Recenzije, razmišljanja i razgovori- teme bez granica

• 1Ovo se svidja korisniku: DrugiREI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otvorio sam temu u kantini iz vise razloga, pre svega jer imam urodjenu tendenciju da skrenem svaku temu s glavnog koloseka, takodje jer zelim da pokrijem sirok spektar tema i da mogu da "razgovaram" i razmenjujem misljenje s ostalim clanovima foruma, a da ne "gusim" neku ili neciju temu. Usput receno- nisam strucnjak, moj cilj ovde je prosirivanje znanja.
U nedostatku razgovora baviti cu se recenzijama knjiga, filmova, clanaka, raznim analizama itd...
Misljenje ostalih clanova je jako bitno, svaka korisna i konstruktivnu kritika je pozeljna!

Za pocetak prevod clanaka iz "Atomic Habits" ("Atomske navike")
Autor teksta: James Clear
Zašto donosimo loše odluke
Volim da mislim o sebi kao o racionalnoj osobi, ali nisam. Dobra vest je da nisam samo ja - ili ti- svi smo mi iracionalni. Dugo vremena su istraživači i ekonomisti verovali da ljudi donose logične, dobro promišljene odluke. Poslednjih decenija, međutim, istraživači su otkrili širok spektar mentalnih grešaka koje izbacuju naše razmišljanje. Članci u nastavku navode gde cesto grešimo i šta da radimo u vezi sa tim.

5 Uobičajenih mentalnih grešaka koje utiču na donošenje dobrih odluka
1. Predrasude preživljavanja (Survivorship bias)

Skoro svaki popularni onlajn medij je ovih dana ispunjen predrasudama o "preživljavanju" (uspehu). Gde god vidite članke sa naslovima poput „8 stvari koje uspešni ljudi rade svaki dan“ ili „Najbolji savet koji je Ričard Brenson ikada dobio“ ili „Kako Lebron Džejms trenira van sezone“, vidite predrasudu/pristrasnost "preživljavanja" na delu. (prezivljavanje bih ovde vise svatio kao uspeh, tj kako preziviti sve nedace i doci do uspeha ;opaska K9)
Predrasude o preživljavanju- odnosi se na našu tendenciju da se fokusiramo na pobednike u određenoj oblasti i pokušamo da učimo od njih dok potpuno zaboravljamo na gubitnike koji koriste istu strategiju.
Možda postoje hiljade sportista koji treniraju na veoma sličan način kao Lebron Džejms, ali nikada nisu stigli u NBA. Problem je što niko ne čuje za hiljade sportista koji nikada nisu stigli do vrha. Čujemo se samo od ljudi koji prežive. Pogrešno precenjujemo strategije, taktike i savete jedne preživele, ignorišući činjenicu da iste strategije, taktike i saveti nisu funkcionisali za većinu ljudi.
Još jedan primer: „Ričard Brenson, Bil Gejts i Mark Zakerberg su napustili školu i postali milijarderi! Ne treba vam škola da biste uspeli. Preduzetnici samo treba da prestanu da gube vreme na časovima i da počnu.”
Sasvim je moguće da je Ričard Branson uspeo uprkos svom putu, a ne zbog toga. Na svakog Bransona, Gejtsa i Zakerberga, postoje hiljade drugih preduzetnika sa neuspelim projektima, bankovnim računima sa velikim dugovima i napola završenim diplomama. Pristrasnost preživljavanja ne znači samo da kažemo da strategija možda neće dobro funkcionisati za vas, već takođe kaže da mi zapravo ne znamo da li strategija uopšte dobro funkcioniše.
Kada se pobednici pamte, a gubitnici zaboravljeni, postaje veoma teško reći da li određena strategija vodi ka uspehu.

2. Averzija prema gubitku.

Averzija prema gubitku odnosi se na našu tendenciju da snažno preferiramo izbegavanje gubitaka u odnosu na sticanje dobiti. Istraživanja su pokazala da ako vam neko da 10 dolara doživećete mali porast zadovoljstva, ali ako izgubite 10 dolara, doživećete dramatično veći gubitak zadovoljstva. Da, reakcije su suprotne, ali ne i jednakog intenziteta- (na gubitak imamo burniju reakciju).

