USTANAK U LICI 1941.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, Bojan5150
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Поштовање и поздрав свима.
Случајно сам налетео на ову тему, а будући да сам Србин из Лике нормално да сам се заинтересовао за њу.
Потпуно ми је јасно да је некоме "са стране" већи ауторитет било каква књига него усмено предање људи који су то доживели и преживели, а које он не познаје.
Међутим, ти људи који су писали те књиге нису били до краја објективни, будући да то нису били ни током рата. Циљ тих књига је да се једна страна (своја) прикажу као бела, а друга (противничка) као црна. Истина је негде између, а она се најбоље може сазнати од људи који су то преживели, а који притом нису били експонирани ни на једној страни. Таква је моја, а верујем и "Устаникова" породица.
Елем, по мојим сазнањима српски устанак у Лици је подигнут са циљем да се заустави усташки терор над српским народом. То је био једини циљ устанка и устаника који су се у тим првим данима устанка сви одреда називали четницима. Након протеривања усташа из српских места, талијани су искористили прилику и "понудили се" као заштита од усташа. У том тренутку најважније је било да се српском народу Лике обезбеди каква-таква сигурност и живот, тако да су народне вође пристале на ту талијанску понуду. У међувремену су на ослобођену територију почели да пристижу комунисти којих у току устанка није било нигде. Они су искористили то што су већина четника из устанка били прости сељаци па су се добром делу њих наметнули као политички ауторитет, кога у устанку није било. Тако су од првобитних четника настали устаници, па герилци, и на крају партизани. Наравно један део четника из устанка није насео на комунистичку пропаганду и они су остали четници током читавог рата и били су стожер око кога су се окупљали повратници из партизана који су и сами у међувремену "провалили игру" комунистичке партије.
Уопште, срце устанка - српска тромеђа (јужне Лике, северне Далмације и западне Босанске Крајине) је током целог рата имала своје четничке јединице, за разлику од других српских крајева који су се придружили устанку, па се и из тога може извући закључак да је устанак на српској тромеђи четничко дело.
За време Тита то није било згодно да се јавно прича, јер су четници стављени у исти кош са усташама, ( попут "либерала" и "маспока", или Слобе и Туђмана). Помоћу таквих симетрија релативизовано су хрватски злочини, сепаратизам и кривица за рат, па је добар део тог терета ни крив ни дужан морао да носи српски народ. Као у оном вицу кад слон после фудбала каже мишу "Извини ако смо били мало грубљи", а миш одговара "Ма нема везе и ми смо крљали". Да није тужно било би смешно.
Е ако се за време Тита морало ћутати, сад вала не мора.
И сад се јежим кад се сетим једног мог повратка из школе. Одмах са врата мајка ме пита шта сте учили из српског, математике, природе и друштва... ја кажем из српског то, из математике то, из природе и друштва НОБ у којој су учествовали партизани - борци за слободу, који су се борили против страних окупатора и домаћим издајника четника и усташа. А на то моја покојна баба каже "То није истина, не могу четници и усташе бити никад исти". Мојој мајци незгодно, неће да се замера свекрви па каже немој му то говорити добиће кеца. А бака каже "Нек' он у школи одговара како мора, али нека знаде, да четници њесу (нису) издајници ман' (већ) прави Срби вјерни Краљу и држави! Да није било четника наске (нас) неби било! Они могу причати шта 'оће некоме ко није доживијо рат - мени не могу!" Тих пар реченица мени више вреде него све књиге које су написали титини генерали.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kremenko ::Поштовање и поздрав свима.
Случајно сам налетео на ову тему, а будући да сам Србин из Лике нормално да сам се заинтересовао за њу.
Потпуно ми је јасно да је некоме "са стране" већи ауторитет било каква књига него усмено предање људи који су то доживели и преживели, а које он не познаје.
Међутим, ти људи који су писали те књиге нису били до краја објективни, будући да то нису били ни током рата. Циљ тих књига је да се једна страна (своја) прикажу као бела, а друга (противничка) као црна. Истина је негде између, а она се најбоље може сазнати од људи који су то преживели, а који притом нису били експонирани ни на једној страни. Таква је моја, а верујем и "Устаникова" породица.
Елем, по мојим сазнањима српски устанак у Лици је подигнут са циљем да се заустави усташки терор над српским народом. То је био једини циљ устанка и устаника који су се у тим првим данима устанка сви одреда називали четницима. Након протеривања усташа из српских места, талијани су искористили прилику и "понудили се" као заштита од усташа. У том тренутку најважније је било да се српском народу Лике обезбеди каква-таква сигурност и живот, тако да су народне вође пристале на ту талијанску понуду. У међувремену су на ослобођену територију почели да пристижу комунисти којих у току устанка није било нигде. Они су искористили то што су већина четника из устанка били прости сељаци па су се добром делу њих наметнули као политички ауторитет, кога у устанку није било. Тако су од првобитних четника настали устаници, па герилци, и на крају партизани. Наравно један део четника из устанка није насео на комунистичку пропаганду и они су остали четници током читавог рата и били су стожер око кога су се окупљали повратници из партизана који су и сами у међувремену "провалили игру" комунистичке партије.
Уопште, срце устанка - српска тромеђа (јужне Лике, северне Далмације и западне Босанске Крајине) је током целог рата имала своје четничке јединице, за разлику од других српских крајева који су се придружили устанку, па се и из тога може извући закључак да је устанак на српској тромеђи четничко дело.
За време Тита то није било згодно да се јавно прича, јер су четници стављени у исти кош са усташама, ( попут "либерала" и "маспока", или Слобе и Туђмана). Помоћу таквих симетрија релативизовано су хрватски злочини, сепаратизам и кривица за рат, па је добар део тог терета ни крив ни дужан морао да носи српски народ. Као у оном вицу кад слон после фудбала каже мишу "Извини ако смо били мало грубљи", а миш одговара "Ма нема везе и ми смо крљали". Да није тужно било би смешно.
Е ако се за време Тита морало ћутати, сад вала не мора.
И сад се јежим кад се сетим једног мог повратка из школе. Одмах са врата мајка ме пита шта сте учили из српског, математике, природе и друштва... ја кажем из српског то, из математике то, из природе и друштва НОБ у којој су учествовали партизани - борци за слободу, који су се борили против страних окупатора и домаћим издајника четника и усташа. А на то моја покојна баба каже "То није истина, не могу четници и усташе бити никад исти". Мојој мајци незгодно, неће да се замера свекрви па каже немој му то говорити добиће кеца. А бака каже "Нек' он у школи одговара како мора, али нека знаде, да четници њесу (нису) издајници ман' (већ) прави Срби вјерни Краљу и држави! Да није било четника наске (нас) неби било! Они могу причати шта 'оће некоме ко није доживијо рат - мени не могу!" Тих пар реченица мени више вреде него све књиге које су написали титини генерали.

