|
Хајнкел Хе-8
Доневши одлуку, на самом крају двадесетих, да уведе у наоружање нови тип обалског извиђача, који би заменио недовољно ефикасне ИО, југословенско Поморско ваздухопловство је тражило погодан тип хидроплана. Један од типова који су привукли пажњу Поморског ваздухопловства био је и Хе-8. Фабрика Змај је 17. марта 1930. г. склопила уговор са фирмом Хајнкел којом је добила лиценцу за израду једног хидроплана Хе-8 за шта је платила 7920 РМ. Пошто је купљена лиценца, инжењери фабике "Змај" припремили су током 1930. производњу једног примерка (прототипа) Хе-8 који је својом конструкцијом од заварених челичних цеви представљао новину за "Змајев" персонал. Радови у "Змају" текли су без асистенције власника лиценце, а у исто време фабрика је радила на модификацији школског ФН у хидро-верзију.
“Змајев” Хе-8 био је троседи даљњи извиђач опремљен мотором Гном Рон Јупитер VI 9ak 480 КС са редуктором и није био исти као дански тип. У почетку је око мотора био постављен прстен, а касније је закапотиран само блок мотора док су цилиндри стрчали напоље. Апарат је могао да ради и неке акробације. Испоручен је крајем 1931. године. Почев од следеће године, ПВ је вршило интензивна експлоатациона испитивања Хе-8 истовремено са чехословачким хидропланом Летов (Шмолик) Ш-328В (Š-328V).
Хидроплан Хе-8 често је називан само Хајнкел (понекад и хидро-Хајнкел), а ПВ га је означило са Х/Ј (Х/Ј) тј. Хајнкел-Јупитер и обележило са бр. 301. Године 1938. промењен је број хидроплана Хе-8, уместо бр. 301 (који је додељен једном Дорнијеру До-Х) добио је нови бр. 192.
У јануару 1941. Хе-8 налазио се на оправци у радионици 3. хидропланске команде, заведен као Ш.П.192, што значи да му је била промењена намена у то време (од извиђача постао је Ш.П. тј. школски прелазни апарат). На дан 17. априла 1941. Хе-8 је прелетео у Грчку, а 20. априла стигао је на Крит и “пошто је оцењено да нема техничких ни навигацијских подобности” за прелет у Северну Африку, остављен је на том острву.
Алтернатива Хајнкелу је био чехословачки Шмолик Ш-16Ј.1. Један од најславнијих типова чехословачке фабрике "Летов" (“Letov” Vojenská továarna na letadla v. Praze) из Прага била је позната "шеснаестица" (šestnactka). Тим именом назван је основни тип Летов (Шмолик) Ш-16, који је конструисао инж. Шмолик (Alois Šmolik). Авион је био потпуно металне конструкције и представљао је врхунац конструкторског умећа и технологије свог времена. Израђена су два прототипа Ш-16 (полетели у децембру 1926. и августу 1927). Поред тога што су направљене још 4 прототипске верзије модификацијом серијских примерака, "Летов" је извршио испоруке Летонији (око 20 Ш-16 током 1927/2 , Чехословачкој (63 Ш-16, 20 ШБ-16 и 5 прототипова у периоду 1929-31) и Турској (16 Ш-16Т током 1929-30). Године 1929. започета је израда јединог хидроавиона Ш-16Ј (В) за југословенско Поморско ваздухопловство, насталог разрадом прототипске верзије Ш-316 и до новембра те године хидроавион је био довршен у фабрици “Летов” у Прагу. Прво полетање са Влтаве извршено је 1. децембра 1929. године.
Хидроавион, означен фабричком ознаком Ш-16Ј.1 (Ш-16Ј.1), био је опремљен мотором Hispano 12 Hbr са редуктором номиналне снаге 500 КС при 2000 о/мин и резервоарима од електрона, док су му дуралуминијумски пловци били направљени по документацији фабрике "Дорнијер". Фабричка испитивања на реци Влтави била су задовољавајућа и хидроавион је пребачен почетком 1930. у хидробазу Дивуље код Сплита. У пролеће те 1930. г. хидроавион Шмолик је испитиван у III Хидроавионској команди којом је у то време командовао капетан фрегате Ник. Стајнфл. На Шмолику је долетео чехословачки пилот мајор Топић. Испитивања су настављена на мору али после краћег времена установљено је да су пловци лоше заптивени, а услед слабе антикорозивне заштите јавила су се велика оштећења, како оплате тако и конструкције пловака. После краћих испитивања фабрика је прекинула развој хидро верзије Ш.16, а прототип је преузело југословенско поморско ваздухопловство.
Југословенско ПВ је после тога извршило модификацију хидроавиона Ш.16Ј уградњом нових пловака британске фирме “Шорт” (Short) и наставило интензивна експлоатациона испитивања заједно са пробама хидроплана Хајнкел Хе-8. На испитивањима предност је дата Хајнкелу и 1931. године била је предвиђена набавка 10 хидроавиона Хе-8 али због економске кризе, која је наступила, најпре је дошло до одлагања њихове набавке а затим се 1933. године дефинитивно одустало од Хајнкела. Шмолик је служио у Поморском ваздухопловству као једини примерак свог типа. Тај двокрилац са крилима великог размаха био је пројектован као извиђач даљњег дејства, и тако је званично и класификован у Поморском ваздухопловству мада је служио и за друге задатке. Тако се на пример 1932. године налазио при 2. хидропланској команди у Дивуљама код Трогира. Хидроплан је дочекао 1941. годину, мада није био у јединицама Поморског ваздухопловства у априлу 1941, иако је био у летном стању.
|
