Oporavak i podizanje srpske industrije - šta i kako?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napišite predloge. Ja ću početi vezano za energetiku i tešku industriju, ali malo kasnije ću o tome pisati.

Za sada, samo jedna moja lična misao:

Država u vremenu industrijalizma, mora biti spretna da prepozna svoje energetske potencijale, iskoristi svoja rudna bogatstva i razvija kadrovski potencijal sa stalnim održavanjem ekonomske snage u energetici i bazičnim industrijama. Stvaranjem ovih osnova, stvara se potencijal za sledeći nivo, a to je visoka tehnologija. Visoka tehnologija predstavlja logičan rezultat industrijskog razvoja na ovim navedenim osnovama uz stalno potenciranje razvoja u kadrovima. Prvi zadatak industrije je da daje podršku onim delatnostima u kojima država ima strateški potencijal. Daljim razvojem industrije, ona sama takođe postaje deo strateških potencijala države.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kaplar, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1 . Sirovine , iskoristavanje prirodnih resursa je prljav posao.
Ako imamo i finalni proizvod imamo vecu zaradu .Recimo u sumarstvu ako imamo finalni proizvod , manja je eksploatacija suma za istu dobit, proizvodnja iverica , medijapana , sirovine za plocasti namjestaj...

2. Energija je vazna , nju mozemo proizvoditi i prodavati ( izvoz ) . Da bi je prodavali moramo imati visak . Visak mozemo postici ustedama . Danas drzave mnogo novaca ulazu u programe "stednje" ekonomicne potrosnje el. Energije kao i u nove el. centrale za proizvodnju energije.
Inace imamo vodu , (za velike hidrocentrale i protocne , velike i male ,)ugalj, bio masu , vjetar i sunce kao moguce izvore/sirovine za proizvodnju el. energije.I naravno vezano za saobracaj , Elektrifikacija pruga , transporta ( Izbacivanje naftnih potrosaca i zamjena el. Vozovima , trolejbusima , tramvajima ) smanjuje domace potrosace t.j. uvoz nafte koju zamjenjujemo domacom energijom . Znaci smanjilo smo uvoz .
Povezanost prugama prema lukama smanjili bi cjenu transporta domaceg proizvoda i konkurentnost na svjetskom trzistu . Od luka imamo izlaz na Dunav i treba biti okrenut prema Grckoj , CG ( Bar je ipak najbliza luka a ima i pruga )

3.Masinska industrija je zapostavljena. ( vaznost vezana uz vojnu ) , treba imati trziste domace i strano .
Br. 1 , trziste je preplavljeno skuterima i to je roba koja ide , masovna je . Novi trend su ATV cetverotockasi ( zovu ih traktori ) . Ima brendiranih marki ali i kineskih jeftinih . Njihova vaznost je u motoru , motor treba kompletno proizvesti kod nas . Jednostavni su i masovni . Vezano uz to idu i motorne pile/zage , trimeri , kosacice , motokultivatori ...... unifikacija u proizvodnji . Fabrika mora biti sposobna za male serije , i za mogucnost izmjene proizvodnje , tu vec dolazi do rjeci manufaktura ....
Ako ima fabrika motora to vec otvara mnogo drugih mogucnosti . Univerzalnost je vazna ...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kaplar, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neki su apsolutno protiv bilo kakvog planiranja, neki misle da se to može iskoristiti za lične interese pod plaštom državnih (primer G17, Naled i sl.) a neki imaju to već odavno lepo sročeno samo ih niko na vlasti niti pita niti čita. Nebojša Katić to već dugo govori i piše ali kad ima para država, njene ekonomske apologete za svaku vlast, su ga dok je bilo tih para za trošenje ismevale a sad oni izmišljaju toplu vodu. Već sam prepričavao epizodu kad je jedan od vođa ekonskih reformi u poseti baš firmi kolege koji je pokrenuo temu izgovorio pre privatizacije iste da parafraziram
"Nije budućnost u industriji S, budućnost je u uslugama" Pre toga je posetio Palić.
"Da zatvorimo sve ovo i pređemo u konobare?" šokiran i iznerviran onim što čuje pita sagovornik
"He, he, razumem ja vas, ali usluge, to je budućnost za ovaj kraj"
A onda niti paziš na industriju koja je nekako preživela sankcije niti razvijaš planirano te usluge koje misliš da su budućnost. Duplo ništa kao rezultat ima ovo danas.
Industrijalizacija kao što smo pokušali sa Fiatom neće promeniti zemlju. Moramo to malo smišljenije i šire da krenemo. Ne samo delovi već sve. Problem je što bi to podrazumevalo da se stvori neko vreme za jačanje i stvaranje domaće industrije tj. proizvodnje. Meni se čini da to možemo postići jedino nekim zaštitnim merama na uvoz gotovih proizvoda koje možemo sami da prozivedemo u dovoljnim količinam makar za ovo malo tržište. Znam da to sad zvuči kao veliki korak nazad i liči na komunizam ali pošto nema više države kao glavnog u svim sferama koje bi bile zaštićene stvorilo bi se verovatno šanse da se izbegne tavorenje i zaostajanje koje je karakterisalo zatvorene komunističke sisteme. Inače ni ostali u to vreme nisu bili potpuno otvoreni kao danas što se priča. Svi veliki i jaki danas su u periodu svog uzleta imali zaštićeno domaće tržište. Kad ojačaju preliju se i počnu da pričaju drugu priču ali pre toga…
Ovo bi izazvalo veliki politički potres ali bez te odluke šanse za širi razvoj su nam male. Pojedinačnih slučajeva će uvek biti ali bez tako velike odluke meni se čini da nam se smeši i da nam je određeno ovo https://nkatic.wordpress.com/2012/04/24/strane-inv.....vijenosti/ (obratite pažnju na datum kad je ovo napisano)
A za početak rešavanja https://nkatic.wordpress.com/2017/07/19/o-planiran.....9-07-2017/
Da ne bih bio kritikovan kako postavljam tuđe samo ću reći da kad sam ga prvi put čuo bio sam malo zbunjen. Sve što govori se slagalo sa onim što vidim ali ja nisam verovao da će ipak stvari otići tamo gde su on ili Dušanić ukazivali da ćemo skliznuti. Vreme je pokazalo da su bili u pravu. Empirija kao pojam koji on često koristi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Simo, ako je taj S, zapravo S.M. onda otprilike znam šta se tamo zbivalo. Inače, jako dobri tekstovi. Pročitao sam ih.

E sad, hteo bih da kažem vezano za energetiku:

1. Energija: hidrocentrale se trenutno rade i npr. velika je trka na domaćem tržištu. Sreća pa ova naša jedina domaća firma, ne može dići glavu od generatorskih poslova, jer nudi optimalno rešenje za svaku centralu i to je razlikuje od konkurenata.

To jeste jedan od puteva, ali je nedovoljan čak i za samu firmu da ostvari planirani profit, koristeći se mini hidro elektranama. Srbiji su potrebni veliki projekti na tom planu. Trenutno smo u realizaciji jednog tendera za EPS, a prošle godine smo osvojili i drugi, ali oba su mala tendera, kako za samu firmu, tako još više za EPS i državu.

Ne treba zaboraviti da je ta firma, sada pod stranim vlasnikom. Bez obzira što radim tamo, ne smatram samu firmu strateški bitnom za ovu zemlju dokle god se profit iz nje odnosi.

2. Industrija: trenutno ubijanje Sartida i predavanje leša kinezima, za mene je slično kao i sa Severom. Obe firme su kineske. Sada te dve firme imaju jako lep potencijal za saradnju. Pretpostavljam da se čekaju kinezi da uzmu i Gošu, 14. Oktobar, MIN i razne druge teškaše. Opet dobro za moju firmu, ali loše za Srbiju.

Dajem prednost bazičnoj industriji i energetici, oslonjenoj na nju, jer smo bez obzira na posedovanje haj-tek spravica u svojim džepovima, zapravo na nivou industrijalizacije iz 1960-ih prošlog veka. Treba nekako dogurati do druge polovine osamdesetih prošlog veka, kada je i haj-tek bio dovoljno blizu.

Dajem prednost i industriji, na koju se oslanja poljoprivreda i građevinarstvo. Opet je tu 14. Oktobar, pa zatim IMT, IMR, Zmaj (mada je pitanje da li išta pod milim Bogom iz ove tri fabrike možemo upotrebiti), pa zatim, velika boljka cele Srbije - vodo-sistemi u kojima je opet nekadašnji Sever pružao maltene kompletna rešenja, sve sem građevinskih radova.

Dakle, u ovom momentu, po meni oporavak ima svoj prvi korak: industrija u podršci energetike i poljoprivrede. Govorim o teškašima, gigantima.

Podrška vojnoj industriji naravno ni jednog momenta ne sme da manjka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srbiju je ubilo više toga, sankcije pa velikim, možda najvećim delom bombardovanje, pa privatizacija (koju smo poslednji uradili, pa je sa te strane još gore), a sad je ubija EU. Samo pogledajte koliko se povećao uvoz mleka.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Kaplar, Luka, Sim.a, Bane san, Mercury, zlaya011, poChetnikk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srbiji je potrebna modernizacija. Ovdje bi neki poznavaoci istorije Japana i ako me znanje dobro služi Meiđi perioda mogao da napiše kako je Japan izvršio tu modernizaciju u trenutku kada su bili donji. Zanimljivo, tada je većina azijskog kontinenta bila pod evropskim kolonijalnim silama, Evropljani su tvrdili da Azijati nisu sposobni za samostalni život, da su retardi i tome slično i da će se najbolje razvijati odnosno živjeti pod evropskim kolonijalistima. Ali ne lezi vraže tada su se u Aziji najbolje, najbrže i najorganizovanije razvili Japan i Sijam kao dvije jedine nezavisne države (Kina je bila jedna vrsta kolonije i pod evropskom upravom je i propala).
Japanci su odlučujući da se modernizuju došli do zaključka da to mogu da urade samo svojim kapitalom i svojim resursima. Negdje sam pročitao da se dvije ili tri decenije gladovalo da bi se stvorio kapital za investiranje. Zbog toga Japanci i Njemci štede - da bi imali da investiraju. Danas je Japan jedna od najzaduženijih država na svijetu i to odvratni lokalni balkanski ekonomisti - demagozi vole da naglase kod upoređuju ove klinac - države na Balkanu sa razvijenim svijetom i kada pred sluđenim narodom pokušavaju da odbrane spirale zaduživanja koje pokrivaju balkanske majmunolike vlastodršce i njihove tajkunčiće. Ali zato uvijek i vazda "zaboravljaju" da kažu da Japan to što duguje duguje sebi. I da je Japan uvijek i vazda radio da njegova privreda uvijek i vazda bude snadbjevena dovoljnim količinama kapitala i to kapitala koji japansku robu čini jeftinijom od konkurentske robe.
Tu je i efekat disciplinovanog ponašanja jednog društva, svi nešto rade, čak i stariji ljudi koji više ne mogu da izdrže tempo u proizvodnji prebacuju se na režijske poslove samo da ima što manje penzionera, socijala, da se prave manje rashodne strane budžeta. Jer privreda ne može da čeka, ne može da kaska.
Tu je i japanska privredna komora, njen jedini i jedinstveni zadatak je da sve poslove uzme/otme/ukrade od stranaca i prepusti ih Japancima, nebitno da li se radi o unutrašnjem tržištu ili o izvozu. I nebitno da li se radi o robi/fabrikama/tehnologijama - sve što rade drugi Privredna komora dovlači u Japan da rade Japanci. Mnogi američki biznismeni koji bi sa dobrim projektima i investicijama navratili u Japan potpuno su se "izuli iz cipela" kad su vidjeli da u Japanu nemaju šansu da mrdnu sa svojim projektima. Da mrdnu. Sve odmah preuzimaju domaći.
Koliko ja znam, a znanje je krhko u Japanu u centru japanskih firmi, nebitno da li su privatne ili državne ali je bitno da su japanske stoji banka i osiguravajuće društvo. Oni su zaduženi da vrše plasman i osiguranje japanskog kapitala u japansku proizvodnju. Servis privrede. Nije bitno jel mačka crna ili bijela (državna ili privatna) bitno je da lovi miševe i da je beskompromisno lojalna državi. Država joj sa druge strane osigurava kapital, domaća i inostrana tržišta, a u Japanu kao i u Kinu posebno se forsira školovanje ljudstva na prirodnim naukama i tehničko - tehnološkim smjerovima.
Takođe je država u Japanu našla načina i da radnici bude zadovoljni, a da firme budu na broju. I tamo je bilo okršaja oko prava radnika, sindikata i ostalog. Čini mi se da su oni imali onu podjelu gdje trećina ide radnicima, trećina firmi, a trećina državi. Tako da je svakome u interesu da firma radi.
Što se Srbije tiče, veliko je pitanje kakve će se odluke donijeti oko upravljanja i gazdovanja poljoprivrednim zemljištem jer je to direktno vezano sa industrijom traktora, priključaka, mašina, đubriva, sjemena, zaštitnih sredstava, navodnjavanja ali i plasmana. Hoće li se raditi prerada kukuruza ili prodaja u stilu Konga. Isto važi i za rude. Tu je i pitanje i novih grana industrije. A najgore je što se počinje od nule ili ispod nule.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kljift, odličan tekst! Pročitaću ga još koji put.

Da, što se tiče Srbije, treba brzo naći model po kom će se na sličan način postići makar nešto, jer sad smo u minusu, a ne na nuli.

Naravno, ni ne postavljam pitanja ko će to uraditi, jer to neće neko, nego mi sami.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar ::Kljift, odličan tekst! Pročitaću ga još koji put.

Da, što se tiče Srbije, treba brzo naći model po kom će se na sličan način postići makar nešto, jer sad smo u minusu, a ne na nuli.

Naravno, ni ne postavljam pitanja ko će to uraditi, jer to neće neko, nego mi sami.

Koji mi? Ti. Koliko ja znam radnici u proizvodnji jedino vjere imaju u inžinjere firme. Nikakve pravne službe, ekonomisti, direktori, sindikati, inspekcije rada, ministerstva ne pružaju im ni tračak ali ni tračak nade i vjere. Jedino se vjeruje u čoeka koji tu radi, na istim poslovima i sa versatilnijim znanjem. Ovi ostali mogu da se objese mački o rep. I to onoj mački sa kontejnera.
Ekipa iz proizvodnje trebala bi biti najježenija prema "upravama firme". Da sve ode u klinac prije ćete vi naći posao nego oni. A svakome je stomak mek.

• 4Ovo se svidja korisnicima: dozorni, Mercury, Kaplar, poChetnikk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim kako su nama potrebne bazičnije promene, pošto u ovakvim okolnostima nema tog potencijala kojeg postojeće okruženje ne može upropastiti.

1) Poštenje i čast. Raditi na kontroli i iskorenjavanju svih vrsti malverzacija, šikaniranja (mobinga), zloupotreba, malicioznosti... kako kadrovske tako i sistemske. Prosto, uposliti normalne ljude. Manje foliranja, "alternativnih činjenica" i ostalih umotavanja štetnih namera.

2) Smisleno obrazovanje. Možda je nekome potreban pi-ar menadžer za ejdž-ar tim-bilding iventove - ipak, cenim da nama još nije. Insistirao bih na profilima koji su neposrednije usmereni na stvaranje i čuvanje, na bilo kom polju i na ma koji način.

3) Solidarnost. Direktno esnafsko kreditiranje i pomoć, otvorenija saradnja na projektima unutar srpske industrije.

4) U se i u svoje kljuse, barem za sada. Preteranu otvorenost sa strancima sačuvati za otvorenija vremena. Omogućiti društvenu inicijativu kroz društvena/državna preduzeća (poput gotovo svih zemalja u svetu).

5) Vraćanje carina (za EU).

...

Kada se nešto uradi po ovim pitanjima može se i mora malo slobodnije planirati.

Tada se neke ideje mogu i povezati - na prvu, daću jedan banalni primer energetike, ekologije i građevinarstva... Znate li da se u Srbiji prosečna potrošnja energije za grejanje i provetravanje zgrada ne može utvrditi, a da iznosi poluzvanično 150kWh/m² dok je realnija brojka oko 190kWh/m²? (Kod provera imajte u vidu da se baš zbog toga u pravilu obično ne greju niti provetravaju adekvatno sve prostorije.) Znate li da nam postojeći nivo obučenosti srpske radne snage, uz primenu proizvoda koji su gotovo u potpunosti napravljeni u Srbiji, omogućava gradnju objekata sa potrošnjom od 16kWh/m²? Bukvalno bi za 24 sata mogli da počnu sa gradnjom, ukoliko imaju projekat. Znate li da bi ovako izgrađen kvadrat, izgrađen u roku, imao proizvođačku cenu od najviše 450, a verovatno oko 400€/m²? (Uzgred, proizvođačka cena klasičnog kvadrata ne može da ide preko 320, a obično je oko 280€.) Znate li da bi približavanjem gornjoj ceni od 450€ u okvire projekta mogli spakovati i efikasnije solarne ploče i ozelenjenu zgradu (približavanje energetskoj pasivnosti, bolji uslovi života, marginalno smanjenje ugljendioksida) sa sistemom za skladištenje i upotrebu kišnice? Pa ipak, domaće firme praktično ne grade ovakve zgrade, makar ne kao glavni izvođači.

Šta nam nedostaje? Uklanjanje selektivnih administrativnih prepreka (nerazumnih tenderskih zahteva za izmišljenim kvalifikacijama, situacija gde preduzeće "u milosti" dobije svu opštinsku dokumentaciju za najviše 3 dana dok drugi čekaju mesecima, ukoliko im se uopšte i omogući da dobiju posao ili završe postojeći), poštovanje standarda (ako je zahtevan odgovarajući standard - nek' bude obavezujući za sve), gašenje rada na crno (naravno da će ponuda temeljena na radu neprijavljenih radnika biti naoko konkurentnija) i zaista minimalna ulaganja u proizvodnju koja bi omogućila da potpuno zatvorimo proces u okviru Srbije (mada je konkretno ovde procenat "osvojenosti" već tako visok da nije toliko nužno odmah insistirati na stoprocentnom). Da naglasim, prva stavka itekako utiče na probijanje rokova, a njihovo prolongiranje drastično (ponekad i eksponencijalno!) utiče na troškove.

Opet se ja raspisah...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Прво повратак царина на увоз стране робе од једно 400% , па субвенције пољопривредницима, укрупњавање производње отварањем откупних станица у сваком већем месту и заједнички пласман робе на инострано и домаће тржиште. Малим и средњим предузећима олакшице у виду смањења пореза на приходе, смањење цифре уплате на доприносе за запослене, а пооштрити казне за оне који не испињавају услове рада и сива економија преко ноћи има да се искорени.