Pa ne mora da se ćuti.
Ali jednostavno stavljanje u službu fašističkog okupatora je veleizdaja koja se kažnjava vešanjem. A razna opravdanja ne piju vodu.
MVAC je bio deo fašističke vojske i to je to. Sad ako drugarica baba kaže drukčije...

MVAC je imao italijanske oznake i bio odan Italijanskom kralju - dakle potpuna izdaja

• 2Ovo se svidja korisnicima: Khaless, Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drugarica baba je potpuno u pravu.
Ako se povežeš sa Italijanima
- i budeš im koristan protiv partizana
- ali zajedno sa svima njima ne uspeš da likvidiraš partizane
- pa Italijani onda izgube rat
- pa dođu Nemci i ustaše
- pa im budeš koristan protiv partizana da te ne diraju
- pa opet zajedno sa svima ne uspeš da likvidiraš partizane
- pa i Nemci izgube rat
- pa emigriraš u Čikago
i bog bogova

Međutim, samo u tom slučaju.

Da su npr ustaše, italijani i četnici uspeli brzo da likvidiraju partizane:
- Italijani više ni bi imali izgovora da okupiraju velike delove NDH, i došle bi ponovo ustaše, i nastavile kao 1941.
Isto tako i da su uspeli za nemačkog mandata, a znatno pre kraja rata.
Isto tako i da su Nemci i Italijani dobili rat.
Dakle, jedina dobitna kombinacija je bila upravo ova koja se dogodila.
I to uprkos njihovim naporima, a zahvaljujući partizanima.

Doduše, postoji mogućnost da je baba bila vidovita i sve znala

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kremenko ::Поштовање и поздрав свима.
Поздрав и добро нам дошли.

