offline
- kiseli
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 12 Jun 2008
- Poruke: 14
|
Kninska operacija
Ostaci nemačke 264 divizije, po napuštanju jadranske obale, povlačili su se u ranije utvrđeni rejon Knina, zauzimajući za odbranu položaje na prostoriji od severnih ogranaka pl. Dinare do gornjeg toka Zrmanje. To je bio deo novoobrazovanog neprijateljskog fronta, koji se, od Karlobaga na jadranskoj obali, preko Knina, grebena Staretine Pl, pl. Mosora (trig. 1371), Raduše Pl, Vraniće Pl. i rejona Sarajeva, protezao na istok do leve obale gornjeg toka Drine. Ova divizija je i dalje bila pod komandom nemačkog 15 brdskog armiskog korpusa, čiji se štab nalazio u Bihaću. Njene proređene jedinice, prihvaćene od strane 373 legionarske divizije, bile su popunjene novim snagama, dovedenim iz Bihaća i Gračaca. U svome sastavu imala je 891, 892 i 893 pešadiski puk od po dva bataljona sa po dve čete, 264 artiljeriski puk od dva diviziona i 264 dopunski bataljon. U rejonu Knina se nalazila i pomenuta 373 legionarska divizija. U njenom sastavu su bili 383 pešadiski puk (dva bataljona) i tri streljačke čete (13, 14 i 15), 384 pešadiski puk (dva bataljona) i 373 artiljeriski puk (dva diviziona).
Pored ovih dveju divizija, u rejonu Knina su se nalazili: delovi 944 mornaričkog puka sa 540 i 581 mornaričkim bataljonom i 501 inžinjeriskim bataljonom; ustaše; četnici pod komandom popa Đujića; jedna četa tenkova i oko dvadeset
topova.
Sa ovim snagama (ukupno oko 12.500 vojnika) neprijatelj je upornom odbranom utvrđenog rejona Knina nameravao da veže snage 8 korpusa NOVJ i da im onemogući dalje nadiranje iz Dalmacije na sever (ka Lici i Baniji) i na istok (ka Bosanskoj Krajini), i spajanje sa snagama 11 i 4 korpusa NOVJ. Osim toga, neprijatelj je nastojao da omete snabdevanje naših snaga u Lici, Baniji i Bosanskoj Krajini sa primorskih baza na oslobođenoj jadranskoj obali. Sve je to imalo za cilj da parališe našu aktivnost dolinama Une i Kupe ka r. Savi (glavnoj saobraćajnoj arteriji na preostalom delu jugoslovenskog ratišta), jer bi spajanjem 8 korpusa sa 4 i 11 korpusom i njihovim eventualnim izbijanjem u dolinu Save (preko Banije ili Krajine) bila neposredno ugrožena glavna komunikacija neprijateljskim snagama na Sremskom frontu. Pored ostalog, Nemci su morali uporno braniti Knin i zbog jake četničke grupacije popa Đujića, koja je postojala u tom kraju i koja je, u slučaju nemačkog povlačenja, trebalo da onemogući jači uticaj Narodnooslobodilačkog pokreta na srpski živalj u Kninskoj Krajini, čime bi se otežao priliv Srba u Narodnooslobodilačku vojsku. U vezi s ovim tumače se i kombinacije izvesnih savezničkih krugova o iskrcavanju savezničkih trupa na istočnu jadransku obalu.( Neki saveznički krugovi pravili su planove o eventualnom iskrcavanju engleskih trupa, pa čak i jedinica poljskog generala Andersa, na jugoslovensku obalu. Iskrcavanje ovih trupa u 1944 g. nije moglo biti opravdano nikakvim vojnim razlozima već se moglo tumačiti jedino nastojanjem da se pruži podrška jugoslovenskim emigrantskim krugovima u njihovim političkim kombinacijama o posleratnoj Jugoslaviji. Zbog toga je Vrhovni štab NOV i POJ energično odbio sve planove o iskrcavanju stranih trupa na jugoslovensku obalu.) Knin, glavna raskrsnica komunikacija koje iz Dalmacije vode ka Lici, Baniji i Bosanskoj Krajini, nalazio se na pravcu daljeg nastupanja 8 korpusa NOVJ. Okružen prirodno jakim otpornim tačkama, Knin je pružao braniocu znatne prednosti. Da bi mogao da nadire dalje na sever i ukaže pomoć snagama Narodnooslobodilačke vojske u Lici, Baniji i Bosanskoj Krajini, Štab 8 korpusa NOVJ, u duhu direktiva Vrhovnog štaba NOV i POJ i u saglasnosti sa Glavnim štabom Hrvatske, odlučio je da napadne i uništi neprijateljsku grupaciju u rejonu Knina. Bilo je predviđeno da se grad prvo izoluje presecanjem komunikacija koje vode ka Lici i dolini Une, a zatim da se pristupi stezanju obruča oko neprijateljskih snaga radi njihovog uništenja.
U Kninskoj operaciji je učestvovao 8 korpus NOVJ (bez jedne brigade 9 divizije, koja je obezbeđivala dejstvo Korpusa sa pravca Mostar—Knin). Njegova ukupna jačina iznosila je oko 26.000 boraca. Odnos snaga u pešadiji bio je 2 : 1 u korist 8 korpusa, dok su u artiljeriji snage bile približno jednake Osmi korpus je bio nadmoćniji u tenkovima.
