni do kraja. Ostao bi G 4 u modifikovanoj varijanti (prva modifikacija završena 1990) i 200 letelica NA (uz transportnu avijaciju). Bila je predviđena unifikacija u RV koja bi uštedela ogromne pare i pojednostavila i pojeftinila obuku pilota i pojednostavila sistem komandovanja.

“Večernje novosti” imale su uvid u dokument poređenja NA i MiG 29 koji je nastao 1988. godine. Iz tog obimnog dokumenta izdvajamo:

DIMENZIJE Dužina 13,75 metara
Raspon krila 8,00 metara Visina 4,87 metara
* NA je koncipiran kao višenamenski avion, a MiG 29B kao jednonamenski lovac.
* Sledeća je razlika u generaciji. MiG 29B je među prvim varijantama iz porodice aviona MiG 29, i pripada trećoj generaciji, a NA četvrtoj borbenih vazduhoplova. To se ogleda u različitom sistemu komandi leta. MiG 29B ima mehaničke komande sa elektronskim dodacima, a NA četvorostruke čiste električne, bez mehaničkih rezervi, pa i softversku mogućnost podešavanja stabilnosti i upravljivosti.
* MiG 29B poseduje radar sa mehaničkim pomeranjem antene u skeniranju na bazi elektronike i računara starije generacije, a NA višenamenski, višemodni uključujući i “pogled nadole”, sa antenom sa elektronskim skeniranjem i digitalnom elektronikom. To znači da je u istom smeštajnom prostoru kod NA antena veće površine i veće emisione snage, brža i obimnija računarska obrada.
* Sledeća karakteristika koja čini generacijsko razgraničenje je da NA ima krilo i druge delove strukture projektovane na bazi upotrebe kompozita od ugljeničnih vlakana, a MiG 29 samo upotrebu metala, te ruski avion ima značajnije veći radarski odraz, porast specifične mase.
* NA je bio programiran da nosi rakete vazduh-vazduh MICA tipa “lansiraj pa zaboravi”, što je velika prednost za preživljavanje aviona posle njihovog lansiranja. Odmah posle lansiranja NA može da manevriše u cilju izbegavanja neprijateljskih raketa, ne gubeći presudno vreme na vođenju svojih. Rakete kratkog i srednjeg dometa nose oba aviona, tu su izjednačeni, kao i u vatrenom naoružanju, odnosno topom. Finese su samo u malim razlikama tih tipova oružja, a prednost je NA što ima bolji radar za otkrivanje većeg broja ciljeva i za efikasnije poluaktivno radarsko vođenje raketa srednjeg dometa. Višenamenski radar na NA može istovremeno gađati više ciljeva svojim raketama, dok MiG 29B samo jedan.
Performanse Maks. brzina na Hopt 1,88 od brzine zvuka, maks. brzina sa nepromenljivom geometrijom usisnika 2.000 km/h
Plafon leta 17.000 m Brzina penjanja 16.500 m/min
* MiG 29B ima prednost u većoj pouzdanosti dvomotornog aviona u odnosu na jednomotorni, posebno u kontekstu pogotka jednog motora neprijateljske IC rakete, ali je zato daleko skuplji za proizvodnju i eksploataciju.
U dokumenatu označenom kao “Vojna tajna” naglašava se da se poređenje ova dva aviona mora posmatrati višeslojno. Prva vrsta poređenja je (fudbalski rečeno) “jedan na jedan”.
* MiG 29B ima jedinu prednost veću brzinu penjanja (kao jednonamenski lovac). To znači da u toj nameni može brže stići u zonu presretanja i da može imati prednost u odnosu na NA u boljen vertikalnom manevru. Međutim, sa svojom opremom i oružjem ne može iskoristiti tu jedinu prednost u odnosu na NA u nameni PVO.
* Značajna i potpuna prednost NA je bila u nameni podrške jedinicama na zemlji, gde je naš avion nosio dvostruko više borbenih sredstava, podržano sa veoma moćnim napadno navigacionim sistemom.
* NA bi imao radar sa mogućnošću “pogleda nadole” i pravljenja mape terena visoke rezolucije, iznad koga avion leti. Tako da bi NA mogao da “prati” teren pri svome letu na vrlo maloj visini, sa mogućnošću zaobilaženja prepreka. Zatim da se prate pokretni objekti na tlu i da ih istovremeno gađa. Takođe bi mogao da precizno bombarduje stacionarne objekte na zemlji, a posedovao bi mogućnost da izbegava meteorološke prepreke i da meri visinu leta.
* U nameni izviđanja, prema ovom papiru - nema poređenja. MiG 29B nije imao opremu za izviđanje, niti je predviđeno i obezbeđeno da je nosi.
Namena višenamenska Posada jednosed/dvosed Proizvođač vazduhoplovna industrija SFRJ u saradnji sa inostranom Prvi let planiran 1995. godine
NA bi, za razliku od MiG 29B, posedovao sofisticiranu savremenu opremu integrisanu preko magistrale podataka, tako da bi svi sistemi bili multiprocesorski integrisani, po standardima “MIL-STD-1553”, otvorene konfiguracije za prihvat novih dopunskih zahteva. Pilot NA bi bio u mogućnosti da jednostavno i brzo izvrši softversku rekonfiguraciju sistema, za promenu zadatka i da pređe na realizaciju novog, u okviru mogućnosti trenutno nošenih sredstava naoružanja i opreme u potkačenim kontejnerima.