Kremenko ::Потпуно ми је јасно да је некоме "са стране" већи ауторитет било каква књига него усмено предање људи који су то доживели и преживели, а које он не познаје.
Међутим, ти људи који су писали те књиге нису били до краја објективни, будући да то нису били ни током рата. Циљ тих књига је да се једна страна (своја) прикажу као бела, а друга (противничка) као црна. Истина је негде између, а она се најбоље може сазнати од људи који су то преживели, а који притом нису били експонирани ни на једној страни. Таква је моја, а верујем и "Устаникова" породица.
У претходним постовима је Лажни Калабић говорио о анализирању историјских извора.
Сви документи, биографије, аутобиографије и изјаве се узму у обзир, анализирају и упореде.
Јасно је да књиге једне стране, а посебно аутобиографије нису најобјективније, и да често прескоче непријатне детаље по своју страну. Зато се увек узимају са резервом и упоређују са више страна. Без обзира што су и сами писци књига то доживели и преживели.

Сад долазимо до проблема шта ћемо са усменим предањем. Проста ствар - треба га тачно записати, уз све околности догађаји које су видели очевици. И тај извор се касније упоређује са другима.
Како си сам рекао, већ двадесет година не мора да се ћути о тим догађајима. И требало је скупити те изјаве.

Учествовао сам у једној расправи, око изјаве у којој је наводни очевидац дао изјаву о једном познатом догађају на другачији начин него што је то било познато до тад (не наводим догађај и адресу расправе да не скрећемо са теме). Та нова изјава је записана и објављена. Проблем је што се она не поклапа ни мало нити са једним документом из тог времена, а ни са другим изјавама сведока. Шта онда можемо рећи о томе? Ја бих рекао да је тежина доказа на другој страни, од оне скоро записане. Наравно, може бити и другачије, али је поента приче у илустрацији анализе историјског догађаја.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Jan 2013 0:59

Došli smo do toga da su mi istorijske reference deda i baba.

Dopuna: 20 Jan 2013 1:01

vathra ::Kremenko ::Поштовање и поздрав свима.
Поздрав и добро нам дошли.

Kremenko ::Потпуно ми је јасно да је некоме "са стране" већи ауторитет било каква књига него усмено предање људи који су то доживели и преживели, а које он не познаје.
Међутим, ти људи који су писали те књиге нису били до краја објективни, будући да то нису били ни током рата. Циљ тих књига је да се једна страна (своја) прикажу као бела, а друга (противничка) као црна. Истина је негде између, а она се најбоље може сазнати од људи који су то преживели, а који притом нису били експонирани ни на једној страни. Таква је моја, а верујем и "Устаникова" породица.
У претходним постовима је Лажни Калабић говорио о анализирању историјских извора.
Сви документи, биографије, аутобиографије и изјаве се узму у обзир, анализирају и упореде.
Јасно је да књиге једне стране, а посебно аутобиографије нису најобјективније, и да често прескоче непријатне детаље по своју страну. Зато се увек узимају са резервом и упоређују са више страна. Без обзира што су и сами писци књига то доживели и преживели.

Сад долазимо до проблема шта ћемо са усменим предањем. Проста ствар - треба га тачно записати, уз све околности догађаји које су видели очевици. И тај извор се касније упоређује са другима.
Како си сам рекао, већ двадесет година не мора да се ћути о тим догађајима. И требало је скупити те изјаве.

Учествовао сам у једној расправи, око изјаве у којој је наводни очевидац дао изјаву о једном познатом догађају на другачији начин него што је то било познато до тад (не наводим догађај и адресу расправе да не скрећемо са теме). Та нова изјава је записана и објављена. Проблем је што се она не поклапа ни мало нити са једним документом из тог времена, а ни са другим изјавама сведока. Шта онда можемо рећи о томе? Ја бих рекао да је тежина доказа на другој страни, од оне скоро записане. Наравно, може бити и другачије, али је поента приче у илустрацији анализе историјског догађаја.

Izjave svedoka posle 70 godina.. hmmm... recimo da su neupotrebljive na sudu.
Ali lepo je rečeno, imali smo 20 godian da izmenimo nešto u istoriografiji, ali pak to u opšte nije učinjeno. bar en ne neki normlan način.