Radi ostvarenja gore pomenute odluke naređeno je grupisanje snaga 8 korpusa NOVJ:
— 19 divizija: sa 14 brigadom, šest tenkova, pet oklopnih automobila i tri topa 57 mm u rejonu s. Radučić; sa 5 brigadom u rejonu s. Pađene, s. Prevjes; sa 6 brigadom na grebenu masiva Kom (trig. 1000 i k. 980). Divizija je imala zadatak da preseče komunikacije u dolini gornjeg toka Zrmanje, koje vode od Knina ka Gračacu, i da savlada neprijateljska uporišta na tim komunikacijama, a zatim, naslanjajući svoje desno krilu na r. Krku, južno od s. Očestovo, da nadire levim krilom sa grebena Koma preko s. Palanka do Debelog Brda (trig. 740) i da, radi zatvaranja obruča severno od Knina, uhvati vezu sa desnim krilom 20 divizije;
— 20 divizija: sa 10 brigadom u rejonu s. Strmica, Pleševica (trig. 1125); sa 9 brigadom u rejonu Suho Polje (k. 878), Crna Glavica (trig. 787); sa 8 brigadom u rejonu s. Radulovic Divizija je imala zadatak da sa ovih položaja preseče vezu između Knina i s. Lapac, a zatim, naslanjajući levo krilo na Crnu Glavicu (k. 451), desnim krilom da preduzme nadiranje iz s. Strmica, preko grebena Orlovice i Pleševice (k. 725), do Debelog Brda. Sa ovog grebena, povezujući se sa levim krilom 19 divizije, imala je da zatvori obruč severno od Knina;
— 26 divizija: sa 11 brigadom, tri tenka i jednim topom 57 mm od Oštre Glavice (isključno) do s. Biskupija (isključno); sa 3 brigadom, četiri tenka, tri oklopna automobila i jednim topom u rejonu s. Kaldrma, prema visovima Kupreš (k. 285) i Bulajuša (trig. 359); sa 1 brigadom, šest tenkova, tri oklopna automobila i dva topa 57 mm, od s. Vukadin do s. Matasi. Divi zija je, u vezi sa 20 divizijom desno, a sa 19 divizijom levo, imala zadatak da zatvori obruč oko Knina sa južne strane, a zatim da savlada otpor neprijatelja i zauzme Knin.
U korpusnoj rezervi, kod s. Kosovo, zadržana je 12 brigadu sa šest tenkova
Uvodne borbe. Jedinice 8 korpusa počele su da zauzimaju određene položaje 4 novembra, odmah po oslobođenju Drniša. Sledećeg dana, goneći neprijateljsku posadu koja se nalazila u povlačenju iz Drniša ka Kninu, 20 divizija je zauzela s. Kosovica, s. Markovac, s. Orlić i s. Kosovo, dok je 26 divizija, paralelnim gonjenjem zapadno od komunikacije Drniš—Knin, po oslobođenju s. Siverić, izbila 15 novembra do linije s. Kaldrma, s. Oklaj. Dvadeseta divizija, pošto je zadržala 8 brigadu kod k. 502 i s. Radulovic, jugoistočno od Knina, a 9 brigadu od Suhog Polja do Crne Glavice, produžila je sa 10 brigadom nadiranje ka pl. Pleševici i s. Strmica.
Za to vreme je, u neprekidnim borbama od 6 do 24 novembra, 19 divizija pokušavala da ovlada položajima Markviovi stanovi, Ilićev stan, greben Koma (kao pogodnim polaznim položajima za napad na neprijateljska uporišta na komunikaciji s. Zrmanja—Knin) i da izbije na liniju s. Očestovo, ž. st. Pađene, Debelo Brdo (trig. 740). Sa ovih položaja, u sadejstvu sa susednim jedinicama, trebalo je da preseče neprijateljsku otstupnicu iz Knina ka Gračacu. Neprijatelj je, međutim, uočio njene namere i, braneći se žilavo, protivnapadima uspeo da potisne njene jedinice sa pomenute komunikacije. Ovaj neuspeh 19 divizije usledio je zato što je neprijatelj, zbog važnosti ovog odseka, angažovao jače snage čiji otpor 19 divizija nije mogla da savlada. Predviđeno sadejstvo 10 brigade 20 divizije sa Debelog Brda nije se moglo ostvariti, jer Brigada nije uspela da prethodno savlada veliki broj neprijateljskih uporišta između s. Strmica i s. Golubić. Zbog toga je Štab 8 korpusa, računajući da će se severna krila 19 i 20 divizije zalamanjem lakše povezati, naredio 20 diviziji da 25 novembra zauzme s. Strmica i preseče neprijatelju otstupnicu ka s. Lapac, a zalamanjem desnog krila, preko Orlovice i Pleševice ka Debelom Brdu, da privuče neprijateljske snage i olakša izbijanje 19 divizije na Debelo Brdo.
Dvadeset petog novembra u 5 časova počeo je napad 20 divizije. Osma brigada je zauzela k. 451 i k. 449 (6 km istočno od Knina), ali nije uspela da zauzme Oštru Glavicu (k. 543). Deveta brigada je do 17 časova zauzela Urljaj (k. 496) i k. 510, približivši se na 3 km komunikaciji Knin — s. Golubić. Deseta brigada, za to vreme, nije uspela da savlada neprijateljske otporne tačke kod s. Vojnovići, s. Plavšići, s. Dragaši, s. Vukovići, da izbije u rejon s. Golubić, i da preseče neprijatelju otstupnicu ka s. Strmica. Njen front od s. Vojnovići do Veljuva — ne računajući rejon s. Strmica koji je morala kontrolisati — bio je nesrazmerno velik (6 km širine). Zbog toga joj je Štab divizije uputio kao ojačanje Vrlički i Grahovsko-peuljski partizanski odred. Njima je bilo naređeno da blokiraju s. Strmica (od s. Golubić — na jugu i od Grahova — na istoku). Tako je 10 brigada sve svoje jedinice morala da prikupi radi nadiranja ka s. Golubić. Na kraju dana je 20 divizija uspela znatno da poboljša svoje položaje i da skrati svoje desno krilo. Pošto je to posti gnuto, opšti napad na Knin imao je otpočeti sutradan, 26 novembra ujutru.
Kninska operacija, prema razvoju borbi, odvijala se u tri etape: od 26 do 28 novembra — prva etapa, od 29 do 30 novembra — druga etapa, a od 1 do 4 decembra 1944 g. — treća etapa
Prva etapa. Na frontu 20 divizije neprijatelj je protivnapadima uspeo da potisne delove 8 brigade sa Crne Glavice (k. 451), tako da je i napad ove brigade na Oštru Glavicu (k. 543) ostao bez uspeha. Isto tako je neprijatelju pošlo za rukom da potisne delove 9 brigade sa visa Urljaj (k. 496), ali je odmah zatim protivnapadom 9 brigade bio odbačen. Deseta brigada je uspela da zauzme k. 476, a do 12 časova s. Vrpolje i s. Golubić Posle podne je na juriš osvojen i vis Veljuv (k. 462).