Naša tendencija da izbegavamo gubitke dovodi do toga da donosimo glupe odluke i menjamo svoje ponašanje samo da bismo zadržali stvari koje već posedujemo. Napravljeni smo da se osećamo zaštitnički prema stvarima koje posedujemo i to nas može dovesti do precenjivanja ovih stvari u poređenju sa opcijama.

Na primer, ako kupite novi par cipela, to može doneti malo veće zadovoljstvo. Međutim, čak i ako nikada ne nosite cipele, poklanjanje nekoliko meseci kasnije može biti neverovatno bolno. Nikada ih ne koristite, ali iz nekog razloga jednostavno ne podnosite da se rastajete od njih. Gubitak averzija.

Slično tome, možda ćete osetiti malu radost kada prođete kroz zelena svetla na putu do posla, ali ćete se potpuno naljutiti kada automobil ispred vas stane na zeleno svetlo i propustite priliku da prođete kroz raskrsnica. Gubitak šanse da se osvetli mnogo je bolniji od zadovoljstva da se od početka udari zeleno svetlo.

3. Heuristika dostupnosti (The Availability Heuristic)

Heuristička dostupnost se odnosi na uobičajenu grešku koju naši mozgovi čine pretpostavljajući da su primeri koji lako padnu na pamet takođe i najvažnije ili najrasprostranjenije stvari.

Na primer, istraživanje Stivena Pinkera sa Harvardskog univerziteta je pokazalo da trenutno živimo u najmanje nasilnom periodu u istoriji. Ima više ljudi koji sada žive u miru nego ikada ranije. Broj ubistava, silovanja, seksualnih napada i zlostavljanja dece opada.

Većina ljudi je šokirana kada čuje ove statistike. Neki još uvek odbijaju da im veruju. Ako je ovo najmirnije vreme u istoriji, zašto se sada dešava toliko ratova? Zašto slušam o silovanju, ubistvu i kriminalu svaki dan? Zašto svi pričaju o toliko terorističkih i razaračkih dela?

Dobrodošli na raspoloživu heuristiku.

Odgovor je da ne živimo samo u najmirnijem periodu u istoriji, već i u najboljem izveštavanom periodu u istoriji. Informacije o bilo kojoj katastrofi ili zločinu su dostupnije nego ikada. Brza pretraga interneta će izvući više informacija o najnovijem terorističkom napadu nego što bi bilo koje novine mogle dostaviti pre 100 godina. (Ovaj tekst je napisan pre rata u Ukrajini, mada principijelo se slazem s clankom- op K.D.)

Ukupan procenat opasnih događaja opada, ali verovatnoća da čujete za jedan od njih (ili za mnoge od njih) raste. I pošto su ti događaji lako dostupni u našem umu, naši mozgovi pretpostavljaju da se događaju češće nego što se zapravo dešavaju.

Mi precenjujemo i precenjujemo uticaj stvari kojih se sećamo i podcenjujemo i podcenjujemo prisutnost događaja o kojima ništa ne čujemo.




4. Еfektat usidravanja (Anchoring)

U blizini mog rodnog grada je restoran koji je poznat po gurmanskim hamburgerima i siru. Na meniju vrlo hrabro piše: "Ograniči 6 tipova sira po hamburgeru.
Moja prva misao: Ovo je apsurdno. Ko ima šest vrsta sira na hamburgeru?
Moja druga misao: Koje šest ću dobiti?

Nisam shvatao koliko su bili briljantni vlasnici restorana dok nisam naučio o "usidravanju/sidrenju. Vidite, obično bih samo odabrao jedan tip sira na hamburgeru, ali kada sam pročitao "LIMIT 6 Tipova sira" na meniju, moj um je bio usidrena na mnogo višem broju nego obično.

