Likvidacija vazduhoplovaca na kraju IISR

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Како су комунисти стрељали 72 пилота Краљевине Југославије

Београд – Крајем октобра 1944. у селу Јабука код Панчева партизани су стрељали 72 пилота ваздухопловства Краљевине Југославије. Душан Мандарић, син Исе Мандарића, једног од убијених пилота, нада се да ће формирање владине Комисије за проналажење масовних гробница у којима се налазе жртве комуниста из времена Другог светског рата допринети да се коначно сазна истина о судбини његовог оца.

Након капитулације Краљевине Југославије, Иса Мандарић, старији водник I класе пилота ловца краљевског ваздухопловства, успео је после многих перипетија да се настани у Земуну, само дан пре него што овај град постао део Независне државе Хрватске. Ту су Мандарићи преживели четири тешке године окупације и дочекали ослобођење Београда. А само три дана касније, 23. октобра 1944, партизанска команда је позвала све старе пилоте краљевског ваздухопловства да се јаве у команду у Панчеву и помогну у ослобађању земље од окупатора.

„Као човек који је читав живот посветио авијацији, отац је био пресрећан. После четири године поново му се пружала прилика да лети. Био је 25. октобар када смо га мајка, брат и ја испратили за Панчево, не знајући да одлази у смрт. Недељу дана касније сазнали смо да су отац и још 71 пилот у ноћи између 29. и 30. новембра са рукама везаним жицом одведени на Стратиште код села Јабука, спуштени до Тамиша и ту стрељани. Дакле 72 пилота, све бољи од бољег, стрељани су без икаквог разлога, само зато што су у једном периоду служили краљу и отаџбини“, сећа се Душан Мандарић, који је тада имао осам, а његов брат десет година.

Душанова мајка Десанка три пута је одлазила у Панчево, али за партизанску команду пилоти као да никада нису постојали. А онда је у кућу Мандарића дошао један човек и рекао:

„Немојте више трагати за мужем. Те ноћи кад је одведен на стрељање, био сам са њим у соби. Био је уплашен и уплакан јер код куће има жену и двоје мале деце. Ја сам се преко везе спасао.“

Више од шест деценија касније, јула 2007, Душан Мандарић је посетио Историјски музеј у Панчеву и поднео захтев да му се омогући увид у сву документацију из октобра 1944. Речено му је да Музеј о случају стрељаних пилота краљевске авијације не поседују никакву документацију. А након формирања владине комисије која треба да прегледа архиве и утврди спискове убијених без суђења од 1944. до 1946, државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен изјавио је да одређени спискови и подаци за око 80 одсто локација на којима су вршена стрељања у овом периоду већ постоје. Хомен је истакао да све бивше југословенске републике већ имају сличне комисије, а најдаље у истраживањима је одмакла Словенија где је откривено више од 200 масовних гробница којих у Србији, по речима Хомена, вероватно има и знатно више.

Једна од њих, засигурно, налази се на Стратишту, на истом месту где је од 1941. до 1944, у време док је село Јабука носило име Апфелдорф, по наредби шефа полиције Панчева убијено више од десет хиљада Срба, Рома и Јевреја. Жртвама фашизма одавно је подигнуто спомен-обележје, док стрељани пилоти још чекају јавно признање да више нису међу живима.

За утврђивање пуне истине о судбини 72 пилота залаже се и председник Ваздухопловног савеза Србије Лабуд Булатовић. А иницијатор читаве акције, падобранац и новинар Данко Васовић, апелује на Комисију за проналажење масовних гробница да јој случај пилота стрељаних у селу Јабука буде један од приоритета.

„Позивам Владу и Парламент да учине све да се овим честитим људима барем обележи гроб и посмртно врате професионална и грађанска права. Да би створили једног пилота потребно је 24 године. А овде је ликвидирана читава класа. То ниједна земља није у стању да надокнади“, каже Васовић.

Ликвидације без суђења

У књизи „Између српа и чекића“, Срђан Цветковић, сарадник Института за савремену историју, наводи да бројни подаци показују да је од 1944. до 1946. без суђења ликвидирано између 60.000 и 80.000 људи. Цветковић наводи и књигу бившег официра краљевске војске Милоша К. Аћина „Споменица палих Срба ваздухопловаца 1941-1945″ (објављена у Вашингтону 1975.) у којој пише да су крајем 1944. официри краљевског ваздухопловства позвани да се јаве на дужност у Команду ваздухопловства у Земуну, одакле су пребачени на помоћни аеродром Лисичји јарак где су саслушавани и стрељани у близини Јабуке код Панчева.