Kod 19 divizije, zbog prekinute telefonske veze, napad nije počeo jednovremeno svim jedinicama, već u razmacima, pola sata posle artiljeriske pripreme. Desnokrilna 14 brigada zauzela je Markviove stanove, ali, zbog minskih polja, nije mogla da savlada otpor neprijatelja na k. 319 i trig. 347 (oko 3 km zapadno i j-z od s. Očestovo). Peta brigada, zbog jake neprijateljske vatre iz rejona s. Prevjes, s. Pađene i sa k. 329, nije uspela da zauzme s. Prevjes, Kravlji most135 i s. Pađene. Na krajnjem levom krilu, 6 brigada je uspela da slomi otpor neprijatelja na grebenu Koma i da odbaci njegove delove ka s. Palanka, ali joj nije pošlo za rukom da zauzme k. 830 i k. 417, verovatno zbog zaostajanja 5 brigade.
Uz prethodnu artiljerisku pripremu i podršku tenkova, 26 divizija je prešla u napad sa polaznih položaja Pakovo Brdo, s. Milić, k. 308, s. Kaldrma, s. Vukadin, s. Matasi. Glavnina tenkovske polubrigade, kordonski raspoređena, nije mogla da pruži veće koristi osim podrške pešadiji pojedinih brigada. Na desnom krilu, 11 brigada nije uspela da zauzme Oštru Glavicu (k. 543), dok je 3 brigada, u centru, ovladala Bulajušom (trig. 359). Na levom krilu je 1 brigada, uz podršku tenkova, uspela sa zapada da obiđe jaku otpornu tačku Lisnik (trig. 367) i da izbije do s. Cvijanovići, gde je zadržana. Dvanaesta brigada se nalazila u korpusnoj rezervi iza fronta 26 divizije.
Na kraju dana su krila 8 korpusa, izbijanjem sa istoka u rejon s. Golubić a sa zapada u rejon s. Palanka, presekla neprijatelju otstupnice severno od Knina ka s. Strmica i s. Zrmanja i suzila neposednuti deo položaja severno od Knina na 11 km (s. Golubić, s. Palanka). Oštra Glavica, najvažnija otporna tačka neprijatelja, obuhvaćena unutrašnjim krilima 20 i 26 divizije, bila je ugrožena koncentričnom vatrom 8 i 11 brigade, a 1 brigada 26 divizije prodrla je u odbranbeni sistem neprijatelja do na 4 km zapadno od Knina. Spoljna odbranbena linija neprijatelja načeta je na celoj dužini fronta na više mesta i zauzet je niz otpornih tačaka, čime su bili poboljšani uslovi za produženje napada.
Sutradan, 27 novembra uzoru, nastavljene su borbe na celom frontu. Na desnom krilu 20 divizije, 10 brigada je u napadu iz s. Golubić odbacila neprijateljske delove sa pravca s. Plavno i savladala četničku grupu na ž. st. Golubić, dok je Vilički odred ovladao s. Strmica. Osim toga, ostali su bez uspeha svi pokušaji neprijatelja da povrati izgubljeni vis Veljuv. Isto tako i 9 brigada, ne samo da je održala svoje položaje, odbijajući napade neprijatelja na Urljaj (k. 496), već je u 18 časova uspela da zauzme i k. 357. Za to vreme, 8 brigada 20 divizije i 11 brigada 26 divizije, zbog pojačanog otpora neprijatelja, nisu uspele da zauzmu Oštru Glavicu.
Kod 26 divizije je 11 brigada, u sadejstvu sa 8 brigadom 20 divizije, vodila bez uspeha neprekidne borbe oko Oštre Glavice; 3 brigada je, odbijajući neprekidne napade neprijatelja, održala svoje položaje prema Kuprešu i Bulajuši, a 1 brigada nije uspela da savlada otpor neprijatelja na Lisriku.
Na krajnjem levom krilu Korpusa, kod 19 divizije, 6 brigada je zauzela k. 830, 5 brigada nije napredovala, a 14 brigada, čiji napad na Očestovo (trig. 347) nije uspeo, izgubila je Markviove stanove.
Na kraju dana položaj 8 korpusa ostao je uglavnom nepromenjen, osim što je dobijeno nešto terena jugozapadno od s. Golubin i zauzeta k. 357 (3 km s-i od Knina). Pošto je raspored 8 korpusa ostao isti, neprijatelj je, ojačanjem snaga na ugroženim tačkama i koncentracijom artiljeriske vatre na osetljiva mesta, uspeo da pruži jači otpor.
Pretpostavljajući da je 8 korpus u neprekidnim trodnevnim napadima iscrpeo svoje snage, neprijatelj je, uvodeći u borbu sveže jedinice iz rezerve, preduzeo snažne protivnapade, s ciljem da povrati neke važnije otporne tačke — Veljuv (k. 462) i k. 357 (na frontu 20 divizije) i oko Oštre Glavice, Bulajuse i Lisnika (na frontu 26 divizije).
Štab 19 divizije je uvideo da mu je, zbog jakog otpora neprijatelja i slabog sadejstva 1 brigade 26 divizije sa leve obale Krke, otežano izbijanje desnim krilom na pravcu k. 319 — s. Očestovo — s. Žagrovići. Stoga je odlučio da sa 5 brigadom, uz pomoć tenkova, radi sadejstva 6 brigadi u cilju izbijanja u s. Prevjes, preduzme ponovo napad sa položaja severno od s. Pađene na Ilićev stan. Za to vreme 14 brigada imala je da vezuje neprijatelja na svom delu fronta, kod Očestova (trig. 347) i Markviovih stanova. Prema ovoj odluci, 5 brigada je otpočela napad u 15 časova. Desnokrilni delovi su ponovo zauzeli Markviove stanove, štiteći desno krilo i bok Brigade, dok su ostale njene jedinice savladale otpor neprijatelja pred sobom, nanoseći mu veće gubitke, i izbile do s. Rađani, s. Šolaja i Ilićevog stana. Levo krilo 5 brigade, sa minerskim odeljenjem, uspelo je da se probije do Kravljeg mosta i onesposobi ga, ali za veoma kratko vreme. Na levom krilu je 6 brigada, posle artiljeriske pripreme, krenula u napad u 8 časova. Ona nije uspela da zauzme s. Prevjes, ali je njen pritisak olakšalo izbijanje susedne 5 brigade na komunikaciju s. Pađene — Kravlji most.
