Projekat 1135 Burevestnik (KRIVAK)

• 8Ovo se svidja korisnicima: Maksim 3, ray ban11, lažni đoko, mikrimaus, Šid, lakiluciano, comi991, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 26 Avg 2012 21:52

Ovaj teskt je objavljen pre nekih 6 ili 7 godina ali se nadam da još nije zastareo, bar ne previše. Ko ima nek ga dopuni.


Patrolni brod projekta 1135 “Burevestnik” (Krivak)



Projekat 1135 “Burevestnik” je nastao šesdesetih godina u Sovjetskom Savezu sa namerom da se premosti praznina koja je postojala između manjih patrolnih brodova prjekta 159 (Petya) i 35 (Mirka) (deplasmana oko 1100 tona) i većih razarača projekta 61 (Kashin). U to vreme je sovjetska flota izlazila na okeane i njen glavni zadatak je bio borba sa atomskim podmornicama protivnika tj NATO-a. Upravo tada su sagrađeni veliki patrolni brodovi osposobljeni za dejstvo na okeanima, krstarice nosači helikoptera, veliki protivpodmornički brodovi 1. i 2. ranga…
No, velika cena ovih brodova prinudila je rukovodstvo VMF da popuni protivpodmorničke snage i brodovima manjeg deplasmana, time i manje autonomije namenjenim za dejstva bliže obalama SSSR-a i savezničkih država ali ipak osposobljenim, da po potrebi dejstvuju i u udaljenim rejonima i na otvorenim okeanima.
Taktičko tehnički zadatak za izradu projekta 1135 su zadati, od strane komande VMF, u 1964. godini. Zadatak da izrade početni projekat novog patrolnog broda dobili su konstruktori iz CKB-340 (danas Zelenodoljski konstrukcioni biro). Upravo u to vreme sovjetska vojna industrija je pristupila razvoju i izradi potpuno novih sredstava protivpodmorničke borbe – raketno-torpednog sistema Metelj i u to vreme vrlo modernih podvodnih električnih lokatora (tj PEL-ova) “Vega” i “Titan”. Postojanje i podtrupnog i tegljenog PEL obezbedilo je povećanje daljine otkrivanja podmornica za tri puta i omogućavalo održavanje kontakta sa podvodnim ciljevima na daljinama do 100 kablova (18520 m).
Osnovna namena novog patrolnog broda je bila “dugotrajno patroliranje u cilju u cilju pronalaženja i uništavanja neprijateljskih podmornica i zaštita sopstvenih ratnih i trgovačkih brodova u plovidbi na otvorenom moru.” Prvobitno je od naoružanja bilo predviđeno sledeće: jedan protv-podmornički raketni sistem, jedan PVO raketni sistem Osa-M, dva dvocevna topa 76,2 mm AK-726, dva protivpodmornička raketna sistema RBU-6000 i petocevni torpedni aparat za protivpodmornička torpeda kalibra 533 mm. Deplasman je po ovim taktičko tehničkim zahtevima, bio ograničen na 2100 tona. Međutim, pošto je naknadno usvojen kao osnovno naoružanje broda moćni protivpodmornički raketni sistem Metelj deplasman broda je uvećan na 3200 tona. To je, opet, omogućilo postavljanje dva PVO raketna sistema Osa-M (umesto jednog) kao i ugradnju tegljenog PEL-a “Vega”. Još kasnije, ali ipak još uvek u fazi projektovanja, ukazala se mogućnost ugradnje topova 100 mm umesto topova 76,2 mm.
CKB-340 je tradicionalno specijalizovan za projektovanje manjih ratnih brodova i imao je problema u radu na projektu 1135. Zbog toga je dalja razrada projekta 1135 preneta u Lenjingrad u CKB-53 (danas Severnoe PKB). Za glavnog konstruktora je određen N. P. Sobolev dok je za glavnog nadzornog organa ispred VMF postavljen I. M. Stecjura. Obšte rukovođenje je preuzeo načelnik CKB-53 V. E. Juhnin.



