Varšavski ustanak 1944

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo odgledah poljski film Warszaw '44., drama smeštena u period Varšavkog ustanka. To me je i podstaklo da otvorim ovu temu.

Varšavski ustanak (polj. Powstanie Warszawskie) je bio ustanak Poljske domovinske armije (polj. Armia Krajowa) tokom Drugog svetskog rata sa ciljem da se Varšava oslobodi od nemačke okupacije. Borbe u Varšavi počele su 1. avgusta 1944. godine u sklopu opštenarodnog ustanka u Poljskoj. Poljske trupe pružale su otpor Nemcima sve do 2. oktobra 1944. godine. Poljski gubici iznosili su 18.000 poginulih i 25.000 ranjenih vojnika kao i preko 250.000 civila koji su ubijeni u masovnim egzekucijama koje su sprovele nemačke snage tokom svog napredovanja. Nemački gubici iznosili su 17.000 poginulih i 9.000 ranjenih vojnika. Po okončanju ustanka Hitler je izdao naređenje da se Varšava sravni sa zemljom. Nemačke snage su bacačima plamena i artiljerijom sistematski uništile preko 85% grada.

Ustanak je izbio u trenutku kada su se sovjetske snage približavale Varšavi. Iako su sovjetske snage 16. septembra stigle na svega nekoliko stotina metara od istočne obale reke Visle, napredovanje je obustavljeno, što je omogućilo nemačkoj vojsci da se obračuna sa ustanicima.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Zanimljivo je da je Jezdimir Dangic , četnički komandant iz Istočne Bosne nakon hapsenja od Njemaca bio u Logoru Strij u Poljskoj .

Bjezi iz zatvora i ucestvuje istaknuto u ustanku .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

goxin ::https://pl.m.wikipedia.org/wiki/Jezdimir_Dangi%C4%87

Zanimljivo je da je Jezdimir Dangic , četnički komandant iz Istočne Bosne nakon hapsenja od Njemaca bio u Logoru Strij u Poljskoj .

Bjezi iz zatvora i ucestvuje istaknuto u ustanku .
За Дангићево ангажовање током устанка у Пољској је проблем што нема извора из Пољске. На српској википедији се наводи да је имао истакнуту улогу, водио целу бригаду у јуриш и сл, али код Пољака једноставно нема података о томе. Тако да ту има доста места за сумњу.

Него, да се вратимо на тему...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

The Soviet-German War
1941-1945:
Myths and Realities:
A Survey Essay
by
David M. Glantz

The Warsaw Uprising:
No case of Red Army action or inaction on the Soviet-German front has generated
more heated controversy then its operations east of Warsaw in August and September
1944 during the Polish Home Army’s Warsaw uprising against German occupation
forces. While most Western historians have routinely accused Stalin of perfidy and
deliberate treachery in permitting the Germans to destroy the Warsaw Poles, Russian
historians counter by asserting the Red Army made every reasonable attempt to assist the
beleaguered Poles. In fact, in late July 1944 the Stavka ordered its 2nd Tank Army to race northward
to Warsaw with the 47th Army and a cavalry corps in its wake. After encountering two
Wehrmacht divisions defending the southern approaches to Warsaw, the tank army tried
to bypass the German defenses from the northeast but ran into a counterstroke by four
Wehrmacht panzer divisions, which severely mauled the tank army and forced it to
withdraw on 5 August. During the ensuing weeks, while the Warsaw uprising began,
matured, but ultimately failed, the forces on the 1st Belorussian Front’s right wing
continued their advance against Army Group Center northeast of Warsaw. For whatever
motive, however, the forces on the 1st Belorussian Front’s right wing focused on
defending the Magnuszew bridgehead south of Warsaw, which was being subjected to
heavy German counterattacks throughout mid-August, and the forces on the front’s left
wing continued their advance to the Bug River north of Warsaw and attempted to seize
crossings over the river necessary to facilitate future offensive operations.
Throughout the entire period up to 20 August 1944, the 1st Belorussian Front’s
47th Army remained the only major Red Army forces deployed across the Vistula River
opposite Warsaw. On that date the 1st Polish Army joined it. Red Army forces north of
Warsaw finally advanced across the Bug River on 3 September, closed up to the Narew
River the following day, and fought their way into bridgeheads across the Narew on 6
September. Lead elements of two Polish divisions finally assaulted across the Vistula
River into Warsaw on 13 September but made little progress and were evacuated back
across the river ten days later.
Political considerations and motivations aside, an objective consideration of
combat in the Warsaw region indicates that, prior to early September, German resistance
was sufficient to halt any Soviet assistance to the Poles in Warsaw, were it intended.
Thereafter, it would have required a major reorientation of military efforts from
Magnuszew in the south or, more realistically, from the Bug and Narew River axis in the
north in order to muster sufficient force to break into Warsaw. And once broken into,
Warsaw would have been a costly city to clear of Germans and an unsuitable location
from which to launch a new offensive.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::goxin ::https://pl.m.wikipedia.org/wiki/Jezdimir_Dangi%C4%87