Ко је одлучивао о њиховом животу или смрти описује пилот Коста Аћин у свом делу „Споменица палих Срба ваздухопловаца 1941-1945″ страна 262. издато у Вашингтону године 1975. То је било Веће у саставу:

Фрањо Пирц, пуковник Краљевског ваздухопловства, касније генерал Павелићеве НДХ а потом генерал и први командант ваздухопловства Титове Југославије.

Божа Лазаревић, пилот, касније Титов генерал.

Милан Симовић Зека, ваздухопловни наредник, касније генерал.

Извесни Гавра Шкриванић.

20. октобра 2009. године господин Божић држи дирљив говор у славу ослободилаца Београда без речи о хиљадама Београђана које су ослободиоци ослобидили од имовине и живота.

Приликом прославе продора Сремског фронта високи представници градске владе нису се сетили хиљада младих Београђана који су бедно опремљени и војнички необучени изгинули као топовско месо.

18. априла 2010. године, иста уважена господа су одржала комеморацију поводом савезничких бомбардовања Београда 1944. године не поменувши да су напади на градове у Србији извођени на захтев Врховне команде Народноослободилачке војске.

Добија се утисак да поједини представници градске владе или не познају „светлу прошлост“ или је нерадо помињу.

дипл. инж. Љубинко Јовичић,

др Предраг Ристић,

Слободан Мавреновић, адвокат,

Београд, 02. 11. 2010. године

П.С: Из горњег текста може се рећи да су комунисти убили више пилота Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије од Немаца.
Овај текст је објављен на више интернет сајтова, укљ. и овај:
http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/kako-su-komu.....goslavije/

Прича о убиству 72 пилота ЈКВ које су партизани затекли у Београду је врло сумњива.
Једини извор за њу је из књиге једног од браће Кнежевића, који је у то време па на даље био у Њујорку.
У списку ДКТГ, а и у тексту који се појавио се спомиње само Иса Мандарић, ако сам добро запамтио име. Мало је чудно да се осталој 72-ци до данас не зна ни име, а у тексту наводе да су били "пилоти бољи од бољега".

Само да се исправим: извор је књига Милоша К. Аћина „Споменица палих Срба ваздухопловаца 1941-1945″ (објављена у Вашингтону 1975.), већ смо дискутовали о њој на другој теми.

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, padobranac75, Mixelotti, sekretar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::vathra ::прича о убиству 72 пилота ЈКВ које су партизани затекли у Београду је врло сумњива.
Једини извор за њу је из књиге једног од браће Кнежевића, који је у то време па на даље био у Њујорку.
У списку ДКТГ, а и у тексту који се појавио се спомиње само Иса Мандарић, ако сам добро запамтио име. Мало је чудно да се осталој 72-ци до данас не зна ни име, а у тексту наводе да су били "пилоти бољи од бољега".
Само да се исправим: извор је књига Милоша К. Аћина „Споменица палих Срба ваздухопловаца 1941-1945″ (објављена у Вашингтону 1975.), већ смо дискутовали о њој на другој теми.
http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/kako-su-komu.....goslavije/U Registru žrtava Komisije za tajne grobnice ubeleženo je ukupno 29 osoba za koje je ustanovljeno da su bili piloti, ili vazduhoplovni oficiri ili podoficiri:

102326 - Cvetković Dragoljub - Subotica - grad
16793 - Čović Vojislav - Beograd-grad
27759 - Damjanović Branko - Beograd-grad
12907 - Davidović Novica - Pirot
30773 - Denić Nenad - Ražanj
18755 - Dieneš Bela - Temerin
19109 - Fogarasi Jožef - Temerin
3732 - Lazić Đorđe - Titel
24557 - Lazović Miroslav - Knić
21474 - Lučić Milovan - Užice - grad
16077 - Mandarić Isa - Beograd-grad
7068 - Marjanović Milan - Novi Sad - grad
12408 - Marković Isidor Sida - Aleksinac
24484 - Marković Mihajlo - Požega
13642 - Mišković Svetozar - Niš-grad
12625 - Mitrović Milorad - Aleksinac
40770 - Nešković Despot - Beograd-Zemun
28674 - Peršić Josip - Beograd-grad
10387 - Radonjić Rade - Smederevska Palanka
40776 - Radovanović Milutin - Beograd-Zemun
12127 - Rajić Miodrag - Ražanj
22357 - Srdanović Milutin - Požega
10473 - Stojković Milan - Smederevska Palanka
14269 - Stojković Radomir - Niš-grad
13280 - Takač Lajoš - Subotica - grad
21483 - Vasić Milorad- Mile - Kraljevo - grad
10350 - Vesel Albin - Smederevska Palanka
13087 - Vojinović Bogosav - Gadžin Han
97814 - Žikić Dragomir - Varvarin

