Prvi projekat anti-balističkog odbrambenog sistema "anti-V2"

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Prvi počeci razvoja odbrane protiv balističkih projektila, "anti-V2"

Prvi anti-balistički odbrambeni sistem je počeo sa razvojem 1944. i bio je veoma blizu operativnog testiranja u odnosu na stvarne pretnje nemačkih balističkih projektila V-2 1945. godine.

CHAIN HOME radar

Kada su Nemci počeli da ispaljuju projektile V-2 na Englesku, postojeći radarski sistem CHAIN HOME je zapravo mogao da otkrije V-2 u buster fazi; i to je Britancima dalo upozorenje i vreme za pripremu od oko četiri minuta. Planiranje „aktivne“ odbrane protiv V-2 počelo je odmah.

Chain Home radar:



QF 3.7-in protivavionski topovi

Prvi predlog je dala 24. avgusta 1944. komanda protivvazdušne odbrane. U osnovi, 40 kilometara široka zaseda ovih topova bi bila postavljena na putanju V-2 koji se približava, sa 320.000 granata koje bi mogle dejstvovati po V-2. Očekivalo se da će oko 2% granata imati grešku tokom leta, što znači da će oko 90 tona eksploziva od baražne vatre pasti na zemlju, u poređenju sa bojevom glavom V-2 od jedne tone.

Ova šema, naravno, nije sprovedena.

QF 3.7in- protivavionski topovi:



GL Radar

Do 19. decembra 1944; Komanda protivvazdušne odbrane je poboljšala svoj "anti-V2" sistem na nešto realističnije.

Novi plan se sastojao od dva modifikovana GL radara u Aldeburgu i Forenessu, okrenuta jedan prema drugom kako bi se triangulirala lokacija V-2 dok je prolazio između njih. Ovo u kombinaciji sa informacijama iz radarskog sistema CHAIN HOME o lokaciji lansiranjaV-2, omogućilo je konstruisanje precizne rute, omogućavajući predviđanje buduće tačke kretanja V-2 u bilo kom trenutku.

Staza je zatim prosleđena komandi protivvazdušne odbrane, i u određenom trenutku, protivavionski topovi su dovedeni na fiksnu tačku u vazduhu kroz koju bi V-2 morao da prođe da bi pogodio svoju predviđenu tačku dejstva.

150 metaka municije bi bilo ispaljeno na 1.000 kvadratnih metara na 20.000 stopa visine. Napravljeni su detaljni proračuni i zaključeno je da su šanse za uspešno presretanje 1 prema 50.

GL radar:



SCR-584 Radar

Do kraja marta 1945. napravljen je veliki napredak u predviđanju putanje V-2 dobijanjem tri precizne tačke. Prva tačka, lokacija lansiranja, dobijena je modifikovanim američkim SCR-584 postavljenim u Holandiji. Poslednja dva su dobijena kroz modifikovane GL Mk II setove u Aldeburgu, Sautvoldu i Volmeru kroz unakrsno referenciranje.

SCR-584 radar:



Celokupno područje Velikog Londona je zatim podeljeno na seriju kvadrata mreže od 2,5 km, a tabele pucanja iz oružja su unapred izračunate za svaku mrežu da bi se uništio V-2 koji ulazi u tu mrežu. Procenjeno je da bi trebalo ispaliti 60 do 500 metaka municije da bi se uništio svaki V-2, u zavisnosti od toga gde se nalazila tačka udara u odnosu na različita mesta za oružje. Stvarna ispitivanja radarskog sistema za praćenje uspešno su predvidela sa 81% tačnosti tačku udara V-2 u predviđenom kvadratu mreže; ili u susednim kvadratima mreže.

Na kraju; pre nego što je komanda protivvazdušne odbrane mogla da dobije dozvolu od Ratnog kabineta da isproba plan, Montgomerijeve armije pregazile su područja Holandije odakle su pokretani napadi V-2; a prvi anti-balistički odbrambeni sistem zasnovan na topovima nikada nije imao priliku da vidi stvarnu akciju.

Nemački balistički projektili V-2, na pozicijama za lansiranje: