Ultra - teški minobacač Krh/42 kalibra 300mm. Nastao je tokom ratne 1942 u Finskoj sa nadimkom "Köyhän kansan stuka" - Komad za siromašne. Ideja je došla od trojice ljudi (direktor i dva inžinjera) iz fabrike Tampela (finska fabrika minobacača). Svoju ideju predstavili su generalu Vilhu Nenonenu (ocu finske artiljerije) 1940 od kojeg su dobili podršku. Ideja se bazirala na razvoju super - teškog minobacača koji bi mogao biti korišten za uništavanje fortafikacija. Cijev i podloga su završeni 1941 ali za lafet i municiju nije bilo para. Cijev je naručena od švedskog Boforsa i zbog komplikacija sa proizvodnom opremom isporučena je tek 1942. Tampela je proizvela podlogu. Prototip je testiran ljeta 1942 ali pošto je i dalje nedostajao lafet kao privremeno rešenje iskorišteni su balvani u A - ramu.
Početkom 1943 i VTT - Valtion Tykkitehdas (državna fabrike artiljerije) počela je sa razvojem lafeta za minobacač no zbog protesta Tampela koja je minobacač smatrala svojim djelom rad je obustavljen i marta 1943 Tampela je dobila narudžbu za 6 minobacača 300mm.
No kako je VTTeov lafet bio gotov kao i Tampelina cijev probna gađanja su obavljena proljeća 1943. No iz Tampela je izašao novi lafet koji je omogućavao lakšu manipulaciju, vučenja te traverzo od 360 stepeni. Sa Tampelin lafet minobacač je bilo moguće transportovati u kamionu dok se sa VTT lafetom vukao isključivo poput haubice. Punjenje minobacača vršilo se spuštanjem cijevi u horizontalni položaj pri čemu su se usta cijevi spuštala na visinu od oko jednog metra. Mina se ubacivala u cijev vjerovatno uz pomoć vitla. Prilikom udara mina je pravila rupu dubine 2 metra i širine prečnika 7 metara. Prototip sa Tampelinim lafetom bio je gotov u zimu 1943 -44, no zbog nesporazuma Tampela je zaustavila razvoj prototipa i proizvodnju 6 naručenih minobacača. Završetkom sovjetsko - finskog produženog rata septembra 1944 narudžba za 6 minobacača je otkazana. Licenca za Krh 42 prodana je švedskom Boforsu. Tokom ranih pedesetih, Tampela je razvila minobacač kalibra 160mm, baziran na prototipu minobacača kalibra 300mm - minobacač od 160mm postaće poznat kao 160/Krh/58C.
Dužina cijevi 5,12 metara
Težina minobacačke mine 170 - 175kg
Minimalni domet 2km
Maksimalni domet 7,5km
Maksimalna elevacija 70 stepeni
Traverza 360 stepeni sa Tampelinim lafetom
Posluga 8 - 10 vojnika
Krh/42 sa točkovima od sovjetskih trofejnih pukovskih topova 76mm, obrasca 1927.
Ultra - laka haubica velikog kalibra 155mm predstavlja obnovu sistema oružja nazvanog "Bog rata". Ovo se naročito odnosi na planinsko okruženje gdje potreba za pokretljivošću nadmašuju taktičku mobilnost vučene i samohodne artiljerije te limitirajuće karakteristike brdske artiljerije.Ultra laka haubica predstavlja "čekić" planinskih jedinica i pravac razvoja vučene artiljerije kao najtradicionalnijeg artiljerijskog oruđa. Kineska korporacija NORINCO potvrdila je 2016 završetak razvoja ultra lake top - haubice AH 4 155/39mm. U mnogim aspektima naglašava se sličnost između kineske AH 4 sa lakom haubicom M777 konzorcijuma "zapadnih" država. Po kineskoj kompaniji NORINCO top - haubica AH 4 teži 4.500kg uključuje pouzdano hidro - pneumatsko oslanjanje/mehanizam koje omogućava prevođenje oruđa iz marševskog u borbeni položaj za 3 minute i spremanje za marš za 2 minute uz manipulaciju sredstvom na vatrenom položaju. Elevacija i azimut su identični kao kod M777, -3 to 72° i 22.5 stepeni. Posluga broji 7 vojnika, a može biti redukovana na 5. Kadenca iznosi do 5 granata u minuti uz neprekidnu vatru od 2 granate u minuti.
The carriage comprises two sub-assemblies, the body and the saddle. The body includes two forward stabilisers and two split trails fitted with self-digging spades and dampers. This new artillery system has total weight of 4,500 kg.
AH 4 je sposbna za ispaljivanje produžene familije precizno vođene municije 155mm. Ovo uključuje i najnovije laserski vođenje projektile dometa 25km i 90% preciznosti za stacionarne i pokretne mete. Haubice ispaljuje svu standardnu NATO municiju 155mm. Kineski mediji spekulišu da je primarni zadatak Z18A helikoptera nošenje i transport AH 4. Po Kinezima borbeni tovar AH 4 haubice iznosi 4 tone. Spekuliše se i sa uvođenjem novih legura na bazi titanijuma i aluminjuma koje smanjuju ukupnu masu na 3,5 - 3,8 tona. Treba uzeti u obzir da je kod Kineza na upotrebi preko 150 helikoptera Mi 17/171 koji se ojačavaju novijim i snažnijim motorima VK 2500. Ovi helikopteri pogodni su za letenje u toplim i razređenim planinskim vazdušnim uslovima. Sa svojom nosivošću ispunjavaju uslove za transport haubica AH 4 što Kinezima mnogo znači zbog graničnog pojasa sa Indijom koji se nalazi na planinskom vijencu sa gustim rastinjem. Helikopter može brzo da prebacuju haubicu sa položaja na položaj uz mogućnost.
