offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26390
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
А сада, да изнесемо на сто још једно мезе, Сиријус части...
Реч је о најкраћој могућој верзији описа коришћења јавне радо-дифузије у СССР за време рата. Технолошки подвизи који су том приликом извођени, реално су задивили цео свет. Довољно је споменути чињеницу да је сигнал централног радија био без фединга упариван са свим локалним предајницима на територији целе државе (подсећамо да је то једна шестина Земљине кугле).
У овом кратком прегледу упознаћу вас са основним подацима. Наравно, о коришћењу радио-дифузије у СССР написано је више хиљада књига, чланака, мемоара, итд, па ово сматрајте само подстицајам да лично изучите бар неки од делова.
Завалите се и уживајте...
ВНИМАНИЕ: ГОВОРИТ МОСКВА...
ПОЧЕЦИ
Руси могу да се похвале изузетном иновативношћу и напретком. Историја америчког и светског развоја телевизије, филма и радија не би била иста да није било Зворикина, Сарнофа , Попова и других великана.
Петог априла (по старом - седмог маја) 1895. године руски научник А. Попов изнео је научни рад и демонстрирао уређај од називом ''Буревесник'', односно ''Најављивач олује''. У закључку свог рада изразио је наду да ће овај уређај у будућности моћи да се користи за пренос сигнала на даљину без жица. Већ у марту идуће године Попов то откриће показује у пракси, шаљући први на свету радиограм-поруку из две речи : ''Хајнрих Херц''. Име генијеланог физичара чији је рад формирао основу за проналазак Попова пренесен је на удаљеност од 250метара Морзеовом азбуком.
Исте године италијански научник и предузеник Маркони добија патент од британске владе за исти проналазак. Попов свој проналазак, на инсистирање поморског одељења није патентирао и патент није класификован, односно заштићен. Током деветнаестог и двадесетог века вођене су расправе које су довеле до закључка да су два научника независно један од другог дошла до истог октића.
ФОРМИРАЊЕ РАДИО-ДИФУЗИЈЕ (1921-1927)
Руски радио има богату и сложену историју. Што се тиче конкретног датума почетка масовне емитовања у Русији мишљења се разилазе.
Дванаестог . октобра, 1924 у Москви је почела да емитује станица под називом А. Попов ( популарна Соколска станица).
Исте године, 23. новембра, Коминтерна отвара своју сталну радио-станицу. Разни аргументи говоре у прилог примата једне или друге радио-станице.
Организација ''Радио за све'' (АД за емитовање на радио-таласима) основана је првог октобра 1924. године. Њени оснивачи били Труст фабрке слабе стреује, РОСТА и Народни комесаријат пошта.
Најпре су се бавили основним питањем радијског развоја: развој предајне и пријемне мреже, савладавање употребе и устаљивање периодичности у емитовању. Свеједно, њихов правилник, одобрен од стране Савета за рад и одбрану првог децембра 1925. преиспитао је рад и правце развоја овога друштва, инситирајући на омасовљењу . Друштво је променило назив у ''Радио-пренос'', а председник управног одбора постао је стари бољшевик Шотман.
РАДИО-ДИФУЗИЈА У ВЕЛИКОМ ОТАЏБИНСКОМ РАТУ
Радио је доживео драматичне ударе и морао је да се прилагођава као и све друге области живота ове огромне земље.
Почетком рата неопходно је било евакуисати многе радио станице из западних региона земље у источни. Хитно су пребачени у друга места из Москве и више других градова у ратној зони бројни моћни радио-предајници. У веома тешким условима евакуисан је и Радио-Лењинград. Демонтажу једног од предајника овог радија оператери су извршили под артиљеријском паљбом.
Пребацивање све те опреме условило је и да се комплетна дифузија пребаци са дугих таласа на кратке.
