Draža protiv Romela, po Miloslavu Samardžiću

• 6Ovo se svidja korisnicima: Levčanin, Eutropije, sevenino, apostata, Gama, Joja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Дража против Ромела, по Милославу Самарџићу

У претходних 20 година је на нашим просторима написано доста литературе о Другом светском рату на нашим просторима, из другачије перспективе од оне која је дотад била писана. Један од истакнутијих аутора, поготово по количини написаног материјала, је Милослав Самарџић, који је од скоро на нашем форуму. Драго ми је да овде можемо да дискутујемо са њим, јер је доста материјала нашао по домаћим и страним архивама, и начео доста тема, од којих су неке нажалост и данас болне и изазивају поделе и жестоке дискусије.

У овој теми сам хтео да отворимо дискусију о учешћу ЈВуО у акцији пресецања немачке линије снабдевања према Северној Африци, која је популарно названа ”Дража против Ромела”. Материјал о овој теми је објављен у више књига, од којих су неке доступне и на интернету.

Исечак из књиге ”ГЕНЕРАЛ ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ И ОПШТА ИСТОРИЈА ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА - ДРУГИ ТОМ” који говори о тој теми можете наћи овде
http://www.pogledi.rs/26a.php

Као и овде
http://www.pogledi.rs/txt/25.html

Приказ објављеног материјала је излазио као фељтон из 7 делова у Новостима 2003 године, и можете га видети овде
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.h.....-269etnika

О диверзантској групи ”Гордон”, која је вршила диверзије на возовима, можете прочитати овде
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri-pisu/aut.....entima.php

А још о овим догађајима се може наћи у новој књизи Милослава Самарџића ”Срби против Вермахта”, поглавља 5 и 6.
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=19953

Нешто материјала се може наћи и на страни Википедије, која даје мало другачији поглед (мада се ова страна често мења)
http://sr.wikipedia.org/wiki/Бит.....14;е

Да ли је аутор представио још докумената није ми познато. Ово је материјал који ми је представљен на форуму Погледа.

----

Када се све наведено прочита и сагледа, долазимо до велике активности четника у нападима на немачке комуникације. Теза да је ЈВуО на овај начин помогла у борби против Сила Осовине у Северној Африци звучи примамљиво, а сам наслов теме, Дража против Ромела, даје и дозу сензационализма.

Иако се ова теза појављује доста дуго у књигама, још нисмо видели опширнији коментар на њу. Зато мислим да би у једној квалитетној дискусији сагледамо да ли се ради о дуго прикриваном доприносу ЈВуО, или је зарад сензационализма ствар ипак пренадувана.


Северноафричка кампања

За наставак дискусије је неопходно да се подсетимо тока северноафричке кампање.
Овде је дат прегледно:
http://en.wikipedia.org/wiki/North_African_Campaign_timeline

За наше потребе ћемо из тог списка извући само битније датуме. Пошто се ради о снабдевању, погледаћемо како су главне луке у Северној Африци прелазиле из руке у руку. Због чега нас само то занима, објаснићемо касније.

1940

10 June: The Kingdom of Italy declares war upon France and the United Kingdom[1]
14 June: British forces cross from Egypt into Libya and capture Fort Capuzzo[2]
9 December: Indian forces capture Nibeiwa with cover from British artillery
9 December: British tanks and Indian troops overrun Tummar West followed by Tummar East
10 December: Indian forces capture Sidi Barrani with support from British artillery
16 December: Sollum captured by Allies


1941

5 January: Bardia captured by British and Australian force
22 January: Tobruk captured by British and Australian force
30 January: Australians capture Derna, Libya
5 February: Beda Fomm captured by British
6 February; Fall of Benghazi to the Western Desert Force.
Lieutenant-General Erwin Rommel is appointed commander of Afrika Korps.
24 March: Allied forces at El Agheila defeated; Erwin Rommel starts his advance
4 April: Australian & British forces withdraw from Benghazi; Benghazi captured by Axis
6 April: British 3rd Armored Brigade is captured in Derna
8 April: British, Indian and Australian forces captured at Mechili
10 April: Siege of Tobruk begins with Australian, British and Indian forces defending
7 December: Tobruk siege relieved by 8th Army consisting of British, Indian, New Zealander and South African forces
24 December: British forces capture Benghazi
25 December: Agedabia reached by the Allies


1942

23 January: Agedabia captured by Axis forces
29 January: Benghazi captured by Axis forces
21 June: Tobruk captured by Axis forces
5 November: Axis lines at El Alamein broken
8 November: Operation Torch is launched under the command of General Eisenhower, Allied forces land in Morocco and Algeria.
9 November: Sidi Barani captured by Eighth Army
13 November: Tobruk captured by Eighth Army
15 November: British forces capture Derna.
17 November: First Army (Operation Torch's Eastern Task Force) and Axis meet at Djebel Abiod in Tunisia
20 November: Benghazi captured by Eighth Army
25 December: Sirte captured by Eighth Army


1943

23 January: Tripoli captured by British Eighth Army
4 February: Axis forces in Libya retreat to Tunisian border south of the Mareth Line
7 May: British enter Tunis, Americans enter Bizerte
13 May: Axis Powers surrender in Tunisia.


Снабдевање Афричког корпуса

Што се тиче снабдевања снага Сила осовине у Северној Африци, постоји доста квалитетног материјала.
Књига коју бих препоручио је ”Supplying war: logistics from Wallenstein to Patton” од Мартина ван Кревелда. Иако је штампана 1977, и само једно поглавље је о Северној Африци, представља одличан увод у даља истраживања на овом пољу.
http://books.google.rs/books?id=Tu3XZTx_s84C&p.....mp;f=false

Осим тога, доста квалитетног материјала се може наћи на форумима попут AxisHistory.
http://forum.axishistory.com/

-----

Армија коју је водио Ромел је бројала око 100 хиљада војника, и он је за њу захтевао око 100 хиљада тона месечно. Ово је отприлике дупло од онога колико су, коју годину касније, трошиле савезничке војске у Европи. Један од разлога је што је у Либију (пошто је углавном пустиња), требало допремити практично све, често укљ. и транспорт воде до линије фронта. Иако је понекад добијао и мање количине (нпр. 80 хиљада тона), то се није осећало у операцијама на фронту.

Ситуацију око снабдевања можемо да погледамо на овој мапи, на којој су представљене луке одакле се слао материјал.


На почетку линије снабдевања имамо Европу, са разгранатом мрежом пруга, и медитеранским лукама великог капацитета.

Пут преко Средоземља је био ризичан по италијанске бродове, јер су нападани британским подморницама, бродовима, па и авионима. Како је варирала ситуација, тако је ова опасност расла, или опадала. Други проблем је био мањак горива за теретне бродове и њихову пратњу, а временом се појавио и проблем замене уништеног бродовља.

Ипак, од свега тога најтежа ситуација око снабдевања је била у самој Либији.
Луке су биле оштећене у претходним борбама, па је њихов капацитет опао.
Триполи, као највећа лука, је имао просек око 45 хиљада тона месечно. Бенгази и Тобрук, пошто су били оштећени, имали су око 20 хиљада тона. Због тога је било потребно распоређивати материјал у више лука, од којих су неке доста далеко од фронта.

У Либији, осим пар делова ускотрачне пруге, није постојала пруга (ни данас не постоји). Унутрашњи саобраћај је обављан путем дуж мора Виа Балбиа, који су италијани направили пре рата. Проблем је у томе што су растојања у Либији огромна. Од Триполија па до египатске границе има преко 1500 километара! То значи да камион који доставља залихе, за испоручене две тоне треба да потроши 1000 литара горива (за пример узет Опел Блиц). Осим горива, то представља и велико трошење гума, и самих камиона, које немци нису имали у довољној мери.

Због тога су део снабдевања немци превозили десантним чамцима, и обалским бродовљем, тако што би товар са теретних бродова претоварили у Триполију, и истоварили га близу фронта.
Друга могућност је био превоз авионима, који је кориштен за слање трупа и битнији материјал. Аеродроми одакле су слате пошиљке су били у Албанији и на Криту.