Smatra se da je ovo postalo najnovija taktika kineskih planinskih trupa, padobranaca i snaga za brzo reagovanje.
Ultra – laka haubica AH4. Po nekim podacima težine 3.5 tone, 20% titanijuma u odnosu na ukupnu težinu. Moguće je vući lakim Dongfeng kamionom ili prebacivati helikopterima reda Mi-171. Raspolaže mehaničkim snadbjevačem municije sa maksimumom 5 granata po minuti. Borbeni položaj zauzima za 2,5 minuta.
U odnosu na američku ultra – laku haubicu M777 performanse su gotovo iste ali je AH 4 za oko 400kg teža. Sumnja se da je zbog korišćenja znatno manje količine titanijuma u odnosu na američku M777, znatno jeftinija u odnosu na prethodno spomenutu. Kolaju forumske priče da su postignute M777 performanse za možda dvije trećine cijene.
Pri tome, dodatnih 400kg ne pravi veliku razliku u situaciji. Cijena se smatra znatno bitnijim faktorom, odnosno mogućnost raspoređivanja većeg broja AH 4 u odnosu na M777.
Kinezi je reklamiraju kao oruđe koje zahtijeva malu poslugu, niske cijene, malih troškova održavanja i minimalnih zahtijeva prilikom vuče - češće nego mogućnosti avio prevoza(ili barem helikopterskoog prevoza).
Дешёвое высокоточное оружие - Jeftino precizno oružje
"Собственно, сама идея БПЛА, которые должны летать и сбрасывать бомбы, была похерена этим снарядом. Потому что прилёт 152-го на дистанцию под 20 км — это очень хорошо, а вот сможет ли БПЛА прилететь так далеко и не быть сбитым при этом системами РЭБ или ПВО — это вопрос.
Ideja bespilotne letjelice koja je dužna da leti i baca bombe eliminisana je ovim projektilom. Pri tome dolet granate od 152mm od 20km je sasvim dobar za razliku od bespilotke čiji je dolet od 20km uslovljen protivnikovim sistemom radio - elektronske borbe i klasičnog PVO.
Да, ранее этот снаряд нам обходился в 30 тысяч долларов за штуку. Но есть информация, что их уже производят массово и удалось сбросить стоимость за счёт этого в 3 раза, найдя, наконец, поставщиков запчастей взамен тех, что поставляли комплектующие из России. Есть ли смысл в использовании одного снаряда в 10 тысяч долларов?"
Ranije je ovaj projektil koštao 30.000 dolara za komad. No postoji informacija da je usljed masovne proizvodnje cijene projektila oborena na 10.000 dolara za komad.
"Путём подсчёта мы приходим к тому, что 1 такой снаряд с лазерным наведением заменяет собой 53 обычных. И да, я думаю, что снаряд 152-го стоит подороже, чем 200 баксов."
"Квітник" у калібрі 155-мм під стандарт NATO
"Генеральный конструктор ЦКБ «Точность» Николай Шкарлет отметил, что применение управляемых боеприпасов «Квітник» позволяет повысить эффективность артиллерийского огня:
– В 10–15 раз сократить время выполнения боевой задачи. Несмотря на разницу в стоимости, 16 таких боеприпасов могут выполнить «работу» 800 обычных снарядов. Эффективность очень высока."
Generalni konstruktor CKB "Tačnost" Nikolaj Škarleta primjetio je da primjena upravljanog projektila "Kvitnik" dozvoljava povišenje efektivnosti artiljerijske paljbe sa skraćivanjem vremena izvršenja borbenog zadatka za 10 - 15 puta. Osim toga 16 ovakvih projektila mogu da odrade "posao" za 800 običnih projektila. Efektivnost je veoma visoka, a ne treba zaboraviti da granata 152mm ne stoji ispod 200 "zelembaća".
Dobra i dosta jeftina rešenja radi ili bi mogla uraditi Srbija sa svojim projektima modernizacije nekih sustava u svom naoružanju. Pešadijsko naoružanje od zastave dosta je solidno za pristupačne pare, modernizacija BOV-a je jeftino i nije ni toliko loše, skupa nisu ni Nora ni Sora. Da se još napravi modernizacija tenka M84 na standard ruskog T72B3, to bi na kraju bila i referencija, kako napraviti dosta jeftinu vojsku. Ponekad je i dobra, da nema para.
Dobro i jeftino su prošli i hrvati kod OH58, PZH2000 i MRAP-ovima.
Modernizaciju M84 bi trebalo praviti na onim tenkovima koji su najviše istrošeni jer je zbog dodanog oklopa potreban snažniji (nov) motor.
Što se tiće OH-58D imam drugačije mišljenje.
- treba ih nadograditi kvalitetnim obrambenim sistemom
- skupi za održavanje pošto ih se nemože dvevno koristiti za civilne zadatke
- piloti na tim helikopterima nikada neće skupiti dovoljno časova da bi bili borbeno spremni za sve zadatke.
Jeftino resenje iz prvog svetskog rata. Italijanski monitori Alfredo Cappellini i Faà di Bruno u odnosu na svoju velicinu su imali zavidnu vatrenu moc zahvaljuci ugradnji topova kalibra 381 mm namenjenih ugradnji u daleko vece bojne brodove. Poredjenja radi Alfredo iako mu je deplasman bio manji od deplasmana ponosa jugoslovenske ratne mornarice fregate Split je imao topove veceg kalibra od onih kojima je bio naoruzan cuveni Bizmark.