Zanimljivo je da je Jezdimir Dangic , četnički komandant iz Istočne Bosne nakon hapsenja od Njemaca bio u Logoru Strij u Poljskoj .

Bjezi iz zatvora i ucestvuje istaknuto u ustanku .
За Дангићево ангажовање током устанка у Пољској је проблем што нема извора из Пољске. На српској википедији се наводи да је имао истакнуту улогу, водио целу бригаду у јуриш и сл, али код Пољака једноставно нема података о томе. Тако да ту има доста места за сумњу.

Него, да се вратимо на тему...

Vathra, moguće je da se borio pod drugim imenom. Sad, u ovoj pretpostavci koristim čistu logiku, dakle, nikakve izvore za to nemam. Ali, ukoliko je tačno (Dedijer) da je iz zarobljeništva pobegao 1943. godine onda je gotovo godinu dana boravio na teritoriji nemačkog Generalnog guvernerata. Za taj period bi mu, verujem, bila potrebna dokumenta. Možda je to razlog što ga nema u poljskim podacima. Opet, ukoliko je tačan navod o njegovoj istaknutoj ulozi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dangic je specificna licnost .
Najmlađi Član Mlade Bosne , robijao zbog toga. Navodno je ucestvovao i u komunistickim aktivnostima poslije 1 SR .
Nisu njega Njemci uhapsili bez razloga i poslali na tamnovanje .


Po Dedijeru, je li ucestvovao u ustanku ili se samo zna da je pobjegao iz logora ?
Odakle informacije da je bio u ustanku . Neko ukrasio izmislio ili ima nesto ?
Jer Sovjeti su njega pronasli u logoru Krakovu , poslije sloma ustanka , on je opet uhapsen uhvacen tokom ustanka ?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, aleksmajstor, sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Том трагедијом бавили су се многи историчари. Снимљено је много филмова, а ја сам писао посебно о два најбоља под називима ''Канал'' и ''Устанак''. Текстови јесу есејистички, али могу у овој теми да послуже јер у себи сублимишу и историјска факта уклопљена у уметничку визију.
ПС
''Канал'' је интересантан по једној ''ситници'': први пут је на филму приказано дејство ''Голијата''.

''КАНАЛ''

Пољска је претрпела катастрофалне губитке у току Другог св. рата. Распарчана је најпре између Хитлера и Стаљина; херојски отпор традиционално храбре и патриотске, при том хомогене армије, није много вредео, а ондео је много жртава. Велики број пољских патриота наставио је борбу у редовима савезника, пре свега Енглеза, где се налазила и њихова влада у егзилу. При том је на самој територији Пољске подигнуто свих шест логора смрти којима није било за циљ израбљивање робске радне снаге (како је то било случај у логорима на територији Немачке), већ о систематском , индустријском убијању људи. Нико, ко је стигао у тај логор није живео дуже од десетак сати. Топоними као што су Аушвиц, Хелмно, Белзец, Мајданек, Собибор и Треблинка су за сва времена упамћени по гигантским злочинима ''надљуди'', оних изрода који периодично покушавају да свету наметну свој модел идеологије и начина живота. Без обзира на то што су и Пољаци католици, можда и правовернији него Немци, сви су се нашли на удару машине за геноцид. Очај је натерао овај несрећни народ да се подигне на устанак јер је било јасно да их смрт чека, у било ком облику.