Kod 26 divizije, posle ponovljenog neuspelog pokušaja da se zauzme Oštra Glavica (k. 543), na drugim delovima fronta, osim manjeg pregrupisavanja jedinica, nije bilo nikakvih promena.
Na kraju dana, 28 novembra, situacija je uglavnom ostala ista, sem što je 5 brigada 19 divizije uspela da izbije do komunikacije Knin — s. Zrmanja i da ugrozi važan most na Zrmanji. Otvor severno od Knina bio je sužen još za 2 km, što je učvrstilo donetu odluku da se 8 brigada povuče iz rejona Oštre Glavice i uputi u rejon Debelog Brda, u neposednuti međuprostor.
Druga etapa. Neprijatelj je 29 novembra bio veoma aktivan. Pošto je u toku noći smenio premorenu posadu svežim jedinicama iz rezerve ili sa okolnih uporišta, on je preduzeo niz protivnapada s ciljem da povrati važnije otporne tačke.
Mada je uglavnom svuda bio odbijen, neprijatelj je ipak uspeo da povrati k. 357 (3 km s-i od Knina) na otseku 9 brigade 20 divizije. U nastojanju da popravi položaj i kod Ilićevog stana, on je pokušavao da potisne delove 5 brigade 19 divizije sa komunikacije s. Pađene — Kravlji most, ali u tome nije uspeo. Četrnaesta brigada je, s ciljem da iskoristi uspeh 5 brigade, obišla Očestovo (trig. 347) sa severa i uputila svoje delove iz Markviovih stanova ka k. 308, ali se, zbog snažnog otpora neprijatelja iz s. Šolaja i sa trig. 347, morala povući sa k. 308 na polazni položaj. Šesta brigada je i ovog dana vodila borbe oko k. 417 i s. Prevjes, odbijajući sve pokušaje neprijatelja da povrati greben Koma radi bolje zaštite otstupnice na pravcu Knin — s. Pađene — s. Zrmanja — Gračac. Za to vreme je, prema Oštroj Glavici, 26 divizija sa 11 brigadom preuzimala dotadašnje položaje 8 brigade 20 divizije, koja je (ojačana jed nom baterijom topova) noću 29/30 novembra upućena pravcem Vučkovićev stan — Suho Polje — Đepinovi stanovi — s. Golubić. Po izbijanju u s. Golubić, Brigada je nastavila nastupanje u dva pravca: dva bataljona preko Pleševice (k. 725) ka s. Plavno, a dva bataljona preko Ravnog Dola ka Debelom Brdu. Prva kolona je odbacila četničke delove sa Pleševice i izbila na Kitu (trig. 676), odakle je, postavljajući obezbeđenje prema s. Plavno, zauzela položaje severno od ž. st. Plavno, prema komunikaciji Knin — s. Zrmanja. Druga kolona, odbacujući slabije neprijateljske posade, ovladala je Medveđakom (trig. 740) i Marica Glavicom (k. 543). Zauzimanjem ovih položaja 20 divizija je obuhvatila Knin i sa severne strane. Ovo je, pored ostalog, primoralo neprijatelja na razvlačenje snaga. Za neprijatelja je bilo veoma nepovoljno prisustvo 8 brigade na njegovoj otstupnici sa te strane, jer je dovlačenje snaga na taj, dosad neaktivni deo fronta, moralo oslabiti njegov otpor na ostalim delovima fronta. Dok se 8 brigada 20 divizije, u nastupanju iz s. Golubić, približavala svojim ciljevima, 10 brigada je 30 novembra vršila pritisak na neprijateljske delove južno od s. Golubić. Odbacivši slabije neprijateljske delove na jug, Brigada je izbila na liniju s. Stanici, s. Čeranići, s. Bojanići, presecajući severnu okuku železničke pruge Knin — s. Pađene. U borbama, koje su trajale sve do mraka, neprijatelj je uporno nastojao da odbaci 10 brigadu. Međutim, ona je, uprkos neprekidnoj i jakoj neprijateljskoj artiljeriskoj i minobacačkoj vatri, uspela da se zadrži na zauzetim položajima. Na levom krilu 20 divizije vodila se borba oko k. 357, koja je dva puta prelazila iz ruke u ruku. Na kraju dana, ovaj položaj je ostao u rukama neprijatelja.
Kod 19 divizije, dok su vršene pripreme za napad u zoni od r. Zrmanje do r. Krke, neprijatelj je oko 13 časova, iznenadnim napadom, pošto je primorao 3 bataljon 6 brigade da se povuče na k. 830, uspeo da povrati k. 990 na grebenu Koma. Ovim je neprijatelj poboljšao svoj položaj zapadno od s. Palanka i izglede da zaštiti komunikaciju s. Pađene — s. Zrmanja. Ali su zato njegovi pokušaji da to isto postigne na delu komunikacije s. Pađene — s. Prevjes, zbog odlučnog otpora 5 brigade, ostali bez uspeha. Na otseku 14 brigade, osim obostrane izviđačke i artiljeriske delatnosti, nije bilo druge aktivnosti ovoga dana. Štab divizije, po naređenju Štaba 8 korpusa, pripremao je napad za idući dan, sa težištem na levoj obali Zrmanje. Napad su imale da izvrše 5 i 14 brigada, opštim pravcem k. 329 — k. 308 — k. 619, s ciljem da unutrašnja krila obeju brigada izvrše prodor između Očestova (trig. 347) i s. Pađene, a levo krilo 5 brigade između s. Ilici i s. Prevjes, radi izbijanja na otstupnicu neprijatelja od s. Žagrovići do s. Prevjes i radi sadejstva sa ostalim jedinicama 8 korpusa.