Prvi u seriji patrolnih brodova projekta 1135 “Burevesnik” ušao je u sastav VMF decembra 1970. godine. Sagrađeno je ukupno 21 patrolni brod projekta 1135 koji je na zapadu označen kao klasa Krivak. Počev od 22 broda zamenjena su dva dvocevna topa 76,2 mm sa dva jednocevna topa kalibra 100 mm AK-100 a izmenjena je ponešto i elektronika. Ukupno je izgrađeno 11 modifikovanih patrolnih brodova koji su dobili oznaku 1135 M (na zapadu poznati kao Krivak II, dok je prethodna verzija označena sa Krivak I). Konačno, za potrebe Mornaričke granične straže u sastavu KGB sagrađeno 8 patrolnih brodova projekta 1135.1 (ili 1135P) na zapadu označene sa Krivak III. Neki od njih, su izgleda, u međuvremenu prebačeni u VMF gde su dobili oznaku 1135.5. Trenutno su ugradnji tri fregate po projektu 1135.6 za potrebe indijske RM u kojoj su označene kao klasa Talwar (Krivak IV). U međuvremenu su, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, dva broda projekta 1135 modernizovana po projektu 1135.2.
Danas se u naoružanju ruske flote nalazi 6 brodova projekta 1135, dva broda projekta 1135.2, 3 broda projekta 1135M i 7 projekta 1135P. Pored toka RM Ukrajine ima dva patrolna broda projekta 1135 i po jedan projekta 1135M i projekta 1135P.
Kada je reč o taktičko tehničkim podacima ovih brodova postoji mala razlika zavisno od izvora. Mi ovde dajemo podatke iz oficijelnih ruskih izvora.
Projekat 1135.
Deplasman 3200 tona, dužina 123 m, širina 14,2 m i gaz 4,28 m. Pogon broda (COGAG): dva agregata M7K od kojih se svaki sastoji od jedne marševske gasne turbine DO63 (snage 6000 KS/ 4413 kW) i jedne “forsažne” gasne turbine DK59 (snage 18000 KS/ 13239 kW). Maksimalna brzina je 32,2 čvora (daljina plovljenja 1290 milja), operativno ekonomična brzina 17 čvorova (daljina plovljenja 3550 milja) i tehničko ekonomična brzina 14 čvorova (5000 milja). Posada 197 ljudi.
Osnovno naoružanje broda je, u početku, bio protiv-podmornički raketnu sistem URPK-4 Metelj koji je danas na svim brodovima zamenjen vrlo sličnim ali modernijim sistemom URPK-5 Rastrub. Sistem se sastoji od lansirnog uređaja KT-106 koji ima 4 kontejnera u kojima se nalaze vođene rakete 85RU (čiju bojevu glavu predstavlja samonavodeće torpedo UMGT), zatim brodskog sistema za navođenje i predstartne automatike. Za razliku od sistema URPK-4 koji je mogao da dejstvuje samo po podmornicama sistem URPK-5 može, po potrebi, da dejstvuje i po podmornicama i po površinskim brodovima. Daljina lansiranja rakete 85RU je od 6 do 50 km dok je daljina hoda torpeda UMGT osam kilometara. Za protivpodmornička dejstva brodovi imaju i dva četvorocevna torpedna aparata 4TA-53-1135 iz koji se ispaljuju torpeda SET-65 i 53-65K.Tu su i dva protivpodmornička raketna sistema RBU-6000 Smerč-2.
PVO raketni sistem Osa-MA je poznat i kod nas jer su njime naoružane i naše fregate (veliki patrolni brodovi). Samo što je na našim brodovima starija verzija Osa-M dok ruski brodovi imaju verziju Osa-MA koja je ušla u naoružanje 1979. godine. Osnovno poboljšanje je u tome što je donja granica zone uništenja snižena na samo 25 m. U prvoj polovini osamdesetih godina i sistem Osa-MA je prošao modernizaciju u cilju povećanja efikasnosti borbe sa niskoletećim protiv brodskim raketama. Modernizova PVO raketni sistem koji je dobio oznaku Osa MA-2 ima donju granicu zone uništenja od samo 5 metara. Nije poznato da li su neki od brodova projekta 1135 (bilo koje varijante) dobili ovaj PVO raketni sistem. Na brodovima se nosi ukupno 40 raketa 9M-33.
Artiljerijsko naoružanje se sastoji dva dvocevna artiljerijska sistema AK-726-MR-105 kalibra 76,2 mm.
Sa krmenog dela broda mogu da se polažu i mine i to 16 mina IGDM-500 ili 12 mina KSM ili 14 KRAB.
Brodovi projekta 1135.2 pored izmene u elektronici imaju zamenjena dva protivpodmornička raketna sistema RBU-6000 sa dva četvorostruka lansera protiv brodskih raketa Uran.
Projekat 1135M.
Kod brodova po projektu 1135M pored izmena u elektronici zamenjena su dva dvocevna topa 76,2 mm sa dva jednocevna artiljerijska sistema AK-100-MR-145 kalibra 100 mm.
Projekat 1135P.
Kod ovih brodova je izbačen protivpodmornički raketni sistem URPK-5 a pored toga zadržan je samo jedan artiljerijski sistem AK-100-MR-145 kao i jedan PVO raketni sistem Osa-MA (sa 20 raketa 9M-33) ali su zato postavljena dva šestocevna artiljerijska sistema AK-630. [to je najznačajnije brodovi ove verzije krcaju i jedan helikopter Ka-27.