Uemsto toga imamo boljševičku praksu nasilne zamene komunističkih teza četničkim tezama uz naravno nedodirljivost i potpunu zabranu preispitivanja "novih" činjenica.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lažni Kalabić, Khaless
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Сад долазимо до проблема шта ћемо са усменим предањем.Ima više problema vezano za izjavama pojedinaca.
Jedan je problem stvar perspektive. Pojedinac sa svog kućnog praga vidi samo mali segment ukupnog zbivanja. I može se naravno dogoditi da ono što je njemu zgodno u određenom trenutku, može kao koncepcija i strategija, ako bude opšteprihvaćeno, biti pogubno. Ispravni izbori najčešće nisu oni najlakši i najprimamljiviji.
Tu postoji problem razlike između pojave i suštine. Čačanin Miša Radivojević nedavno je napravio film "Kako su me ukrali Nemci", o tome kako je rat izgledao iz njegovog, detinjeg ugla. Njemu su naravno svi izgledali opasni i zastrašujući - i komunisti, i četnici, i ljotićevci. Jedino je čika-Nemac bio dobar, prijatan, kulturan, svirao klavir i davao bombone.
Međutim, ipak je suština u tome šta bi se desilo da je čika-Nemac pobedio, a ne u tome ko ti je davao bombone.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja dosad nisam video ni jednog čoveka da kaže unuku:
"Da, sine moj, deda je bio saradnik okupatora i domaći izdajnik."

kad to čujem, onda mogu da izjave nečijih deda uzmem kao merodavne.
zaime sveta, pa i upravnik Aušvica je imao sasvim logično i normalno objašnjenje.

No - standardno objašnjenje "Morali smod a to radimo kako bi smo sačuvali narod" je standardno objašnjenje svih SS ovaca, ustaša i ostalih zločinaca. Svi do jednog su imali isto objašnjenje.
Stoga smatram da u opšte treba doneti neke odredbe ako ne zakona onda bar na ovom sajtu da je zabranjeno da neko u opšte i da takvu izjavu jer nije problem u tome šta on misli već je problem sa tom izjavom u sledećem:

1. Tom izjavom potvrdjuje se činjenica saradnje sa okupatorom, bivstvovanja u njegovim okupatorkim jedinicama, i čin veleizdaje
2. Tom izjavom se apsolutno poništava moral i zakon zemlje, pisan i nepisan i apsolutno se abolira to ponašanje.

Dakle niej stavr u negiranju da je neko bio saradnik okupatora i ustaša - već naprotiv, problem je u potvrdjivanju toga i odnmah aboliranju od posledica toga izjavom "Ali morali su da bi sačuvali narod"

Stoga smatram veoma opasnim u opšte dozvoljavanje takvih izjava.
Želimd a napomenem da i blaže izjave u nekim zemljama su krivično delo, od podrške nacizmu , aboliranja istog i slično.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav, Kremenko.

Drago mi je da se interesuješ za prošlost svog zavičaja. Ono što je izvesna prednost za razmatranje Drugog svetskog rata na srpskim područjima u Lici jeste to što je Historijski arhiv u Karlovcu objavio nekoliko zaista iscrpnih i obimnih zbornika u kojima se analizira ovo razdoblje. Prošlost mog zavičaja u Drugom svetskom ratu, recimo, nije obrađena jednim ovakvim iscrpnim zbornikom.

Naravno, ovi zbornici pisani su iz vizure pobednika.
Međutim, moje iskustvo, kao nekoga ko ove događaje u Lici posmatra sa strane, i ko se trudi da uzme u obzir što veći broj istorijskih izvora, jeste da su ovi zbornici rađeni vrlo ozbiljno i naučno.
Ne poričem da su sećanja nekih partizanskih veterana objavljenih u ovim zbornicima u nekim segmentima pod znakom pitanja. Naravno da jesu, ali bih voleo da se oni koji osporavaju ove izvore usredsrede na konkretna sporna mesta i da ih naučno demantuju, tj. da ih demantuju činjenicama.
Nažalost, to se ne dešava, već umesto toga dobijamo čitav niz paušalnih i uopštenih ocena, čak i od ljudi koji se dugo godina bave prošlošću Drugog svetskog rata.
Npr. Samardžićev uvodni tekst u ovoj temi, po meni, odraz je dubokog nepoznavanja tematike o kojoj govori, uz potpuno ignorisanje izvora koji ne odgovaraju njegovoj unapred zadatoj tezi (ustanak su podigli četnici, komunista nigde nije bilo).
Međutim, nije bilo tako... Analizom dostupnih izvora dolazimo do drugačijeg zaključka. Velik broj ovih izvora naveo sam na ovoj temi. Nažalost, Samardžić i Ustanik nonšalantno ignorišu ove izvore.

