Folksdojčeri

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::aleks ::S postovanjem okanite se filozofiranja,oni koji su bili normalni i nisu nikog cackali ostali su po selima i zive i dan danas bar kod mene u selu je tako,tri familije svaba je ostalo zive sa nama i dan danas,oni koji su bili za hitlera i negog cackali otisli su odakle su i dosli normalno bojeci se za svoj zivot,velika vecina je bila nacisticki orijentisana i mrzela sve koji nisu nemci,zato su tako i prosli,hvala.

Ja sam ranije dao primer da nije uvek bilo tako. I sta sada?


Pa nista,neznam sta bi trebalo da bude ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo dokaz da nije to tako svetlo, tj. da su na****** i oni koji nisu bas bili za Hitlera. Na barem jednom primeru, a znam iz price da ih ima josh.

• 3Ovo se svidja korisnicima: trol, lacko, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Samo dokaz da nije to tako svetlo, tj. da su na****** i oni koji nisu bas bili za Hitlera. Na barem jednom primeru, a znam iz price da ih ima josh.

И то је 0.001 %...статистичка грешка...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Samo dokaz da nije to tako svetlo, tj. da su na****** i oni koji nisu bas bili za Hitlera. Na barem jednom primeru, a znam iz price da ih ima josh.

Поштовани сваког своје жртве највише боле.
Ово није тема за то,никад у историји није све баш најсветлије и најтачније и увек је било да у рату на******* и невини,нежелим да улазим у полемику око тога скренућемо са теме зато и да се вратимо теми.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Georgius ::Све то стоји Бокси што се тиче цигала, и даље у кући мог деде стоји велика "ајнфорт" капија, цигла такође немачких циглана итд... Деда и даље говори : ајзлибан, фруштук, ледерхозе иако се тук'о против немаца за време окупације. И нормално је да смо ми овде са севера повезани са немцима на тај начин јер су наши преци били комшије тим истим немцима...али онда су се повампирили, и једва дочекали да праве пичвајз по варошима и убијају комшије са којима су одрасли и живели. Неће их ни три Дунава опрати због тога, бар што се мене тиче...Vidis moj deda je tridesetih godina dok ga je stric (koji je bio pisar) vukao po selima isao u skolu sa njima i cesto se tukao sa njima kao mali a kasnije je i bio ranjen od njih na Batini dok je bio u 12 vojvodjansku kad ga delovanje ruskih kacusa spaslo ,nakraju cudno nikad nije osecao i izrazio veliku mrznju prema njima oni zivese tu 200 godina sa srbima i ostalima,doslo zlo vreme kakvo je doslo i mnogi mislili da ce biti gospodari evrope ali se malo zajebali bilo kako bilo narod kroz istoriju pokazuje koliko je prevrtljiv i nepredvidiv bez obzira na nacionalnost i pripadnost a sistem zna da namesti cuda od coveka ,da negovorimo o bosni gde zivi skoro isti narod a nije mogao zajedno ni pedeset godina ne da je komsija ubijao komsiju nego su cinili masakre i grozote jedan nad drugim kakvi se retko vidjaju ! mi smo naprimer imali jednog nemca u to vreme zvali ga mikli starosedoc ,spasao je za vreme okupacije par mestana od streljanja i zatvora i nakraju rata ga ubli samo sto je bio nemac (nevina zrtva koja je platila zbog brljanja njegovih na druge strane ) ... vidis kod mene dunav pre nece oprati engleze koji su nas uvukli u rat nego njih nakraju kad se sve sabere skoro su svi proterani mnogi su pobijeni da bi se naplatila cena koliko toliko mada su one najgore zveri pobegli toko povlacenja wermahta a opet su ispastali nevini ali ovaj put sa njihove strane sve u svemu nasi su u mirna doba imali sta da nauce od njih i po mom nije ih trebalo sve proterati .......

• 3Ovo se svidja korisnicima: gorran, Koca Popovic, W123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ZLOČIN WEHRMACHTA I DOMAĆIH NACISTA U PANČEVU 21-22. APRILA 1941.