О тој очајничкој борби говори изванредни црно-бели филм који је прославио Анджеја Вајду - ''Канал''. Иза неупадљивог и штурог наслова крије се трагична ратна прича која се по свом подвигу и патњи с правом упоређује с грчким трагедијама. Краткотрајни самопожртвовани период херојског отпора устаника у варшавском гету, али и неразјашњена улога ''Војске Крајове'' више пута су до сада истраживани у литератури. У тој литератури (коју је посебно обележио Леон Урис у свом маестралном роману ''Мила 18'') провлачи се и до сада неразјашњено питање руског застајања на обали Висле, за које време Немци ликвидирају отпор у Гету. Теорија завере (да ли само она) тврди да је Стаљин намерно стао да би Немци уместо њега урадили крвави и прљави посао. Руси пак то негирају јер су још увек имали јурисдикцију над пољском територијом на основу оног ''чувеног'' Минхенског пакта који је поделио ову велику и напаћену земљу, при том објашњавајући своје застајање логистичким проблемима. Легенда пак каже да су многи руски војници и официри самоиницијативно прелазили на другу страну реке да би учестовали у спречавању масакра. Али, то је само легенда.

Та легенда не бави се малим људима. Њима се бави Вајда! Један вод са својим храбрим командиром покушава кроз мрежу канализације да се извуче из обруча. Највећи број њих страда излазећи на светлост дана право у руке Немцима који су намерно остављали неблокиране отворе. На један од блокираних, који неким случајем није био чуван, излази поручник са својим јединим преосталим борцем. Па и тај, преостали, бива убијен од стране разјареног командира кад овај сазнаје да му је саборац све време говорио да их кроз мрак и смрад канала прати цео вод. Убивши свог највернијег пратиоца, поручник се враћа у канал и филм се тиме завршава. Редитељ не жели да све ''нацрта'', већ , поштујући гледаоца, оставља њему да настави логички ток и претпостави шта се даље догодило.

Филм треба гледати из много разлога - пре свега због истините и трагичне приче, одличне глуме и мноштва верних детаља. Вајда је применио занатски перфекционизам који није био сам себи циљ. Главни задатак редитеља било је то да створи емотивну везу између јунака филма и гледалаца, те да на тој вези пласира своје идеје и виђење трагедије свог народа. Мноштво детаља о томе говори, верно и без претеривања. У те верне детаље спада и појављивање тенкића ''Голијат'' на почетку филма. Колико знам, то је једно од изузетно ретких верних приказивања овог оружја, које, према Билу Ганстону, представља претечу жицом вођених ракета. То је податак који зна релативно мали број људи, те је дивљење за редитеља утолико веће када је , поштујући своју публику, затражио од њега да и то поверује, без провере. Уосталом, сећања на рат у време снимања тог филма била су веома снажна и неотклоњива, па је Вајда, хтео не хтео, морао да се држи истине. Било је то мучно, захтевно, али то је било дуг који се морао одужити, што правом патриоти и истинском генију филма уопште није било тешко.


'' УСТАНАК ''

Неколико речи и о филму који је легитимни наследник филма ''Канал''. Приликом снимања овога филма редитељ је применио сва искуства вишедеценијског обрађивања ове теме, па смо тако добили уверљив, суров и истинит филм. Сада, када се публика нагледала свега и свачега када је ратни филм у питању, ''Устанак'' делује помало холивудски, са свим оним негативним што та конотација изазива. Међутим, Филм ''Устанак'' , снимљен 2001. године, теми је приступио веристички, прикључујући се филмовима - сведоцима. По својим естетским и продукцијским вредностима он се веома приближио веризму документарног филма. Познаваоци ових жанрова добро знају колико је то тешко извести. Мора се рећи (поновити) да се дуго после Другог светског рата избегавало копање по тим ранама, како се не би превише иритирали сателитски савезници, дојучерашњи непријатељи. На сву срећу, проговорили су и говоре аутори који тих проблема немају и чије ''кочнице'' служе само за то да се зауставе на време, не претерујући у патетици или глорификовању неког догађаја. Ствари се сада приказују тачно онаквима каве су биле.