Većina ljudi neće naručiti šest vrsta sira, ali to "sidro" je dovoljno da pomakne prosjek sa jednog komada na dva ili tri komada sira i doda par dolara u svaki hamburger. Ulaziš i planiraš da dobiješ normalan obrok. Izađeš pitajući se kako si platio 14 dolara za hamburger ?!?
Ovaj efekat je repliciran u širokom spektru istraživanja i komercijalnog okruženja. Na primer, vlasnici preduzeća su otkrili da ako kažete “Limit 12 po kupcu ”, ljudi će kupiti dvostruko više proizvoda nego da nema ogranicenja tj da se brojka ne spominje.

U jednoj studiji, dobrovoljci su bili zamoljeni da pogode procenat afričkih naroda u UN-u. Pre nego što su pogodili, morali su da zavrte točak koji bi sleteo na broj 10 ili broj 65. Kada su volonteri sleteli na 65, prosečno je procenat bio oko 45%. Kada su dobrovoljci sleteli na 10, prosečna procena je bila oko 25%. Ova razlika je jednostavno rezultat vezivanja sa višim ili nižim brojem neposredno pre toga.

Možda najbolji primer su prodavnice satova. Ako je cena na novom satu 500 dolara, možda je previsoka za tvoj budžet. Međutim, ako uđete u radnju i prvo vidite sat od $5,000 ispred ekrana, odjednom sat od $500 iza ugla izgleda prilično razumno. Mnogi od vrhunskih proizvoda koje kompanije prodaju nikada se ne očekuje da će prodavati mnogo jedinica same, ali oni ispunjavaju veoma važnu ulogu vezanosti vašeg uma i pravljenja srednjoklasnih proizvoda da izgledaju mnogo jeftinije nego što bi izgledali sami.

5. Pristrastnost potvrdjivanja (potvrda pristrastnosti eng Confirmation bias)

Majka svih gresaka. Pristrastnost potvrdjivanja se odnosi na našu tendenciju da tražimo i dajemo prednost informacijama koje potvrđuju naša uverenja, a istovremeno ignorišu ili smanjuju vaznost informacije koje su u suprotnosti sa našim uverenjima.

Na primer, osoba A veruje da je klimatska promena ozbiljno pitanje i oni samo traže i čitaju priče o očuvanju životne sredine, klimatskim promenama i obnovljivoj energiji. Kao rezultat toga, osoba A nastavlja da potvrđuje i podržava svoja trenutna uverenja.

U međuvremenu, osoba B ne veruje da je klimatska promena ozbiljno pitanje, i oni samo traže i čitaju priče koje govore o tome kako je klimatska promena mit, zašto su naučnici netačni, i kako nas sve zavaravaju. Kao rezultat toga, osoba B nastavlja da potvrđuje i podržava svoja trenutna uverenja.

Promeniti mišljenje je teže nego što izgleda. Što više veruješ da znaš nešto, više filtriraš i ignorišeš sve informacije koje govore suprotno.

Možete proširiti ovaj obrazac misli na skoro bilo koju temu. Ako ste upravo kupili Honda Accord i verujete da je to najbolji auto na tržištu, onda ćete prirodno pročitati svaki članak koji naiđete koji hvali auto. U međuvremenu, ako neki drugi magazin navede drugačiji auto kao najbolji izbor godine, jednostavno ga odbacite i pretpostavite da su urednici tog određenog magazina pogrešili ili su tražili nešto drugačije od onoga što ste tražili u autu.

Nije prirodno da formulišemo hipotezu i onda testiramo različite načine da je dokažemo. Umesto toga, mnogo je verovatnije da ćemo formirati jednu hipotezu, pretpostaviti da je istinita, i samo tražiti i verovati u informacije koje je podržavaju. Većina ljudi ne želi nove informacije, oni žele potvrdu informacija.



P.S. Svih ovih 5 tacaka su relevantni i ako posmatramo ili analiziramo ratna zbivanja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Шта је са остале двије тачке?