Радио-Москва је уместо три програма почела да емитује један, јединствен за све. Снимани програми су били минимално заступљени, а највише се ишло ''уживо'' (тзв. прямой эфир) јер су тако налагале околности. Та врста емитовања програма доведена је до перфекције и ускоро су читави концерти преношени из из импровизованих студија, све док није дошло до сигурног и стабилног снабдевања одговарајућим носачима звука, пре свега плочама и магнетним жицама (претечама магнетофона). До 1943. године обим радио-дифузије не само да је достигао, већ је и премашио предратни ниво. Да би се осигурао квалитет чујности совјетских централних емисија на окупираним територијама, године 1942. почело је пројектовање и изградња новог система предајника огромне снаге - 1200 киловата. Радови су изведени у тешким условима у Лењинграду, а елементи за склапање послати су кроз линију фронта (!) на монтажу у Кујбишев, област Самара. После само 15 месеци, након избора места монтаже, нови супер-предајник , направљен тада најмодернијом технологијом, покренут је , а његов домет је покривао не само окупирана подручја већ је ''добацивао'' и до окупиране Француске.
У годинама рата огромну улогу одиграли су радиопредајнички чворови у позадини и у прифронтовском појасу. Они су милионима совјетских људи омогућавали пријем радиопреноса, оперативног пријема информацију о стању на фронту. Јавна радио-дифузија испуњавала је такође крајње важну функцију брзог обавештавања насеља о налетима непријатељске авијације и о наступајућој ратној опасности. Огромну важност имала је покривеност разгласом касарни, болница, интерната и склоништа.
Прво ратно емитовање ''Најновије (последње) вести'' емитовано је само 45 минута након преноса државног врха о нападу фашиста на СССР. У тој емисији могли су се чути слогани : ''Одговорићемо на удар непријатеља рушилачким ударом'', ''Удесетростручимо радне напоре за помоћ Црвеној армији'', ''Збрисаћемо са лица земље фашистичке подстрекаче рата''. Тог 22. јуна у ноћном емитовању ''Најновијих вести'' било је емитовано и прво саопштење са фронта. Трећег јула у осам сати на радију је говорио и Стаљин, позивајући сав совјетски народ на мобилизацију свих снага ради уништења фашистичких завојевача.
У току најтежих дана државе на радију су у тој чувеној емисији наступали и познати партијски и државни активисти.
Само за период Великог рата у емитовању ''Најновијих вести'' Централне радио-дифузије било је емитовано преко седам хиљада вести из активних армија.
Основу програма информативне и опште-политичке дифузије чинили су материјали Совинформбюро, односно - Совјетског информационог биора. Из њега су у радио-дифузију стигла 2373 таква саопштења, укључујући две хиљаде свакодневних саопштења и 122 саопштења ''У последњем тренутку''. Та саопштења и извештаји више пута су се понављали. Потпуно другачије него у миру грађена је дифузиона мрежа; место традиционалних предратних рубрика заузеле су фронтовске емисије, извештаји и саопштења. Радиокомитет се налазио у ратном стању.
За време историјске параде, седмог новембра 1941. године био је организован пренос с Црвеног трга. Непријатељ се налазио од 25 до 40 километара од Москве, непријатељски авиони су по неколико пута дневно налетали над главним градом и оргнизација параде, и све што је уз њу ишло, сматрало се најважнијим политичким актом.
За радиодифузни програм ратних година карактеристична је њихова апсолутна централизација и лако објашњив околностима висок ниво цензуре. Цензура није била само политички производ, већ и нужда обавештајног и контраобавештајног рада. Све велике светске станице слале су преко јавних канала шифроване вести па је то радила и Радио-Москва (сетимо се поруке којом је савезницима и илегалцима у окупираној Француској најављен Дан д).
Већ у првим данима рата грађанима СССР (искључујући лица која су добила специјалну дозволу) забрањено је да користе у кућама било какве радио-пријемнике, осим редуктора проводничке дистрибуције (о томе је писао Добри човек, колико сам разумео) . Да би се у потпуности испунила та забрана грађани су били дужни да предају своје радио-апарате на државно чување. Гигантски магацини радио-апарата организовани су по целој територији СССР (на почетку рата у власништву грађана било је више од 1.3 милиона пријемника. Они који то не би урадили, потпадали би сместа под удар закона - хапшење на лицу места и остале мандатне казне . Циљ ове акције било је лишавање обичног грађанина могућности да добије било какву информацију мимо те коју би саопштио Свесавезни радио.
