|
|
Poslao: 03 Jun 2014 16:13
|
offline
- amstel
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2565
- Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice
|
na prvoj slici,vidim da su debla osrednje debljine.sigurno se od njih moze napraviti jaka konstrukcija.pretpostavljam da ste pravili drvene mostove.jel moze takav most izdrzati prelazak tenka ili ok.vozila?
|
|
|
|
Poslao: 03 Jun 2014 16:34
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25781
|
Drveni most se gradi kao i sve konstrukcije za određenu tonažu nosivosti.
Za brzu izradu postoje proračunati prečnici,broj nosča,maksimalna dužina jednog raspona i svi ostalih konstruktivnih elemenata drvenog mosta u pravilu VOJNI MOSTOVI koje ja trenutno nemam.
Mi smo uglavnom pravili mostove za potrebe vojnih ustanova a oni uglavnom koriste vozila točkaše za dotur svih potrepština.
Uglavnom smo ih gradili u VU Morović,Karađorđevo i nekoliko ŠU kao što su Bački Monoštor,Apatin i mnogi drugi.
Građeni su od mostova sistema proste grede sa jednimrasponom i raznih tonaža do više rasponih mostova nosivosti do 20t osovinskog pritiska.
I onaj već spominjani AB most na Moravi između Mrčajevaca i Knića...
Na mojoj slici Inžinjerijska sredstva je prikazan i Inžinjerijski metar a na čijoj se poleđini nalaze i osnovni konstruktivni elementi mosta za razne nosivosti Guseničara i točkaša.
Opša je nepoznanica da most koji ima nosivost 10t osovinskog pritiska za točkaše može da nosi najmanje dvostruku tonažu guseničnog vozila.
|
|
|
|
Poslao: 03 Jun 2014 16:47
|
offline
- amstel
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2565
- Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice
|
hvala Vojo.
mali off
kakva nam je vlast,ne bi me cudilo ,da vidjamo drvene mostove po srbiji.
|
|
|
|
Poslao: 03 Jun 2014 16:51
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25781
|
Bojim se da je i to teško ostvarivo jer je i potrebna oprema bar iz vojske otputovala put otpada kao neperspektivna a nešto se i razvuklo ko zna gde je .
Sa kadrovima koji su obučeni za taj rad je još gora priča jer se u školi više skoro nigde niko i ne obučava.
|
|
|
|
Poslao: 03 Jun 2014 17:32
|
offline
- Pridružio: 01 Okt 2012
- Poruke: 4066
|
jedna od najkorisnijih tema u zadnje vreme na forumu.samo nastavi Vojo64
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Jun 2014 01:50
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4962
|
U Kanadi ima železničkih mostova sa drvenim stubovima (kula stubovi) preko kojih prelazi kompozicija od tri lokomotive koje vuku preko 50 vagona sa još dve lokomotive na kraju. Lokomotive su reda veličine 120-130 tona trčeće mase.
Istina preko pretežno suvih jaruga.
Ima recimo na novobeogradskoj strani nemačko *privremeno* rešenje iz II sv. rata posle bombardovanja.
|
|
|
|
Poslao: 05 Jun 2014 12:32
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25781
|
Hvala na fotkama Petar Pan
Ja nebi komentarisao već bih samo pobrojao šta je sve od opreme posedovala jedna Mosna četa u inžinjeriji.
Pošto je prvi vod u mosno četi imao uopremi sve za sastavljanje lansirnih Bejli mostova onda je i imalo naziv Bejli Vod.
Satav tog voda se kretao od 50-70 vojnika a komandir 1.voda je bio oficir čina do KIK i ujedno zamenik KČ.
Preostala dva komandira voda su bili stariji i iskusniji podoficiri do čina zastavnika.
Uz ceo komplet Bejli mosta imali su i potrebna sredstav za prevoz istog u vidu fapova 13SK a kasnije su dobili nekoliko 2026.Pored kamiona imali su jednu veliku i jedni malu dizalicu coles od 27 i 7t.U svom su sastavu imali i jedan TG-110 za izrade prilaza mostu i za pomoć kod lansiranja istog.
Na onim slikama sa teme Bejli gde se radilo prednaprezanje mosta je angažovan baš taj vod sa opremom koja je tu kod nas testirana.
Drugi vod je zbog specifičnosti opreme i namene za izradu drvenih mostova imao i naziv drveni vod.
Komandir je bio podoficir i u svom je sastavu brojao do 40 vojnika.
Od opreme je imao nekoliko Tam 4500 i 5000 kao i komplet gater Harvester sa svom pratećom opremom za obradu debala do prečnika od 600mm. i dužine vođice od 20m sa sopstvenim dizel motorom.Takođe su u opremi imali i sav potreban alat za obradu drveta i metala od sečenja,narezivanja navoja ,savijanja pa do kovačke vatre za izradu klamfi ili kako su ih neki još nazivali mačkama.Da ne zaboravim i desetak Motornih testera.Kod opreme za obradu drveta treba još pobrojati i ručne balvanske testere,razne hoble,rende,makljice i drugi alat za izradu čepova,spojeva i drugih konstruktivnih elemenata u spajanju drvenih mostova do raznih čekića težina od 0,5kg pa do 10kg.
Treći vod je bio vod za opsluživanje ova dva prethodna i u svom je sastavu brojao oko 30 vojnika a od dugovanja opreme im je na raspolaganju bilo:
Dizel makara za pobijanje šipova(DM-500 a kasnije su dobili i po jednu Delmagovu od po 500 i 1500kg.)
Skela pomoćnica za pobijanje šipova na vodi.Više komada al.čamaca sa vanbrodskim motorima kao i komplet od dva vijčana kompresora srednjeg kapaciteta za sledeće namene.
Za bušenje drveta svih otvora od prečnika par mm pa do 100mm su imali uz svaki kompresor pneumatsko svrdlo za drvo sa pripadajućim garniturama po dva kom ada kraćih burgija do dužine od 300mm i isto toliko dužih za bušenje otvora i izradu žljebova do dužine od 600mm.U tim kompresorima je takođe bilo i druge prateće opreme poput pneumatskih pumpi za vodu radi izbacivanja vode kod izrade potpora i kesona.
Možda sam na brzinu nešto i propustio ali mislim da sada u ovoj vojsci ništa ni od ovakvih sastava a ni opreme nije ostalo.
PS.
Starešine te jedinice su zbog raznih terena stvarno bile i elita u stručnom a i u zajebantskom smislu pa mi je svako uskakanje kod njih uvek bilo posebno zadovoljstvao a za 11 godina u istom garnizonu sam sa njma sakupio blizu godinu dana na raznim terenima .
|
|
|
|