• 2Ovo se svidja korisnicima: nemkea71, DrugiREI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stigle su, prebacivao sam jednu po jednu, a ti si se ubacio pre nego sto sam zavrsio.
_________________________________________________

Emocije i donosenje odluka
Cesto se pogresno misli da emocije imaju negativan efekat prilikom donosenja odluka, medjutim problem je zapravo sasvim suprotan- mi zapravo donosimo odluke pomocu emocija.
Covek bez ikakvih osecanja/emocija zapravo ne bi bio u stanju da donese ikakvu odluku i imamo niz dokaza za to- ljudi koji iz nekog razloga ostanu bez emocija (najcesce usred odredjenih bolesti i ostecenja mozga itd) su invalidi, jer ne mogu da donose ni najjednostavnije odluke.
Zamislimo vojnika bez ikakvih emocija na frontu- kao prvo bez emocija bi mu bilo svejedno da li ce poginuti ili preziveti, za koga ce se boriti, kakvo ce oruzje izabrati itd...
Mnogi naucnici kazu da je upravo zbog toga emotivna inteligencija tj EQ (emotional intelligence quotient) vaznija od IQ (intelligence quotient).
Vazno je primetiti da se i jedna i druga vrsta inteligencije "poboljsava" vezbom i radom.

Emocionalna inteligencija (EI) je sposobnost da upravljate sopstvenim emocijama i razumete emocije ljudi oko vas. Postoji pet ključnih elemenata za EI: samosvest, samoregulacija, motivacija, empatija i socijalne veštine. Ljudi sa visokim EI mogu da identifikuju kako se osećaju, šta ta osećanja znače i kako te emocije utiču na njihovo ponašanje i, zauzvrat, na druge ljude. Malo je teže „upravljati“ emocijama drugih ljudi – ne možete kontrolisati kako se neko drugi oseća ili ponaša. Ali ako možete da identifikujete emocije iza njihovog ponašanja, bolje ćete razumeti odakle dolaze i kako da sa njima najbolje komunicirate.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koncept dobra i zla, moral i "prirodni" zakoni

Dobro i zlo je kategorija koju su izmislili ljudi, isto kao i s moralnim zakonima koji su pak siri sistem vrednosti i principa koji nam objasnjava kako da se ponasamo i sta je ispravno i pogresno.
Problem je sto su sve te vrednosti i principe pisali i kategorisali ljudi i sto razne religijske denominacije i ideologije imaju razlicite moralne vrednosti; a paradoks je to sto mi zapravo ne znamo niti imamo mogucnost da znamo sta su zaista istinite moralne vrednosti, (kao sto Noam Chomsky i mnogi drugi istrazivaci i naucnici kazu).
Poenta ovog jeste da su ove kategorije pogresne i ne bi se trebale koristiti kad posmatramo ili analiziramo geopoliticka desavanja, sukobe itd- Nekom iz Evrope se moze svidjati ili ne S. Koreanski sistem ili nacin zivota, ali reci da su S. Koreanci zli ili nemoralni je greska, i obrnuto.

"Prirodni zakoni" ovo je jos jedna fraza kojom ljudi vole da se koriste, medjutim ne postoje "prirodni zakoni", koji god zakon pokusamo da nadjemo u prirodi naci cemo mnogo izuzetaka. Tj nema nekih pravila- neka ziva bica su hemafroditi, neki imaju vise polova, neke zivotinjske vrste kontrolisu svoju reprodukciju drugi ne, neki zive kratko, neki imaju visoku reprodukciju ali kratak zivot ili veliku smrtnost, neki su gotovo besmrtni itd...
Uglavnom opet je poenta da se ove kategorije ne bi trebale mesati s politikom, medjunarodnim odnosima itd.