Ova tema je apostrofirana na ovom topicu, ali ostala je nejasna pozadina ovog zločina kao i pojedini detalji. Ukoliko urednici smatraju za potrebno, ova podtema može postati zaseban topic s obzirom da je dokumentovana.
Podatke iznosim na osnovu sledećih knjiga:
- Срђан Божовић, Дивизија Принц Еуген, Панчево, 2011.
- Ивана Спасовић, Страдања у Панчеву и Јабуци за време Другог светског рата, Панчево, 2012.

Zločin koji su nad 36 građana Pančeva izvršili pripadnici Wehrmachta i lokalni nacifikovani Folksdojčeri predstavlja jedan od najdokumentovanijih, ako ne i najbolje dokumentovani, zločin počinjen na tlu Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata.
Posleratna Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača je detaljno rekonstruisala okolnosti ovog zločina, strukturu žrtava i počinioce. Takođe, decenijama unazad bio je poznat određen broj fotografija ovog zločina. Fotografije je dobrim delom načinio fotograf Wehrmachta, Gerhard Gronefeld, inače asistent zvaničnog fotografa Nacional-socijalističke partije, Heinricha Hoffmanna.
Međutim, 1997. obznanjeno je postojanje jednog drugog izuzetno zanimljivog, zapravo najznačajnijeg, dokumenta o ovom zločinu. Reč je o filmskom zapisu koji je načinio kamerman Wehrmachta Gottfried Kasel. On je decenijama u privatnoj arhivi čuvao ovaj filmski zapis. Pred kraj života, odlučio je da obznani postojanje ovog filma i činjenicu da je upravo on snimio ovaj zločin, što ga je na određen način stavilo u poziciju saučesnika. Ono što je Kasela podstaklo na ovaj čin bilo je preispitivanje uloge Wehrmachta tokom Drugog svetskog rata koja je u Nemačkoj aktuelizovana upravo sredinom 1990-ih, zahvaljujući poznatoj izložbi o zločinima Wehrmachta, koja je uzburkala nemačku javnost, s obzirom da je do tad preovlađivao stereotip o Wehrmachtu kao nekoj vrsti „viteške vojske“ koja navodno nije učestvovala u zločinima nad civilima, što je pripisivano isključivo pripadnicima SS odreda.
Film je, inače, snimljen u kolor tehnici. Iako su sačuvana svedočenja očevidaca, naročito sačuvane fotografije, dovoljno govorila o ovom zločinu (koji nije bio jedan od monstruoznijih zločina Wehrmachta, pogotovo ne jedan od masovnijih), ipak je dimenzija zločina na najbolji mogući način dočarana sačuvanim filmskim zapisom. Ne treba napominjati koliko su filmski zapisi ovakve vrste retki.


