Desantni pontonski park DDP-40

• 1Ovo se svidja korisniku: Vlada1389
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Извор за ову нову тему је одавде.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

На захтев команде Ваздушно десантних јединица а по упутству Инжињеријске комисије Инжињеријских трупа, крајем 50-их и почетком 60-их година 20. века, у Навашинском бродоградилишту су почели развојни радови на стварању лаког, компактног, ваздушно преносивог понтонског парка за инжињеријске јединице ваздушно-десантне трупе. Главни пројектант пројекта био је инжењер Иу.А. Латкин, водећи дизајнер - Б.А. Пронин. Технички и радни пројекти заснивали су се на истраживачким развојима које је спровео 15. Централни истраживачки институт по. Д.М. Карбисхева. За научног руководиоца рада на изради новог софтвера именован је кандидат техничких наука, лауреат Државне награде СССР-а К.К. Черкашин. Лако теренско возило ГАЗ-66 идентификовано је као транспортна база за транспорт флоте.
🪖📜 Десантни понтонски парк ДПП-40 усвојила је Совјетска армија почетком 70-их година 20. века. Претпостављало се да ће по један комплет флоте ДПП-40 бити доступан у сваком инжињеријском батаљону (у понтонској чети) ваздушно-десантне дивизије, а 4 комплета у посебном понтонско-мостовном батаљону Ваздушно-десантних трупа.




✈🪂 Главна разлика између ДПП-40 и других понтонских паркова била је у томе што је могао да се транспортује војно-транспортним авионима Ан-12, Ан-22, Ил-76 и слеће и слетањем и падобраном. Један авион Ан-12 могао је да носи два понтонска возила са понтонским везама.
✈🪂 За падобранско слетање, понтонско возило са летом је претходно утоварено на платформу ПП-128-5000, а затим заједно са платформом на авион.
✈🪂 Летачка посада (возач и понтон) слетела је одвојено.




Главни елемент парка била је понтонска веза, која се састојала од средњег понтона и два спољна преклопна понтона .
🪖📜 Средњи понтон је био запечаћена метална кутија, а оба спољна понтона су била подељена по дужини у два одељка. Одељак поред средњег понтона је запечаћен, а спољашњи одељак је био контејнер за постављање пнеуматског рамовог пловка на надувавање у спремљени положај.




Две понтонске везе повезане крајњим деловима формирају трајект за мост. Тако је један мостни трајект био део плутајућег моста дужине 8 метара и носивости 20 тона.
🪖📜 На споју плутајућих карика окачен је ванбродски мотор типа „Вихор” који је обезбеђивао кретање мостног трајекта по води. Флота укључује 16 ових мотора (по један за сваки трајект (2 везе)).
🚜📜 Преклопљена, веза је постављена на аутомобил ГАЗ-66Б, чије је тело замењено посебном платформом.





🪖📜 Уобичајена метода испуштања везе у воду била је испуштање у проширеном облику.
🪖📜 Да би то урадио, аутомобил се кретао уназад према ивици воде. Затим су помоћу витла за аутомобиле спољни понтони нагнути у страну и причвршћени у овом положају. Након тога је довод ваздуха у пловке и они су изашли из контејнерских делова спољних понтона.
🪖📜 Да би пловци били напуњени ваздухом, на аутомобилу је уграђена специјална ваздушна дуваљка коју покреће извод снаге.
🪖📜 Након што се пловци напуне ваздухом, аутомобил се помера назад тако да вода покрије главчину задњег точка. У овом случају, дубина воде на месту где је веза испуштена била је око 0,5 метара. Посада је откључала уређаје за закључавање и карика је пала у воду.
🪖📜 Ако на месту за истовар није било довољно простора да би се веза у потпуности отворила, онда је било дозвољено да се линк ресетује без попуњавања плутајућих места. У овом случају, пловци су напуњени ваздухом већ на води помоћу дугачког црева из машине.




Посаду сваког трајекта са моста чинила су два понтоничара и два возача. Након што су обављене све операције које су укључивале аутомобил, возачи су аутомобиле одвезли у склониште, а све даље операције са трајектима извели су понтонири.
🪖📜 Приликом изградње моста, трајекти су међусобно повезани помоћу уређаја за закључавање у једну траку и помоћу ванбродских мотора за чамце трака се одвијала преко реке, затварајући обале.



Ширина коловоза моста била је 4,2 метра (стандардна ширина војних мостова на крутим ослонцима).
🪖📜 Брзина кретања на мосту гусеничних возила је 10-12 км/х на удаљености од 20 метара. Возила на точковима могла су да се крећу преко моста брзином до 20 км/х.
🪖📜 Померање од осе моста није дозвољено више од 45 цм, посебно за тешку опрему.
🪖📜 Карактеристике елемената материјалног дела понтонског парка ДПП-40:
📍 Понтонска веза са аутомобилом : тежина - 6060 кг; дужина - 6074 мм; ширина - 2392 мм; висина - 3275 мм;
📍 Понтонска веза (отворена) : тежина - 2005,7 кг; дужина - 4140; ширина - 11155 мм; висина - 625 мм;
📍 Понтонска карика (склопљена) : тежина - 2005,7 кг; дужина - 4140 мм; ширина - 2392 мм; висина - 1305 мм.





Флотни сет ДПП-40 састојао се од 32 понтонска возила ГАЗ-66Б са понтонским везама, 1 камион ГАЗ-66Б за помоћну опрему и 16 ванбродских мотора типа „Вихр-М“.
🪖📜 Десантни понтонски парк ДПП-40 по својим тактичко-техничким карактеристикама значајно је превазишао раније коришћене домаће и стране понтонске паркове.
🪖📜 Један комплет парка је пуштен и ушао у службу 118. ваздушно-десантног инжењерско-техничког пука, стационираног у Витебску (пребачен у Саратов 1993., расформиран 1996.).


Намерно сам издвојио овај мало кориштени понтонски парк јер је како се види ма крају текста брзо изашао из употребе и да се не затрпава основна тема са понтонским средствима где је тежиште на старом добром комплету ПМП и свим његовим дериватима попут нашег ПМ М71.