Kada govorimo o ovim zbornicima Historijskog arhiva u Karlovcu (npr. Kotar Donji Lapac u NOR-u, 1985, Kotar Gračac u NOR-u, 1984, Kotar Korenica i Udbina u NOR-u, 1979) suočavamo se sa zaista vrednim radovima u ovim zbornicima koji govore o ustaškim zločinima nad tamošnjim srpskim stanovništvom. Da nije bilo prikupljanja građe od strane HAK mnoga sećanja autentičnih i preživelih svedoka ovih pokolja ostala bi nezabeležena. U ovim zbornicima je rekonstruisan gotovo svaki masovni ustaški zločin i navedena su imena stradalih. To je zaista velika ostavština za budućnost.

Naravno, svi se mi slažemo da je ustana u Lici podignut "са циљем да се заустави усташки терор над српским народом", kako ti dobro kažeš. Ali, zašto bi neko od nas zbog svog antikomunističkog stava danas nakon 70 godina od ovih događaja osporavao značajan doprinos komunista u organizovanju ustanka i u organizovanju ustaničke vojske u prvim sedmicama i mesecima nakon 27. jula 1941.
Mislim da ovakvi ideološki motivi nisu pošteni.

Kada je reč o sećanjima partizanskih veterana, koja nisu neupitna - ponavljam, ona su ipak ubedljivija od sećanja anonimnih i neimenovanih sporednih učesnika. Naročito ako su ovi partizanski veterani prošli kroz 4 paklene godine rata, bukvalno ratujući svaki dan. Zar misliš da je bilo lako preživeti takav rat, okružen brojnijim i bolje naoružanim neprijateljem (ustaše, Italijani, Nemci, a nažalost i četnici)?
Četnici u Lici su sarađivali sa okupatorom i to je notorna istorijska činjenica.
Naravno da u ovakvim uslovima ratnog sukoba partizani nisu bili nežni niti pomirljivi prema neprijatelji, a nažalost ni prema porodicama neprijatelja. Ovo su osetile četničke porodice u Lici (iako ni partizanske porodice nisu bile pošteđene ovakvog odnosa od strane četnika i Nemaca, a da ne govorimo o ustašama - naravno, ne izjednačavam ustaše i četnike, niti ću to ikad činiti).

Ipak, postavlja se pitanje ko je najviše kivan na partizane u Lici?
Pa, to su potomci ustaša i članovi ustaških porodica.
Zašto danas Senjsko-gospićka biskupija gradi spomen-crkvu na Udbini, s namerom da u kripti ove crkve sahrani što veći broj Hrvata koje su pobili komunisti?

Partizani u Lici su se bespoštedno borili protiv ustaša i četnika. Da to nisu činili izgubili bi rat i vrlo mali broj Srba u Lici bi preživeo rat.
Kada govorimo o učešću pojedinih hrvatskih komunista u ustanku uvek treba isticati da je većina njih bila časna i poštena i da su mnogi izginuli u borbi protiv ustaša i Nemaca.
Meni je potpuno neprihvatljivo što u Beogradu više nema ulice Marka Oreškovića, ili Franje Ogulinca (španski borac poginuo 1942. u borbi protiv ustaša na Baniji - Ulica Franje Ogulinca od 2003. zove se Ulica zvezdarskih jelki, što je potpuno nebulozno).