Dopuna: 27 Avg 2012 18:45



Zadornij snimljen 1988. godine

Dopuna: 27 Avg 2012 18:47

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Сторожевые корабли проекта 1135 (шифр «Буревестник», по кодификации НАТО — Krivak I, II, III) — тип сторожевых кораблей, с 1970 года состоящий на вооружении Военно-морского флота СССР и с 1991 года — на вооружении Военно-морского флота Российской Федерации и Военно-морских сил Украины. Головной корабль серии — «Бдительный». До 1977 года классифицировались как большие противолодочные корабли.

Citat:1135 (Krivak-I class) — базовый проект.
1135М (Krivak-II class) — модернизация проекта 1135 с водоизмещением 3000 т. Вместо АК-726 установлены 100-мм АК-100 с РЛС управления «Лев», заменена ГАС на «Титан-2Т»
11351 (Krivak-III class) — пограничный сторожевой корабль, шифр — «Нерей». Вместо комплекса ПЛУР размещена одна 100-мм АУ АК-100, вместо всего кормового комплекса вооружения была размещена ВПП с ангаром для вертолёта и 30-мм автоматы АК-630 с РЛС управления «Вымпел». Также была размещена новая подкильная ГАС «Платина-С» и буксируемая ГАС «Бронза».
11352 (Modified Krivak-I class) — модернизация проекта 1135. Заменены — РБУ-6000 на ПКРК «Уран», РЛС «Ангара» на «Фрегат-МА», ГАС «Титан-2» на ГАС «Титан-2Т».
11353 (Modified Krivak-I class) — модернизация проекта 11352 с водоизмещением 3150 т. Заменены ГАК на «Звезда-МГ».
11356 — экспортный проект на базе 11351.
11356М[4][5] — проект на базе 11356 для ВМФ России.

Registar svih brodova ovog projekta

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

na forumu

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

i poznatom ruskom sajtu `Bastion`

Citat:СТОРОЖЕВОЙ КОРАБЛЬ ПРОЕКТА 1135 «БУРЕВЕСТНИК»
PATROL SHIP OF THE PROJECT 1135 «BUREVESTNIK»

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Video materijal

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta piše gore? Ne znamo svi ruski.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Imas na linku za wiki opciju sa strane za jezike a isto tako postoji i Guglov prevodilac .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel :: Projekat 1135 “Burevestnik” je nastao šesdesetih godina u Sovjetskom Savezu sa namerom da se premosti praznina koja je postojala između manjih patrolnih brodova prjekta 159 (Petya) i 35 (Mirka) (deplasmana oko 1100 tona) i većih razarača projekta 61 (Kashin). U to vreme je sovjetska flota izlazila na okeane i njen glavni zadatak je bio borba sa atomskim podmornicama protivnika tj NATO-a. Upravo tada su sagrađeni veliki patrolni brodovi osposobljeni za dejstvo na okeanima, krstarice nosači helikoptera, veliki protivpodmornički brodovi 1. i 2. ranga…
.............................................
Upravo u to vreme sovjetska vojna industrija je pristupila razvoju i izradi potpuno novih sredstava protivpodmorničke borbe – raketno-torpednog sistema Metelj i u to vreme vrlo modernih podvodnih električnih lokatora (tj PEL-ova) “Vega” i “Titan”. Postojanje i podtrupnog i tegljenog PEL obezbedilo je povećanje daljine otkrivanja podmornica za tri puta i omogućavalo održavanje kontakta sa podvodnim ciljevima na daljinama do 100 kablova (18520 m).
Osnovna namena novog patrolnog broda je bila “dugotrajno patroliranje u cilju u cilju pronalaženja i uništavanja neprijateljskih podmornica i zaštita sopstvenih ratnih i trgovačkih brodova u plovidbi na otvorenom moru.”
Ја сам КоВ-овац и слабо се разумијем у морнарицу.

