|
Za novogodišnje praznike iskoristih da posetim prestonicu tačnije rođaka koji se uselio ,kupio čovek stan ,mašala ,možda ne bi mi ta poseta ni bila toliko važna da nije bilo jednog događaja ,u prvi mah sam bio ljut kasnije sam se nasmejao ali onako od srca.
Naime krenem ja roćku u posetu i na čestitanje dobro krenuo dobro poneo al ne lezi vraže znam kako da odem na staru adresu ali na novu otprilike vozim polako gledam gde da skrenem dok mi ostali trube i pominju familiju ,reko' i ja vama i tako dok psujem sebi u bradu razišljam kanda zalutah ,pa dobro parkiram se i razmišljam da uključim ja navigaciju (okrenem rođaka objasnim gde sam pa neka me navodi) al' 'ajde da pitam nekog k'o velim možda me i upute i krenem da priupitam jednu gospđicu.
Reko': "Izvinite dobar dan ,da vas pitam..."
Mlada gospođica: "Neznam nisam odavde... žurim."
Ali prava beogradska gospođica onako baš lepo čeljade i doterano tipka po telefonu i pogleda me kao sa trćeg sprata ,gledam i ja nju boli me uvo valjda je se zato i doterala mislim (sigurno se ovakva odeća na minusu ne nosi da bi okretali glavu).
Kad ti ona meni odbrusi: "Šta bre bleneš kretenu?"
Reko': "Gospođice nisam ja kreten..."
"Ma nemoj a šta si?"
"Ja sam seljak (i ponosan sam zbog toga) a vi ste lepi."
Izbeči se verovatno nešto i opsova i ode ,vraćam se do auta da uključim pomenutu navigaciju ,prvo sam mislio da je opsujem jer ako sam gorštak nisam bušman al' mi posle ovako bi nešto simpatično a i smešno ali onako od srca.
Dok se penjem stepenicama do rođe razmišljam koliko je njih sličnih maldoj gospođici zalutalo ,pokvarilo se ,sletelo sa puta zbog lošeg vremena kada dolaze u moj kraj i svako me sam pomogao i uputio ga svratio na kafu i rakijcu nisu mi smetali uopšte ,možda zato što sam običan higlander.
|
