offline
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 245
|
Устанак у Лици 1941. године, наравно, није подигла Комунистичка партија Хрватске, већ су га подигли Срби, бранећи голе животе. На челу устанка нашли су се углаваном активни официри Југословенске војске, али било је и истакнутих народних првака.
Устаници су носили разна обележја, углавном она из Краљенине, која су већ имали. Петокрака није било до октобра, а можда и до новембра 1941.
У лето 1941. почело је инфилтрирање чланова КПХ у устаничке редове. Главну улогу у овоме одиграли су комунисти српског порекла, који су доводили своје другове Хрвате под српским именима и надимцима, па после и под паролом ''поштени Хрвати''. У почетку су сви ови комунтси певали српске и четничке песме, а клицали су краљу.
Комунисти временом почињу са тајним ликвидацијама истакнутих српских првака. Поручнику Бошку Матићу, ког су убили с леђа, чак су после спевали песму и прогласили га херојем.
Следе јавна убиства, под лажним оптужбама.
Та убиства у комбинацији са пропагандом, али и неверицом Срба да неко у таквим околностима уопште може мислити на своју партију – на крају доводи до успеха. Комунисти почетком 1942. преузимају команду над скоро свим одредима. Али, онда је уследио низ пучева. Неки нису успели, а неки јесу. Тамо где су пучеви нуспели, комунисти су ликвидирнаи. Тамо где нису успели, ипак је остало много Срба који су трезвено размишљали. Они су спашавали народ колико су могли, а многи руководиоци су чак и 1944. године дезертирали у четнике.
У 6. хрватску (личку) дивизију комунисти су скоро до краја подозревали, па су у њене редове систематкси убацивали Хрвате. Не само на руководеће положаје. Једном су у сваку бригаду убацили по 100 Хрвата.
О расположењу партизана, о њихом незадовољству пре свега бог сарадње усташа и комуниста, сведочи проглас који је група њих штампала 1943:
„….kao rezultat borbe u kojoj su dali svoje zivote na hiljade najodabranijih sinova Like, Korduna i Banije, nikao je ZAVNOH kao vrhunac zločina i prevare, niklo politicko tijelo, koje treba da sve vase napore prinese na oltar spasa hrvatskog naroda i ocuvanje Nezavisne države Hrvatske. Vasi jurisi, vase popaljene kuce, vasa krv stvorili su Zemaljsko Antifasisticko Vijece Narodnog Oslobodjenja Hrvatske, koje za uzvrat i priznanje treba da zbrise ime srpskog naroda i da dokrajci Pavelicevu namjeru srpskog istrebljenja.
Da li možeš ti Srbine biti zadovoljan sa ZAVNOH-om u kome gospodare Nazori, razni Sime, Greguric i Filip. Da li ti možeš priznati svojim predstavnistvom ono tijelo u kojem sjede ustaški i domobranski oficiri, koji su lili srpsku krv po Bosni, Lici, Kordunu i Baniji.
SRBI! Oni ne mogu zastupati nase interese i biti tumaci raspoloženja i mišljenja našeg naroda.
Milioni srpskih zrtava i hiljade palih srpskih glava, prevrnut će se u grobu kad vide šta se kod nas zbiva, kad vide sto napravise od naše velike i lijepe otadzbine Jugoslavije. Rasparcase je i raskomadase na desetke naroda i narodica, komadaju i cijepaju gore nego sto su to cinili Nijemci. Nas Srbe misle zuvjek odijeliti od majke Srbije i dicnog Beograda. Već su vam brisali ime, zabranise vase pismo cirilicu i vasu himnu i prisilise vas da se ljubite s onima koji su nas juče klali. Sve to nije nikakvo cudo ako znamo da u nijednom visem forumu Hrvatske i na odgovornijim mjestima nema Srbina. Tu je mjesto Hrvatima. U AVNOJ-u, u ZAVNOH-u, partizanskim forumima, a tebi Srbine? Tebi je mjesto na bunkeru i zici.
BRACO I DRUGOVI PARTIZANI! Vi zavedeni i prevareni, za koga vi lijete svoju krv, šta cuvate?