Škole mišljenja o međunarodnim odnosima
Teorija međunarodnih odnosa je studija međunarodnih odnosa iz teoretske perspektive. Ona pokušava da objasni ponašanje i ishode u međunarodnoj politici, ove teorije su vrlo korisne za razumevanje ne samo medjunarodnih odnosa, vec i za razumevanje sukoba/ratova itd. O nekim od ovih skola misljenja cu pisati u nastavku, iako sve ove skole imaju svoje mane, neke manje neke vise mislim da ce biti korisne za nastavak ovog bloga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Liberalna skola misljenja- iskreno receno ova skola misljenja mi ide na živce, ova skola je dosta zastupljena na zapadu (sto po mom misljenju delimicno objasnjava trenutnu krizu na zapadu)

Ova škola mišljenja naglašava tri faktora (od koja su sva 3 ako ne pogresna onda barem prenaglasena o.p KD) koji podstiču više saradnje i manje sukoba među državama:
- Međunarodne institucije, kao što su Ujedinjene nacije, koje pružaju forum za rešavanje sporova na nenasilan način
- Međunarodna trgovina jer, kada su ekonomije zemalja međusobno povezane trgovinom, manje je verovatno da će zaratiti jedna sa drugom
- Širenje demokratije, pošto se pretpostavlja da dobro uspostavljene demokratije ne ratuju jedna sa drugom, tako da ako bude više demokratije biti ce manje rata

Realizam

Realizam vuce svoje korene raznih mislilaca jos od antickih vremena, preko srednjeg veka i Niccol-a Machiavelli-a.
Moderna skola realisma tzv neorealizam odnosno strukturalni realizam se deli na dve skole: ofanzivni realizam i defanzivni realizam.
Ofanzivni realizam- najpoznatiji predstavnik ove skole je John Mearsheimer, a Kenneth Waltz defanzivnog realizma.
Ofanzivni realizam (OR) i defanzivni realizam (DR), polaze iz pet različitih načela koja čine osnovu oba teorijska pravca, uz manje varijacije:

1. Velike sile su glavni akteri svetske politike i međunarodni sistem je anarhičan. (OR i DR)
( medjunarodni odnosi su anarhicni jer ne postoji neka krovna organizacija koja je nadredjena drzavama i koja bi imala sposobnost da presudno utice na iste, zaustavi ratove itd, vec u principu vlada anarhija.

2. Sve države poseduju neke ofanzivne vojne sposobnosti. (OR)
Države inherentno poseduju neke ofanzivne vojne sposobnosti, što im daje mogućnost da povrede i eventualno unište jedna drugu. (DR)
3. Države nikada ne mogu biti sigurne u namere drugih država. (OR i DR)
4. Države imaju opstanak kao primarni cilj, no drzave imaju teznju ka uspostavljanju hegemonije (OR)
Osnovni motiv drzava je opstanak, resenje je uspostavljanje ravnotezu snaga tj balans (eng balance of power). (DR)
5. Države su racionalni akteri, sposobni da smisle dobre strategije koje maksimiziraju njihove izglede za opstanak. (OR)
Države strateški razmišljaju o tome kako da prežive u međunarodnom sistemu. (DR).

Ofanzivni realizam, nudi ideju da međunarodni sistem, koji je inherentno anarhičan u skladu sa ljudskom prirodom, prisiljava državne aktere da prilagode 'ofanzivni' fokusiran pogled na spoljnu politiku koji primorava navedene aktere da deluju uvek agresivno, da neprestano povećavaju sopstvenu moć i slabe svoje protivnike, bez obzira na cenu.
Rravnoteza snaga je za njih glupost jer ne priznaju ravnotežu, već samo jake i slabe i drzave teze da steknu više moći kako bi osigurali svoju dominaciju u međunarodnoj areni.
Ovaj pogled na realizam teži da velike sile vidi kao da se neprestano rotiraju, ali kao krajnji izvor moći u svetu. Moderni primeri velikih sila bili bi Kina, Rusija i SAD jer nijedna druga nacija ne poseduje toliku moć i uticaj.

Odbrambeni realizam iznosi ideju da međunarodni sistem, iako anarhičan, sledi ideju „ravnoteže snaga“ i da drzave nastoje da održe sopstveni integritet i opstanak u okviru postojećeg sistema i da ga maksimalno iskoriste.
Ideja „ravnoteže snaga“ igra ključnu ulogu kao i u 19. veku, od državnih aktera se očekuje da se prilagode anarhiji međunarodne politike promovisanjem politike umerenosti i odbrambene saradnje sa svojim susedima. To je način da se manjim nacijama da „reči“ u svetu suzbijanjem podsticaja za agresivnu i ekspanzionističku politiku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teorija sekuritizacije/Kopenhagenska škola studija bezbednosti

Trenutno moja omiljena skola, najjednostavnije receno ova skola se bavi narativom.