Većina su bili aktivni četnici ili pripadnici drugih formacija. Samo dva se uklapaju u gornju priču - pored pomenutog Mandarića, to je i 102326 - Dragoljub Cvetković

• 12Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, vathra, Republikanac, zixo, sasans23, Mixelotti, Mercury, Dorcolac, TorinonStrasni, sekretar, licvara, Luka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tema o “biografiji JBT” vidim da je poprimila potpuno drugi sadrzaj i pretvorila se u tribinu “za i protih cuvara lika i dela autora” (istoricara i publicista) koji se uopste i nisu bavili njime kao temom. Jedan od takvih sadrzaja je i tema o stradanjima vazduhoplovaca u zavrsnici IISR. Posto sam pomenut ja i dvojica mojih prijatelja sa kojima smo izdali knjigu Kraljevsko vazduhoplovstvo 1918-1944, voleo bih da neke ovde izrecene nedoumice pokusam da pojasnim, posebno onima koji zastupaju tezu da “ako necega nema u dokumentima ili se ne pozivate na to onda se to i nije desilo”.

Istrazujuci istoriju naseg (citaj Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva) a pre svega njenog perioda u godinama pre, za vreme i neposredno posle IISR nailazio sam na mnoge “Bele mrlje”.

Tokom 80-tih godina proslog veka Intenzivnije bavio sam se istrazivanjem dejstva ratnog vazduhoplovstva u zavrsnici rata – posebno formiranjem i razvojem jedinica 42. jurisne i 11. lovacke divizije. Osim objavljene gradje, imao sam prilike da pregledam i veoma bogatu gradju o ovome koja se cuva u Vojnom arhivu. Naravno, da me je tema odvela i do (tada) jos uvek zivih aktera ovih dogadjaja (pilota, strelaca, mehanicara i ostalih). Nesto od tih saznanja pretocio sam i u nekolicinu clanaka o ovoj temi, pre svega baveci se tehnickom stranom vazduhoplovstva (sto me prevashodno i sada interesuje) pisuci o tipovima aviona koji su tada korisceni.

Primetio sam da u sacuvanoj arhivskoj gradji, i pored bogate dokumentacije personalne priroda, skoro da nije bilo podataka o nacinu sakupljanja i selekciji ljudstva za formiranje ovih jedinica. Posebno onog koje se odazvalo na poziv NOVJ za stupanje u redove vazduhoplovstva a po oslobodjenju centralne Srbije i Beograda. Poziv je objavljen preko tadasnjih javnih medija i na druge nacine.

U razgovorima sa nekolicinom aktera , vise usput skoro bojazljivo, predocili su mi da je prilikom prijema u vazduhoplovstvo NOVJ postojala tzv. “selekcija” ljudstva koja se odvijala u Zemunu i u sabirnom centru u Pancevu. Selekcija je prvo podrazumevala proveru svih podataka o vazduhoplovcima prvenstveno onih koji su se odazvali ovom pozivu a pre toga nisu bili u redovima NOVJ. Obaveza svakog bila je da napise svoju biografiju. Osim o profesionalnim iskustvima u vazduhoplovstvu trebalo je detaljno opisati i aktivnosti tokom rata: gde je i koliko boravio, cime se bavio i tsl.

Iz razgovora sa akterima ovih dogadjaja dobio sam i informacije da pojedine vazduhoplovce posle ovih “selekcija” vise nikada nisu videli! Tom prilikom su mi kazali i pojedina imena tada “nestalih” vazduhoplovaca. Te informacije primio sam samo za licno informisanje jer nije bilo nikakvih mogucnosti da se provere kroz meni dostupne dokumente. O tim dogadjanjima nasao sam samo jedan izvestaj jednog od tadasnjih rukovodilaca sabirnog centra u Pancevu (komesara ili nacelnika OZNE?) kapetana Djure Zeljkovica u kome se navode neki primeri “uspesnog raskrinkavanja neprijateljskih elemenata u redovima prijavljenih za vazduhoplovstvo”. Bilo kakvih dokumentovanih podataka o broju ili sudbini “otstranjenih” (citaj lisenih zivota) u ovom izvestaju nema.