После битке код Ел Аламејна, савезници су заузели целу Либију, а немци су се повукли у Тунис, који је пре тога био под контролом Вишијевске Француске. Овде се снабдевање доста поправило, јер је у Тунису постојала железничка мрежа, растојања су била краћа, а луке су биле већег капацитета. Транспорт је ишао из Италије, али и из Француске. Ово је омогућило силама Осовине да пошаљу знатно већу и јачу војску у Тунис, што им ипак није помогло.

Већина материјала који сам консултовао наводи да су Ромелови највећи логистички проблеми били у самој Либији, а не ван ње.


Железнице на Балкану

Погледајмо сада каква је ситуација била са железницама на Балкану.

Ево неколико карата.

Прва је карта која је објављена у Британског географском магазину 1941. Није нарочито детаљна, али се виде најбитнији правци.


Друга мапа је мало детаљнија, направили су је немци 1942.


Трећа мапа је послератна. Иако је било промена у неким линијама, можемо да видимо имена станица, што је битно.


Шта можемо да уочимо на овим мапама?
Постоји драматична разлика између равничарског севера земље, који има густу мрежу нормалног колосека, и планинског дела који је ближи мору.

Главни правац је Београд-Загреб-Љубљана/Марибор, који је дуплог колосека.

Правац који нас занима у овом тексту је Београд-Ниш-Солун-Атина. Иако је често могуће ићи са више паралелних праваца, уско грло постоји на двоколосечној прузи Велика Плана-Лапово, где сав саобраћај за југ мора да прође. Ова деоница је у долини, има мало мостова, и тешко је направити диверзију на њој.

Од Лапова се грана ка Краљеву према Скопљу, и од Ниша ка Софији или Скопљу. После Скопља пруга иде једноколосечно кроз долину Вардара, што је осетљиво место и уско грло.

Могуће је ићи до Солуна и преко Софије, али је то дужи пут.
Од Солуна до Атине води једнотрачна пруга кроз планинске пределе, ново осетљиво место за које нема резервног пута.

Кад се све сагледа, правац од Београда до Солуна има две трасе. Да би се он прекинуо, треба напасти одвојено две путна правца и онеспособити их на дужи период, што није лако.
Далеко је лакше пресећи правац Солун-Атина (што је касније и учињено).

Што се тиче капацитета возова, обична композиција је у стању да понесе око 1000 тона терета. Али, тамо где је већи нагиб, терет опада на свега 200 тона, мада је могуће повећати носивост композиције додавањем још локомотива. Теоретски максимум капацитета једнотрачне пруге је 24 композиције дневно, а двотрачне дупло, 48.
Пошто је део снага у Африци снабдеван преко Балкана, немци су половином 1942. донели план да се повећа капацитет транспорта ка Солуну на 24 воза дневно, а ка Атини са 7 на 12 композиција. Ова повећања су завршена у мају 1943.


Куда је ишла италијанско/немачка линија снабдевања за Северну Африку?

Погледајмо поново мапу Средоземља


Према Кревелду, највећи део је ишао преко Напуља. Италија има добру железничку мрежу, дуж источне и западне обале, пруга са два колосека. Ипак, пошто је доста залиха у исто време слато у Грчку, луке Бари, Бриндизи и Таранто, иако мало ближе Африци, нису кориштене до максимума за слање залиха у Африку. Напуљ је уједно и близу Триполију, као највећој луци у Либији.

Слање залиха преко Балкана је постало актуелно тек кад су немци повратили Бенгази и Тобрук, јер је тад отворена најкраћа поморска рута Атина-Тобрук.
Бенгази је био у немачким рукама од краја јануара до краја новембра 1942.
Тобрук краће - од краја јуна до половине новембра.
Ове две луке су и најближе линији фронта. Њихов капацитет је био укупно око 40 хиљада тона месечно, што је испод половине потреба немачких снага. Тиме је уједно и одређено колико материјала треба да се пошаље преко Балкана. За руте ка западној Либији је и даље било повољније користити италијанске луке.

Кад се упореди капацитет лука, са капацитетом железница на Балкану, видимо да су потребе за афричко војиште слате преко Балкана износиле око 10% капацитета пруге Београд-Солун, а да је капацитет пруге Солун-Атина био мањи. Моја процена је да је укупно износио око 50 хиљада тона месечно током 1942, што је значило да је било врло тешко послати све залихе преко Атине, те је било потребно слати залихе и преко Солуна.

Пошто су немци заузели Тобрук, британци су кренули у акцију ометања снабдевања. Најбитније је било често бомбардовање Бенгазија и Тобрука, где је доста италијанских бродова било потопљено или оштећено током истовара. Треба напоменути да је у то време истовар и претовар практично вршен ручно, те је било потребно неколико дана да би се брод са 1000 тона терета истоварио. Због бомбардовања су италијани избегавали истовар у Тобруку и Бенгазију.

Друга акција је била покренута од стране СОЕ на окупираним територијама. Засад ћемо поменути само акцију на прузи Солун-Атина, на којој је уништен мост код Горгопотамоса.
http://en.wikipedia.org/wiki/Operation_Harling
Операција је била успешна, јер је избацила пругу из употребе на 6 недеља, али је тотално закаснила, јер је извршена 25. новембра, после пада Тобрука и Бенгазија, где би ишао тај товар. Један од разлога кашњења је што је било проблема око договора за напад између СОЕ, као и ривалских грчких покрета отпора ЕЛАС и ЕДЕС.
На тај начин, бродови би прешли већи пут ка Солуну. Теоретски, ако би брод капацитета 1000 тона терета направио туру Атина-Тобрук за 10 дана, до Солуна би му требало 12 дана. То аутоматски повлачи већу потрошњу горива и већи број бродова - оба дефицитарна.

СОЕ је покушала да организује сличне акције и у Србији, преко ЈВуО. i

• 3Ovo se svidja korisnicima: Khaless, sevenino, sombor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Акције ЈВуО на прекидању снабдевања Афричког корпуса

Погледајмо шта о акцијама ЈВуО ка снабдевању Афричког корпуса говори г. Самарџић.
Цитати преузети одавде
http://www.pogledi.rs/txt/25.html

Citat:Najkra'i put za snabdevawe nema;ke vojske u Africi i[ao je preko Srbije, prugama Beograd-Ni[-Sofija, Beograd-Kosovo Poqe-Skopqe-Solun i Beograd-Ni[-Skopqe-Solun. Taj put bio je dva puta kra'i od onog preko Italije, i zato od /ivotne va/nosti za ishod operacija na afri;kom frontu.
Ово је драматично поједностављене ситуације, коју сам у скраћеном обиму представио горе, а осим тога је и нетачно.
Осим што је мањи део залиха могао да се пребаци преко Балкана, рута Солун-Бенгази је чак дужа од Напуљ-Бенгази. Солун-Тобрук је за око 200км краћа рута, док је најкраћи пут Атина-Тобрук и Атина-Бенгази.

Citat:Po;etkom leta osnovao je Obave[tajni [tab za pra'ewe nema;kih kompozicija> na osnovu izve[taja tog [taba saveznici su mogli da procene vreme po;etka Romelovih ofanziva.
Осим што нема извор, ова тврдња нема добре основе. Видели смо да је мањи део залиха ишао преко Балкана. Да би се добила потпуна слика снабдевања, морало би да се прати комплетно снабдевање и преко Балкана и преко Италије.

Овде су наведене неке акције ЈВуО на пругама:
6. DIVERZIJE NA PRUGAMA POVODOM BITKE ZA AFRIKU

Citat:Sredinom novembra 1942. godine ;etnici Rasinskog korpusa uni[tili su jedan nema;ki voz sa municijom i ratnim materijalom, koji je na putu za gr;ke luke prolazio pored Kru[evca. U depe[i majoru Dragutinu Keserovi'u od 25. novembra Dra/a tra/i vi[e podataka i daje dodatna uputstva u vezi nema;ke odmazde>
Javite detaqe gde je voz sa municijom i materijalom sru[en. Naro;ito me interesuje pruga Kraqevo-Ra[ka. Dajte sve o tome podrobnije. Gde je stanica Dedina. Va[i su radili odli;no. Javite kakve mere protivu ovoga preduzimaju Nemci. U selima koja su Nemci poru[ili, popalili i iselili Nemce ubijati.53
Major Keserovi' odgovorio je telegramom od 27. novembra, podnose'i kratak izve[taj o ovoj i drugim diverzijama koje je izvr[io>
Voz sa municijom sru[en izme]u stanica Dedina i Mrzenica, te na dva mesta izme]u stanica Polumir i U['e. Na tri mesta (sru[en po - prim. aut) jedan propust. Stanica Dedina nalazi se na pruzi Kru[evac-Stala'.54
Јако добар опис акције.
Али, осим што је половином новембра превоз залиха ка Африци био готов, прилично је чудно шта ће воз са муницијом за Африку код Крушевца? Та пруга је попречна између два крака пута ка Солуну, и ићи њом значи заобилажење и дужи пут.

