|
Poslao: 16 Jan 2018 00:06
|
offline
- amstel
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2565
- Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice
|
Prema pisanju lista „Zontagsblat“ baba Austrijskog kancelara koja je rođena 1928 u Bačkoj, morala je početkom oktobra 1944. da napusti svoju domovinu sa roditeljima Mihaelom i Katarinom Miler
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/zanimljivosti.....z-Temerina
da nece i on da trazi svoju imovinu???
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2018 16:33
|
offline
- Gavrilo Milentijević
- Komandir stanice milicije Gornje Polje
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 36011
- Gde živiš: ovalni kabinet
|
Već smo u temi komentarisali gde su snimani kadrovi Salaša u Malom Ritu, sad sam pronašao tekst o tome...
Citat:Scene iz prvih epizoda snimljene su u Omoljici i okolini Pančeva, dok je atmosferu Jakobsfelda kasnije dočaravao Futog, predgrađe Novog Sada, i neka sela u Bačkoj.
 http://www.yugopapir.com/2016/03/miroljub-leso-bruder-pera-od-sutjeske.html
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2019 12:52
|
offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
Kriva Reka, Folksdojčeri, Vojnički radio Beograd, Lili Marlen i posledice
Citat:
Dvadesetosmogodišnja pevačica Edit Klavund (nem. Edith Klawunde) pleše uz muzičku pratnju Plesnog orkestra Vojničkog radija Beograd (u pozadini) pod upravom poznatog harmonikaša Hansa Georga Šica.
SS-podoficir sa njene leve strane je ratni dopisnik Jozef Šifko, slovenački folksdojčer, koji je šou snimao filmskom kamerom (samo devet dana kasnije, kao snimatelj „Princ Eugen” divizije, Šifko će se obresti u selu Kriva Reka i biti svedok potpuno drugačijeg događaja: stravičnog masakra srpskih civila
...
Nakon okupacije Beograda 1941, Radio Beograd, čiji se signal mogao hvatati širom Evrope, postao je radio-stanica nemačkih okupacionih snaga pod imenom „Vojnički radio Beograd“ (nem. „Soldatensender Belgrad“). Oficir koji je radio u stanici, po dolasku u Beograd iz Beča je poneo nekoliko ploča sa muzikom radi emitovanja. Među njima je bila tada malo poznata pesma „Lili Marlen“ u izvođenju Lale Andersen, stara 2 godine, izdata u svega 700 primeraka. Zbog nedostatka drugih ploča, Radio Beograd je često emitovao ovu pesmu, koja je ubrzo postala vrlo popularna, uprkos protivljenju nacističkih organa vlasti, prvenstveno Jozefa Gebelsa, nemačkog ministra za propagandu, koji je i naredio prestanak njenog emitovanja. Nakon toga, u Radio Beograd su počela da pristižu mnogobrojna pisma nemačkih vojnika sa svih strana Evrope, u kojima su molili da se pesma vrati u program. Radio Beograd je vratio pesmu u svoju programsku šemu, i od tada ju je emitovao svake večeri u 21:55.
...
Vojnici stacionirani po Mediteranu, uključujući i nemačke odrede u Africi i britanske pripadnike Osme armije, zbog velike popularnosti pesme Lili Marlen, redovno su podešavali svoje radio-prijemnike kako bi slušali „Vojnički radio Beograd“. Čak je i general Romel, komandant nemačkih snaga u Africi, bio ljubitelj „Vojničkog radio Beograda“ i zajedno sa vojnicima slušao ga je svako veče.
Imajući u vidu sve veću popularnost radija iz Beograda, njgovi urednici krenuli su u stvaranje još jedne popularne pesme - „Sve jednom prođe, sve se jednom završi”.