Povod za zločin bilo je stradanje jednog nemačkog vojnika koga je ubio drugi nemački vojnik u pijanom stanju, povodom proslave Hitlerovog rođendana u Pančevu (20. april). Kako bi se zataškao ovaj zločin insceniran je napad na nemačku patrolu u neposrednoj blizini Starog pravoslavnog groblja u Pančevu. „Utvrđeno je, istragom vođenom od strane nemačkih vojnih vlasti, da je ovaj nemački vojnik ubijen od strane nemačkog vojnika u međusobnoj svađi i u pijanom stanju. Nemci iz Pančeva inscenirali su napad na nemačku vojsku sa srpskog groblja, želeći na taj način da kod vojnih vlasti ovo prikažu kao napad izvršen od strane Srba, d abi se na taj način izazvao revolt kod nemačke vojske protiv Srba.“ Sutradan je u gradu osvanuo plakat, izdat po nalogu komandanta mesta Bandelova, u kome je pisalo da će za svakog ubijenog nemačkog vojnika biti „obešeno 10 Srba“.
Jedan od motiva za ovaj zločin bilo je streljanje 9 lokalnih pančevačkih Nemaca koji su bili nacistički nastrojeni, koje je izvršila Vojska Kraljevine Jugoslavije uoči dolaska nemačkih okupacionih trupa u grad i povlačenja jugoslovenske vojske. Reč je o organizovanim petokolonašima koji su pokušali da razoružaju grupu jugoslovenskih vojnika koja se povlačila prema Beogradu. Zločin u Pančevu nad 36 svojih srpskih sugrađana inspirisali su lokalni nacisti, pre svega Jacob Awender, jedan od lidera nacističkog pokreta među vojvođanskim Nemcima. Za vreme njegovog aktivnog političkog rada od sredine 1930-ih Pančevo je postalo najznačajnije uporište nacističkog pokreta među jugoslovenskim Nemcima. U ovom gradu nacifikovana folksdojčerska omladina bila je organizovana u okviru tzv. „Obnovitelja“ (koji su krajem 1938. preuzeli rukovođenje Kulturbundom). Lokalni nacisti su u Pančevu izdavali svoje glasilo i imali su knjižaru.
21. aprila u Pančevu je uhapšeno oko 100 lica, od kojih je odabrano njih 40 i oni su izvedeni pred vojni sud. „Suđenja u pravom smislu reči nije ni bilo, zapisnik o saslušanju privedenih nije vođen, optuženima nije data mogućnost da se brane. Štaviše, na suđenju nije doneta ni formalna presuda, već je prredsedavajući Bandelov usmeno saopšti žrtvama: Ti štrik, ti kuglu. Celo suđenje obavljeno je u roku od dva sata: 36 ih je osuđeno na smrt, a 4 lica su oslobođena.“

Istog dana streljana su 4 lica. Sutradan, 22. aprila 1941, obešeno je 18 lica i streljano je 14 lica. Najpre je izvršeno vešanje na Starom pravoslavnom groblju. Porodice obešenih bile su naterane da dođu na groblje i da posmatraju egzekuciju. Sem toga, velik broj lokalnih Nemaca posmatrao je vešanje i streljanje, o čemu svedoči film na kome se vide nemački civili, neki od njih sa nacističkim oznakama, kako zagledaju u leševe streljanih. Vešanje je izvršio lokalni Nemac, limar Herman Brum, koji će poginuti 1943. u Bosni u borbi protiv partizana kao pripadnik 7. SS divizije „Printz Eugen“. Streljanje su izvršili pripadnici Wehrmachta.


Fotografije

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]{%22url%22%3A%22\%2Fsearch\%2Fartist\%2FGronefeld-Gerhard-fl.1940s\%2F34849%22%2C%22num_results%22%3A%2252%22%2C%22search_type%22%3A%22creator_assets%22%2C%22creator_id%22%3A%2234849%22%2C%22item_index%22%3A3}
(ovde se pogrešno navodi da je streljanje izvršio SS)

Sačuvan je velik broj fotografija ovog zločina (nekoliko desetina). Sačuvane su fotografije sa insceniranog suđenja, zatim fotografije sprovođenja žrtava prema stratištu, kao i fotografije egzekucije, kako vešanja na groblju, tako i streljanja uz grobljanski zid na Novoseljanskom putu.