Потпуно непотребно изостављен је прави назив филма - ''Мила 18''. Снимљен је на основу чувеног романа Лајона Јурајза (Леон Урис) ''Мила 18'' који на фрапантно потресан и историјски тачан начин говори о трагичној судбини Јевреја у варшавском гету. Мила је назив улице, а број 18 седиште штаба Јевреја који су решили да не окончају живот као многи пре њих, већ да погину у борби. Мислим да не постоји реалан уметнички начин да било ко представи димензију зликовачког чина фашистичке Немачке нити ће тај погром у историји цивилизације ико заборавити. ''Устанак'' припада најужем кругу правих сведока једног догађаја, епопеје (самоубилачки храброг устанка) и димензија геноцида. Устаници су се борили против најелитнијих есесовских јединица посебне намене. Реч је о садистичким злочинцима, безгранично оданим идејама ''коначног решења''. Још увек на релативној удаљености од фронта, окупаторске снаге су имале довољно средстава, мотива и могућности да угуше устанак на најсуровији могући начин. Њима су се супротставили очајници, али не обични. Они нису срљали као камиказе или гинули , падали као муве. Не, напротив. Сваки њихов потез, без обзира на известан исход, био је брижљиво војнички испланиран, са мноштвом ингениозних новина у ратовању. Све је било планирано и смишљено да се кожа прода што скупље и да, пре извесног краја, борац за собом повуче што више зликоваца.

У ред таквих решења може се убројати и секвенца у којој Немци безуспешно покушавају, данима, да продру кроз једну улицу. Препрека долази са крова! Група бораца је сакривена испод крова, а девојка, везана конопцем око димњака, оптрчи круг око њега бацајући свежњеве бомби и одмах се скалњајући под кров. Књига и филм бележе још један хазардерски потез. Устаници су закопали на улазу у један круг зграда невероватну количину експлозива, шрапнела, комада гвожђа, свега онога што може да нанесе што већу штету непријатељу. Замка лежи у томе што је та ''мина'' закопана на најочигледнијем могућем месту, тако да ни најискуснији ратници не би помислили да би неко био толико наиван или дрзак да је баш ту постави. Немачки строј прелази преко тог места и мина, ако се тако може назвати ова смеша, бива активирана наневши огромну штету . Сада знамо како се тај устанак завршио, али тада то нико није могао знати, утолико су те сцене потресније и болније, јер је сваки гледалац свестан неумитнога краја.
Овај филм чини јединствен поджанр у ратном филму и право је чудо да таквих филмова нема више, с обзиром на то да је јеврејски лоби у Холивуду изузетно моћан. Филмови као што су ''Шиндлерова листа'', ''Пијаниста'', ''Пркос'', затим неке серије од којих посебно издвајам ''Ветрове рата'' нису само ратни филмови већ, пре свега, сведочанство о безумљу једног великог народа и трагедији многих малих народа.

• 1Ovo se svidja korisniku: goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad ::vathra ::goxin ::https://pl.m.wikipedia.org/wiki/Jezdimir_Dangi%C4%87

Zanimljivo je da je Jezdimir Dangic , četnički komandant iz Istočne Bosne nakon hapsenja od Njemaca bio u Logoru Strij u Poljskoj .

Bjezi iz zatvora i ucestvuje istaknuto u ustanku .
За Дангићево ангажовање током устанка у Пољској је проблем што нема извора из Пољске. На српској википедији се наводи да је имао истакнуту улогу, водио целу бригаду у јуриш и сл, али код Пољака једноставно нема података о томе. Тако да ту има доста места за сумњу.

Него, да се вратимо на тему...

Vathra, moguće je da se borio pod drugim imenom. Sad, u ovoj pretpostavci koristim čistu logiku, dakle, nikakve izvore za to nemam. Ali, ukoliko je tačno (Dedijer) da je iz zarobljeništva pobegao 1943. godine onda je gotovo godinu dana boravio na teritoriji nemačkog Generalnog guvernerata. Za taj period bi mu, verujem, bila potrebna dokumenta. Možda je to razlog što ga nema u poljskim podacima. Opet, ukoliko je tačan navod o njegovoj istaknutoj ulozi.
Похвала за ВЈ што је ископао ову тему, ја сам мислио да је на другом форуму...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Овде може да се настави дискусија о Дангићу у Варшавском устанку.

• 1Ovo se svidja korisniku: goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Citat:Обратный отсчёт. Варшавское восстание. Свои и чужие

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Не знам да ли знате да је неколико учесника ове битке сахрањено у Београду?