Ova analiza našeg nadzvučnog i ruskog aviona zaključivala je da bismo, uvođenjem jednonamenskog lovca MiG 29B u operativnu upotrebu RV i PVO, morali imati i avione za podršku i za izviđanje, što pored uvećanja broja različitih tipova značajno uvećava i ukupan broj aviona u RV i PVO, pa i značajno ukupne troškove.
Kada je u pitanju uvođenje NA u operativnu upotrebu, ocenjeno je da bi to bio ogroman napredak za čitavu zemlju, jer bismo valorizovali vlastitu pamet, zaposlili kapacitete vazduhoplovne industrije i osvajili i razvili najsavremenije tehnologije. Sve ove različite napredne tehnologije trebalo je da se prenesu u druge grane industrijske proizvodnje a to sve bi imalo i veliku korist za ukupnu ekonomiju SFRJ.

G 4 I DALjE MAMI UZDAHE
ČINjENICA je da su do kraja pretposlednje decenije prošlog veka domaći vazduhoplovni stručnjaci imali razvijene sve avione za RV namenjene za 21. vek. Avion “lasta 2” trebalo je da služi za osnovnu obuku. Za naprednu obuku za nadzvučni avion služio bi G 4 koji je mogao da izvršava i neke manje zahtevne borbene zadatke i na kraju nadzvučni NA.
Projekat “lasta 2” je zaustavljen promenom taktičko-tehničkih zahteva za letelicu i na njegovom mestu danas je “lasta 95” dok je G 4 i dalje vrhunski avion u svojoj klasi. Upravo sada na izložbi naoružanja u Emiratima “IDEKS 2015”(“International defence exibition”) SDPR je ponovo izložio ovaj avion na prodaju.
Ono što avionu G 4 svi priznaju je da je u pitanju odlična i žilava konstrukcija i platforma idealna za dalji razvoj aviona. Naime, konstruktori JNA predvideli su da ovaj avion treba da leti 20 godina i da bez problema njegova konstrukcija izdržava 8.000 sati naleta. G 4 leti već 30 godina a nijedan nema više od 3.000 sati naleta (dakle manje od pola resursa).

offline
  • Pridružio: 10 Jan 2012
  • Poruke: 1705
  • Gde živiš: U koloniji po imenu Republika Srbija

Da li je normalno da se uporedjuje avion koji postoji samo u konstrukcionom birou tj. samo na papiru sa avionom koji je u proizvodnji i onda kazu ovaj nas je skoro po svim parametrima bolji? Bolji ali na papiru.
Ko zna sa kakvim problemima bi se sreli da je napravljen prototip. Papir trpi sve i pitanje je da li je to moguce napraviti.
Svako od nas se susreo ili bar cuo da je na primer neki arhitekta projektovao zgradu a kad je to trebalo da se odradi onda mu tamo neki majstor zidar sa 30 godina iskustva kaze da to ne moze da se uradi.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 919 korisnika na forumu :: 26 registrovanih, 5 sakrivenih i 888 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Dannyboy, darkangel, dekan.m, Djokislav, DPera, Excalibur13, Istman, Joja, kinez88, Kubovac, laki_bb, Metanoja, Miki01, mikki jons, milenko crazy north, Milos ZA, Panter, pein, raptorsi, shlauf, Sir Budimir, Stoilkovic, Vlada1389, vladas87, yrraf, šumar bk2