Nedugo potom prisustvovao sam jednoj proslavi veterana ratnih vazduhoplovnih pukova (koje su 80-tih godina bile uobicajene) kojom prilikom je polagan venac na spomen obelezje poginulih vazduhoplovaca. U delegaciji koja je polagala venac, u ime veterana, bila je jedna licnost (inace pilot jednog od ratnih lovackih pukova) ciju je pojavu prokomentarisao veteran kraj kojeg sam stajao (takodje pilot iz istog puka): “on ne bi trebalo da bude tu”. Na moje iznenadjenje zbog cega je ovo rekao kasnije je objasnio da je ovaj covek imao veoma aktivnu ulogu i bio desna ruka Djuri Zeljkoviću u okarakterisanju pojedinih vazduhoplovaca, a koji su zbog tih kvalifikacija likvidirani u Pancevu. (Ne ocekujte da vam iznesem imena ove dvojice pilota, iako su vec obojica vec neko vreme pokojni ). Zeljkovica navodim jer je vec publikovan u literaturi i njegova uloga u ovome je poznata, a u tom poslu imao je svesrdnu podrsku tadasnjeg mocnika OZNE za grad Beograd Jefte Šašića.

Drugi momenat koji mi je bacio novo svetlo na “bele mrlje” u pitanju sudbine vazduhoplovaca jesu spiskovi ratnih sastava pojedinih vazduhoplovnih pukova a koje sam dobio od tada postojecih udruzenja boraca veterana. Spiskovi su sadrzali podatke o pripadnicima pukova i njihove sudbine (ako su zivi, njihove tadasnje adrese prebivalista , brojeve telefona i sl.). Kraj pojedinih imena stajao je znak “-“ i napomena “lisen zivota”. Bilo je tu i imena pilota koji su u prolece 1945. imali i ratne borbene zadatke na Sremskom frontu, leteci na lovcima Jak-1 i Jak-9 i jurisnicima Il-2! Na moje interesovanje o njihovim sudbinama jedan od vrlo aktivnih pripadnika veterana tih pukova (inace vazduhoplovni potpukovnik tehnicke sluzbe, tada vec u penziji – koji je u velikoj meri zasluzan za moje interesovanje za proucavanje ovog perioda istorije vazduhoplovstva) mi je rekao: “njih su po zavrsetku ratnih operacija, po prelasku lovackih i jurisnih pukova na aerodrome u zapadnim krajevima zemlje (Zagreb i Ljubljana), najverovatnije krajem maja – pocetkom juna 1945, organi OZNE izdvojili iz letackih jedinica i uputili na isledjivanje”. Imam imena 15 ovih pilota, od kojih 9 imaju borbene zadatke u prolece 1945. Za vecinu od njih (sem dvojice) nedvosmisleno je utvrdjeno da su nedugo potom liseni zivota. Koliko mi je poznato za ove slucajeve ne postoji nikakva presuda vojno-sudskih organa. Dokaz za tu tvrdnju je i cinjenica da porodice nisu dobile nikakav zvanican dokument o krivici njihovih najblizih.

Novi momenat na ovu temu bila je poseta udovici jednog od pilota (pilot lovac, iz jedinice opremljene IK-3 u Aprilskom ratu!) iz ove grupe od 15 “otstranjenih”. Zaprepastio sam se kada mi je predocila dokument, koji je kasnije dobila, gde je napisano da joj je muz poginuo na Sremskom frontu vrseci borbeni zadatak. U dokumentima stoji i datum njegove pogibije. Sve to ne bi bilo neobicno da u ratnoj dokumentaciji (iz vojnog arhiva) vrlo jasno stoji da se on, sa ovog zadatka na kojem je pogodjen i prinudno se spustio, kroz neko vreme ponovo vratio u svoju jedinicu! Tada mi je vec bilo jasno da nekima u rukovodecim sastavima Vazduhoplovstva savest nije cista kada su bili prinudjeni da falsifikuju podatke i bar retroaktivno ga rehabilituju dajuci udovici njegovu penziju.

