Šta je radio u ratu radio...

• 5Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, voja64, kljift, Gargantua, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Zna li se nešto više o "kucajućem srcu Lenjingrada"?

Ево, за почетак, ова два линка, а има их много:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ако не можеш да преведеш, превешћу ја кад стигнем.

Иначе, у сваком филму о Лењинграду, па чак и оном петпарачком у коме су играли Мира Сорвино и Габријел Барнс, увек се покаже она сцена када је спикер умро од хладноће не излазећи из студија, седећи пред микорофоном, у радију који више није емитовао.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Skywhaler, voja64, kljift, Gargantua, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Srce Lenjingrada

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Neko je negde napisao da je bilo teško zagrejati prostorije koje su bile visoke i po 6m, pa su spikeri i ostalo osoblje radili u kompletnom zimskom odelu (što u datom slučaju podrazumeva i bunde i kapute, ko ih je imao...).
Nije nedostajalo jedino tvrdoglavosti i upornosti. Šostakovič (čini mi se da je bio on) je pisao svoje simfonije, Aleksej Tolstoj je napisao "Petra velikog", a o pesnicima sa i bez puške da se i ne govori...

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Књига се зове ''Радиовещание России''. Рађена је хронолошки, по периодима - почеци, предратни радио, радио за време ВОВ, радио тоталитарне државе, Радио престројавања и гласности, Радио у условима тржишта. Интересантна литература и може се наћи и на нету у више извора.

Ево још лепих и интересантних детаља како се рат водио радио-емисијама:

У доба распламсавања битке пред Москвом непосредно на пољима битке Свесавезни радио-комитет је са Политичком управом Западног фронта оранизовао преносе емисија ''Говори Западни фронт!''. Петог новембра 1941. године била је оформљена теренска редакција фронтовске дифузије чији је редактор био Н. М. Потапов, а одговорни секретар и дежурни уредник М.Ф. Платов. У саставу редакције налазили су се Фетисов (погинуо у току рата), Снајевски, Красавцев и Шмонин. У те преносе укључене су биле репортажи, дневници битака, разговори са житељима ослобођених реона и партизанима...У емисијама је преовладавала ватрена, одушевљена реч, толико потребна , неопходна у то време.

Питање о степену истинитости информација, по правилу није постављано - сви догађаји разматрани су пре свега с тачке гледишта склада или несклада са генералним пропагантним правцем. Главни правац пропаганде формулисан је крилатицама: ''Наше дело је праведно! Непријатељ ће бити разбијен! Победа ће бити наша!'' , ''Све за фронт , све за победу''. (поштено говорећи, шта су рекли , то су и учинили). Саме по себи, те крилатице нису могле изазвати нити су изазивале икакву сумњу. Но, њихово практично коришћење у свакодневним новинарским материјалима, а такође страх да дође до разилажења са суштином тих слогана, често су доводиле у несклад те информације. Чак и за новинара, који се вратио са поља битке, важиле су забране. Например, није се смело говорити о томе да Немци успешно и вешто ратују, да су неки модели њиховог оружја бољи од наших, домовинских, итд...

У саопштењима Совинформироа о стању на фронтовима често су се реалне чињенице улепшавале, а некад и грубо искривљавале, што се посебно догађало у првим месецима и годинама рата. Касне јесени 1941. године водећи руски научник, академик В. И. Вернадски пише у свом дневнику: ''Схватити шта се дешава на фронту је врло тешко. Радио бесавесно лаже, а много извора информација ми немамо''. Радио преноси намењени фронту, обично су имали митингашки, пропагандни звук и карактер. Једна од крилатица - ''Слушај, фронт!'' креирана је 23. јуна 1941. године на иницијативу песника Виктора Гусева. Његова свакодневна, једночасовна емисија ишла је директно у етар све до средине октобра те године.
У радио-комитет по службеној дужности укључивани су новинари из активних армија. То су били редовни и ванредни дописници Свесавезног радија: Ардаматски, Арди-Мациевски, Барски, Мајзлин, Нилов, Плаов, Рогозински, Синајевски, Стор, Усмански, Фетисов и други...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, victoria, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Квислиншка штампа о београдској радио - станици..



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кратак коментар ове горње фотографије: наравно, позирана као и све друге, остављајући идиличну слику ратницима: ето, ви сте у рову, а ми се исто тако, својим средствима боримо...По томе се ниједна страна није разликовала. Цензура је била детаљна и сурова и било каква друга фотографија на којој би се видело нешто непримерено, не би стигла пред читаоца.