U svakom slučaju, to su bila izuzetno teška vremena i nema nijedne srpske porodice u Lici koja iz rata nije izašla neokrnjena i umanjena. Ipak, ja se kao Srbin iz Hrvatske ponosim ličkim partizanima.
Oni su, na kraju krajeva, porazili NDH.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bojan5150
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ЛАЖНИ КОМУНИСТО СЛУЖИШ СЕ СТАРОМ КОМУНИСТИЧКОМ ПРОПАГАНДОМ И СА ТОБОМ НЕ ВРЕДИ ПОЛЕМИСАТИ
Причаш и пишеш шта теби одговара!
АКО ТИ НЕОДГОВАРА ЦИТАТ ИЗ ОВЕ КЉИГЕ, НАМА ПРОБЛЕМА ИМА ДРУГА, СВАКИ ГЕНЕРАЛ ПИШЕ, ПИШЕ ДРУГАЧИЈЕ. А КАД ТРЕБА ДОКАЗ ОДУ У "ШТАМПАРИЈУ" И НАПИШУ ГА НА БРЗИНУ.
Најприје цитираш дјелове књига иZ ваших комунистичких генерала, а кад ја цитирам из истих онда их не пизнаш или само ћутиш. Па шта би било да сам користио литературу друге партије!
ОВА ПИТАЊА ПОСТАВЉАМ НЕ СА НАМЈЕРОМ ДА МИ ОДГОВОРИШ НЕГО СУ ОВО ОДГОВОРИ НА МОЈА ПИТАЊА . САМ ЋУ ОДГОВОРИТИ НА ЊИХ.
1Ниси ми одговорио кога је требао Милан Шијан , а по наредби Гојка Половине ликвидирати у близини свог села, и то неколико сумњивих људи.? Јесте али немогу доказати јер ништа не вјерујеш без доказа.
2 Ниси ми одговорио о изјави Гојка Половине да су прву ћелију КП сновали дан пред устанак и имали су "врло велик број чланова" три или четири, али они нису ни важни. А ти си написао“ „Početkom jula 1941. komunisti iz Srba“ Komunisti su na području kotara Donji Lapac (srezovi: Donji Lapac i Srb) bili organizovani nedeljama uoči ustanka.“ А види главног вођу Јованића шта каже следеће“ Lokalni komunisti su 26. jula dogovorili sledeće (prema Jovaniću) Који локални!
3. Ниси ми одговорио знаш ли када је дошао у Сувају.?:Жедник, друг Јованић крајем 1940 био је предвиђен за члана ПК СКОЈ-а за Војводину, али је тај план омело његово ново хапшење, 9. јануара 1941. године) У затвору је био до почетка рата. . (биографија) Дошао је у јуну 1941.год.
4.Ниси ми одговорио колико комуниста има у општини Срб на дан 27.07.1941.год. Пише горе.
5.НИ ЈЕДНОМ РИЈЕЧЈУ НИСИ СПОМЕНУО НИ ЈЕДНОГ ЧОВЈЕКА, ИМЕНОМ И ПРЕЗИМЕНОМ, А ДА ЈЕ ИЗ СРБА. Срб, општинско мјесто а по изјавама твојих генерала изгледа да је био пуст, напуштен и без народа,
6. Ниси ми одговорио код кога су се усташе сакриле? Имаш три избора одлучи се. На Ајдеровац, Нетеку или ћеш ме сада опет изненадити¬? Узми које хоћеш, твоја ствар?
6. Ниси ми одговорио ни на питање одаклен Војводић на устанку у Кланцу кад му је распоред у Суваји. Прошетао једно тридесетак километара?брз.
8.Ниси ми одговорио да ли је и један човјек из мјеста Срба био на устанку?По генералима није.!
9.Ниси ми одговорио гдје је кућа Пајице Омчикуса. Ти кажеш:“ Milan Šijan je s Danićem Damjanovićem oko 10 časova vodio razgovor s Pajicom Omčikusom (potonji četnik, prim. L.K.) da ga privole na učešće u napadu na Srb.“ Омчикуси су били напредна фамилија, тамо су прије рата возили ауте, а имање им је била у самом центру Срба а кућа у којој је био кад су га ова двојица питали се налази преко пута (око 3 метра) жандармерије и општине у којој били смјештени већ побјегла ова двојица усташа. А знаш ли зашто је био у кући: Па знао је да усташа више нема.
10 одговори ми на ово питање: цитирам твој цитат Милана Шијана“ Od centra su krenuli u pravcu žandarmerijske kasarne i šumarije, gdje se nalazila ustaška komanda.“ Знаш ли колика је то удаљеност? ЗНАМ ДА НЕЗНАШ ! пази добро ПУНИХ 30 (словима тридесет)метар.
Као дјеца смо се шалили да ли можемо „препишати“ раздаљину са којом се ДРУГ ГЕНЕРАЛ намучио око ослобађања Срба.
11.Пази следећ твој цитатистог генерала:““ око 10 часова“ „ Od centra su krenuli u pravcu žandarmerijske kasarne i šumarije, gdje se nalazila ustaška komanda. Bili su to ustanici iz sela Begluci kojima su s epriključili i druge grupe iz Neteke i Donjeg Srba. Oni su nakon dobivenih obavještenja krenuli na Srb. I mi smo s njima krenuli prema kasarni.““?????? ( Неки млади састављач историје у Загребу, кад му је писао књигу није знао да у Србу нема касарне(али је претпостављао да ако има војске да мора имати и касарну)Шумарија је и општина а и ту је била и жандармерија .ДА РЕЗИМИРАМ ОВО: Генерал иде према центру Срба, пролази га, уједно пролази шумарију, општину и жандармерију, преко пута општине пита Пајицу Омчикуса да му се придружи у борби, што овај одбија, кад пролази ту КАСАРНУ, среће устанике из БЕГЛУКА удаљеног од Срба 8 км, Нетечанеиз Нетеке удаљено 5 км, и устанике ис Срба који иду са Беглучанима а из сваке куће у Доњем Србу се види и центар и општина. Враћа се до „касарне“- пар десетина метара и оko 11 sati oslobođeno je opštinsko mjesto Srb, Ни један метак није испаљен а зашто би кад нема усташа????? . Па ко ово може да прогута????? Само они који су носили ЦРВЕНЕ ЗАСТАВЕ. И они који читају књиге а не познају право стање на терену.
12. Једино си у праву за црвена заставе.Сви посље рат су изјављивали да су тај дан носили црвену заставу. Цијела општина Срб са свим околним селима је била окићена црвеним заставама. Не требаш их цитират, ја ти могу рећи сва имена. ЗАШТО. Па ко год је хтјео посље рата оде у Комитет, изјави, наравно са два сведока, да је носио црвену заставу—ДОБИО ЈЕ БОРАЧКУ ПЕНЗИЈУ.На срећу остало је нас неколико који смо чували овце на кршу, и партизана задњорепаша. Али пријатељу, у Србу нема крша, ми смо поднебље као и Плитвице!