Posle toga odlucio sam da pokusam da pronadjem bar neke informacije i o vazduhoplovcima koji su “uklonjeni” u Pancevu. Dokumenata, naravno nema. Ali ima zivih ljudi, clanova njihovih familija. Nekako u to vreme bojazljivo je u domacoj stampi pocelo da se pise o tim dogadjajima i medju prvima se javila porodica Ise Mandarica. Lično sam razgovarao sa clanovima porodice sledečih pilota likvidiranih u Pancevu: Vučić Dabetić (razgovarao sa sinom) i Savo Birač (razgovarao sa suprugom). Supruga Save Birača mi je predočila i jedan dokument iz 1945. kada je preko Crvenog krsta pokušala da sazna za sudbinu svoga muža. U dokumentu je stajalo da je poslednji put on bio u proleće 1945. u sabirnom centru u Pančevu a da sada više nije tamo! Vrhunac cinizma – nigde hrabrosti da se napiše da je likvidiran kao narodni neprijatelj ili sl. (Inace imena ovih pilota ne nalaze se u spisku Komisije).

Ono sto je poenta sveg ovog mog pisanja jeste da niko od ucesnika rasprave na ovoj temi ne razlikuje tri, bar za mene ključna momenta koja oslikavaju dogadjanja u vezi likvidacija vazduhoplovaca na kraju IISR.
1) Hvatanje i likvidacija, bar prema tadasnjim informacijama, osvedocenih saradnika okupacionog aparata u trenutku napredovanja i borbi jedinica NOVJ i JA, kada se “presudjivalo” bez suda (jer nisu bili ni uspostavljeni). To je tumaceno kao “ratna pravda” (čega je bilo u svim zemljama okupiranim od sila Osovine).
2) Obračun sa “narodnim neprijateljima” po oslobođenju, i to primljenih u sopstvene redove, (kao sto sam naveo u slučajevima streljanja u Pančevu ili neposredno posle rata u Zagrebu BEZ SUDA I SUDSKE ODLUKE.
3) “Procesuiranje” narodnih neprijatelja od strane vojnih sudova posle rata, gde je bar postojao kakav takav pravni postupak (dobar izvor informacija o ovome je članak: Д. Крсмановић: Токови историје, Институт за новију историју, број 2/2010, Уписник Вишег војног суда у Београду за 1945 годину,)

Svako licitiranje o broju likvidiranih (ma sa koje strane dolazilo), smatram vrlo neumesnim jer svaka nepravedna zrtva je necasna a takve smatram sva likvidiranja iz grupe broj 2) (BEZ SUDA I SUDSKE PRESUDE) bez obzira na argumente izvrsilaca jer su vec bili uspostavljeni kakvi takvi regularni organi vlasti.

Milan

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Feb 2014 2:03

M-HOBBY ::Drugi momenat koji mi je bacio novo svetlo na “bele mrlje” u pitanju sudbine vazduhoplovaca jesu spiskovi ratnih sastava pojedinih vazduhoplovnih pukova a koje sam dobio od tada postojecih udruzenja boraca veterana. Spiskovi su sadrzali podatke o pripadnicima pukova i njihove sudbine (ako su zivi, njihove tadasnje adrese prebivalista , brojeve telefona i sl.). Kraj pojedinih imena stajao je znak “-“ i napomena “lisen zivota”. Bilo je tu i imena pilota koji su u prolece 1945. imali i ratne borbene zadatke na Sremskom frontu, leteci na lovcima Jak-1 i Jak-9 i jurisnicima Il-2! Na moje interesovanje o njihovim sudbinama jedan od vrlo aktivnih pripadnika veterana tih pukova (inace vazduhoplovni potpukovnik tehnicke sluzbe, tada vec u penziji – koji je u velikoj meri zasluzan za moje interesovanje za proucavanje ovog perioda istorije vazduhoplovstva) mi je rekao: “njih su po zavrsetku ratnih operacija, po prelasku lovackih i jurisnih pukova na aerodrome u zapadnim krajevima zemlje (Zagreb i Ljubljana), najverovatnije krajem maja – pocetkom juna 1945, organi OZNE izdvojili iz letackih jedinica i uputili na isledjivanje”. Imam imena 15 ovih pilota, od kojih 9 imaju borbene zadatke u prolece 1945. Za vecinu od njih (sem dvojice) nedvosmisleno je utvrdjeno da su nedugo potom liseni zivota. Koliko mi je poznato za ove slucajeve ne postoji nikakva presuda vojno-sudskih organa. Dokaz za tu tvrdnju je i cinjenica da porodice nisu dobile nikakav zvanican dokument o krivici njihovih najblizih. Konačno nešto konkretno!
Zahvaljujem!M-HOBBY ::Novi momenat na ovu temu bila je poseta udovici jednog od pilota (pilot lovac, iz jedinice opremljene IK-3 u Aprilskom ratu!) iz ove grupe od 15 “otstranjenih”. Zaprepastio sam se kada mi je predocila dokument, koji je kasnije dobila, gde je napisano da joj je muz poginuo na Sremskom frontu vrseci borbeni zadatak. U dokumentima stoji i datum njegove pogibije. Sve to ne bi bilo neobicno da u ratnoj dokumentaciji (iz vojnog arhiva) vrlo jasno stoji da se on, sa ovog zadatka na kojem je pogodjen i prinudno se spustio, kroz neko vreme ponovo vratio u svoju jedinicu! Tada mi je vec bilo jasno da nekima u rukovodecim sastavima Vazduhoplovstva savest nije cista kada su bili prinudjeni da falsifikuju podatke i bar retroaktivno ga rehabilituju dajuci udovici njegovu penziju.Poznati su mi neki slični slučajevi, doduše ne iz vazduhoplovstva.M-HOBBY :: Koliko mi je poznato za ove slucajeve ne postoji nikakva presuda vojno-sudskih organa. Dokaz za tu tvrdnju je i cinjenica da porodice nisu dobile nikakav zvanican dokument o krivici njihovih najblizih. Postoji još jedna mogućnost - naime, da su osuđeni-odstranjeni ne zbog prethodnih dela, nego kao aktivna pretnja - kao potencijalni pripadnici ili saradnici obaveštajnih struktura, za koje se sumnjalo da su još aktivne.
Signifikantno je da za 121 Srbina iz Cvetkovićevog spiska stoji kvalifikacija "Gestapo". Opravdano ili ne, nakon rata postojala je u novim bezbednosnim strukturama prilična paranoja oko tajnih organizacija i ubačenih agenata.