Ево сада шта је и како '' 'Говорила Москва'' позадини, партизанима и народу који су били под суровим јармом фашистичког окупатора:

Огромну улогу у партизанској борби и у животу људи на окупираним територијама одиграо је и радио. Поред несумњиво велике логистичке подршке за чије допремање је требало много средстава, ризика и жртава (и код предаје и код пријема добара, хране, оружја, лекова, итд) , радио је релативно безбедно ''добацивао'' свој сигнал до дубоке позадине окупатора...Е, ко је имао радио-апарат или неки импровизовани пријемник, тај је носио и додатни ризик да га открије окупаторска или квислиншка власт, денуцира комшија, итд...Партизани тај проблем нису имали, а радио је практично био једно од средстава борбе. При том не треба никако смести с ума да је на окупираној територији многобројни и шаролики непријатељ спроводио геноцидну и исцрпљујућу стратегију. Од 29 милиона (!) Совјета погинулих у рату, нешто око 11 милиона је погинуло са оружјем у руци и каквом -таквом приликом да одмене себе у борби. Чак 18 милиона људи је терминаторски истребљено! Радио је био једна од утеха.
Првог јула 1942. године у етру су први пут се чули позивни сигнали новог преноса, односно емисије која почињала речима: ''Браћо и сестре с друге стране фронта, у позадини немачко-фаштистичких војски, привремено палим под њихово угњетавање. Народни осветници - партизани и партизанке, ви који водите херојску борбу против окупатора! Слушајте нас свакодневно!''. Тако је почела свој рад редакција емисија за партизане. У емисије су укључивани осврти централних новина, информације о партизанском покрету и борби совјетског народа на окупираној територији, саопштења у рубрикама ''Хроника совјетског живота'' и ''Херојска свакодневица совјетске позадине''. Оне су говориле о раду у привреди и сеоском домаћинству, о достигнућима науке и о новостима у културном животу државе. Под рубриком ''Совјети партизанима'' у етар су ишле емисије ''Како уништити транспортна средства'', ''Вештина маскирања'', ''Протитенковско оружје Симонов'', ''Заседе'', ''Излазак из битке'', ''Напад на насељено место'', ''Оборити фашистичке авионе било којим оружјем пешадије'', ''Снајпер против снајпера''.
У етру су се стално чуле емисије јарко израженог новинарског карактера, чији су већ називи били борбени поклич послат сународницима: ''Нема милости према издајницима'', ''Проклетство и смрт окупаторима'', ''Дигнимо још више знамења свенародног партизанског рата''. Саставни делови тихемисија обично су били и концерти, а од почетка 1943. године почело је са читањем писама партизанима од родбине и другова. Редакција партизанског програма укинута је октобра 1943. године услед промене ситуације на фронтовима јер је све већа била ослобођена територија, а партизана је било све мање како је сужаван појас којим је владао окупатор. Зато је престала и потреба за специјалним емисијама партизанској војсци. Упоредо са емисијама посвећеним борбеним дејствима армија и флоте, постојано су припремане емисије о самопожртвованом раду совјетских људи у позадини Велике земље, односно слободног дела СССР. Фронтовици су с великим интересовањем сазнавали о животу родбине и блиских у ослобођеним и слободним градовима, о обнављању разрушених предузећа, о раду завода и фабрика...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Посебно драгоцене биле су емисије ''Писма на фронт и са фронтова Отаџбинског рата''. Ново редакцијско пододељење почело је свој рад већ 11. августа прве ратне године и свакодневно у етар је слало шест емисија, а од деветог маја 1944. године ишле су редовно четири емисије једночасовне дужине. Импресивна је бројка да је 30 216 породица на овај начин успоставило покидане везе с родбином. Редакција је добила преко два милиона писама која су прочитана у око девет хиљада емисија.

Велику популарност имали су оштри памфлети-критике Диховичког и Ленча. Радиофељтони Диховичког ''Сви путеви воде у Берлин'', ''Чворић за сећање'', ''Москва сузама не верује'' (ето одакле назив филма!), ''13 столица'', ''О јунаштвима, о подвизима, о слави...'', ''Две здравице'' дале су сјајан пример радионовинарства које је заузело достојно место у програмима литерарно-драматуршке дифузије.
На почетку рата створена је таква нова форма емисија као што је литерарни дневник: писци, новинари, иступали су на разне теме - од савремених до историјских. Дневник је емитован једном месечно и он је, својом естетиком и врхунским квалитетом такође охрабривао борце јер је јачао веру у своју духовну снагу. У томе су значајну улогу одиграли многи познати инострани активисти, писци и научници. Многи од њих су непосредно учестовали у организацији радијских емисија, били су стални коментатори и рецензенти .