Isto tako su vršene pripreme za napad i od strane 26 divizije. Pošto je neprijatelj, uviđajući da je dalje držanje Oštre Glavice (k. 543) nesigurno, povukao snage na k. 381, 11 brigada je odmah izbila na Oštru Glavicu i produžila nadiranje do s. Riskovo. Neprijatelj je i pred frontom 3 brigade bio primoran da napusti teren oko Bulajuše (trig. 359) i Kupreša (k. 285), pa je desno krilo 26 divizije zauzelo povoljnije položaje za sutrašnji napad. Na kraju dana neprijatelj se povukao i sa Lisnika (trig. 367), tako da je i 1 brigada zauzela povoljniji položaj za napad na sam grad. Ovo povlačenje neprijatelja sa jakih otpornih tačaka jasno je pokazivalo da se približavao kraj njegovom otporu, te je Štab 8 korpusa naredio 12 brigadi da se odmah prebaci iz rejona s. Kosovo u rejon s. Vukadin, radi dejstva pravcem s. Dujakovići — s. Milošević — s. Šeat, iza unutrašnjih krila 1 i 3 brigade.
Na kraju druge etape, 30 novembra, uoči odlučnog napada koji je pripremao 8 korpus, neprijatelj je bio okružen u obliku elipse sa uskim otvorom od 3—4 km između Medveđaka (trig. 740) i s. Ilići. Širina elipse je iznosila 8, a dužina 14 km. Neprijatelj je u ovaj uzan prostor uvukao sve svoje snage iz neposredne blizine Knina, verovatno s namerom da pruži jači otpor i održi slobodan prolaz u slučaju eventualnog povlačenja ka Gračacu. Njegov položaj je bio nepovoljan, jer je bio izložen jakoj unakrsnoj artiljeriskoj i minobacačkoj vatri naših trupa. Naročito je bio nepovoljan položaj onih neprijateljskih snaga koje su se nalazile na jugoistočnoj strani Knina, zbog toga što im je otstupnica bila veoma ugrožena. Štab 8 korpusa je, u ovoj situaciji, uvodeći u borbu korpusnu rezervu (12 brigadu) i glavninu Tenkovske brigade jugozapadno od Knina, odlučio da sa 20 i 26 divizijom razdvoji i potuče neprijateljske snage na levoj obali Krke, a na desnoj obali, kod s. Pađene, sa 19 divizijom (u sadejstvu sa 8 brigadom 20 divizije) da preseče neprijatelju otstupnicu.
U duhu ovog plana bilo je predviđeno da sutradan, 1 decembra, otpočne jednovremeno opšti napad na celom frontu.
Treća etapa. Na desnom krilu 8 korpusa 8 brigada 20 divizije zauzela je 1 decembra k. 675, ali, zbog jakog otpora neprijatelja sa Sv. Ilije, nije mogla da nastavi nadiranje ka železničkoj pruzi i dalje ka s. Prevjes. Deseta brigada je na juriš zauzela Drenovac (trig. 389), odbivši nekoliko neprijateljskih protivnapada. Zauzimanjem ove veoma jake otporne tačke neprijatelju je bio potpuno ugrožen važan deo otstupnice iz Knina preko s. Žagrovići. Za to vreme je 9 brigada vodila bezuspešnu borbu oko k. 357
Na frontu 26 divizije desnokrilna 11 brigada je zauzela s. Mitrović, ali nije mogla da savlada otpor neprijatelja na Crnoj Glavici (k. 451). U centru je 3 brigada, uz podršku Tenkovske i 12 brigade, odbacila neprijatelja sa k. 336 i izbila do s. Škarić i s. Milošević. I na levom krilu, uz podršku Tenkovske i 12 brigade, 1 brigada je, i pored jakog otpora neprijatelja u toku celog dana, uspela predveče da zauzme k. 344 i s. Marjanovići. Njeno dalje napredovanje bilo je zadržano snažnom protivtenkovskom odbranom neprijatelja iz rejona s. Ljubač.
Na krajnjem levom krilu Korpusa, kod 19 divizije, 6 brigada je zatvarala komunikaciju od s. Palanka ka s. Zrmanja, zauzela k. 990 i vršila snažan pritisak na neprijateljske posade u s. Prevjes i s. Palanka, dok 5 i 14 brigada ne slome otpor neprijatelja u zoni između r. Krke i r. Zrmanje. Peta brigada je na levom krilu odbijala protivnapade neprijatelja iz rejona s. Ilići, koji je nastojao da oslobodi otstupnicu iz s. Pađene ka s. Zrmanja i da zadrži prodiranje 14 brigade ka s. Očestovo. Ona je zauzela k. 319 (kod s. Pađene) i sadejstvovala levom krilu 14 brigade (2 i 4 bataljonu) u napadu na k. 308, koju je neprijatelj uporno branio. Zauzimanjem k. 308 olakšani su napori 3 i 4 bataljona oko osvajanja najjače otporne tačke — Očestova (trig. 347). Ova je, pored jake posade, bila zaštićena gustim minskim poljima i branjena unakrsnom artiljeriskom vatrom iz zaseoka Djedovske, s. Očestovo i ž. st. Pađene. Na krajnjem desnom krilu Divizije, nadirući uz desnu obalu Krke, 1 bataljon 14 brigade je izbijanjem na k. 356 ugrozio s. Očestovo sa južne strane. Jedinice 5 i 14 brigade, u borbama koje su trajale ceo dan, izbile su do mraka na komunikaciju s. Žagrovići — s. Pađene, a do 23 časa je postepeno savladan ceo neprijateljski odbranbeni sistem u rejonu s. Očestovo. Neprijatelj je zadržao jedino ž. st. Pađene i k. 359, odakle je, da bi sačuvao otstupnicu kroz suženi koridor od Knina do s. Prevjes, pružao snažan otpor.