Kuce ne, jer ih nemate, popalise ih braca Hrvati, majku i djecu ne, jer ih poklase ustaše i domobrani. Imovine ne, jer je unistise i opljackase. Zašto se onda borite, za slobodu i veliku Hrvatsku, da sacuvate hrvatski narod od odgovornosti za zločine učinjene nad Srbima. Borite se da pomognete zbrisati zauvijek ime srpsko u Lici, Kordunu i Baniji. Da li ćeš to dozvoliti smjeli borce, da se preko partizanskog pokreta srusi ono što se nije moglo ni preko ustaškog. Ne smijes zaboraviti Srbine, da je partizanski i ustaški pokret hrvatskooslobodilacki pokret. Ko se bori u našim divizijama i brigadama NOV-e Hrvatske? Komandant Hrvatske je Ivo Rukavina, rodjak glasovitog krvnika Juče Rukavine, komesar Hrvatske isto je Hrvat, komandant korpusa opet Hrvat, a komesar korpusa ustaško dijete i ustaški brat Veco Holjevac. Gdje su braca ovom omiljenom borcu i ”junaku„ na Kordunu.
U borbi ste vi Srbi, vi jurisate na bunkere, vi lijete krv za Hrvate u vasim jedinicama. Oni ili vam KOMANDUJU ILI TLACE vase rođene u pozadini i po komandama podrucja.
Partizani, komandiri, komandanti i komesari koji niste izgubili srpski osjecaj i ljubav prema svom patnickom narodu, promislite o tome svemu pa ćete doći do uvjerenja da ste vi slijepo oruzje u rukama naših neprijatelja. Zar ne vidite da je vasa glavna borba usmjerena protiv četnika, dakle protiv brace, a samo zato da se međusobno sto vise iskrvimo i oslabimo kako bi stotine i hiljade naših nevinih zrtava ostalo neosveceno. SRBINE NE PUCAJ NA SRBINA. Udri ustašu koji ti nemilice pljacka kucu i kolje djecu i majke. Ne budite grobari sami svoje buducnosti i slobode.
Srpske majke! Vi najvece patnice i mucenice zašto porodiste sinove da ih nejake i maloljetne guraju na bunkere. Zašto porodiste kceri da ih neudane i nevine vuku i razvlace po stabovima da se nasladjuju sprskom mladoscu hrvatski zlikovci.
Majko! Sinovi ti izgibose, kceri ti propadose. Ko će ti nastaviti potomstvo? Trgni se, probudi se. I ti možeš nešto učiniti za spas svoga naroda i svoje otadzbine. Razbij svoju organizaciju AFZ-a preko koje se samo siri nemoral i nepostenje u naše familije. Istrgni se, ne da se, i tu ti Hrvatice gospodare. One brisu naše obiteljske zivote.
SRBI! Zaboravimo sve sto nas je ikada dijelilo. Pruzimo si bratsku ruku i krenimo zajednicki naprijed. Otrgnimo se od onih koji nas vode putem propasti i već sada traže nacina kako bi stvorili neprijateljstvo i poveli borbu sa našim velikim demokratskim saveznicima. Engleskom i Amerikom u ime kojih je predsjednik britanske vlade Cercil u svom nedavnom govoru otvoreno izjavio da će saveznici omogućiti povratak nasem kralju u oslobodjenu otadzbinu. A taj dan nije daleko, saveznici su već stupili na tlo Italije.
Odlucna borba je zapocela i nas ne smiju dijeliti nikakove partije ni razna politicka opredjeljenja. Dvanaesti je cas. Cujte i primite srcu ovu poruku srpskih patriota, cujte nas glas sa srpskih planina.”
SLOBODNE SRPSKE PLANINE
9. septembar 1943. godine
У писању прогласа је учествовало неколико људи, међу којима су били: Љубо Вујичић, Драгић Бунчић, Петар Зинајић и Илија Жегарац. Сви су били у партизанима. Откривени су и изведени на суд у тзв. Будачком процесу, стрељано их је 54. Неки нису извођени на суд. Илија Жегарац, предратни комуниста, је успео да побегне, а Драгића Бунчића, који је био судија пре рата, спасио је од смрти један комуниста.