У току целог рата у Москву су стизала писма од страних слушалаца. Они су сведочили о томе шта раде и каква је активност на окупираним територијама комуниста, бораца покрета отпора, а исто тако су сведочили да су бројни слушаоци редовно примали емисије Велике земље. Одзиви су говорили о томе да је совјетски радио представљао огромну моралну и политичку помоћ мобилисаним, народним патриотским снагама, развоју илегалног покрета и другим активностима.
Велики француски научник Фредерик Жолио Кири, сећајући се ратног времена, говорио је у микрофон Совјетског радија: '' Дубоко узбуђење овлада мноме када се се налазим пред микрофоном који је у време дугих ратних година и окупације био емитер речи охрабрења и наде. Емисије Московског радија пружили су огромну услугу француском Покрету отпора. Петнаестог фебруара последње ратне године покренут је и Други програм Централног радија, исти они програм који је угашен првих дана рата, истовремено са пресељењем и одузимањем радио- пријемника. У делу градова су објавили да грађани могу да узму своје радио-пријемнике. Тај процес је постао масовнији и окончан је у јесен-зиму 1945/46. године, тек после победе над Јапаном. Тиме је основна улога ратног радија у СССР окончана.

Хм, чини ми се да би сада требало да се забавимо још једним гигантом који је активно учествовао у рату, а то је British Broadcasting Corporation, односно Би-Би-Си.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

За праћење тадашњег радио програма, било је довољно имати антену, један калем - ручно намотано стотинак навоја жице на телу пречника дршке за метлу, слушалице од старог радија, телефона или из обореног авиона и један сирови кромпир (може и лимун, али то је већ била егзотика). При чему је кромпир служио као диода за демодулацију. Мислим да сам на јутјубу видео клип са детаљним упутством, али сад не могу да га нађем...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::За праћење тадашњег радио програма, било је довољно имати антену, један калем - ручно намотано стотинак навоја жице на телу пречника дршке за метлу, слушалице од старог радија, телефона или из обореног авиона и један сирови кромпир (може и лимун, али то је већ била егзотика). При чему је кромпир служио као диода за демодулацију. Мислим да сам на јутјубу видео клип са детаљним упутством, али сад не могу да га нађем...

...А у случају близине предајника и - обичан лавор. Сећам се како су у подавалским селима хватали радио програм. Стоји геџа са лавором, иза њега на брду - торањ, а он се кези од ува до ува - не плаћа радио-претплату.
Добри, физичке основе оваквог ''пријемника'' могао би ти да објасниш, мени није ни до чега...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Лавор је антена, и то, судећи по облику, солидно усмерена, посебно за пријем ТВ сигнала. Како је кромпир радио као диода, појма немам. У ствари, нисам ни веровао, док једном нисмо извели тај трик.
Осцилаторно коло се добија од поменутог намотаја и блок кондензатора (који се добија од намотаја алу фолије и папира на оловци. А контакти се пробају - боцкаш крајевима жице по напола пресеченом кромпиру док негде не чујеш звук у слушалицама... Потребно је само "мало" стрпљења...

У европи, где, окрени обрни, растојања нису толико велика, било је релативно лако добити сигнал ББЦ, зато што је растојање до најближег предајника било релативно мало.

Осим тога, немци нису као Руси прикупили све радио пријемнике (многи су искориштени као основа за војне радио станице, укључујући и чувене А-7 (намењене првенствено за тенкове и партизанске одреде...).
Код немаца је само било забрањено слушати Лондон, док је било дозвољено слушати немачко радио, посебно у окупираним земљама.

Па је била и прича о гониометрисању... помињали смо је на форуму. Немци су "пустили буву" да могу својим радиогониометрима открити радио пријемнике подешене на сигнал ББЦ. Свако ко се иоле разуме у радио зна да се ради о чистој глупости и циљано пуштеној гласини. Али се не разумемо сви у радио, па је број слушалаца опао.
Енглези су одговорили другом глупошћу и гласином - саветовали су своје слушаоце да на радиопријемник поставе обични гвоздени кључ и гониометри не могу да раде... Друга глупост је победила прву!