Могао је у њега да се пакује свакојаки еспап, по чему је баш за дуван, па још из поменутог рата?
Било би боље да су слике иоле оштрије, поготову налепнице произвођача, тек:
Како му име каже, то је путна шкриња-кофер, будимпештанске фирме Хајнриха Ловингера. Време када се путовало "на велико", остајало дуго на путу и вукло много гардеробе.
И овако власници нису пртили лично, већ послуга и амали, фајакери, теретни вагони, пароброди...
Више ми личи на старији, бар уз Велики рат, мада су се слични израћивали и '70. прошлог века.
Овако запуштен,уз много среће, вреди неких 50 европљана, максимално!
Није од коже, колико видим, већ пре шперплоча пресвучена споља церадом а канда је изнутра папир?
Да ли је систем за затварање комплетан, о кључу да и не причамо?
Ако га продајете, срећно Вам било.
Ово је кожни, са хотелским налепницама.
Својевремено су били декоратерски "шик" за мало рустикалног штимунга, кориштени као мали приручни ормари, ноћни ормарићи, сточићи и слично.
|