У годинама рата рођена је и нова форма свакодневних документарних емисија - ''Писма фронту'' и ''Писма с фронтова''. Њих је приређивало специјално одељење којим је руководио В. В. Каблучко. ''Писма фронту'' први пут су се појавила у директном преносу деветог јула 1941. године, а у августу исте године и ''Писма са фронтова''. Од првих дана јула у Радио-комитет почеле су да стижу хиљаде писама у којима су фронтовици саопштавали о животу, здрављу, судбини чланова породица...
Када је године 1945. Црвена армија ступила на територију Немачке одељење политичке агитације организовао је циклус преноса ''Крај карте света'' у којима се саоштавало о ратиштима у Аустрији, Источној Прууској, Одри и Рајни. Пред микрофоном би се нашли многи виђени људи из целе земље. Организован је циклус преноса за борце, командире и комесаре под називом ''Московска позоришта фронту''. У тим редовним радио-преносима учествовали су најбољи глумци. Од стране колектива Бољшог театра СССР, када је започет њихов циклус, поздравио их је народниуметник СССР С.А. Самосуд. За фронт су преношени одломци из опере ''Јевеније Оњегин''. Ако је у време пре Стаљинградске и Курске битке преовладавала политичка информација и публицистика, како су совјетске оружане снаге низали победу за победом, у преносима је растао и значајан удео литерарно-драматуршких и музичких преноса. Јасно је да је и на тај начин , без обзира што су још увек вођени нечувено жестоки, крвави бојеви, војсци и позадини стављано до знања да може ''лакше да се дише''. У том смислу појавила се и нова тема - обнављање реона који су ослобођени од непријатеља. Радио је активно помагао популаризацију херојских и лирских песама ратног времена. Управо је ратно време утрло пут популарност таквих песама као што су ''Свети рат'', ''На положају девојка...'', ''Шумела је сурово Брјанска шума'', ''Ех, путеви...'', итд.
Велику улогу играла је и дифузија намењена иностранству. До рата она је извођена на 13 језика са обимом од 30 сати емитовања у 24 часа. У првим месецима рата почели су преноси на низу језика који раније нису били коришћени - словачком, грчком, турском, иранском, пљском, холандском и норвешком. Већ при крају 1941. године програми су емитовани на 21 језику, а њихов општи обим прелазио је 51 сат дневно. Паралелно са емитовањем из Москве Свесавезни комитет организовао је пренос и из других крајева СССР.
Важно је, ради лакшег разумевања материјала из доба рата споменути интересантну кодификацију: окупирана територија називана је ''Мала земља'', а неокупирана - ''Велика земља''. У многим ратним филмовима може се видети да се диверзанти и извиђачи преко радио-станица обраћају са ''Земља'' и обратно.
Другог маја 1945. године у 14.45 новинар Радио-Лењинграда, Лазар Маграчев јавио је из Берлина: '' Драги другови! Ваш новинар јавља се са микрофона који је постављен на улици Унтер ден линден (чувена цетрална берлинска улица - ''Под липама'') у центру Берлина. Данас је совјетска армија овладала главним градом хитлеровске Немачке. Над државним парламентом вије се црвена застава наше победе, а по Унтер ден линден шетају наши војници. Они су стигли довде од зидова Лењинграда, са обала Волге, из степа Украјине....И они су донели победу за коју су се тако дуго борили''. Осмог маја у 23.20 Л.Е. Маграчов саопштио је из Берлина: ''Налазимо се у здању немачког минерског училишта у Карлхорсту, у околини Берлина, где ће за који тренутак представници здружене команде и делегација ОКВ немачке армије потписати акт о безузловној капитулацији Немачке''.
Деветог маја на радију је у име партије и владе наступио Стаљин који се обратио народу у вези са победом. Тог дана, у 22 сата све радио-станице синхронизовано су пренели свечани плотун из Москве у част Црвене армије и Ратне флотиле. Већ 24 јуна на Црвеном тргу одржана је чувена парада победе и она је, наравно, преношена преко радија и чула се на сваком квадратном метру ове огромне државе.
|