Стево Косановић Јабучар и Јоцо Еремић, високи партизански команданти који ће 1944. пребећи у четнике, знали су за припрему Прогласа, али нису учествовали у писању.
До краја рата комунисти су у Лици ликвидирали чак 2.000 Срба. Цифра је огромна, али се о комунистима стиче реалан утисак тек када се она посматра у светлу хрватских злочина.
Иначе, државна комисија за масовне гробнице не пописује и ове жртве комуниста.
Од литературе доступне на нету препоручујем књиге Манета Пешута, Николе Плећаша Нитоње и Мирка Рапајића (Рапајић је до краја остао у 6. дивизији, књигу је објавио после 1990. у Београду).
Ово су биографије неких истакнутих вођа устанка у Лици и на Тромеђи Лике, Босне и Далмације:
Мајор Бошко Рашета, вођа устанка у Лици, покрајини у Хрватској која је тада имала српску већину. Доживео је нервни слом и повукао се фебруара 1942, после следећег случаја: поручник Станко Шакић, до тада у Србији, дошао је у Лику, у Доњи Лапац, и рекао Рашети да ће ићи да види свог рођеног брата Мићуна, у село Висућ. Рашета му је рекао да не иде, јер је Мићун комуниста, одан партији, и да ће га убити. ''Идите, ви мајоре, код неког доброг доктора да вам прегледа мозак'', одговорио је поручник Шакић и отишао. Пришао је брату раширених руку, а овај је извадио пиштољ и убио га. Рашету су 1943. без отпора заробили Немци, после рата је емигрирао у Канаду, Нијагара Фалс, где је и преминуо. Овај догађај описао је Никола Плећаш Нитоња, партизански команднт који је 1943. пребегао у четнике, у књизи ''Пожар у Крајини'' (издање аутора, Чикаго, 1975)
Поручник Михаило Мићо М. Лукић (В. Попина 1912 - Рипачки кланац 27. септембар 1941). Вођа српског устанка 21. јула 1941. Тога дана заузима железничку станицу у Отрићу, тада у ''Независној Држави Хрватској'', од усташа, а затим, после целодневне борбе, и у Маловану. Убијен с леђа од комуниста током борбе против усташа. Крајем лета 1941. комунисти су почели да се инфилтрирају у устаничке јединице и да ликвидирају истакнуте вође
Илија Десница из Дрвара, Западна Босна, предратни пословођа ''Шипада'', вођа устанка 1941. у свом родном крају. Мучки убијен од комуниста крајем те године, пре почетка грађанског рата у овим крајевима
Мане Роквић из Дрвара, Босна, предратни механичар у ''Шипаду''. Један од вођа устанка 1941. Пре рата био је члан Комунистичке партије Југославије. Напушта партију из протеста због њене политике (револуционарна борба за власт, уместо заштите народа од геноцида). Проглашен је за четничког војводу. Био је командант пука ''Краљ Александар'' из састава Динарске четничке дивизије. Убијен од усташа 1944.
Поручник Мане Пешут, један од вођа устанка у Метку (Лика). И у његов одред инфилтрирају се комунисти и до краја 1941. преузимају команду. Пешут постаје партизански командант. Почетком 1942. припрема пуч у више јединица, који је успео. Комунистички комесари су ликвидирани и ови одреди поново постају четнички.
После рата у емиграцији у Немачкој, један од најпознатијих емиграната у Западној Европи. Био је вишегодишњи уредник листа ''Бели орлови''. Објавио је књигу ''Револуција у Лици''. Преминуо је у Немачкој око 2000.
Две слике из Лике, 1941:
Лика, 1941. године. Четнички одред браће Марић. У средини, са пиштољем, је војвода Мирко Марић, а лево од њега је Ђоко
Порта православне цркве Свети Петар у селу Залужница, Горња Лика, раног лета 1941. године. Припреме за подизање устанка у овом крају Лике
|