Film je već linkovan na ovoj temi, ali neka ga pogledaju oni koji nisu imali priliku da ga vide, pogotovo jer na odličan način pokazuje do koje mere su lokalni Nemci bili nacifikovani aprila 1941,
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Inače, Nemci (mahom lokalni nacifikovani Folksdojčeri, u određenoj meri i Wehrmacht, kao i SS) tokom aprila 1941. pobili su oko 400 stanovnika Banata (mahom Srba, ali i određen broj Rumuna, Roma i Jevreja). Najmasovniji zločin dogodio se još tokom Aprilskog rata u Alibunaru (11-12. aprila 1941) gde su esesovci pobili blizu 200 ljudi (od toga oko 40 zarobljenih vojnika Vojske Kraljevine Jugoslavije, dok su ostali bili seljani Alibunara, bez obzira da li su bili Srbi, Rumuni ili Romi; takođe, u Alibunaru je stradao određen broj srpskih civila iz Vršca i okoline koji su se povlačili zajedno sa jugoslovenskom vojskom pred nadirućim okupatorom).
- Срђан Божовић, Немачки злочин у Алибунару 1941, Панчево, 2004.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Lažni Kalabić, GreenMan, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da dodamo da je bilo i primjera čovječnosti: Steva Vragović, svjedok događanja u Alinbunaru, je u izjavi datoj 2002. godine napomenuo da je lokalni Folksdojčer, mlinar Burger, prekinuo streljanje tako što je ubijedio vojnike da se radi o potpuno nevinim civilima. Vragović je dodao i to da je Burger "bio jedan od retkih Nemaca u Alibunaru koji nije streljan ili proteran" posle rata.

Izvor: Божовић, Немачки злочин у Алибунару 1941, s.32.

K.

• 1Ovo se svidja korisniku: GreenMan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, ovakve primere uvek treba isticati, iako su, nažalost, bili retki. Meni je u sećanju ostao primer jednog pančevačkog Nemca koji je bio organizovani komunista i koji je kao takav uhapšen od strane svojih sunarodnika, juna 1941, postavši logoraš logora Svilara u Pančevu. Nažalost, zaboravio sam njegovo ime (o ovome sam čitao u knjizi Branislava Popova, Nemački zatvori i koncentracioni logori u Banatu, 1941-1944, Beograd, 1992). Ovaj pančevački Nemac je pred izvođenje na gubilište kazao svojim nacifikovanim sunarodnicima: "Mi (antifašisti) ćemo ipak na kraju pobediti." (parafraziram)
Inače, logor Svilara je prvi fašistički logor formiran u Srbiji. Ustanovljen je već 22. juna 1941. upravo od strane lokalnih pančevačkih Nemaca. Postojao je do jeseni 1941. kada ga je ukinut na inicijativu okupacionih struktura.

Domaća istoriografija nije na zadovoljavajući način objasnila proces masovne nacifikacije vojvođanskih Nemaca tokom 1930-ih. Navešću samo jednu činjenicu. Kulturbund pre nego što su ga preuzeli nacisti (januar 1939) nije okupljao glavninu nemačke populacije u Jugoslaviji. "Od 55.000 članova 1924, 62.000 - 1936, u proleće 1940. članstvo se uvećalo na 300.000 ljudi. Polovinom te godine čak je Sep Janko morao da naredi privremeni prekid primanja novih članova, jer je posao oko sređivanja mnogobrojnih novih pristupnica premašio tehničke mogućnosti personala u Kulturbundu. Upis je ponovo otvoren novembra 1940, posle čega je nastavljen priliv novih članova pojačanim tempom, da bi pred sam napad Nemačke na Jugoslaviju broj članova Kulturbunda dostigao rekordnih 450.ooo od ukuono 540.000 Nemaca koliko ih je živelo u Jugoslaviji." (Срђан Божовић, Дивизија Принц Еуген", Панчево, 2011, стр. 45)

Neke od prvih zločina koji su počinjeni od strane okupacionih formacija u napadu na Jugoslaviju (ako ne računamo bombardovanje Beograda, 6-12. aprila 1941) počinili su pripadnici nemačke zajednice iz Banata. Npr. 9. aprila 1941. kod Šurjana (na granici sa Rumunijom) ubijeno je 10-ak zarobljenih jugoslovenskih vojnika (Srbi iz okolnih sela) od strane Folksdojčera koji su uoči napada na Jugoslaviju prešli rumunsku granicu i obukli nemačke uniforme da bi učestvovali u napadu na svoju zemlju.
Sem toga, pitanje naoružavanja nemačke manjine u Vojvodini (pre Aprilskog rata) nedovoljno je razjašnjeno. Poznato je da je centrala Kulturbunda u Novom Sadu (zgrada "Habag") bila skladište municije i oružja mesecima pre Aprilskog rata. Tokom Aprilskog rata lokalni nacisti su se zabarikadirali u ovoj zgradi i uspešno su pružali otpor sve do dolaska okupatora.