U toku ovoga dana, 1 decembra, postignuti su najznačajniji uspesi u dotadašnjim borbama. Severno od Knina je zauzeta jaka otporna tačka Drenovac (trig. 389), sa koje je bila ugrožena otstupnica neprijatelja od Knina do s. Žagrovići. Zapadno od grada su uspesi bili još veći. Levokrilne jedinice 26 divizije, na levoj obali Krke, izbile su do s. Ljubač, a desno-krilne jedinice 19 divizije, 5 i 14 brigada, konačno su slomile odbranbeni sistem neprijatelja u zoni između r. Krke i r. Zrmanje, pošto su zauzele Očestovo (trig. 347), s. Očestovo, k. 356 i k. 343, izbivši neposredno na komunikaciju Knin — s. Pađene.
Pošto su se dejstva 8 korpusa povoljno razvijala, Štab korpusa je naredio 19 i 20 diviziji da 2 decembra konačno zatvore deo obruča od Medveđaka (trig. 740) do s. Pađene.
U suženom pojasu oko Knina neprijatelj je pružao otpor oslabljenim snagama, a duž koridora je 2 decembra pokušavao da sa ojačanjima iz Knina povrati Drenovac (trig. 389), Marić.i Glavicu (k. 543), Medveđak (trig. 740), k. 343 (3 km j-i od s. Pađene), rejon s. Pađene i Kravljeg mosta, sa kojih su mu jedinice 8 korpusa neposredno ugrožavale otstupnicu. Da bi se na ovome delu oslobodio pritiska 19 i 20 divizije, neprijatelj je u toku dana uputio iz s. Zrmanja jednu kolonu sa vodom tenkova ka s. Pađene. Sa ovom kolonom, i jedinicama koje su upućene iz Knina u rejon s. Pađene, neprijatelj je pojačao snage u koridoru, s namerom da obezbedi svoje povlačenje iz rejona Knina i s. Pađene ka s. Zrmanja. Dok je neprijatelj iz rejona Kravlji most, s. Pađene, ž. st. Pađene i sa k. 412 vršio pritisak na 5 brigadu 19 divizije, s namerom da je, radi prihvata upućenih ojačanja iz s. Zrmanja, potisne sa komunikacijr s. Bojanić — s. Prevjes, i delimično uspeo u tome, 14 brigada je napadala k. 359 i po padu mraka uspela da je zauzme. Šesta brigada je ometala pokrete neprijatelja dolinom Zrmanje, ali zbog neprijateljskog uporišta kod s. Prevjes nije bila u stanju da tu preseče vezu. Stoga je 6 brigadi naređeno da preduzmo napad na s. Prevjes, te se ona u toku dana pripremala za izvršenje ovog zadatka. Peta brigada, pod pritiskom nadmoćnijih neprijateljskih snaga, ojačanih tenkovima, nije mogla da spreči prebacivanje neprijateljske kolone kod Kravljeg mosta i njeno spajanje kod s. Pađene sa kninskom posadom. Za to vremo 8 i 9 brigada 20 divizije odbile su sve pokušaje neprijatelja da ih odbaci sa njihovih položaja, iako je u jednom momentu neprijatelju to bilo pošlo za rukom.
Da bi se pojačao pritisak na neprijateljsku otstupnicu na otseku ž. st. St. Straža, Medveđak, ubačena je u borbu novo-dovedena 3 brigada 9 divizije, koja je stavljena pod komandu 20 divizije. Uveče, 2 decembra, dva bataljona ove brigade upućena su kao ojačanje 8 brigadi u rejon s. Marici (2 km s-z od ž. st. St. Straža).
Ovog dana su na celom frontu 8 korpusa postignuti dobri rezultati, naročito kod 19 divizije, i na levom krilu 26 divizijo, od s. Ljubač do Kravljeg mosta. Izbijanjem delova 19 i 26 divizije na komunikaciju Knin — s. Zrmanja, sužen je koridor između ovih dveju divizija i 20 divizije na 2—4 km, na otseku ž. st. St. Straža — Kravlji most. Dalje, na severu, bila je od strane 6 brigade 19 divizije ugrožena otstupnica između grebena Koma i r. Zrmanje, na relaciji od Kravljeg mosta do s. Palanka. Isto tako, uspeh je postigla i 10 brigada 20 divizije zauzećem Drenovca (trig. 389). Pošto je neprijatelj bio doveden u veoma težak položaj, moglo se očekivati ili da se preda bez daljeg otpora-ili, što je bilo verovatnije, da napusti Knin i pokuša proboj iz obruča u pravcu s. Zrmanja. Štab 8 korpusa, nastojeći da osujeti ovu nameru neprijatelja, ulagao je krajnje napore da zatvori obruč oko njegovih snaga od manastira Sv. Ilije do s. Prevjes. U tom cilju je bilo naređeno da 19 divizija (sa zapada) i 20 divizija (sa istoka) zatvore komunikaciju s. Bojanić — s. Prevjes i onemoguće izvlačenje neprijatelja iz rejona Knin, s. Pađene ka s. Zrmanja. U toku noći 2/3 decembra 1, 12 i 3 brigada sa glavninom Tenkovske brigade, pod komandom Štaba 28 divizije, izvršile su napad na južno i zapadno predgrađe Knina. Cilj ovog napada je bio: izbijanjem do predgrađa preseći otstupnicu neprijateljskim snagama koje su bile zadržane severoistočno, istočno i jugoistočno od Knina, prema 9 brigadi 20 divizije i 11 brigadi 26 divizije, a zatim ih izolovane napasti i uništiti ili zarobiti.
