Divajsi ili devajsi ili gadžeti ili gedžeti kako li se već izgovara jesu specifične napravice ili uređajčići koji oplemenjuju glavnu napravu ili uređaj pa im se taj anglicizam nameće zarad prepoznatljivosti.
I za iste postoji sasvim normalan prevod koji se koristio pre bastardizacije engleskog.
Kada nema reci ili je domaca rogobatna skroz je u redu (datoteka vs fajl je meni bio vrhunski primer, a datoteka nije cak ni rec lokalnog porekla).
Ili kada je prevod smehotresan (malware - zlover).
Ali nemojte iz sopstvenog neznanja kasapiti i srpski i engleski zaboga.
Ово је глупост која је настала да би заобишла законе у Калифорнији.
Како кажу у видеу, не смеју више да користе оквире за муницију, односно оквир мора да буде фиксиран на пушци. Са овим додатком се лакше допуњује такав оквир.
Sistem aktivne zaštite oklopnih vozila Trofi. Presreće i uništava nadolazeće projektile i rakete eksplozijom u stilu karteča. Proizvod je desetogodišnje saradnje izraelskih kompanija Rafael, Elta i IAI te njihovog Vojnotehničkog instituta. Osnovna namjena sistema je nadograđivanje oklopa lakih i teških oklopnih borbenih vozila.
Do 2012 sistem je integrisan na izraelskim tenkovima Merkava. Čine ga Elta EL/M-2133 F/G band radar za upravljanje vatrom sa četiri ravna panela antena montiranim na vozilu sa poljem osmatranja od 360 stepeni. Kada je projektil detektovan unutrašnji kompjuter izračunava vektor dolaska gotovo odmah , prije nego doleti. Jednom kada je nadolazeći projektil u potpunosti klasifikovan, kompjuter kalkuliše vrijeme i ugao ispaljivanja neutralizatora. Odgovor dolazi iz dva rotaciona lansera instaliranih sa strana vozila koji ispaljuju neutralizatorske agense, obično male metalne pelete, poput sačme. Sistem je dizajniran da ima veoma malu ubojnu zonu da ne bi ugrozio pešadiju koja štiti i sadejstvuje sa vozilom.
Sistem je dizajniran da djeluje protiv svih protivoklopnih projektila i raketa, uključujući i rakete iz indidvidualnih lansera. Sistem može da djeluje simultano protiv nekoliko prijetnji istovremeno sa dejstvom iz različitih pravaca, efikasan je na stacionarnim i pokretnim platformama, a efikasan je kako protiv kratko dometnih tako i protiv dalekometnih prijetnji. Novije verzije sisteme uključuju i karakteristiku automatskog punjenja municijom za mnogostruko dejstvovanje.
Osnovna verzija sistema razvijena za instalaciju na tenkove Merkava teži 771kg i ima automatski sistem punjenja municijom. Posle rata iz 2006 godine donijeto je rešenje o opremanju tenka Merkava Mk 4 sistemom Trofi, a tako opremljeni tenkovi dobili su oznaku Merkava Mk 4M. Cijena jednog sistema iznosila je 200.000 dolara.
Plan razvoja sistema uključuje i unapređenje kontramjera koje bi u budućnosti mogle da dejstvuju i protiv penetratora kinetičke energije.
Osim tenkova sistem je veoma pogodan za opremanje lakših oklopnih vozila poput oklopnih transportera veoma osjetljivih na raketne napade. Sistem rasterećuje oklopne transportere od potrebe nošenja dodatnog oklopa, što je u slučaju Amerikanaca veoma bitna karakteristika zbog transporta oklopnjaka Strajker koji se bojevo spreman bez dodatnog oklopa transportuje avionom C 130. Dodatni oklop neophodno je transportovati zasebno, odnosno dodatnim kargo avionom sa komplikacijama oko prethodnog skidanja te stavljanja dodatnog oklopa koji uključuje i postupke rezanja i varenja.
2007 godine predstavljen je sistem Trofi Lajt namijenjen opremanju lakih i srednjih oklopnih vozila težine od 15 do 30 tona, a sistem je razmatran i od strane izraelske Mornarice za opremanje brzih patrolnih čamaca takođe ranjivih na RPG napade. Očekuje se da bude upola lakši i duplo manjeg volumena od standardnog Trofija i da košta manje. Sistem je težak 454kg, a takođe ima automatsku dopunu municijom.
2014 godine predstavljen je Trofi LV system, lakša aplikacija sistema dizajnirana za opremanje lakših vojnih vozila težine do 8 tona, poput džipova i 4x4 vozila. Teži 270kg, raspolaže sa nekoliko “protivprojektila” i nema automatski sistem dopune municijom.
Sam sistem dokazao je svoju upotrebnu vrijednost u okršajima koje je Izraelska vojska vodila u pojasu Gaze. Sistem je uspješno presretao protivoklopne projektile sistema „Kornet“ i „Konkurs“ te rakete ispaljene iz RBR RPG 29. Novembra 2016 objavljena je nabavka stotinak sistema Trofi za opremanje gotovo svih tenkova Merkava Mk.4 te oklopnih transportera Namer.
Tokom okršaja Izraelske vojske u Gazi 2014 godine ni jedan tenk nije bio oštećen, a Trofi sistem izvršio je više od tuceta presretanja protivoklopnog oružja, uključujući Kornete, Metise i RPG 29. Osim toga, sistem je otkrivajući „izvor“ paljbe bio u prilici da omogući tenkistima likvidaciju Hamasovih protivoklopnih timova.