Citat:Ve' 12. decembra Nemci su u Kru[evcu izvr[ili novu odmazdu. Zato [to su ~;etni;ki banditi~ izveli diverziju na pruzi Kraqevo-Kru[evac, streqano je ~10 pristalica D. Mihailovi'a~, kako je pisalo na objavqenim plakatima.
Осим што је акција опет закаснела, немамо информацију о типу диверзије.

Citat:Na pruzi Lapovo-Kragujevac ;etnici su izveli diverziju 5. decembra, zbog ;ega su Nemci u Kragujevcu odmah streqali pet gra]ana.56
Осим што је опет дошла касно, немамо информацију о типу диверзије.

Citat:Pet dana kasnije, 10. decembra, ;etnici su izveli diverziju kod Zlatova, ubiv[i pritom jednog nema;kog narednika. Zbog toga je 15. decembra streqano ~50 pristalica DM pokreta~.57
Ова пруга не иде ка Солуну.

Citat:Most na /elezni;koj pruzi Po/arevac-Petrovac ;etnici di/u u vazduh 13. decembra, obaraju'i istovremeno telefonske stubove. ~Shodno merama odmazde streqano je 15. decembra 50 pristalica Dra/e Mihailovi'a~.58
Леп опис акције.
Опет, ова пруга уопште не иде ка Солуну, нити има шансе да је неки воз ту случајно дошао, јер је слепи пут.

Citat::etnici iz Ju/ne Srbije ru[ili su prugu eksplozivom vi[e puta pre 15. novembra 1942. godine, [to saznajemo iz Dra/ine depe[e majoru }uri'u, upu'ene toga dana. To je ona depe[a u kojoj Dra/a ka/e da dizawe pruga u vazduh nije dovoqno, ve' da treba ~izvrtati vozove~.59
Овде је потпуно нејасно о којој пруги се ради, а нема ни извора са друге стране.

Citat:Vagon sa pu[;anom municijom, u jednom teretnom vozu, eksplodirao je 26. decembra ju/no od Velesa. Sutradan, ;etnici su izveli jo[ dve diverzije ju/no od Skopqa> kod Velesa je dignut u vazduh jedan voz sa ratnim materijalom, a kod Demir Kapije u teretnom vozu je eksplodirala tempirana mina.60
Опис акције звучи занимљиво. Ипак, треба приметити да је акција закаснила.
И наравно, да ли је ”60 K. Nikoli', Istorija Ravnogorskog pokreta, kwiga prva, 379.” довољан извор?

Citat:Istog dana nedi'evski izvori bele/e jo[ jedan napad na prugu, ju/no od Kru[evca>
No'u izme]u 27. i 28. decembra 1942. godine oko 22,50 ;asova izvr[en je napad na /elezni;ku prugu i voz br. 173 od nepoznatih lica izme]u sela Vitkovca i }unisa na km 198-450. Eksplodirale su tri bombe ispod voza 173. Voz nije o[te'en. O[te'ena je [apa [ine za 20 cm. Prekid saobra'aja trajao je od 22,50 do 5 ;asova. ?rtava kod osobqa i vojske nije bilo. Pucwava je trajala sve do 2,30 ;asova. Broj napada;a, odakle su do[li i kuda su oti[li nije poznat. Izve[ten [ef srpske dr/avne bezbednosti, Okru/no na;elstvo i Okru/na komanda SDS, Krajskomanda u Ni[u, Feld/andarmerija u Aleksincu i komandant bugarske vojske u ?itkovcu.61
Леп опис акције.
Треба приметити да је акција опет закаснила, као и да пруга код Крушевца не иде ка Солуну.

Citat:Depe[om od 3. januara 1943. major Radoslav }uri' obave[tava Dra/u da je wegov oficir Ratko Popovi' poru[io /elezni;ki most kod Lipqana, ~usled ;ega su Nemci preduzeli gowewe komunista po Kosovu~. U istoj depe[i, }uri' javqa> Paklena ma[ina koja je montirana u vozu za Sofiju eksplodirala je na sofijskoj stanici, ali putnici su iza[li bili iz voza. Name[tena je bila u po[tanskom vagonu i on je zapaqen. Jo[ na dva voza montirane su mine. Jedan je sa nema;kim cisternama, a jedan sa nema;kim transportom vojnika. Oba idu u pravcu Soluna. Jo[ nemam izve[taj o rezultatu, ;im dobijem javi'u.62
Иако је акција код Липљана на битној прузи, опет је дошла касно.
Паклена машина у возу ка Софији је отишла на другу страну.
Пошто је извор депеша, остаје потврда са друге стране.

Citat:Diverzanti majora }uri'a i daqe su tempirali mine tako da eksplodiraju na bugarskoj teritoriji. Na /elezni;koj stanici u Beloj Palanci bugarski stru;waci za eksploziv prona[li su i uni[tili jednu tempiranu minu 29. januara 1943. godine.63
Posle ovih slu;ajeva Nedi'eva Generalna direkcija Srpskih dr/avnih /eleznica izdala je nare]ewe o poo[travawu kontrole vozova. Kola su se imala pregledati ~najmarqivije, radi spre;avawa ovakvih dela sabota/a~.64
U javnoj opomeni ~izvesnim zlo;ina;kim elementima~ od 27. februara 1943, povodom eksplozije u Sofiji i otkrivene mine u Beloj Palanci, general Bader pored ostalog pi[e> ~Nepobitno je utvr]eno da su paklene ma[ine postavqene na srpskoj teritoriji~.65
Kao [to smo videli, Dra/a je svim komandantima korpusa nare]ivao izvo]ewe diverzija na /eleznicama. Komandanti korpusa su li;no formirali diverzantske grupe ili su za to ovla['ivali komandante svojih brigada. Major Quba Jovanovi', komandant Timo;kog korpusa, naredio je akciju na /eleznicama i svojoj Boqeva;koj brigadi. O tome komandant ove jedinice, kapetan Radomir Petrovi' Kent, pi[e>
Vrhovna komanda generala Dra/e Mihailovi'a naredila je ru[ewe /elezni;kih pruga i mostova. Odredio sam in/ewera ~:ika Raku~ (ilegalno ime< robijao je posle rata, onda je /iveo u Beogradu), rezervnog poru;nika, za taj posao. To je i bila wegova struka. Sa prvim transportom koji su nam Englezi poslali bio je i jedan stru;wak za ru[ewe mostova i pruga, koji je sa :ika Rakom pripremao mladi'e za taj posao.
:ika Raka je imao desetak obu;enih mladi'a za postavqawe engleskih mina ~/abica~ (tako smo ih zvali jer su se ~lepile~ kao /abe) na vozove koji su i[li prugama Beograd-Solun, Zaje;ar-Ni[, kao i borskom prugom. Po referisawu ;ika Rake, te ~/abice~ su bile vrlo efikasne. Lepio ih je na lokomotive i pruge. Ipak sam naredio, na svoju ruku, da se mostovi ;uvaju.66
Uobi;ajeni diverzantski metod u ovo doba bio je i prikrivawe eksploziva u ugaq na lokomotivi. Ameri;ki vazduhoplovni poru;nik Ri;ard Felman, jedan od pilota spa[enih od strane ;etnika, svedo;i da se ovaj metod primewivao i dve godine kasnije>
Sre'om, bilo mi je dozoqeno da u;estvujem u nekim od wihovih akcija i da budem svedok wihovih ma[tovitih metoda. Jedne no'i Miodrag i ja pridru/ili smo se grupi od [est ;etnika i privukli se /elezni;koj stanici. Jedan /elezni;ar je dojavio da teretni voz pun hrane treba ujutru da krene prema Rumuniji. Mi smo ;uvali stra/u dok se jedan ;etnik kradomice ispeo na tender pun ugqa i gurnuo eksploziv. Smestio ga je u ugaq dubqe da do]e na red kada voz skoro stigne do ciqa. Wihov ;esto primewivan metod bio je i sipawe peska u osetqive delove lokomotiva i vagona.67
Овакве диверзије не могу да прекину саобраћај на дуже време, а и тешко је проценити њихов учинак.
Саботирање рада, попут шмиргл лоптица и сипање песка, је метод који не даје одмах резултате, већ је потребно времена. Бојим се да и ово дошло касно.

