SDK i partizani u II svetskom ratu

• 1Ovo se svidja korisniku: apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ove godine se pojavila kniga Srpski dobrovoljacki korpus, smederevskog istoricara Slavise Perica. Knjiga mozda nije remek delo ali je, makar meni, veoma vazna iz najmanje dva razloga. Prvi - u nasoj istoriografija retke su knjige o SDK (bez sumnje nasramnijoj vojnoj formaciji u kojoj su Srbi ucestvovali) koje su pisali ozbiljni istoricari. Obicno su knjige o SDK pisali bivsi dobrovoljci ili pripadnici JVuO, pa su u oba slucaja knjige veoma nerealne i istorijski irelevantne jer su ili apologetske ili crne da crnje ne mogu biti. Bojan Dimitrijevic je napisao Vojska Nediceve Srbije i to bi bilo to od ozbiljne literature. U tom smislu ovu knjigu treba imati.
S druge strane, ova knjiga navodi citaoca na jedno pitanje koje i nema nikakve veze o SDK - na pitanje o partizanima! Naime, zvanicni narativ i prokomunistickih i nacionalistickih istoricara uglavnom ide tom linijom da nakon sloma Uzicke Republike u Srbiji i nije bilo partizana do kasnog leta 1944, osim na jugoistoku, na Fruskoj Gori i na Kosmaju. Ali Peric, pisuci detaljno o svakoj borbi, makar i o puskaranju koje je SDK imao po Srbiji (prvo odredi, pa bataljoni pa onda i pukovi) navodi da su se dobrovoljci redovno sukobljavali sa partizanima tokom citavog rata! I to ne samo na jugu i istoku Srbije, vec sirom zemlje. Nisu to bile neke odsudne i epske borbe kao sto su bile Kadinjaca, Neretva, Sutjeska, Beograd ili Sremski front, ali su se cepali redovno i uvek je bilo po par mrtvih i ranjenih ili zarobljenih. Recimo, konkretno se navodi da su SDK u aprilu 1943 (ne u julu 1941 nego na prolece 1943!) posle nekog sukoba kod Krusevca u samom gradu uhapsili 78 ljudi zbog toga sto su ih sumnjicili da su simpatizeri crvenih ili da su sa njima odrzavali veze. Sa kim su odrzavali veze ako partizana ima najblize tek u pcinjskom ili pirotskom kraju? Moje pitanje sada glasi - sa kim su ovi ratovali ako partizana nije bilo!? Ili dobrovoljci lazu da bi sebe prikazali kao neke nacionalne borce (mada tesko jer se navode imena poginulih i ranjenih) ili nije tacno da su partizani bili mahom proterani iz Srbije.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Voja1978, megadeki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

За Крушевац ће ти сигурно Небојша дати темељнији одговор.

Партизана је свакако било и после слома Ужиче републике, међутим и бројност и активност је била знатно мања. Током 1941. је дошло до прекида битних комуникација, напада на руднике, индустрију, градове. Земља је буквално била паралисана. Од 1942. до половине 1944. је активност герилаца у Србији (укљ. и четнике) била занемарљива у односу на устанак 1941. године.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, megadeki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ali to je zato sto je ustanak 41. bio tako veliki da je bilo nerealno da ce Nemci to da tolerisu dugorocno. Verovatno da nije bilo velikih brigada i manevarskih jedinica ali to je opet daleko od tvrdnje da ih nije bilo uopste od decembra 41 do septembra 44.

• 10Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Sirius, E.L.I.T.E., gavrilon, Bane san, Voja1978, bojank, MiG-29M2, husky, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Avg 2018 17:54

Partizana je bilo sve vreme rata u Srbiji. Recimo na Jastrepcu ili u Toplici. Međutim, zbog sličnih razloga kao i Ravnogorci i partizani relativno mali broj drže pod oružjem. Bez obzira na zvučne nazive tokom 1942. i početkom 1943. godine obično su to čete od po stotinak ljudi. Tek od leta 1943. godine imamo jače jedinice u Srbiji.
Tokom 1942. godine i početkom 1943. godine teško je nahvatiti ko se s kim dogovora na relaciji partizani - četnici - Nedićevci. Zbog toga Vrhovni štab i šalje u Srbiju Petra Stambolića sa naređenjem da prekine partizansko - četničku saradnju u Srbiji. Premda je reč o dilovima na lokalu možemo smatrati da između partizana i četnika u Srbiji vlada prećutni pakt o nenapadanju od kraja 1941. pa do marta 1943. godine. Ima sukoba ali su zaista sporadični. Govorim o Srbiji.
Sve do kraja rata, osim u pojedinim karajevima kao oko Beograda gde je to ličilo na međusobnu krvnu osvetu, u Srbiji nakon oslobođenja bivši pripadnici JVuO nisu bili glavna meta odmazde već bivši pripadnici okupacione uprave kao i Nedićevci i Ljotićevci. Naravno, danas niko neće da kaže da mu je deda radio za Gestapo ili SD ili Abver nego da je ubijen zato što je bio za kralja. Kad se krene u pojedinačne slučajeve stojim iza toga da je u Srbiji među streljanima 1944-45. godine maksimalno bilo 20% pripadnika Ravnogorskog pokreta. Mislim da je i to mnogo ali neka bude. Naravno, ne računam poginule u borbi.