Pesmu je prvi put javno izvela nemačke pevačice Edit Klavunde, 3. oktobra 1942. godine, na otvaranju zimskog programa „Vojničkog radija Beograd” u Narodnom pozorištu. Vesela dvadesetosmogodišnja pevačica Edit Klavunde pesmu je izvela uz muzičku pratnju Plesnog orkestra Vojničkog radija Beograd pod upravom poznatog umetnika na harmonici Hansa Georga Šica.
Nastup nemačke pevačice Edit Klavunde, danas je skoro sasvim zaboravljen, ali će pesma „Sve jednom prođe, sve se jednom završi”, biti upamćena kao drugi najveći hit Vojničkog radija Beograd (napravljen po uzoru na proslavljenu „Lili Marlen”). Edit je pesmu na nosaću zvua snimila u Berlinu, uz muzičku pratnju (tada čuvenog) Plesnog orkestra Adalberta Lutera.
Pesmu je komponovao poznati austrijski kompozitor Fred Rejmond, koji je kao pripadnik nemačkih propagandnih trupa sarađivao sa beogradskim radijom - i koji je takođe sa Edit Klavunde nastupio u Narodnom pozorištu ovom prilikom.
...
https://sr.wikipedia.org/wiki/Све.....96;и
http://bandenkampf.blogspot.com/2017/01/bk0203.html
https://www.youtube.com/watch?v=58NcMbIkqrI
https://i.ebayimg.com/00/s/NzY1WDEwMjQ=/z/OvMAAOSwux5YJvL2/$_59.JPG
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Apr 2020 18:25
|
offline
- Sibin
- Građanin
- Pridružio: 18 Sep 2012
- Poruke: 65
- Gde živiš: na zapadu backe
|
"robertino"
kako to da moj djed, isto Miler, nije morao napustiti Pakrac. Zato jer nije surađivao s nikim za razliku od onih koji su bježali[/quote]
Sto ga ne pitas ? Mozda ga je zastitio neki uticajni "drug" ili je jednostavno ziveo u malom mestu i nije se nikome zamerio pa je prosto imao srece za razliku od mnogih drugih .Ova tvoja izjava zapravo govori koliko malo znas o stvarima koje su se dogadjale ratnih godina i godinama posle rata.
Ljudi su likvidirani samo iz razloga ako bi neko odan partiji pokazao prstom u nekog Madjara, Nemca pa i Srbina ...
Glave su padale jako lako a o zlocinima partizana nad civilnim stnovnistvom, imate par knjiga u kojima se cak i imena pocinilaca navode kao i nacini ubijanja.
Iz usmenih prica znam da je dosta Nemaca bilo u SS ljubavi ali i mnogi iz moranja.
Prva dobrovoljna popuna SS Eugena je prosla sa jako losim odzivom pa se pristupilo "ubedjivanju".
Ima jedna prica gde je jedna porodica Nemaca ceo rat pomagala partizanima da bi na kraju rata ta ista porodica zavrsila u nekom od logora .
Citajuci ovde postove sam stekao utisak da prozivljavam nekakvo sudjenje a ne razglabanje na temu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Apr 2020 23:48
|
offline
- AS
- Građanin
- Pridružio: 30 Avg 2014
- Poruke: 275
|
Sreća pa su Nemci veoma pedantan narod i mnogo vole da zapisuju, a nekada se neko nađe ko voli da to malo i pročita. I šta misliš kada se prvo Crvena Armija, dokopala i malo prelistala arhive, a potom jedinice KNOJ uzele da tu istu građu malo podrobnije prostudiraju. Mnogo toga, njima zanimljivog se pojavilo u tim zapisima.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jun 2020 18:42
|
offline
- Pridružio: 13 Jun 2020
- Poruke: 48
|
Који би ми проблем имали данас са петом колоном и Војводином да ови нису протерани тад!
Тито кад је стигао у Вршац из СССР-а ваљда, преживео је покушај атентата од стране неког Мађара, и увече наредио да се и ови сви протерају али до ујутру је одустао од идеје... Неко је ово причао у Ћирилици ваљда..
|
|
|
|
|
|
|
|