Citat:Za diverzije na /eleznicama ;etnicima je dobro poslu/ila i taktika legalizacije. Bo/idar Pani', docnije potporu;nik u Gorskoj kraqevoj gardi, u ovo vreme je kao narednik slu/io u legalizovanom Kragujeva;kom ;etni;kom odredu, brojnom 80 qudi. Odredom je komandovao potporu;nik ?ika Pavlovi' iz sela Krvavica kod Kru[evca, koji 'e 1943. godine postati komandant Oplena;ke brigade Gorske kraqeve garde. Kragujeva;ki ;etni;ki odred imao je idealnu poziciju za ru[ewe pruge Beograd-Ni[, jer je, igrom legalizovanih oficira, dobio zadatak da je ;uva. O tome Pani' svedo;i>
Na[ Kragujeva;ki odred je dawu obezbe]ivao prugu, a no'u je ru[io. Dawu smo, kao nedi'evci, ;uvali prugu, a no'u smo bili ravnogorci i minirali smo je. Jednom smo sru[ili prugu izme]u Brzana i Bagrdana. Nismo znali kada nailazi voz, pa je stradala samo pruga. Bugari su nas ~osetili~ i optu/ili i za ru[ewa pruga koja su u tom kraju ;inile druge ravnogorske grupe. Razoru/ali su nas i odveli za Kragujevac. Proka Ga;i' (legalizovani kapetan - prim. aut) nas je spasao optu/be, ali smo opet morali da se premestimo. Putovali smo autobusima za Kru[evac...68
У изјави недостаје врло битна ствар, датум.
Пруга јесте битна, на правцу Београд-Ниш. Тај део је равничарски и без река, те је могуће једино да се ради о неком подвожњаку. Такође, да би био прекид пруге ка Солуну, потребно је у исто време уништити и други правац ка Солуну.
Наравно, питање је да ли је изјава аутору довољан материјал.

Citat:Upravo u ovo vreme, septembra 1942. godine, ;etnik 2. ravnogorskog korpusa Dragan Markovi' be/ao je iz nema;kog zarobqeni[tva u Borskom rudniku. Kada je stigao do Velike Morave, me[tani su ga upozorili na oprez zbog diverzije na pruzi Beograd-Ni[> ~Pa/qivo se provla;imo kroz kukuruze i vrbake, jer kako nam reko[e u vinogradu, pre neki dan je neko digao prugu kod Bagrdana, pa sada Bugari ;uvaju prugu dan i no'~, pi[e Markovi'.69
Po odlasku u kru[eva;ki kraj, legalizovani Kragujeva;ki ;etni;ki odred smestio se u Zdraviwu na Jastrepcu. Od nedi'evaca se snabdeo eksplozivom i zatim sru[io prugu kod Stala'a. Me]utim, Pe'an;ev vojvoda Ma[an }urovi' ulazi u trag Kragujeva;kom ;etni;kom odredu i optu/uje ga Nemcima za ovu diverziju. Nemci [aqu Bugare, koji napadaju odred kod {iqegovca. Posle kra'e borbe, koriste'i no', ;etnici se izvla;e i usiqenim mar[om sti/u do Rekovca. ~Po dolasku u kragujeva;ki kraj rasformirali smo se po grupama~, svedo;i Pani'.
Недостаје информација да ли је мост код Сталаћа био ка Крушевцу, или Нишу/Београду. Остале примедбе исте као и за претходну акцију.

Citat:U isto vreme, izvo]ene su i druge vrste diverzija. ~:etnici D. Mihailovi'a razorili su no'u izme]u 27. i 28. februara, napadom na postaju Rajkovo, /i;anu /eleznicu Majdanpeka~, pa je za odmazdu streqano ~30 pristalica D. Mihailovi'a iz logora Negotin~, stoji u pismu generala Badera generalu Nedi'u od 3. marta 1943. godine.70
Опет, ово нема везе са слањем материјала у Африку.

Citat:Kako je materijal za Afri;ki front odvo/en i Dunavom, izvo]ene su diverzije i na tom sektoru. Depe[om od 22. novembra 1942. godine Dra/a pohvaquje majora Ocokoqi'a zbog jedne uspe[ne akcije i tra/i detaqnije podatke> ~Veoma sam zadovoqan sa uspehom na Dunavu. Javite mi o posledicama. {ta su Nemci preduzimali posle toga. Da li je to izvr[ila samo ozna;ena trojka ili je bilo jo[ qudi~.71

Mesec dana kasnije, 22. decembra, Dra/a dobija informaciju o potapawu jednog broda i bekstvu narednika koga su pritom Nemci zarobili> ~Narednik Vojislav T. Jevremovi', koji je potopio nema;ki brod na Dunavu, pobegao je u Zagrebu iz nema;kog transporta~.72
Sredinom februara ;etnici su na Dunavu napali nema;ki brod ~Jupiter~ sa [lepovima. Prema izve[taju Vrhovne komande, ~kapetan i posada su ubijeni, a 150 buradi benzina je upaqeno~. Povorka [lepova na Dunavu napadnuta je i 4. maja. Ubijen je kapetan i rawen ma[inista, zbog ;ega je 7. maja u Beogradu streqano ~50 pristalica D. Mihailovi'a~, kako je pisalo na plakatu.73
Не знам на који начин је материјал за Афрички корпус уопште слат Дунавом, поготово после половине децембра.
На мапи можемо да видимо да је Плоешти добро повезан пругама, те је могуће послати товар право пругом преко Београда, или краћим путем ка Солуну преко Софије, уз претовар на Дунаву.

Citat:Preciznu procenu u;inka ;etni;kih diverzija u vreme Bitke za Afriku te[ko je dati zbog nedostatka podataka. U istra/ivawu o Drugom svetskom ratu najte/e je do'i upravo do dokumenata o ovim diverzijama. Wih su tokom rata skrivali ;etnici (i nedi'evci) ne bi li ubla/ili nema;ke odmazde nad srpskim civilima, a posle rata su ih skrivali komunisti zbog wihove la/ne istorije. Komunisti;ki istori;ari potpuno pre'utkuju akciju ;etnika na prugama u drugoj polovini 1942. i po;etkom 1943. godine.
Tako, ne postoji kompletan izve[taj o diverzijama ni iz jedne ;etni;ke komande. Nema izve[taja ni da li su dignute u vazduh one dve kompozicije, jedna sa cisternama a druga sa nema;kim vojnicima, koje su ;etnici majora }uri'a put Afrike ~ispratili~ tempiranim bombama. Iz ;itavih regija, kao na primer iz Bosne i Hercegovine, izve[taja uop[te nema. Nema;ka dokumenta pokazuju da je bilo diverzija na prugama u Bosni i Hercegovini, kako u oblasti komunisti;ke ~sovjetske republike~ sa centrom u Biha'u, tako i u oblastima pod kontrolom ;etnika. Sve ove diverzije komunisti pripisuju sopstvenim paravojnim formacijama.
Nije poznato, tako]e, da li je kapetan Dragoslav Ra;i' izvr[io nare]ewe za ru[ewe pruge Beograd-Zagreb. On je bio ozbiqan oficir, imao je instruktore za izvo]ewe diverzija i eksploziv. Na osnovu Dra/ine depe[e Ra;i'u, upu'ene preko Kalabi'a 19. novembra 1942, u kojoj se govori o potrebi ~da se stalno dr/e u prekidu pruge u Sremu~,74 mo/e se pretpostaviti da ih je on do tada minirao povremeno. Postoje nema;ki izve[taji da je pruga Beograd-Zagreb nekoliko puta ru[ena u ovo doba, ali bez naznake izvr[ioca. Komunisti, naravno, i ove diverzije pripisuju sebi.
Мањак извештаја о овим акцијама говори доста о њиховој успешности.