Sistem se smatra probojem ovakvih tehnologija aktivne zaštite zato što je po prvi put u vojnoj istoriji jedan aktivni sistem zaštite dokazao svoju vrijednost tokom intenzivnih borbi. Tokom rata, Trofi se dokazao u nekoliko desetina raznih situacija/okolnosti, štiteći tenkove i posade preko tri nedjelje borbenih dejstava u pokretu unutar visoko urbanizovanih zona bez ijednog pogotka po štićenim platformama i bez ijednog lažnog alarma.
Cijena „teškog“ Trofi sistema za montiranje na Merkava Mk 4 tenkovima iznosi 300.000 dolara. Po dostupnim podacima Trofi je u cjenovnom rangu ruske Arene.
Jedna od karakteristika Trofi sistema je da se radi o jednom od rijetkih sistema aktivne zaštite koji je uvršten u naoružanje i praktično proban. Sistem se smatra pristupačnim i cost-effective solucijom kvalitetnog osiguravanja postojećih, pa i budućih tenkova i oklopnih vozila.
Treba reći da je “aktivna zaštita” nastala sistemom Drozd još u SSSR kasnih sedamdesetih. Sistem je testirala, pa napustila Armija no našao je primjenu u sovjetskoj Mornaričkoj pešadiji. Sovjetska Mornarička pešadija zbog mase desantnih plovila nije mogla da mijenja tenk T 55 sa novijim tenkovima serije T. Takođe od projektovanja sasvim novog tenka jeftinije se pokazala mogućnost razvoja sistema aktivne zaštite koji bi bio montiran na postojeće tenkove T 55. Tako je nastao tenk T 55 AD opremljen sistemom Drozd i podignut na standard M koji je u najboljoj sovjetskoj tradiciji konspiracije spremljen u skladište na čuvanje i čekanje “pravog sukoba”. Tvrdi se da je Drozd praktično proban i u Avganistanu.
Ono što je zanimljivo kod Drozda te kod kasnijih uspješnijih sistema aktivne zaštite poput Ajron Fista ili Trofija je mogućnost opremanje tenka/borbenog vozila efikasnom zaštitom i to u punom prečniku bez pretjeranog povećavanja mase kao u slučaju pasivnog oklopa ili ERA blokova što uzrokuje čitav niz problema od balističkih prozora, pritiska na hodni dio, pritiska na motorno – transmisiono odeljenje, pokretljivost. Ovaj sistem zadržava u upotrebi tenkove starije generacije na zadacima neposredne vatrene podrške te oklopna borbena vozila starijih generacija nepodesna za dodatno oklopljavanje i nepodesna za brzo/lako/jeftino prenaoružavanje, a i čuva noviju, skuplju i kapitalno važnu oklopnu tehniku od izbacivanja iz stroja asimetričnim oružjem i taktikama. Pri tome, zadržavaju se i benefiti upotrebe tenka/borbenih vozila u urbanim zonama bez bojazni da bi isti bili iskasapljeni upotrebom različitih protivoklopnih sistema iz različitih pravaca istovremeno u eri nezapamćene rasprostranjenosti najsofisticiranijih protivoklopnih sistema i oružja. A efikasnost ili neefikasnost upravo oklopno – mehanizovanih sastava daju i konačan dojam o ishodu samih ratnih operacija.
bojank ::I za iste postoji sasvim normalan prevod koji se koristio pre bastardizacije engleskog.
Kada nema reci ili je domaca rogobatna skroz je u redu (datoteka vs fajl je meni bio vrhunski primer, a datoteka nije cak ni rec lokalnog porekla).
Ili kada je prevod smehotresan (malware - zlover).
Ali nemojte iz sopstvenog neznanja kasapiti i srpski i engleski zaboga.
Kad si spomenuo prevod komp. termina, buraz mi je radio na lokalizaciji Windowsa, onoj pre desetak godina, kao programer. Došlo je do diskusije baš oko prevoda takvih termina, jer su se masovno odomaćile nove tuđice, dok su stare, kao datoteka, postojale već decenijama ali su bile slabo korištene van stručne literature. Prevodioci su bili za svoju struku, a buraz za praksu i trenutno stanje, i oni su prevagnuli.
Šta je pravilno od ta dva je teško reći. Po meni je najbitnije da je to napokon urađeno. Najveći je problem što je izgubljeno puno godina u kojima se računarska tehnika razvijala "gerilski", pa imamo čudne termine, generacije odrasle na engleskim menijima, a o rogobatnim fontovima da ne govorim.
Meni je svejedno, posto su obe reci realno tudjice, domaceg naziva nema i onda je logicno usvojiti jednostavniji i opste prihvacen termin.
Meni su fontovi najveci problem, dugo je godina bio veliki problem naci cirilicu koja stilski nije samo ruska sa ubacenih par slova (a tek kurziv...). Pokojni profesor FPU Stjepan Fileki je sa saradnicima uradio jednu fenomenalnu seriju, i jos toga se pojavilo u medjuvremenu, ali kao sto si rekao jako je puno vremena izgubljeno, prakticno cele '90e... Evo ja sam najbolji primer, šđčćž nigde...
Inace, najnoviji biser - selfie - zvanicni prevod je "svojko". Znaci ako je malo ukrivo onda je "krivi svojko"?
No da se vratim temi - odakle informacija da je Trophy jeftin?