а
12. ЗНАЧИ НИКО НИЈЕ ОПАЛИО НИ ЈЕДАН МЕТАК, Закључимо да нико у околним селима и „наводним“ комунистичким Половининим одредима није могао знати шта се дешава.Твој цитат генерала: Ustanici i narod počeli su pristizati sa svih strana.“ Значи да су сви устаници НАПУСТИЛИ положаје које су им наређене да чувају околна мјеста а са њима и народ и дошао у Срб.КАКО СУ СМЈЕЛИ НАПУСТИТИ ПОЛОЖАЈЕ А НЕ БОЈЕЋИ СЕ ДА ИХ НЕЋЕ НАПАСТИ УСТАШЕ??????
13. не Не одговори ти мени, пошто добро познаш усташку документацију, колико је било усташа стационираних у Србу тих дана пред устанак и на сам дан устанка.Твој цитат генерала који је водио главне операције на ослобођење Срба (Ваљда је морао знати чињенично стање како противник располаже са силом, испланирати напад и са коликом силом и из којих положаја ће дјеловати):“ Nema tačnih podataka koliko je u momentu napada u Srbu bilo oružnika.“
ОДЛИЧНА ОРГАНИЗАЦИЈА ГЕНЕРАЛА!
14. Мени држиш предавање одакле сам цитирао а из истог извора ти мени цитираш: (Ivan Jelić, „U povodu jedne obljetnice“, Časopis za suvremenu povijest, 23, Zagreb, 1991, str. 278).
15. ниси ми одговорио : одакле Комунисти Гојку Половини печат основне школе са Личких Осредак, и са њим овјеро прве наредбе.?

ОВО СУ ДО САДА БИЛИ ОДГОВОРИ И НЕКО РАЗМАТРАЊА НАВОДНО ИСТИНИТИХ ЧИЊЕНИЦА ИЗ КЊИГА КОЈЕ СУ ОБЈАВЉЕНЕ ОД КОМУНИСТИЧКИХ ГЕНЕРАЛА И СВЕ СУ ЊИХОВИ ЦИТАТИ.

