Poslao: 16 Apr 2019 17:01
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25704
|
Prateći raznu literaturu i uvidom u postojeće teme u delu Inžinjerije uočio sam da nedostaje jedna u kojoj bi se prikazala sredstva i samo savlađivanje vodenih prepreka priručnim sredstvima.
Juče sam okačio prebacivanje tenkovskog voda na civilnom trajektu/skeli pa sam počeo da kopam malo po istorijskim ćitabima i zasija mi da je bitka na Dnjeparskom forsiranju skoro pa epska i sa priručnim sredstvima te sam malo sa vađenjem podataka o toj bici i sa par slika rešio da otvorim ovu temu.
Posljednjih dana septembra i prvih dana oktobra 1943. sovjetska vojska je izbila na Dnjepar na frontu širine 700 kilometara, od Lojeva do Zaporožja.
Na reku je izbilo pet grupa armija ili po sovjetskoj terminologiji frontova -
Centralni generala Rokosovskog,
Voronješki generala Vatutina,
Stepski generala Konjeva,
Jugozapadni generala Malinovskog i Južni generala Tolbuhina.
Nemci su bili uvereni da će se sovjetske trupe nakon tromesečnih teških borbi i golemih gubitaka zaustaviti na Dnjepru radi odmora i popune. Međutim, na njihovo zaprepaštenje Sovjeti se nisu zaustavili ni toliko da se prestroje već su odmah po izlasku na obalu - vojnički rečeno po meri pristizanja - počeli s prebacivanjem preko reke.
Pri tome je posebno zanimljivo da prednje jedinice praktično nisu imale inženjerijskih sredstava za forsiranje reke, jer su mostovni parkovi i druga oprema zbog razorenih komunikacija zaostali daleko u pozadini.
Ukrajinski partizani i lokalno stanovništvo pripremili su i posakrivali nekoliko stotina ribarskih čamaca, ali je to bila sam kap u moru potreba.
Stoga su za prelaz preko reke koristili priručna ili takozvana mesna sredstva.
Za prevoz težih oružja improvizovani su splavi, dok su se vojnici pojedinačno ili u grupama prebacivali preko Dnjepra doslovce svime što je plivalo na vodi.
Između ostalog su koristili seoske ograde, kućna vrata, prozorske okvire, pa čak i šatorska krila napunjena slamom.
Izrada ''pontonskog parka'' za forsiranje Dnjepra:
U razdoblju od 22. do 30. septembra Sovjeti su na drugoj obali Dnjepra uspostavili 23 manja mostobrana. Neke od njih Nemci su likvidirali, dok su ostali postupno spojeni u dva velika - jedan kod Ljuteža severno od Kijeva i drugi južno, kod Velikog Bukrina.
Iako je ostala u seni velikih i spektakularnih bitaka kod Moskve, Staljingrada i Kurska, operacija forsiranja Dnjepra iz pokreta i priručnim sredstvima smatra se jednim od najvećih podviga sovjetske vojske u Drugom svetskom ratu. Stoga se i danas proučava u vojnim školama većine oružanih snaga u svetu.
Obilje slika sa ove tematike je dostupno OVDE
Bundesarchive Photos 1933 - 1945
na linku
http://histomil.com/
Ja trenutno brstim ovaj album
http://histomil.com/viewtopic.php?f=338&t=3918&start=7870
A deo teksta je iz moje lične literature koja mi je bila i udžbenik u četvrtoj godini SVŠ iz predmeta Prelaz Preko Vodenih Prepreka(PPVP) kako smo ga mi nazivali skraćeno je u sebi uz savlađivanje raznim formacijskim sredstvima gde su izučavana naša i strana sredstva za izradu mosnih i skelskih prelaza tako i sva amfibijska i NARAVNO PRIRUČNA ili MESNA sredstva sa kojima se u pokretu savlađuje reka ili druga vodena prepreka.
Nadam se da će tema zaživeti a do tada lep pozdrau...
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 16 Apr 2019 21:02
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25704
|
* Priručna sredstva
Splavovi izradjuju se od dasaka, buradi, gredica, plovaka automobilskih guma
Mostovi izradjuju se od dasaka, za prelaz manjih i sporih reka
Ili ovako
Gaz je osnovni način prelaska plitkih reka a pri čemu se mora voditi računa o brzini rečnog toka i u skladu sa tim se savlađuje do sledeće dubine prema tabeli.
brzina reke
1m/s - gaz 1 m ;
2 m/s - gaz 0.8m ;
3 m/s - gaz 0.6 m
Kod prelaza gazom obavezno se koristi kanap kao vođica za rad obezbeđenja da se usled straha ili gubitka stabilnosti vojnik ne otisne niz rečni tok...
Forsiranje iz neposrednog borbenog dodira vrši se u načelu noću.
Četa prelazi reku na * desantnom mestu prelaska *
Najpogodnija mesta za prelazak na reci su :
- delovi reke koji su lučno istureni ka vlastitim jedinicama
- delovi reke gde ima ostrva
- gde ima prikrivenih(pošumljenih) prilaza do reke
- gde je vlastita obala viša (zbog osmatranja i vatrene podrške)
Na desantnom mestu nasilnog prelaska se odredjuju:
1. Polazna linija do 300 m od reke ,na nju jedinice izlaze razvijene i sa sredstvima za prelazak
2. Linija ukrcavanja odakle se jedinice otiskuju(ako se za prelaz koriste formacijska sredstva-čamci)
3. Linija pristajanja na drugoj obali gde se jedinice iskrcavaju i prelaze u napad
Borbeni raspored čete ima iste elemente kao i pri napadu u drugim uslovima.