Чему совјетима толики противподморнички бродови, од фрегата до носача хеликоптера?
Разумио бих да да је НАТО форсирао противподморничке бродове, да обезбеђују слободне пловне путеве између Америке и Европе. Али, зашто су совјети форсирали противподморничке бродове?

• 3Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, DARKMEN22, lažni đoko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Jedan od razloga je mozda bila nametnuta zatvorenost gotovo svih flota VMS u teritorijalno male prostore .SF ( Severna flota ) zatvorena u Belo more najdalje u Barencovo more, nakon toga je ceka Norvesko more i tzv. GIUK ...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

...tj prisustvo NATO.BF ( Balticka flota ) potpuno fizicki zatvorena u Baltickom moru ,izlazi samo kroz tesnace Skagerak i Kategat ka Severnom moru ,dalje CF ( Crnomorska flota ) zatvorena u Crnom moru a izlaz ka Sredozemlju moguc samo kroz tesnace Bosfor i Dardanele tj Mramorne more i nadalje TF ( Tihookeanska flota ) u Ohotskom i Japanskom moru u nesto povoljnijoj poziciji zbog pripadnosti Kurilskih ostrva SSSR tj sad RF jer da su ta ostrva pod japanskom kontrolom bilo bi tesko izaci na `otvoreno` Tihog okeana .

Sta se hoce reci .. u eventualnom sukobu protiv NATO ,njihove podmornice mogu lako zatvoriti pomenute `koridore` ka otvorenim morskim prostorima ( Severni Atlantik ,Sredozemno more ,Severno more)pa otuda potreba VMF za velikim brojem PP plovnih jedinica (klase razaraca i krstarica recimo ) .

• 4Ovo se svidja korisnicima: lažni đoko, mikrimaus, dani.tomic, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lažni đoko ::

Чему совјетима толики противподморнички бродови, од фрегата до носача хеликоптера?
Разумио бих да да је НАТО форсирао противподморничке бродове, да обезбеђују слободне пловне путеве између Америке и Европе. Али, зашто су совјети форсирали противподморничке бродове?

Zbog njihove pomorsko-nuklearne doktrine. Geografski su u nepovoljnom polozaju, prakticno svi pomorski pravci su nadgledani od strane lanca Nato baza i sonarskih bova. Takodje do sredine 80ih nisu uspeli da proizvedu podmornicu koja je uporedivo tiha kao americka. (a to im je potvrdila i Vokerova spijunska mreza). Posto su negde krajem 60ih skontali da bi u slucaju podgrejanog rata malo koja od balistickih podmornica sa kojima su tada raspolagali uspela da se priblizi obali SADa i lansira nukl. rakete problem su resili novom klasom balistickih podmornica "Murena" (ili po Natovski "Delta") koje su projektovali da nose rakete mnogo veceg dometa (interkontinentalne) - i trend su zadrzali do danas. Ideja je bila da se ne udaljavaju mnogo od obala SSSRa (gde ih od americkih lovackih podmornica mogu braniti sovjetska protivpodmornicka sredstava) i odatle preko severnog pola gadjati Ameriku. Zasto podmornice ako interkon. bal. rakete mogu da se ispaljuju i sa zemlje? E pa za slucaj da Ameri prvim udarom totalno uniste SSSR pre uzvratnog udara (realan scenario - Ameri su geografski u mnogo povoljnijoj poziciji zbog NATO saveznika). U tom slucaju sovjetske balisticke podmornice koje mogu biti bilo gde u severnom moru bi ipak uzvratno unistile SAD - sto su Sovjeti Amerima i stavili do znanja pri vezbama koje su Ameri posmatrali - i na toj ravnotezi pociva nuklearni mir izmedju velikih sila. Ruske podmornice uglavnom danas nose rakete veceg dometa nego americke, ali zato sa manjim brojem bojevih glava pri istoj tonazi podmornice. Cak i Ruska Akula ( Nato naziv Tajfin), klasa najvecih podmornica ikada nosi manje bojevih glava od americke Ohajo klase koja je iako najveca Nato podmornica ipak znacajno manja od Akule.