Dopuna: 05 Avg 2018 18:14

U Srbiji kad je reč o pripadnicima Ravnogorskog pokreta daleko najžešće proganjanje je bilo u okolini Beograda (Kosmaj, Avala). Interesantno je još nešto kad je reč o četnicima zarobljenim u Bosni na kraju rata. Ogromna većina zarobljenika iz Šumadije i Pomoravlja je puštena ali je više od polovine zarobljenika iz Zapadne Srbije streljana. Zašto je tako zaista ne znam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A da li je bilo ko od zarobljenih SDK ili SDS preziveo? Pritom ne mislim na ove u Sloveniji sto su stigli iz Austrije, za njih se zna, nego za ove zarobljene u Srbiji, nasilno mobilisane pa pobegle, ranjene pa zarobljene nakon oslobodjenja i slicno. Da li je i nekom od njih data mogucnost (kao JVuO) da se prikljice partizanima i odu na Sremski front? Drugim recima, da li je u SFRJ bilo zivih pripadnika nedicevskih i ljoticevskih formacija?

• 4Ovo se svidja korisnicima: Voja1978, krunomiletic5, bojank, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Avg 2018 21:36

Nisu svi Nedićevci streljani ako na to misliš. Daleko od toga. Što se tiče Ljotićevaca oni jesu streljani svi odreda ali njih su i Ravnogorci likvidari kad bi ih zarobili. Obično klanjem. Kod Nedićevaca imaš dosta njih koji nisu dobrovoljno pristupili ali kod Ljotićevaca su praktično svi bili dobrovoljci.

Dopuna: 05 Avg 2018 21:38

U FNRJ i SFRIJ je bilo dosta pripadnika i SDS i žandarmerije.

• 3Ovo se svidja korisnicima: ltcolonel, Bane san, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Отац мог зета, деда-Влада, био је љотићевски контраобавештајац. Отишао је са оном екипом у Минхен да припреми терен за нашу (у најави) избегличку владу. Гледали сте ''Отписане''. Тај део је реалистички приказан. Наравно, Немци су им рекли да није нимало здраво да остану ту где су до тада били.

Нешо, за четнике и партизане у Србији си потпуно у праву. Овде је постојао Пожаревачки партизански одред који је у новембру 1941. имао преко 1500 бораца. Све се то код првог снега разбежало и ''пасивизирало''. И једини и други су чекали ''расплет ситуације''. Четници су говорили да ''није још време'' и чекали Енглезе (коме ли су они нашли да верују?!) , а партизани су чекали бригаде из Босне и - наравно - Русе. За то време није било здраво таласати под носем Немцима на стратешком правцу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ovo je izvod iz intervjua koji je danasnjem Vremenu dao istoricar Dmitar Tasic. Ne znam kako vama ali meni je bas tesko da poverujem da je JNA, tj. JA, u svoje redove primila 200+ bivsih oficira Vermahta i 140 i nesto Nedicevaca. Ovo za domobrane sam spreman da poverujem.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel, LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Писано је раније о томе на форуму:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Тешко је из данашње перспективе поверовати у те податке, јер је створен стереотип по ком су партизани побили све неистомишљенике (односно други који наводе да су сви усташе/четници прешли у партизане). А у пракси је већ током рата долазило до једног процеса помирења.

За официре Вермахта, мислим да се ради о другом случају.
Наводи се да је у Вермахту служило 215 послератних официра. Претпостављам да су они у највећем броју били обични војници у Вермахту (официри су и у Легионарским дивизијама углавном били Немци), а да су свој чин касније зарадили по преласку у НОВЈ.

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, Krusarac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bilo je dosta Nemaca specijalista zarobljenih u završnim operacijama. Zarobljeni nemački inžinjeri su projektovali naše prve dve podmornice Sutjesku i Neretvu. Mnogi nemački inžinjeri a i oficiri specijalisti su stupili u JA gde su dobili oficirske činove. Uglavnom su radili u vojnoj i vazduhoplovnoj industriji, brodogradnji, remontnim zavodima i sličnom. U trupi ih nije bilo.
Vrlo bitni su bili oficiri penzioneri koje su partizani zatekli u Beogradu i još nekim gradovima Srbije. Naime, Nemci su starije oficire pustili iz zarobljeništva a mnoge nisu ni odveli. Bilo je među njima pukovnika i generala u poodmaklim godinama. Oni su angažovani za popunu generalštaba i za izvođenje nastave na skraćenim oficirskim kursevima.
Što se tiče oficira iz četničkog pokreta reč je uglavnom o bivšim rezervnim oficirima kojima je nakon rata ponuđeno da ostanu u JA kao aktivni oficiri. Dobar deo je prihvatio ali su svi oni do negde 1950 - 52. godine penzionisani osim specijalista. Otprilike ista je situacija i sa Nedićevcima. I kod jednih i kod drugih u velikoj većini slučajeva reč je o bivšim rezervnim oficirima premda je bilo, naravno, i aktivnih oficira. Bilo je i aktivnih podoficira koji su primljeni u JA i od kojih je velika većina dobila oficirske činove ali su i oni, u načelu, relativno brzo, penzionisani.
Treba znati da u jedinicama JVuO, bar u Srbiji, nije bilo mnogo aktivnih oficira pogotovo ne viših činova. Ako računamo činove koje su imali aprila 1941. godine retki su bili aktivni oficiri sa činom većim od kapetana I klase (dakle majori pa naviše).