Ako je u prvom talasu ojačava se protivoklopnim sredstvima.
Mogu se formirati i jedna ili više jurišnih grupa .
Jurišna grupa,načelno jačine voda ojačanog sa BsT ili RRb i pionirima,formira se kada je prednji kraj neprijatelja na samoj obali i/ili kada pojedine vatrene tačke nisu uništene u vatrenoj pripremi.
Tada se na ovostranoj obali za podršku formira i Četna vatrena grupa ČVG sa Mb 60 ili 82 mm koja poseda vatreni položaj tako da može efikasno dejstvovati na neprijatelja koji otvara vatru na reku tokom prelaza.
KČ na komandirskom izvidjanju izdaje zadatke svim elementima čete: vodovima prve linije, jurišnim grupama,rezervi, ČVG...
Četa se približava reci prikrivenim pravcima ,u prolazu uzima raspoloživa plovna sredstva i u raščlanjenom rasporedu izlazi na polaznu liniju.
Na njoj se razvija i produžava ka liniji ukrcavanja.
Snage za zaštitu prelaska izlaze na položaj pre ili istovremeno kad i ostali delovi čete.
Nasilni prelazak počinje sa otiskivanjem prve ture sa linije ukrcavanja.
Njihovo prebacivanje preko reke podržavaju ČVG ,ČPOG i Mitraljesko odelenje.
Vatrom se dejstvuje i iz čamaca/plovnih sredstava.
Prve jedinice , čim predju reku, uklanjaju prepreke, prodiru u dubinu da zauzmu dominantne objekte i tako stvore uslove za prelaz ostalih vojnika za formiranje mostobrana.
Komandiri vodova prelaze reku sa svojim vodovima, u prvoj turi, a komandir čete u drugoj.
Druga tura podržava svojim vatrenim sredstvima prvi talas
U pripremi za nasilni prelaz ,četa se dopunjava municijom preko norme , kako bi bila sposobna da duže deluje samostalno.
Kada se četa prebaci na drugu obalu, napad nastavlja kao i u ostalim uslovima.
Crvena Armija forsira Vislu
Za kraj ovog današnjeg šaranja još jedna slika u prelazu preko reke uz korišćenje buradi i sajle/kanapa za pridržavanje tokom prelaza/prevlačenja na drugu stranu.
U ovom slučaju dok se jedan ili dvojica prevoze ostatak može da otvara vatru ako za to ima potrebe..
|
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2019 17:21
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25704
|
Seti se da imam i ovaj solidno urađen primer za proračun nosivosti drveta kod savlađivanja vodenih prepreka priručnim sredstvima..
Prošle sam godine delimično pisao o nosivosti drveta kada sam predstavio inžinjerijski metar gde je na poleđini i tabela za tačniju računicu i gde se za svaku vrstu drveta TAČNO daje nosivost za 1.m3 a ovo gore je brza formula .
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Dec 2019 11:45
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25704
|
Vojnik kao pojedinac u toku prelaza preko reke dok pliva svojim šatorskim krilom inprovizuje sa punjenjem slamom/senom plovak na koji se može prevesti odozgo ranac sa suvom odećom,lično naoružanje i municija a to se nekada i u JNA uvežbavalo u inžinjeriji a koliko se sećam i u nekim pešadijskim jedinicama.
Slika sa ove rabote iz armije Istočne Nemačke polovina 70ih..
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2019 03:39
|
online
- Pridružio: 18 Maj 2011
- Poruke: 475
|
Voja, koju tezinu nosi satorsko krilo napunjeno slamom? Ako ste nekada mozda testirali,..
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2019 08:39
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25704
|
Ne postoji neka precizna nosivost jer to zavisi od količine i zbijenosti slame a grubo se kreće za ovako formiran zavežljaj kao na slici oko 30+kg što je sasvim dovoljno za pobrojanu opremu koja je nužna u prelazu I talasa a sve posle ide po opisanim radnjama u prethodnim tekstovima.
U prethodnom sam tekstu spomenuo postojanje tablice nosivosti koja daje za 1m3 slame nosivost a ista se uz postojanje na inžinjerijskom metru nalazi i u onom pravilu/uputstvu za diverzante kao i na TTPriručniku inžinjerije sad dali je u I ili pak u II delu ne bi tačno znao kasti ali tamo ima sigurno.
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2019 18:55
|
offline
- sakota79
- Elitni građanin
- Pridružio: 06 Feb 2010
- Poruke: 2475
|
На никад ми одговорено питање даћу сам неко одговор. Како прећи водену препреку ако је на обе обале непријатељ? Мало је тешко доћи до бурића, сламе... дасака.
О чамцима да се и не говори. Један извор материјала..скоро непресушан је смеће. Има га на свим правцима кретања , нико неће приметити да је склоњен ( делимично наравно) и добро плута. ПЕТ амбалажа , стиропор, џакови...
Прелазио сам са опремом...лажем...био је спасилачки прслук...или је била опрема са пушком...на свежњу флаша. Сем рука којима сам веслао и чизама од "поринуча" био сам скроз сув.
Носила са повређеним и неколико флаша испод истих раде посао. Модуларни у џаку...солидно плута. Наравно не ако је у њему радио уређај, наковањ и два пара пиџаме.
|
|
|
|
|