-------

На другој страници се налази још материјала о акцијама на пругама
http://www.pogledi.rs/26a.php
И на те акције се може дати доста коментара о изворима и начину изведбе, али нема потребе јер су све изведене пошто је битка за снабдевање у Африци била готова.

-----

Подаци о диверзантској групи ”Гордон”, изнесени овде
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri-pisu/aut.....entima.php
се тешко могу оценити, јер недостаје и време кад су вршени, као и учинак.

-----

Довођење нових локомотива се у овим извештајима повезује са великим бројем кварова узрокованим кваровима, али треба приметити да у истом периоду немци раде на повећању капацитета пруге Београд-Атина, за који су наравно потребне нове локомотиве.


Стање на пругама из других извора

Уопштено о стању на пругама можемо прочитати у извештају о саобраћају немачког опуномоћеника за привреду, Нојхаузена:

http://www.znaci.net/00001/4_12_3_185.htm

Citat:9. — SAOBRAĆAJ

Vojni zahtevi u pogledu saobraćaja stalno rastu i otežavaju redovno transportovanje privrednih proizvoda.

Železnica: Dok se prošlog leta i jeseni vršio veliki dotur za Afriku koji je opterećivao glavnu prugu kroz Srbiju i zahtevao lokomotive, dotle se sada vrši pojačan dotur za jedinice na području Jugoistoka. Osim toga, moraju se stalno vršiti manji ili veći pokreti jedinica radi borbe protiv partizana, tako da ostaje vrlo malo vremena za redovan prevoz privrednih proizvoda. Ipak se može reći da je uglavnom prevezena prugom i brodovima sva prispela roba i da je saobraćaj u jesen 1942. a naročito 1943. godine bio opterećen vagonima za prevoz poljoprivrednih proizvoda (pšenice, semena suncokreta, kukuruza, šećerne repe, voća itd.).

1. septembra 1943. godine došlo je do znatnih izmena u transportnoj službi, kada je načelnik te službe naredio da se u Beogradu osnuje nadleštvo generala transportne službe Jugoistoka. Time je veliki deo ovlašćenja Uprave za vojni transport — Jugoistok u Beču prešao na to nadleštvo. Istovremeno je upravljanje celokupnim saobraćajem u pravcu Jugoistoka, sa izuzetkom Rumunije i Mađarske, preneseno na K-du 2. oklopne armije odnosno načelnika pozadine Grupe armija ,,F" u Beogradu. U saradnji sa nadležnim vojnim ustanovama i Transportnom upravom — Jugoistok nastojalo se da se u okviru datih mogućnosti pronađe sve da bi se uspostavila ravnoteža između vojnih potreba i potreba privrede u pogledu transporta. To je znatno olakšano time što se srpska privreda orijentisala na ratne potrebe, pogotovo što pri sadašnjoj strukturi srpske privrede nema jasne granice između čisto vojnih transporata i onih koji posredno služe oružanim snagama.

Na saobraćaj u Srbiji veoma se nepovoljno odražava velika nesigurnost na hrvatskim prugama.

Dunavska plovidba. Međunarodnim saobraćajem u srpskim lukama upravlja Glavna rečna plovidba kojoj pripada i bivša Jugoslovenska rečna plovidba (JRP) koja radi pod komandom nemačkog komesara. Putnički brodovi JRP održavaju nekoliko linija na području Srbije, npr. Beograd — V. Gradište, Beograd — Šabac, Beograd — Smederevo. U unutrašnjem saobraćaju radi izvestan broj šlepova JRP koji prevoze drvo i kamen od Đerdapa za Beograd i Banat, kao i žitarice unutar srpskog područja, Velikim delom srpskog utovara i istovara upravlja čitav niz manjih plovidbi, među kojima je i nekoliko udruženja za bagerisanije koja pretežno rade za nemačka vojna nadleštva i Organizaciju Tot, kao i Rečna plovidba Kostolac koja trans-portuje lignit iz Kostolca za Beograd. Ostali plovni objekti prevoze ogrevno drvo, ugalj, kamen, šećernu repu, povrće itd. Da bi se moglo sprovesti jedinstveno transportovanje i kontrola, glavni opunomoćenik za privredu je isposlovao preko Ministarstva za saobraćaj osnivanje organizacije Savez malih prevoznika. Time je takođe omogućeno da se saobraćaj reguliše određivanjem odgovarajuće tonaže.
Овде се потврђује да је саобраћај за Северну Африку ишао током лета и јесени 1942, као и да су додатне локомотиве биле потребне због повећаног промета.
Нема ни речи о четничким саботажама. Са друге стране се спомињу лоша ситуација железница у Хрватској, и превоз трупа за борбу против партизана.


Британци су дешифровали немачки радио саобраћај (укљ. и железничку Енигму), па су могли да процене директно успешност четничких акција. Осим тога, и припадници војних мисија су били код њих. Њихова процена је била да четници не чине довољно на прекиду пруге.


Закључак

На крају, шта можемо закључити о акцијама четника против снабдевања снага сила Осовине у Африци?

Иако најављене помпезно, већина приказаних акција нису биле везане са нападом на снабдевање Ромелових трупа. Неке не одговарају по месту, већина по времену, а неке и по оба основа.
Акције које су рађене у одговарајуће време и на одговарајућим местима нису потврђене из других извора. Чак и да их прихватимо као тачне, саобраћај је могао да се преусмери другим правцем, чиме би застој био мали.


Каква је акција била потребна да би се привремено зауставило снабдевање трупа у Африци?
Било је потребно истовремено срушити пругу на најмање два осетљива места. Долина Вардара ми прва пада на памет, као и пруга од Ниша ка Софији. Ове акције је било тешко организовати и спровести, и питање је да ли је било довољно времена да се то уради. Ипак, видимо да то није ни покушано да се то ради, нити да је прављен план.

Осим тога, ако крајем 1942. није било времена, британци су поново послали захтев Дражи Михаиловићу крајем 1943. за напад на комуникацију Београд-Солун. Јасно је наведено да траже напад на пругу у долини Вардара и у долини Ибра, која су осетљива места на пруги и чиме би се пресекао правац од Ниша ка Солуну, те би морало да се иде преко Софије. Ни овог пута нису извршене диверзије, јер је Дража јавио британцима да нема довољно материјала за акцију.

Да ли је било могуће извести акције другачије?
Видимо да је за приказане акције у одмаздама стрељано доста људи. Осим тога, наводи се да је у периоду ових акција стрељано преко 20 хиљада људи у логорима, и то се доводи у везу са овим акцијама.
Акција која би довела до прекида комуникација би свакако довела до тешких одмазди. Али, добио би се неки војни резултат, а битно је рећи да би и ЈВуО задржала углед код британаца, чиме би можда исход рата у Југославији био другачији. Акције које су изведене нису допринеле ни једном ни другом, а довеле су и до великих жртава.
Остаје чудно због чега Дража није хтео да направи нападе на пругу Београд-Солун.

-----

Шта можемо рећи о раду аутора текста?

Из текста се види да се г. Самарџић уопште није упутио у проблем снабдевања Афричког корпуса. Увод у тему да је ”преко Србије ишао најкраћи пут за Африку” то јасно илуструје, као и чињеница да је већина приказаних акција направљена кад линија за снабдевање није ишла преко Балкана. У тексту се такође наводи да је и током 1943. линија снабдевања ишла преко Балкана, што једноставно није тачно - види се из немачког извештаја, а и сам поглед на мапу даје јасан одговор.

Такође је видљиво да аутор није проучио ни мапу железница у Србији, чим под акцијама за прекид снабдевања наводи пруге које немају никакве везе са правцем Београд-Солун.