Zločini 7. SS divizije Princ Eugen, koji su već pominjani na ovoj temi, posebna su priča. Šta je nagonilo nemačke mladiće koji su rođeni oko 1920. godine da ubijaju državljane zemlje u kojoj su rođeni i u kojoj su odrasli i to u zabitima Kopaonika, Grmeča, Pive...? Na ovo pitanje odgovor je trebala dati nemačka zajednica koja je izbegla/proterana iz Jugoslavije.
Po mom sudu, jedan od odgovora zašto se nemačka zajednica u Vojvodini masovno nacifikovala leži u činjenici da je revolucionarni radnički pokret imao vrlo slabo uporište među vojvođanskim Nemcima, za razliku od npr. vojvođanskih Mađara koji su imali tradiciju organizovanja radničkog pokreta, naročito kada je reč o odjeku Mađarske komune (1919). Stoga je za vreme okupacije u Bačkoj (u manjoj meri i u Banatu) postojao čitav niz organizovanih antifašista iz redova mađarske zajednice.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lažni Kalabić, GreenMan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne zna se tačan broj streljanih u Alibunaru, ali se pretpostavlja da ih je više od navedene cifre. Postoje dve masovne grobnice. Jedna je obeležena i nalazi se u porti Srpske pravoslavne crkve, a druga je neobeležena i nalazi se na izlazu iz Alibunara, prema Banatskom Karlovcu. Za drugu grobnicu većina meštana i ne zna da postoji.

Povod za streljanje u Alibunaru je bilo ubistvo jednog SS oficira u centru Alibunara, prilikom ulaska SS divizije "Das Reich" u Alibunar 11. aprila iz pravca Rumunije.

Zarobljenike koji nisu likvidirani, Nemci su deportovali prvo u logor u Temišvaru, a zatim u radne logore po Nemačkoj.

U ovom zločinu nad civilnim stanovništvom, aktivno su učestvovali folksdojčeri iz Alibunara i Banatskog Karlovca (Karlsdorf).

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Inače, pominjani nacistički dželat iz Pančeva, Herman Brum, koji je dobrovoljno obesio 16 svojih sugrađana 22. aprila 1941, izvršio je dobrovoljno još jednu egzekuciju u Pančevu: 21. juna 1942. Obično se napominje da je Brum došao u Pančevo sa odsustva (verovatno je bio na obuci kao pripadnik 7. SS divizije Princ Eugen) i kako je ponovo poželeo da ubija vezane i nemoćne.
Ovo su fotografije vešanja u Pančevu 21. juna 1942. Tog dana je na pančevačkoj pijaci obešeno 25 talaca (aktivisti i pomagači NOP-a u Banatu). Većina obešenih su bili Pančevci (10), a ostatak obešenih bili su iz Stajićeva, Botoša, Vršca i Izbišta. Taoci su prethodno dovedeni iz logora u Zrenjaninu.
Istog dana izvršeno je i vešanje 12 lica u Perlezu i 13 lica u Melencima. Takođe je reč o zatočenicima zrenjanjiskog logora. Ukupno je obešeno, dakle, 50 lica. Povod za ovaj zločin bilo je ubistvo SS oficira Vilhelma Kneča. Inače, Melenci su (uz Kumane) seosko naselje koje je najviše stradalo u Banatu tokom okupacije. Ova dva sela imala su snažno organizovan Narodno-oslobodilački pokret.
Prethodno, 10. mart 1942. izvšeno je streljanje 75 lica na ulazu u Pančevo kao odmazda za nedelju dana ranije ubijenog policijskog agenta Štefana Racka i ranjavanje jednog nemačkog policajca
Struktura: najviše talaca iz Kumana (57), a potom iz Pančeva (7).


Fotografije vešanja u Pančevu, 21. juna 1942.