Lep tekst iz americke perspektive o toj podmornickoj trci u naoruzanju i promenljivim doktrinama obe strane koje su diktirale geografija, trenutna tehnologija i trenutna slika o protivnikovim spospbnostima tokom hladnog rata:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Rusi skoro pogodili sebe. Neuspelo lansiranje protupodmorniške rakete Metel na ruskoj fregati klase Krivak. Parada za dan mornarice u Sevastopolju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

versus ::lažni đoko ::

Чему совјетима толики противподморнички бродови, од фрегата до носача хеликоптера?
Разумио бих да да је НАТО форсирао противподморничке бродове, да обезбеђују слободне пловне путеве између Америке и Европе. Али, зашто су совјети форсирали противподморничке бродове?

Zbog njihove pomorsko-nuklearne doktrine. Geografski su u nepovoljnom polozaju, prakticno svi pomorski pravci su nadgledani od strane lanca Nato baza i sonarskih bova. Takodje do sredine 80ih nisu uspeli da proizvedu podmornicu koja je uporedivo tiha kao americka. (a to im je potvrdila i Vokerova spijunska mreza). Posto su negde krajem 60ih skontali da bi u slucaju podgrejanog rata malo koja od balistickih podmornica sa kojima su tada raspolagali uspela da se priblizi obali SADa i lansira nukl. rakete problem su resili novom klasom balistickih podmornica "Murena" (ili po Natovski "Delta") koje su projektovali da nose rakete mnogo veceg dometa (interkontinentalne) - i trend su zadrzali do danas. Ideja je bila da se ne udaljavaju mnogo od obala SSSRa (gde ih od americkih lovackih podmornica mogu braniti sovjetska protivpodmornicka sredstava) i odatle preko severnog pola gadjati Ameriku. Zasto podmornice ako interkon. bal. rakete mogu da se ispaljuju i sa zemlje? E pa za slucaj da Ameri prvim udarom totalno uniste SSSR pre uzvratnog udara (realan scenario - Ameri su geografski u mnogo povoljnijoj poziciji zbog NATO saveznika). U tom slucaju sovjetske balisticke podmornice koje mogu biti bilo gde u severnom moru bi ipak uzvratno unistile SAD - sto su Sovjeti Amerima i stavili do znanja pri vezbama koje su Ameri posmatrali - i na toj ravnotezi pociva nuklearni mir izmedju velikih sila. Ruske podmornice uglavnom danas nose rakete veceg dometa nego americke, ali zato sa manjim brojem bojevih glava pri istoj tonazi podmornice. Cak i Ruska Akula ( Nato naziv Tajfin), klasa najvecih podmornica ikada nosi manje bojevih glava od americke Ohajo klase koja je iako najveca Nato podmornica ipak znacajno manja od Akule.

Lep tekst iz americke perspektive o toj podmornickoj trci u naoruzanju i promenljivim doktrinama obe strane koje su diktirale geografija, trenutna tehnologija i trenutna slika o protivnikovim spospbnostima tokom hladnog rata:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U totalnom nukelarnom ratu, SAD nije u povoljnijoj pozicija od Rusije ako ni zbog čega drugog to zbog veličine teritorije. Ne znam kakvu za kakvu prednost smatraš NATO saveznike. Njihov nuklearnui potencijal je zanemarljiv u odnosu na dva džina, a ruske rakete ne bi letele preko Evrope i Japana uglavnom već preko Artika. Povoljniji položaj mogu imati evenalno iz razloga što su od devedesetih više napredovali i više testirali presretače balističkih raketa i verujem odmakli dalje kroz GMD, THAAD i Aegis u odnosu na Ruse koji imaju pokrivenu Moskvu još od SSSR i projekte tek u najavi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Polemarchoi ::Ne znam kakvu za kakvu prednost smatraš NATO saveznike.

Američke rakete bazirane u Zapadnoj Evropi bi imale mnogo kraći let do ciljeva u SSSRu (pogotovu nervnih centara poput Moskve i Lenjingrada) nego sovjetske do američkih nervnih centara.