ИСТИНА ЈЕ НАРАВНО СКРОЗ ДРУГАЧИЈА И УСТАНАК ЈЕ ДИГАО СРПСКИ НАРОД ИЗ СРБА И ОКОЛИНЕ ЧУВАЈУЋИ ЖИВОТЕ ФАМИЛИЈАМА И ЗА ГОЛИ ОПСТАНАК. Само што је комунистима све то сметало. ТОЛИКО ПОШТЕНИХ И ИСКРЕНИХ ЊУДИ , И ЧЕТНИКА И ПАРТИЗАНА ИМА, САМО НАЖАЛОСТ НИКО ОД ОВИХ ДРУГИХ НИЈЕ СМИО ЗУЦНУТИ А КАМО ЛИ ПРИЧАТИ.СВИ ОНИ НИЖИХ РАНГОВА ОД ГЛАВНОКОМАНДУЈУЋЕГ ОДНОСНО КОМУНИСТА И КОМУНИСТИЧКИХ ПОЛТРОНА СУ ПОШТЕНИ СРБИ, АЛИ НАЖАЛОСТ ДУБОКО ЗАВЕДЕНИ, НАТЈЕРАНИ,А НАЈВИШЕ УЦЈЕЊЕНИ.
СЛОЖИЋЕТЕ СЕ НИЈЕ СРАМОТА ЧУВАТИ ОВЦЕ, ДА ЛИ НА КАМЕЊАРУ ИЛИ НА ЛИВАДИ, ТВОЈЕ СУ
1.Пази како описујете имућне њуде- четнике твој цитат Ђоке Јованића“ Prilikom ustanka u Srbu, dvojica kasnijih nosilaca četničkih gibanja u srezu Srb (Stevo Rađenović - predratni trgovac, prevarant i poslanik JRZ; Jovo Keča, trgovac) ne nalaze se u Srbu, već u Dalmaciji.“

3.твој цитат“ Takođe, biti četnik u Lici u to vreme značilo je boriti se protiv svojih srpskih sunarodnika umesto protiv ustaške NDH.“ А одговори ми јесу ли КОМУНИСТИ УБИЈАЛИ СРБЕ?
ЈЕСУ И ТО НЕМИЛИЦЕ ! Знадеш ли како , гдје и ко је стрељао Пајицу Омчилуса, Милоша Торбицу и Дану Пуачу, сва тројица из Срба. Иначе Милан Торбица комуниста је био први секретар КПЈ за Срб и основао је бригаду ЧАПАЈЕВ, са којом се китио Ђоко Јованић. Миланов отац је тај теби познати МИЛОШ ТОРБИЦА, биљежник који је радио у општини Срб.
Милан је био командант једне партизанске јединице која је судјеловала у борбама на усташки гарнизон у Удбини, и партизани су доживили велики пораз и слом. Видећи то, јавно се противио, дошао кући, али исто вечери КОМУНИСТИ дођу по њега , одведу и нико га никад више није видио.
1990, у Крбавици на једном скупу, чувши да говоримо да смо из Срба приђе стари човјек.и кроз причу исприча да је он у овој кући, у подруму, чувао , као партизан,тројицу горе поменутих људи. А у кући су били нико други неко Јаков Блажевић и Владимир Бакарић . Сутрадан су наредили да се стрељају, а тијела баце у једну рупу крај гаја. Кости и данас тамо леже. Човјек се зове пуковник Милан Мирић. Добровољно човјек пристао дати интервју, и касета се налази код мене)
Доста за данас!
ПИТАЊЕ ЗА СВЕ, Ако ти ћаћа каже, да је чуо од његовог ћаће, да ти се шукунђед сахранио на неко мјесто, прије150 год, а мјесто није обиљежено и нема никакав траг како ће те доказати ту чињеницу да би били сигурни да ти ту лежи шукунђед.
ЈА ВЈЕРУЈЕМ ЋАЋИ, ИСТО КАО ШТО ЈЕ ОН ВЈЕРОВАО СВОМ ЋАЋИ.
Чујемо се за два мјесеца и свима хвала који вјерују у усмено предања, онако како родитељи и преци говоре. Породица је основа свега.

УСТАНИК

• 2Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, Bojan5150
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да не цитирам једног по једног покушаћу да оговорим на ствар која се провлачи у постовима прво "Кхалеса" а поготово "Горрана" о томе да су четници издајници самом чињеницом да су сарађивали са талијанима и због тога су издали краља и отаџбину. ОК. Прихватам. Шта је онда например титов генерал Милан Жежељ, предратни жандарм, лице под заклетвом краљу и отаџбини, које се у току рата и окупације борило да се Краљу забрани повратак у отаџбину? Народни херој?
На страну то што је крајњи циљ четника био да се Краљ врати.
Уопште ми није ни циљ ни жеља да овде изигравам четничког апологету нити да блатим партизане и ово сам написао само зато што је мој претходни пост извучен из контекста и погрешно протумачен.
Поента мог претходног поста је била да су због равнотеже и симетрије злочина послератне комунистичке власти од четника направиле бабароге и окривили их и за шта треба и за шта нетреба. А највећа неправда, не према четницима него према српском народу уопште је изједначавање четника са усташама. Таква матрица је, између осталог довела до тога да се устанак српског народа зарад самоодржања а против усташа назове "устанком народа хрватске" под вођством Тита и партије.