Општи је утисак да је аутор прикупио што је више различитих извора (већином непроверених), и то набацао на гомилу, без разматрања да ту тему обједини у целину, и да јој да неки смисао.
Овако набацани, извештаји о акцијама и различите изјаве дају утисак да је акција била велика и успешна, али приказани извештаји то нимало не потврђују.
Није приказана ни једна акција за коју би се доказало да је имала утицаја на снабдевање афричког корпуса. Закључак да је ометан саобраћај ка Африци је донесен само на основу тога што је преко Балкана ишло снабдевање, па је ваљда сваки напад на саобраћај у том периоду напад на снабдевање Афричког корпуса.

Укупно гледано, ”Дража против Ромела” је један мит на врло климавим ногама.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Поштовање,
Видим да одлично познајете историјске чињенице у вези са 2. свј. ратом, па бих Вас молио да ми мало разјасните један податак на који сам наишао у више књига (неке штампане у емиграцији, као нпр. "У славу Драже", а неке штампане код нас у последњих 20 година). Наиме, наишао сам на телеграм који је генерал Ајзенхауер, врховни командант савезничких снага у сјеверној Африци, упутио 1.1.1943. године Дражи, а у коме се каже:"Америчке војне снаге у Европи и Африци поздрављају своје другове у оружју, одличне и витешке војничке одреде под Вашом одлучном командом. Ти храбри људи, који су на родној груди ступили у Ваше редове, да би истерали непријатеља из Ваше отаџбине, боре се са пуно преданости и пожртвовања за заједничку ствар Уједињених народа. Нека им ова борба донесе пун успех."
Ако узмемо у обзир да је ово, назовимо новогодишња честитка, сходно тадашњој савезничкој политици, Дражи као вођи покрета отпора кога савезници још увијек подржавају, занима ме зашто је упућује баш Ајзенхауер, као командант савезничких снага у сјеверној Африци, ако Дража није имао баш никакву улогу у макар покушају да помогне у пресјецању линије снабдјевања њемачких трупа?
Хвала

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Motajica ::Ако узмемо у обзир да је ово, назовимо новогодишња честитка, сходно тадашњој савезничкој политици, Дражи као вођи покрета отпора кога савезници још увијек подржавају, занима ме зашто је упућује баш Ајзенхауер, као командант савезничких снага у сјеверној Африци, ако Дража није имао баш никакву улогу у макар покушају да помогне у пресјецању линије снабдјевања њемачких трупа?
Хвала
Немам податке и не бих хтео да нагађам.
Оно што је јасно да су се четници у том тренутку борили против немаца и имали пуну подршку савезника, као и да Ајзенхауер не помиње акције на пресецању линија снабдевања.

Такође, често се цитира овај текст:
Citat:Вођа Трећег рајха Адолф Хитлер приликом обраћања немачкој војсци, преко берлинског радија, за Нову 1943. годину, отворено је признао да је "рат у Африци изгубљен услед саботажа свих комуникација преко Балкана".
Негде се наводи да је то рекао и Милану Недићу.

И ако претпоставимо да је ово Хитлер заиста рекао, остаје проблем што се то уопште не види у подацима. Видели смо да је само део снабдевања ишао преко Балкана, и у краћем временском периоду, и још да нису пријављени проблеми у саобраћају.
Мени је далеко вероватније да је Хитлер у говору према Недићу хтео да свали кривицу на српски народ, као непослушан, и да натера Недића на још теже услове окупације.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тема је одлично изабрана.

Ја тренутно немам времена да прочитам све наведне изворе, па сам се ослонио, на ове цитате које је "vathra" представио.

У овај уводни текст, не само текст, могу рећи да је ово СТУДИЈА, уложен је велики напор.

Моје познавање историје, не разликује се од закључака датих на крају уводног текста. У сваком случају, пронаћи ћу времена да се упознам и са понуђеном широм литературом.

Не одбацујем унапред "нова сазнања", али изражавам скепсу. Она је углавном базирана на досадашњим контрадикторним описима догађаја, места и личности.

Ако би се та страна, друга дакле, уједначила у својим написима о тој "другој" историји, можда би се лакше могла пратити та антифашистичка борба и допринос ослобођењу од фашизма на простору бивше нам, и садашње отаџбине.

Љуба

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kažu da je statistika najčešće tačan zbir netačnih podataka. Ipak ću da rizikujem.
Da vidimo šta kažu podaci iz Davis-ovih tabela o dejstvima savezničke avijacije:
- 8 = US Eighth Air Force (United Kingdom)
- 9 = US Ninth Air Force (North Africa only)
- 12 = US Twelfth Air Force (November 1942–October 1943)
- 15 = US Fifteenth Air Force (Italy)
- BC = RAF Bomber Command (United Kingdom)
- 205 = RAF 205 Group (North Africa and Italy)

Snabdevanje je moglo da ide samo nekom linijom: kopneni putevi (najracionalnije železnicom) do nekih evropskih mediteranskih luka - brodovima do afričkih mediteranskih luka - kopnenim putevima do jedinica.

Da vidimo da li nam mogu nešto razjasniti podaci o intenzitetu bombardovanja karakterističnih tačaka na linijama snabdevanja. Dakle, treba gledati napade na ciljeve označene kao:
- M/Y: marshaling yard ili
- P/A: port area, docks, shipping, warehousing, etc.
Mogle bi da se u statistiku uključe i misije patroliranja i pronalaženja brodova u toku plovidbe, ali mislim da one nisu karakteristično obeležje za ostvarenje cilja: Presecanje snabdevanja.

Evo šta kažu Davis-ove tabele.

Od 4. juna do 31. decembra 1941. avioni RAF Bomber Command (United Kingdom) izvršili su samo 62 napada na luke. Od toga 48 u Nemačkoj, 2 u Holandiji (oba puta Roterdam) i 12 u Francuskoj.
Nije registrovan ni jedan napad na luke u Grčkoj, Albaniji, Italiji, francuske luke u Mediteranu ili na luke u Africi.
U istom periodu, železničke instalacije napadnute su samo 15 puta (u Belgiji i Francuskoj).

Francuske luke u Mediteranu nisu bombardovane ni tokom 1942.
US Twelfth Air Force i US Ninth Air Force tokom 1942. bombarduju 25 puta luke u Tunisu, 2 puta luku Napulj, 7 puta luke u Libiji, a samo jednom (30.12.1942.) železničke instalacije u Tunisu.
Dakle, još uvek je težište presecanja snabdevanja na bombardovanju dolaznih luka.

Tokom prvih pet meseci 1943. povećava se intenzitet bombardovanja i polako menja težište napada.
Dolazne luke u Libiji i Tunisu bombardovane su 31 put. Polazne su bombardovane 36 puta

Da vidimo gde su te polazne luke (logično - i pruge koje vode do njih).

Kada sam u Google Earth ukucao "Leghorn", odveo me je na italijansku luku Livorno.
Dosta je daleko na severu, kao i Pizzo, ali, zašto da ne, mogu da budu polazna tačka morske deonice, do Sicilije i Sardinije, pa i direktno do Afrike. Ove luke su bombardovane samo po jednom (Pizzo 12. aprila i Leghorn 28. maja 1943.).
Napulj - 7 puta.
Reggio di Calabria (sam jug "čizme") - jednom.
Dakle, ukupno 10 napada na luke u kopnenom delu Italije. Ostaje još 26 napada.

Cagliari - 2 puta,
La Maddalena - 2
Olbia -2
Terranova - 1
Ukupno 7 napada na luke na Sardiniji. Ostaje još 19 napada.

Na Siciliji su bombardovane luke:
Augusta - 1 put,
Catania - 2 puta,
Marsala - 2 puta,
Messina - 2 puta,
Palermo - 7 puta,
Trapani - 4 puta.
Ukupno 18 napada.

Na spisku nedostaje samo još jedan.
To je napad na Grčku luku Piraeus, 6.1.1943.
Procenite sami da li je ovaj napad bio u funkciji ometanja ili presecanja snabdevanja. Napad je izveo jedan avion, sa 1,5 t bombi.

Interesantno je da kada uslov pretrage "P/A: port area, docks, shipping, warehousing, etc." proširimo sa "P/A Shipping", "P/A ship", "P/A Tanker" i "P/A & A/F", broj napada se sa 36 poveća na 42. Međutim, svi ti napadi su upisani pod Italija, Sicilija i Sardinija.