Jedinice 26 divizije, uz podršku tenkova, slomile su otpor neprijatelja kod s. Milošević, s. Ljubač i na k. 385 i izbile na r. Krku zapadno i južno od Knina. Neprijateljski delovi, koji su se u neredu povlačili iz rejona s. Ljubač, onesposobili su most na Krki, južno od Knina, i tako onemogućili ostalim svojim jedinicama da se prebace preko Krke. To je verovatno demoralisalo neprijateljske posade južno i istočno od Knina, jer je otpor naglo počeo da popušta. Tako je, predzoru, neprijateljska posada napustila bez otpora i Crnu Glavicu (k. 451) pred frontom 11 brigade, te je ova izbila na pomenuti vis i odatle produžila neometano nastupanje ka Kninu. Ulazeći, u jugoistočno predgrađe, uspostavila je vezu sa 10 brigadom 20 divizije, koja se sa severa, iz rejona Drenovca, probila do grada. Prodorom u Knin sa juga i severa, otstupnica neprijateljskim delovima istočno od Knina, na levoj obali Krke, bila je potpuno zatvorena. Mada je neprijatelj mestimično i dalje pružao otpor, znatan deo njegovih snaga počeo se predavati našim jedinicama. I 9 brigada 20 divizije, primetivši rasulo kod neprijatelja, probila se kroz s. Topolje i izbila u Knin sa istočne strane. Pošto su se tako spojile u Kninu i zatvorile otstupnicu sa zapada, jedinice 20 i 26 divizije su jednim delom snaga pristupile čišćenju okruženog prostora, a drugim delom su preduzele gonjenje neprijatelja ka s. Pađene.
Trećeg decembra, u prvim jutarnjim časovima, neprijatelj je, da bi izvukao ostatke posade iz Knina, protivnapadom pokušao ponovo da ovlada Drenovcem (trig. 389), ali, zbog odlučnog otpora 10 brigade 20 divizije, u tome nije uspeo. Pošto je odbacila neprijatelja sa Drenovca, 10 brigada se priključila 9 brigadi i delovima 26 divizije u rejonu s. Zagrovići, nastavljajući uništenje neprijateljskih delova koji su se povlačili ka s. Pađene. Njima se priključio i 2 bataljon 3 brigade 9 divizije iz rejona s. Marići, sa otseka 8 brigade 20 divizije. Ova brigada, na krajnjem desnom krilu 20 divizije, tukla je jakom vatrom sa južnih padina Debelog Brda neprijateljsku kolonu u pokretu od ž. st. St. Straže do s. Pađene, nanoseći joj gubitke. Za to vremc je 19 divizija, sa jakih oslonih tačaka k. 359, k. 343, k. 319 (kod s. Pađene), Ilićev stan i k. 417, zatvarala prolaz neprijateljskim jedinicama koje su se povlačile iz rejona Knina. Sesta brigada je sa krajnjeg levog diviziskog krila pokušavala da za uzme s. Prevjes (k. 375), ali joj to nije polazilo za rukom. Neprijatelj se povlačio iz rejona Borje, između s. Kneževići i s. Pađene, i između manastira Sv. Ilije, k. 675 i k. 350, preko V. Strane i s. Palanka ka s. Zrmanja, pošto je Kravlji most bio u rukama 5 brigade 19 divizije (njen 2 bataljon, po zauzimanju k. 231, u 7 časova, slomio je otpor neprijatelja kod Kravljeg mosta i onesposobio most). Neprijatelj je zbog toga bio primoran da se povlači levom obalom Zrmanje do s. Palanka, a zatim, po prelazu na desnu obalu, prihvatajući usputne posade, da produži otstupanje desnom obalom ka s. Zrmanja.
Šesta brigada je pokušavala da zauzme i k. 350 (j-z od V. Strane), s ciljem da neprijatelju preseče otstupnicu i na ovome pravcu, ali u tome nije uspela. Peta brigada, pošto je zauzela Kravlji most, usretsredila je svoje napore da zauzme s. Pađene i ž. st. Pađene i da, u sadejstvu sa levokrilnim jedinicama 14 brigade, preseče neprijatelju otstupnicu ka V. Strani. Tako je došlo do oštrih uličnih borbi kroz s. Pađene i s. Ilići, sve dok neprijateljski otpor nije slomljen. Ostale jedinice 14 brigade, sa četom tenkova, napadale su ž. st. St. Straža i uspešno sprečavale neprijatelja da se probije ka s. Pađene i s. Radučić, zarobivši veći broj neprijateljskih vojnika. Ovom uspehu 5 i 14 brigade 19 divizije doprinele su i 8 brigada 20 divizije, napadom na s. Kneževići i u pravcu Borja, i 10 brigada 20 divizije (ojačana bataljonima 3 brigade 9 divizije), napadom u pravcu ž. st. St. Straža. Njihovim pritiskom je neprijatelj bio toliko rastrojen da je, pri uništavanju skladišta municije u tunelu kod ž. st. St. Straža, ostavio u požaru svojih 500 ranjenika, koji zbog eksplozije nisu mogli biti spašeni. Da bi se sprečilo izvlačenje preostalih neprijateljskih delova iz potpunog okruženja, borbe oko Borja i s. Pađene nastavljene su i u toku noći.
Ovog dana, 3 decembra, prestao je ozbiljniji otpor neprijatelja. Knin se nalazio čvrsto u rukama 8 korpusa. Okruženi ostaci jugoistočno i istočno od grada zarobljeni su, a otpor grupe oko Borja i s. Pađene postepeno je malaksavao. Otstupnica ove grupe bila je čvrsto zatvorena između Debelog Brda, s. Kneževići i s. Pađene. Tenkovska brigada, pošto je po oslobođenju Knina brzo prebačena na desnu obalu Krke, u zonu dejstva 14 brigade 19 divizije, svojim učešćem u ovim borbama doprinela je njihovom povoljnom ishodu. Da je sadejstvo 20 divizije bilo efikasnije, uspeh bi bio još veći. Neprijateljska posada kod s. Prevjes, nemoćna da ispolji svoj uticaj, a kako je bila pod neprekidnim pritiskom jedinica 6 brigade 19 divizije, morala se povući ka s. Palanka. Jedinicama 8 korpusa preostalo je još da sutradan očiste okruženu prostoriju, prikupe zarobljenike i ratni plen, a zatim, radi odbacivanja neprijateljskih ostataka iz Dalmacije, da pregrupišu svoje snage prema severu.