Dopuna: 28 Feb 2014 2:05

M-HOBBY ::Svako licitiranje o broju likvidiranih (ma sa koje strane dolazilo), smatram vrlo neumesnim jer svaka nepravedna zrtva je necasna a takve smatram sva likvidiranja iz grupe 3) bez obzira na argumente izvrsilaca jer su vec bili uspostavljeni kakvi takvi regularni organi vlasti.

MilanBravo!
Uzgred, da li se to odnosi i na onu brojku od 72 pilota likvidirana u Jabuci kod Pančeva?

• 1Ovo se svidja korisniku: gorran
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milane sve što si ti napisao je manje više OK al to tako ne stoji u knjizi čak ni približno tako.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У чланку Мр Драган КРСМАНОВИЋ: УПИСНИК ВИШЕГ ВОЈНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ЗА 1945. ГОДИНУ има 5 ваздухопловаца:

име - звање - првостепена пресуда - другостепена пресуда

Александар Хорват - ваздухопловни инжињер - 6 година робије - преиначено: 2 године тешког присилног рада
Војислав Човић - ваздухопловни капетан БЈВ - казна смрти - казна смрти
Никола К. Николић - капетан ваздухопловства ЈА - 2 године присилног рада и губитак чина - преиначено: 10 година лишавања слободе са присилним радом и губитак чина капетана
Звонимир Радић - заставник југословенског ваздухопловства -официр - казна смрти и губитак чина - потврђена
Јосип Першић - ваздухопловни потпоручник ЈА - казна смрти - потврђена

• 1Ovo se svidja korisniku: prekodrinski
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::У списку ДКТГ, а и у тексту који се појавио се спомиње само Иса Мандарић, ако сам добро запамтио име. Мало је чудно да се осталој 72-ци до данас не зна ни име, а у тексту наводе да су били "пилоти бољи од бољега".

Само да се исправим: извор је књига Милоша К. Аћина „Споменица палих Срба ваздухопловаца 1941-1945″ (објављена у Вашингтону 1975.), већ смо дискутовали о њој на другој теми.U prvi scenario, po kojem su vazduhoplovci izdvojeni u prvoj trijaži, odvedeni u Jabuku kod Pančeva i likvidirani pre kraja 1944, može da se uklopi se još i Cvetković Dragoljub
U drugu storiju, koju je sad uveo Milan, prema kojoj su vazduhoplovci uključeni u ratne formacije, a zatim nakon okončanja ratnih operacija izdvojeni i likvidirani, može da ih se uklopi više - npr, neki od ovih 5 iz Upisnika vojnog suda.

• 3Ovo se svidja korisnicima: licvara, prekodrinski, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da. i moj deda, ratni pilot Birac Savo je ubijen kod Panceva. Neki podaci koji su gore navedeni se slazu sa onim sto sam cula od moje pokojne bake. Strasno je to sto tek sada istina izlazi na videlo,