Kao što je odnos bombardovanja polaznih luka prema dolaznim 36 : 31 put, sličan je i odnos bombardovanja železničkih instalacija.
Italija + Sicilija : Tunis = 7 : 4.

Na spisku do kraja maja 1943. nema bombardovanja železničkih instalacija u Jugoslaviji, Bugarskoj, Albaniji i Grčkoj.
Prva saveznička bombardovanja železničkih instalacija na ovim prostorima bila su u Sofiji 24.11.1943., 10.12.1943. i 20.12.1943.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Padobranac75,

Преко лука у Француској и Тунису су залихе за ДАК кренуле тек после пораза у Либији, значи почетком 1943. Занимљиво је да је споразум са Вишијевском Француском потписан и раније, али су луке биле предалеко од фронта, а и то би могло да погорша положај Вишијевске владе према савезницима.

Током 1941. су британци имали доста проблема у Медитерану, а американци још нису ушли у рат. Не чуди ме што нису имали снаге да у том периоду врше нападе бомбардерском авијацијом.

За 1942, шта се наводи за Либију, и колико пута се помињу Бенгази и Тобрук?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Преко лука у Француској и Тунису су залихе за ДАК кренуле тек после пораза у Либији, значи почетком 1943. Занимљиво је да је споразум са Вишијевском Француском потписан и раније, али су луке биле предалеко од фронта, а и то би могло да погорша положај Вишијевске владе према савезницима.
Ni početkom 1943. francuske luke u Mediteranu nisu bombardovane u cilju sprečavanja snabdevanja Romelovih trupa.
U kategoriji P/A su isključivo luke koje nisu na Mediteranu.
Istini za volju, u kategoriji "UB/Pens: massive hardened concrete shelters for U-boats" jednom se pominje:
15 AF / Marseilles / 12/2/1943 / UB/Pens /46 aviona / 138.0 tona bombi.

Ipak, mislim da ovo nema veze s Romelom.


vathra ::Током 1941. су британци имали доста проблема у Медитерану, а американци још нису ушли у рат. Не чуди ме што нису имали снаге да у том периоду врше нападе бомбардерском авијацијом.
Tačno. Sve što je urađeno 1941, uradila je BC = RAF Bomber Command. Ostali sa spiska dolaze kasnije.


vathra ::За 1942, шта се наводи за Либију, и колико пута се помињу Бенгази и Тобрук?
Bengazi: 3 puta P/A, po jednom "Shipping" i "T/T vehicles". Ukupno 5 puta.
Tobruk samo jednom (P/A).
Tripoli 3 puta (P/A).
Znači, P/A 7 puta, a ukupno Libija 9 puta od 3. do 29, novembra 1942.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Dec 2011 22:20

У социјалистичкој Југославији, природно, није било речи о овој теми.
Из емигратске литературе, од 1990. наовамо, сазнао сам да су Западни савезници лета 1942. тражили од Југословенске владе и војске да изводи диверзије и саботаже како Ромел не би имао довољно опреме, да је ЈВ (четници) то урадила, да је због тога стигло низ похвала и признања. Нпр. Реј Брок, ратни дописник ''Њујорк тајмса'' за овај део света, са седиштем у Анкари, написао је дословно: ''Михаиловић је спасио Каиро''. Писао је о ''невиђеном обиму саботажа железничке пруге у Централној Србији и долинама Мораве и Вардара'', и сл.
Међутим, није било довољно примера, па смо се од 2000. године наовамо моји сарадници и ја потрудили да их нађемо, не очекујући да ћемо наћи све, тј. верујући да су комунисти пуно тога уништили.
После низа година трагања по архивима, нашли смо документа о хиљадама саботажа и стотинама диверзија извршених експлозивом, укључујући и рушења мостова и дизање у ваздух читавих композиција.
Зато сам се зачудио видевши да Ватра каже да је све то - ништа!
Друго, зашто се крај Битке за Африку проглашава новембра 1942, када је она окончана 13. маја 1943?
Документовано, реч је о највећој диверзантско-саботажној акцији у Другом светском рату, која је плаћена животима 20.000 стрељаних талаца ''ДМ присталица'', плус стотинама палих у борбама. Ову акцију треба славити као допринос борби против фашизма - а не ''непријатељске офанзиве'' у којима су се партизани увек повлачили. Требало би да смо поносни што смо имали највећи антифашистички и уједно антикомунистички покрет у Европи.
Од примера, навешћу један немачки документ, који је пронашао Александар Динчић, и неколико четничких, које сам лично пронашао.

Dopuna: 30 Dec 2011 22:20

6. ГРУПА ''ГОРДОН''

Захваљујући немачким документима, за сада се највише зна о саботажној Групи ''Гордон'', односно Штабу 101, или Саботажно-диверзантском штабу Команде 110. Команда 110 била је шифрована ознака Команде Јужне Србије, на челу са мајором Радославом Ђурићем. Он је номинално био и командант Групе ''Гордон'', али је групом заиста командовао његов помоћник, поручник Ратомир Ратко Сотировић. Ратомиров заменик био је његов рођени брат, резервни поручник Ратибор Сотировић, предратни новинар ''Политике'', кога је Михаиловић послао да створи организацију у Топлици. Ратомиров ађутант био је ''наредник Ћирић'', тј. Драгослав Жугић, рођен у Ужицу, железнички чиновник у Нишу.
Ратомир је касније ликвидиран од стране четника, јер је рат са комунистима називао братоубилачким ратом. Ратибор је подлегао мукама на саслушању у нишком Гестапоу, а Драгослава Жугића Немци су стрељали на Бубњу.82
Име оца браће Сотировић, Сотира Сотировића из Ниша, Немци су објавили на плакату о стрељању ''ДМ присталица'', али ипак га нису стрељали. То је био један од начина притиска на Ратомира и Ратибора док је истрага још трајала.83
На захтев мајора Ђурића и генерала Михаиловића, Група ''Гордон'' је од Западних савезника добијала експлозив, али и златне фунте, како за награде, тако и за трошкове ради постизања веће покретљивости. Заплена тих фунти представљала је Немцима додатни мотив у истрази. Тако су они успели да ликвидирају четири подштаба Групе ''Гордон'' на пругама Београд - Атина и Ниш - Софија, и то:
- Обавештајни центар 1 а (септембра 1942),
- Обавештајни центар 1б (јануара 1943),
- Путујући саботажни центар (у Грделичкој клисури, марта 1943),
- Саботажно-обавештајни центар ''Антикварница'' (лета 1943).
Штабове су углавном чинили активни и пензионисани железнички чиновници.
У Обавештајни центар 1а ушли су железничари са Централне железничке станице у Нишу, Александар Макотар, Радош Ђелошевић и други, као и Обрад Степановић из села Горњи Гргури, који је чувао експлозив избачен из британских авиона. Тридесет чланова овог штаба, међу којима и једна жена, чувена лепотица Јелена Обрадовић, стрељано је на Бубњу, а остали су одведени у логор на Црвеном крсту у Нишу, затим на Бањицу, па у интернацију (Макотар и Ђелошевић су се после капитулације Немачке вратили у Ниш, где су их комунисти ухапсили и саслушавали).
Путујући саботажни центар чинило је и 20 жена саботера, које су имале задатак да се селе из места у место и да помажу извршење саботажа. Код једне од њих, која је била железничка чиновница из Београда, нађени су и нацрти за онеспособљавање немачког вучног воза.
Преме извештају немачке Групе ''Винеке'', која је водила случај Групе ''Гордон'', ухваћена су њена 773 саботера. После саслушања, ликвидирано их је 396. Њихова структура била је:
- 14 официра Недићеве Српске државне страже који су тајно радили за четнике,
- 24 пофодицира Српске државне страже,
- 217 железничких чиновника и радника (од тога 12 шефова станица, 23 помоћника и 50 скретничара),
- 15 телеграфиста,
- 87 телефониста,
- 35 жена-чиновница у дирекцијама Југ и Север,
- 4 ''ДМ команданта''.
На тежак присилни рад послато је 207 ухапшених, 120 је ослобођено услед недостатка доказа, а 50 их је задржано ради даље истраге. Групи ''Гордон'' судили су СС суд у Нишу (Група ''Карл-Винеке'') и СС суд у Београду (Група ''Гертрад'').84
Према истом извештају Групе ''Винеке'', Група ''Гордон'' успела је да изврши невероватних 1.499 саботажа и диверзија, што је највећи документовани успех једне саботажно-диверзантске групе током Другог светског рата у целом свету. Немци су овако сортирали тих 1.499 саботажа и диверзија:
- Прекиди телефонских и телеграфских веза: 320,
- Прекиди саобраћаја (саботаже у халама и намерни кварови): 524,
- Исклизнућа возова због оштећења пруга: 156,
- Минирања водостаница: 2,
- Прекиди саобраћаја (диверзије маневарског и возног особља): 350,
- Намерни судари возова (диверзије маневарског и возног особља): 78,
- Напади на железничке станице (закључно са 31. децембром 1942): 56.
- Напади на железничке станице и њихово демолирање: 13.
Реч је о откривеним диверзијама и саботажама, тј. у стварности их је било више од 1.499.
Даље у извештају Групе ''Винеке'' пише да је током извршења задатака погинуло 35 чланова Групе ''Гордон'', у борбама или у несрећним случајевима приликом постављања експлозива. Група ''Гордон'' није била задужена за рушење мостова, већ је то био задатак других диверзаната, које су пратиле друге немачке јединице, чији извештаји за сада нису познати. Група ''Винеке'' је сматрала да су веома успешне и четничке саботерске групе из Лапова, а нарочито из Краљева и Крушевца, али она ни за њих није била надлежна.
Досије Групе ''Гордон'' Немци су затворили 20. септембра 1943, када је она била потпуно уништена. Тада су отворили досије ''Гордон 2'', али та група није постојала. Немци су у то доба запазили да велики број железничара одлази у шуму и ступа у четничке борбене јединице.

