offline
- domnick
- Građanin
- Pridružio: 28 Avg 2008
- Poruke: 94
- Gde živiš: Kraj Morave
|
Boeing Sikorsky RAH-66 COMANCHE
TT karakteristike:
Namena: Izvidjačko borbeni helikopter
Posada: 2 člana
Pogon: 2x LHTEC T800-LHT-800 snage 1.002 kW (1.334 KS)
Dimenzije: Dužina trupa: 13,22 m
Dužina kada se rotori okreću: 14,28 m
Prečnik glavnog rotora: 11,90 m
Visina: 3,39 m
Masa: Prazan: 4.167 kg
normalna u poletanju: 4.587 kg
maksimalna u poletanju: 7.790 kg
Perfomanse: maksimalna brzina 328 kmh,
početna brzina penjanja 432 m/min,
dolet sa dopunskim rezervoarima: 2.335 km
Naoruzanje: trocevni top 20 mm u nosnoj tureli, četiri tačke za kačenje u trupu (stelth) i četiri tačke na demontažno-odbacivim krilima.
Amerikanci su 1982 godine započeli rad na projektu pod nazivom LHX (light helicopter experimental) - laki eksperimentalni helikopter. Projekat je zamišljen jako ambiciozno i planirana je proizvodnja 1292 helikoptera samo za potrebe OS-sjedinjenih država, gde bi ove letelice zamenile helikoptere OH-58 i AH-1. Na konkursu su učestvovala četiri največa američka proizvođača i to udružena u dva tima. 5.4.1991. godine grupacija Boeing-Sikorsky odnosi pobedu nad timom Bell-McDonnell Douglas, i tada su naručena 3 prototipa. Tada je takođe projekat LHX preimenovan u RAH-66 (Reconnaisaance-Attack Helicopter) COMANCHE po čuvenom indijanskom plemenu.
OVaj helikopter, zamišljen u doba hladnog rata, trebalo je da bude prva linija odbrane od masovnih tenkovskih prodora VU-a od kojih su ameri toliko zazirali u svojim vojnim doktrinama. Zamišljen je kao letelica koja se prosto šunja bojištem, i koristeći pogodnosti reljefa neprimetno dolazi do cilja i vrši iznenadni udar svojim naoružanjem ili laserskim obeležavanjem ciljeva za druge avione ili helikoptere. Nakon ovakvog udara, sledi munjevito povlačenje sa poprišta. Da bi se sve ovo ostvarilo bilo je potrebno proizvesti pre svega pokretljivu letelicu. Zbog toga se odustaje od teškog oklopa (odnosno bilo kakvog oklopa) i upotrebom kompozitnih materijala dobija se laka letelica koja u kombinaciji sa snažnim motorima poseduje do tada neviđenu pokretljivost za jedan helikopter, što bi bez sumnje dalu apsolutnu nadmoć u medjusobnoj borbi sa drugim helikopterima. Borbeno preživljavanje, a u nedostatku oklopa, bilo je zasnovano na manevarskim osobinama, malom siluetom, malim radarskim odrazom (stelth), smanjenim IC odrazom, smanjenom bukom (čak 6 puta tiši od Apača), velikom količinom ugrađenog kompozita, i takvim rasporedom i multipliciranjem najvažnije opreme i vodova da jedan pogodak granate ne izbaci helikopter iz upotrebe. (Baš me zanima koliko je potrebno granata za pilote?). Takođe je umesto klasičnog repnog rotora primenjen fenestron (kao kod "gazele"). Stelth karakteristika je postignuta tipičnom uglastom formom (poput F117), upotrebom kompozita, nošenjem naoružanja u trupu i maksimalno utopljenim topom u kompletnu siluetu helikoptera. Što se tiče opreme to bi predstavljalo vrhunac elektronike. Kokpit je potpuno digitalizovan (bez ikakvih analognih instrumenata) sa tri displeja u boji, a novost je i "stakleni kokpit" odnosno nišan na kacigi pilota na kojoj se takodje projektuje slika u pravcu u kome pilot gleda, tako da pilot ima utisak kao da lebdi u vazduhu i jednostavno "vidi" i kroz zatvorene delove kabine. Tu su takođe FLIR II generacije, HMD, PNVS, signalizatori ozračenja, mini Longbow radar, sa mogućnošću delovanja u svim meteo uslovima, danju i noću. Ugrađeni su takođe pasivni i aktivni ometači. Računari (čak 6 komada) su dobijene podatke sa senzora, radara, kamera i druge opreme obrađivali u realnom vremenu, davali pregled bojišta, predlagali najopasnije i najbitnije ciljeve i preko data linka sve to mogli da šalju u operativne centre i druge jedinice. Da bi se olakšao rad posade oko pilotiranja kako bi se maksimalno koncentrisali na borbu, i da bi pilot samo jednom rukom moga da upravlja helikopterom, konstruisana je takozvana ciklična palica koja je pored standardnog upravljanja oko poprečne i uzdužne ose bila namenjena upravljanju i oko vertikalne ose (odsustvo nožnih komandi) kao i smanjenje i povećanje vučne sile glavnog rotora (kolektivna palica). Naravno sve ove komande su prvo kontrolisane i obrađivane preko računara, a zatim preko FBW (fli by wire) sistema prosledjivane servo izvršiocima, tako da je mogućnost udesa zbog greške pilota u upravljanju bila svedena na minimum.
Prvi prototip je poleteo 4. januara 1996 godine. Već tada je bilo jasno da sukob za koji je projektovan ne predstavlja realnost. Najnovija ratna iskustva iz Somalije, Iraka i Avganistana , a verovatno i iz Srbije (setite se priče o Apačima iznad Košara) uslovile su da postane jasno da je koncept Komanči potpuni promašaj i da njegova stelth karakteristika i vrhunska elektronika a bez adekvatnog oklopa, protiv gerilaca naoružanih najobičnijim ručnim bacačima ne predstavlja nikakvu zaštitu. Konačno u februaru 2004. nakon utrošenih 6,9 milijardi US$ projekat je zvanično otkazan. Presudnu ulogu je opet imao novac jer je utvrđeno da će do okončanja projekta biti utrošeno još najmanje 32 milijarde US$ i da bi sve to uz kasniju skupu eksploataciju ove letelice opteretilo budžet namenjen avijaciji sa najmanje 40%. Tako je karijera ovog projekta završena i pre nego što je i počela. Naravno ameri sve umeju da oboje u ružičasto, tako da će po njima mnogi elementi sa komančija služiti poboljšanju postojećih helikoptera, a u svakom slučaju će predstavljati veliko iskustvo u projektu nove izviđačko-napadačk letelice koja bi trebalo da se pojavi 2020 godine.
|
