Pane Đukić - Limar

• 1Ovo se svidja korisniku: Aleksandra Jankov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li neko može malo detaljnije da mi objasni ko je bio Pane Đukić -Limar (osim što je bio narodni heroj) tj. kakva je njegova uloga bila u ratu a i posle rata jer vidim da dosta ulica,škola i drugih ustanova nosi njegovo ime,na netu nisam ništa uspeo da pronađem, sem nekih osnovnih informacija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predpostavljam da je imao neke veze sa formiranjem sluzbi bezbednosti obzirom da je srednja skola unutrasnih poslova u Sremskoj Kamenici nosila njegovo ime.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

rodjen je 1922 godine, za narodnog heroja je proglasen 20.12. 1951 (pre smrti)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nego sad me nemosav zainteresova sa ovom fotografijom,interesanto mi je da je ranjen na granici sa Bugarskom u botbi protiv diverzanata,za taj period u glavnom je rizicna bila granica sa Slovenijom ,jel zna neko vise o ovom ili slicnim dogadjajima ,konkretno mislim na ulazak diverzanata iz Bugarske ?

• 1Ovo se svidja korisniku: ho shi min
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ho shi min ::nego sad me nemosav zainteresova sa ovom fotografijom,interesanto mi je da je ranjen na granici sa Bugarskom u botbi protiv diverzanata,za taj period u glavnom je rizicna bila granica sa Slovenijom ,jel zna neko vise o ovom ili slicnim dogadjajima ,konkretno mislim na ulazak diverzanata iz Bugarske ?

U krivu si.Posle Rezolucije IB-a ( 1948) Slovenska granica je postala mirna jer je FNRJ postala (prakticki) NATO drzava.Sa druge strane Bugarska granica/Rumunska granica su postale ekstremno zivahne , i okrsaji na granici su bili svakodnevni.I to se nastavilo sa manjim intenzitetom, do osamdesetih.1982 godine je bio jedan od granicnih okrsaja zbog nekog bugarskog obavestajca, koji je pokupio neka dokumenta iz komande druge armije (vezano za kosovsku krizu), pa je bilo naredjeno da se predje na bugarski teritorij i vrati ga se natrag
Ako me secanje ne vara, a Sirijus neka me ispravi, u periodu 1948-1953, na Bugarskoj granici je stradalo oko 1000 pripadnika JNA ( KNOJ, sluzba bezbednosti, granicari...itd)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Бугарски губици?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šid ::Бугарски губици?

ne znam

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

eto nisam znao za to ,mada vecinu dokumenata koje sam citao o tom periodu se u glavnom svode na Slovenacko-Austrisku granicu i ubacivnje bivsih ustaskih i cetnickih fukcionera i oficira...hvala nemosav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::Ako me secanje ne vara, a Sirijus neka me ispravi, u periodu 1948-1953, na Bugarskoj granici je stradalo oko 1000 pripadnika JNA ( KNOJ, sluzba bezbednosti, granicari...itd)
Скоро сам читао књигу из едиције "Развој оружаних снага СФРЈ" - "Кадрови и кадровска политика"
Ту се помињу у једном пасусу и губици ка Бугарској, а колико се сећам мањи су од стотину.
Цитираћу кад се вратим са мора.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ho shi min, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Sep 2012 14:32

Ako mene sećanje ne vara, prema zvaničnim podacima, ukupni naši gubici vezani za granične incidente tokom IB-krize iznose oko 1.100 poginulih.

Dopuna: 08 Sep 2012 22:42

ĐUKIĆ Obrada PANE — LIMAR
Rođen 8-VIII-1922 u Kopljuhu, Bosanski Petrovac, Bosna i Hercegovina. Radnik limar. Član KPJ od 1941. U NOB stupio 1941. Poginuo 30-V1-1952 u selu Veliko Trnjane. Za narodnog heroja proglašen 20-XII-1951.
IZ rodnog sela Kopljuha, kod Bosanskog Petrovca, otišao je odmah po završenoj osnovnoj školi. Limarski zanat je učio u Beo gradu i Kruševcu. Pripadao je naprednoj radničkoj omladini.
U Kruševcu ga je zatekao rat i okupacija zemlje. Pane je tada već bio poznat u redovima napredne radničke omladine kao jedan od najaktivnijih omladinaca skojevaca. Uskoro zatim napustio je Kruševac i otišao u Rasinski partizanski odred.
U odredu je prvo bio puškomitraljezac, zatim se nalazio na svim dužnostima od desetara do komandanta odreda. Već u prvim borbama istakao se kao jedan od najhrabrijih i najodanijih partizanskih boraca. Bio je vanredno snalažljiv u najtežim situacijama. Zahvaljujući tim osobinama bio je veoma popularan i omiljen ne samo među rasinskim partizanima, već i u narodu ovog dela Srbije u kome je i vojevao.
Godine 1943 Pane Đukić je postavljen za komandanta Rasinskog udarnog bataljona, zatim za zamenika komandanta Treće južnomoravske brigade, a u aprilu 1944 godine postao je komandant Šesnaeste srpske brigade. Na svim tim dužnostima bio je primer borca i rukovodioca.
Posle oslobođenja zemlje, na izborima za Ustavotvornu skupštinu kao jedan od najpopularnijih partizanskih rukovodilaca (u ovom delu Srbije) bio je izabran za saveznog narodnog poslanika Rasinskog sreza. Narod toga kraja birao ga je za svog poslanika i na drugim izborima 1950 godine.
U godinama neposredno posle oslobođenja bio je jedan od istaknutijih oficira Uprave državne bez-bednosti — uvek budan, neumoran i nepomirljiv u borbi protiv neprijatelja naroda.
Poginuo je vršeći predano svoju dužnost, juna 1952 godine, kod sela Trnjane, blizu Leskovca, na sektoru bugarsko-jugoslovenske granice. Bilo je to u vreme poremećenih odnosa Sovjetskog Saveza i istočnoevropskih zemalja sa Jugoslavijom. U Jugoslaviju su tada često iz tih zemalja ubacivani diverzanti i špijuni ... Jedne večeri na Pana su naišla dva naoružana bandita. Đukić je otvorio vatru. Ranio je jednog, ali je u tom sukobu i sam poginuo. U vreme pogibije imao je čin potpukovnika Jugoslovenske narodne armije.
(Zbornik narodnih heroja)