Četvrtog decembra su razbijeni ostaci neprijateljske okružene grupe u rejonu s. Bojanić pokušavali da se probiju preko Debelog Brda, kroz položaj 8 brigade. Pri ovome je jedan deo bio uništen, dok je izvesnim manjim delovima uspelo da se preko jugozapadnih ogranaka Debelog Brda izvuku ka V. Strani. Isto tako, ova neprijateljska grupa pokušala je proboj preko s. Očestovo ka s. Radučić i preko s. Pađene ka s. Mokro Polje. U pravcu s. Očestovo neprijatelj je uzoru uspeo da savlada otpor 1 bataljona 14 brigade i da se probije do ovog sela, ali je njegovo dalje nadiranje bilo zaustavljeno. Nekoliko motornih vozila je uspelo da se probije ka s. Radučić. Ni proboj preko s. Pađene, zbog otpora 5 i 6 brigade, nije uspeo. Jedna kolona je uspela da se iz s. Pađene probije do Kravljeg mosta, ali je protivnapadom 6 brigade iz rejona s. Prevjes bila razbijena i zarobljena. Isto tako, zbog odlučnog otpora 5 brigade u rejonu s. Pađene i s. Ilici, ostali su bez uspeha svi pokušaji neprijatelja da u proboju nađe spas iz ovakve situacije. Napuštajući topove, motorna vozila i teško naoružanje, manje grupe su u toku celog dana bezuspešno nastojale da se probiju iz obruča. Poslednja grupa od preko 350 vojnika, među kojima 150 podoficira i oficira, pokušala je oko 16 časova da se probije iz rejona s. Bojanić preko s. Pađene. Međutim, naišavši na 5 brigadu (ojačanu sa dva tenka), i ova je grupa bila delom uništena a delom zarobljena. Savlađivanjem ovog poslednjeg neprijateljskog otpora, Kninska operacija je bila konačno završena i severna Dalmacija potpuno oslobođena.( Kninska operacija je 4 decembra praktično završena samo za glavne snage Korpusa. Deveta divizija i 6 brigada 19 divizije i u toku 5, 6 i 7 decembra produžile su borbe sa neprijateljem duž komunikacija Knin — Gračac i Knin — s. Srb. Ovaj otpor Nemaca je savladan 8 decembra, kada je oslobođeno s. Otrić.) U devetodnevnim borbama oko Knina neprijatelju su naneti gubici od oko 6.500 mrtvih i 4.758 zarobljenih vojnika, podoficira i oficira. Zaplenjeno je 78 topova, 64 minobacača, 535 automatskih oruđa, 5.057 pušaka, 122 automatske puške, 97 automobila, velika količina municije i drugog ratnog materijala i hrane. O žestini borbi za Knin svedoči i neprijateljska depeša uhvaćena 4 decembra, u toku borbi, koja je bila upućena iz Štaba kninskih trupa u Bihać: »Trpimo katastrofalne gubitke, naročito u ranjenicima. Neprijatelj neodoljivo napada. Potrebna hitna pomoć«.(Knjiga depeša 8 korpusa NOVJ,br.23 .Arhiva Vojnog istoriskog institute,dok.br. 3/10, k.18 ).Iz okruženja je uspelo da se izvuče svega oko 1.000 Nemaca i četnika.
Pravilnim grupisanjem snaga i sredstava, pravilnim određivanjem taktičkih i operativnih ciljeva i umesnim rukovođenjem od strane svih štabova, na čelu sa Štabom 8 korpusa, u potpunosti su postignuti postavljeni zadaci. Požrtvovanim zalaganjem svih učesnika, i boraca i rukovodilaca, i uspešnim sadejstvom pešadije, artiljerije i tenkova, slomljen je za devet dana jak otpor neprijatelja na unapred fortifikaciski utvrđenim položajima. Zadržavanjem inicijative od prvog do poslednieg dana, onemogućeno je neprijatelju da nam nametne svoju volju i spreči izvršenje naše namere.Upočetku, dok su napori 8 korpusa bili usmereni na zauzimanje povoljnijih oslonaca, neprijatelj se koristio trenutnim preimućstvom, pa je, manevrišući po dubini, ispoljio jači otpor na važnijim otpornim tačkama i time za neko vreme odložio konačni poraz. Međutim, kada su pravovremenom intervencijom Štaba 8 korpusa pojačani napadni front 20 divizije i levo krilo 28 divizije, a docnije i desno krilo 19 divizije, i preneto težište glavnog udara sa leve na desnu obalu Krke, neprijatelju nije ostalo ništa drugo nego đa iz suženog obruča probojem traži izlaz ka Gračacu. Ali je tada već bilo kasno. Neprijatelj je prvo bio razdvojen, a potom .okružen, te su svi njegovi pokušaji da se probije iz obruča ostali uzaludni.
Zadobijeni trofeji i naneti gubici neprijatelju ubedljivo pokazuju veličinu postignutog uspeha 8 korpusa. Neprijatelj je, pored materijalnih gubitaka, pretrpeo i politički neuspeh. Raspad kvislinga, a naročito četnika, bio je potpun i konačan.
Konačno oslobođenje Dalmacije imalo je krupan vojnički i politički značaj. U tromesečnim borbama, izvodeći veoma složena dejstva, 8 korpus je, uz sadejstvo Mornarice NOVJ, uspeo da oslobodi Dalmaciju i u potpunosti izvrši zadatak koji mu je poverio Vrhovni štab NOV i POJ. U ovim borbama je potpuno razbijena 264 nemačka divizija, 369 i 373 legionarska divizija, 6, 7 i 9 ustaška i 9 domobranska brigada. Nemačka 118 divizija je pretrpela ozbiljne gubitke (približno jedan puk). Razbijene su i neke jedinice nemačke obalske artiljerije. Razbijanje četničkih jedinica popa Dujića imalo je krupan politički značaj. Ukupni gubici neprijatelja iznosili su oko 22.000 vojnika i oficira (oko 12.000 mrtvih i 10.000 zarobljenih). U ruke 8 korpusa pala je sva artiljerija 369 i 264 divizije, kao i obalska artiljerija — ukupno oko 240 topova. Zaplenjeno je 13.000 pušaka, vozni park i sredstva za vezu 264 i 369 divizije. Ovo naoružanje i oprema znatno su pojačali borbenu moć 8 korpusa NOVJ.
|