82 ИАН, нерегистрована грађа докумената из НОБ-а на подручју Јужне Србије, к. 21, нерегистровани документ; Реферат о саставу Саботажне групе ''Гордон''.
83 ИАН, ф. Козара, к. 6, Пријава лица која су нестала и погинула у Нишу и околини за време окупације, стр. 456, упис предмета број 1.124. Сотир је пријавио убиство сина Ратибора у нишком Гестапоу. Пре рата Сотир је био шеф железничке станице у Скопљу и управник царине у Нишу.
84 Извештај Групе ''Винеке'': ИАН, нерегистрована грађа докумената из НОБ-а на подручју Јужне Србије, к. 21, нерегистровани документ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Од мајора Радослава Ђурића Михаиловић је добио опширан извештај 24. јануара, у коме се поред осталог каже:
''На станици Предејане, понављам Предејане, једна локомотива онеспособљена за даљи саобраћај. У близини Пирота у самој локомотиви експлозија... Шестог о.м. код Велеса цела композиција са цистернама бензина дигнута у ваздух... Од осталих запаљивих бомби и машина које су монтиране, нема још резултата. Отишли су далеко. За резултате тешко се дознаје. Дејство код неких, у Хрватској и Грчкој, чим проверим, јавићу.''
Нови опширан извештај мајор Ђурић шаље 11. фебруара, најављујући до тада највећу акцију:
''Организовано за око 20. фебруара следеће: 105 паклених машина у теретним ратним возовима за Солун и Софију. Тридесет паклених машина у брзим војничким возовима за Солун, Софију и Загреб. У наведеном времену очекујемо јако дејство. Све експлозије подешене ван реона српских насеља.''
Мајор Ђурић затим наводи потврђене извештаје о експлозијама у претходном периоду:
''Коридор за Софију у вагону бр. 34614 треће класе експлозија, било жртава војника Бугара. Од Бугара појачана контрола.
26. децембра у теретном возу бр. 178 експлодирао вагон пушчане муниције јужно од Велеса.
27. децембра уништен цео воз ратног материјала јужно од Велеса.
Истог дана у Демир Капији услед експлозије паклене машине цео воз излетео из шина.
Од Краљева ка Косовској Митровици експлодирао вагон пушчане муниције.''''
Мајор Ђурић је о новој диверзији известио 23. фебруара: ''У Грделици монтиран експлозив за скопску дизалицу, која је у Ристовцу отишла у ваздух.''
На прузи Београд - Солун постојала је још само једна оваква дизалица, пише Ђурић, уз напомену: ''Предузето да се и она уништи''.
О дејствима 135 паклених машина постављених око 20. фебруара, мајор Ђурић је послао детаљан извештај 22. марта:
''Саботажни штаб извештава: 25. и 26. фебруара дејствовало је 34 паклене машине од чега је на прузи за Солун исклизнуло услед експлозије осам композиција и то:
Цистерни воз бр. 186 са пакленим машинама на вагонима бр. 4270 и 5459.
Теретни воз бр. 188 на вагонима бр. 4070 и 4108.
Теретни воз бр. 158 на вагонима бр. 36006, 36425 и један 3697.
Теретни воз бр. 162 на вагонима бр. 626648, 94948 и 85852.
Теретни воз 172 на вагонима бр. 24683, 73042 и 829.
Теретни воз 164, вагони број 40131 и 13573.
Брзи воз бр. 106 на вагонима 1952 и 1314.
Теретни воз 166 на вагонима 29830 и 49389.
Свега осам композиција, војни транспорти. Услед овога поремећен саобраћај тако да су возови закашњавали 24 до 48 часова. Овај поремећај још траје. Станице Алексинац, Поповац и Црвени крст натрпане су композицијама које чекају на ред.
На прузи за Софију у Бугарској је због експлозија исклизнуло пет композиција.
Прва брзи воз 702 са пакленим машинама на вагонима прве класе бр. 14574 и друге класе 24047 и треће класе 4056. По непровереним подацима има жртава међу војницима.
Друга теретни воз 772 на вагону 22060 и 99764.
Трећа теретни воз 774 на вагону 24458, 29764, 12825.
Четврта теретни воз 770 на вагону 990857, 11022 и 10889.
Услед овога поремећен саобраћај, али детаљних података о обиму штете немамо још.
Због наведених 13 експлозија окупатор је пооштрио контролу на свим вагонима свих возова, а страже на композицијама су учетворостручене. На граничним станицама врши се детаљни претрес сваког вагона од особља бугарске полиције и бугарске војске, све под руководством Гестапоа.''
Ђурић потом пише да је о ових 13 акција послато саопштење свим немачким и бугарским командирима железничких станица, с напоменом да се ''према прикупљеним подацима центар саботажне акције налази у Србији''. Следи извештај о двема акцијама на прузи према Загребу:
''1. марта у станици Земун експлодирала је локомотива брзог воза услед дејства паклене машине.
28. фебруара код Руме услед дејства паклене машине искочио је брзи војни воз и погинуло је око 20 војника.''
После овога, диверзанти су у ноћи између 14. и 15. марта на прузи Краљево - Скопље монтирали 17 паклених машина, али резултат још није био познат.79
У ноћи између 17. и 18. марта 1943. године четници су срушили још један мост на прузи Београд - Атина, код врањског Прибоја. Документ о томе избегао је уништење после рата само због тога што је остао скривен у предмету оптуженог Александра Доцева, бугарског обавештајца коме је суђено 1949. године у Нишу. Реч је о извештају бугарске Службе безбедности за Врањски округ, који гласи:
''Ноћас (17.3.1943) у 23 часа, српски четници напали су војну постају која је обезбеђивала железнички мост на Морави, јужно од железничке станице Прибој и пошто су онеспособили обезбеђење рањавајући два војника поставили су 150 кг експлозива и разрушили мост. Према обавештењима прикупљеним од војника, четници су дошли из правца села Стајковца и у истом правцу се повукли.
Потпис: командант Службе безбедности за Врањски округ, поручник Милтенов С.''80
79 Опширније: М. Самарџић, ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'', 1. том, глава ''Дража против Ромела'', 2. том, поглавље ''Наставак битке против Ромела''.
80 Историјски архив Ниш, фонд ''Козара'', фасцикла бр. 2, предмет окривљеног Александра Доцева, нерегистровани документ. Као и друга документа из архива у Јужној Србији, и овај је пронашао Александар Динчић.