“Teorija sekuritizacije nam pokazuje da nacionalna sigurnosna politika nije prirodno data, već pažljivo određena od strane političara i donosilaca odluka. Prema teoriji sekuritizacije, politička pitanja se konstituišu kao ekstremna sigurnosna pitanja koja se hitno moraju rešavati kada ih označe kao ‘opasna’, ‘preteća’, ‘ugrožavajuća’, ‘alarmantna’ i slično ‘sekuritizujući akteri’ koji imaju društvenu i institucionalnu moć da pitanje ‘izvan politike’. Dakle, sigurnosna pitanja nisu jednostavno ‘tamo negde’, već ih sekuritizirajući akteri moraju artikulisati kao probleme. Na primer, nazivanje imigracije ‘pretnjom nacionalnoj sigurnosti’ pomera imigraciju sa niskog prioriteta političke brige na visoko prioritetno pitanje koje zahteva akciju, kao što je obezbeđivanje granica”.

Teoreticari ove skole su odredili pet sektora: ekonomski, društveni, vojni, politički i ekološki sektor. U svakom sektoru, određena pretnja se artikuliše kao pretnja referentnom objektu. Na primer, u društvenom sektoru, referentni objekat je identitet, dok su referentni objekti u ekološkom sektoru ekosistem i ugrožene vrste. Samo u vojnom sektoru referentni objekat ostaje država. Kroz ‘sektorsku’ perspektivu bezbednosti, shvatamo da egzistencijalne pretnje nisu objektivne, već se odnose na različite karakteristike svakog referentnog objekta. Ova tehnika takođe ističe kontekstualnu prirodu bezbednosti i pretnji. Napadi samoubilačkih bomba, na primer, izazivaju veći osećaj anksioznosti kod nekih ljudi danas nego kod drugih. Ipak, često čujemo da se samoubilački terorizam predstavlja kao ‘globalna’ pretnja. Sekuritizacija pokazuje da je netačno govoriti o pitanjima kao što je terorizam kao da se tiču svih ljudi podjednako širom sveta. Razgovarajući o referentnim objektima, možemo se zapitati: Bezbednost za koga? Bezbednost od čega? I bezbednost od strane koga?
Centralno za teoriju sekuritizacije je prikazivanje retoričke strukture donosilaca odluka prilikom oblikovanja pitanja i pokušaja da ubede publiku da pitanje izdignu iznad politike. To je ono što nazivamo govorom – ‘izgovaranjem reči, nešto se čini, kao klađenje, davanje obećanja, davanje imena brodu’ (Buzan, Wæver i de Vilde 1998, 26). Konceptualizacija sekuritizacije kao govornog čina je važna jer pokazuje da reči ne samo opisuju stvarnost, već je i konstituišu, što zauzvrat pokreće određene reakcije. U procesu opisivanja stvarnosti koju vidimo, takođe stupamo u interakciju sa tim svetom i izvodimo radnju koja će značajno doprineti drugačijem sagledavanju te stvarnosti.

Međunarodna politička ekonomija (eng International Political Economy skraceno IPE)

Škola međunarodnih odnosa poznata kao Međunarodna politička ekonomija (IPE) bavi se proučavanjem složenih interakcija između politike, ekonomije i različitih društvenih sistema na globalnom nivou. IPE istražuje kako se političke odluke, ekonomske politike i društveni ishodi međusobno utiču i oblikuju međunarodne odnose.

Evo nekoliko ključnih tema koje IPE pokriva:

Globalizacija i međunarodna trgovina: Analiza uticaja globalnih trgovinskih sporazuma i trgovinskih barijera na ravnotežu trgovine između država.
Međunarodne finansije i krize: Razmatranje uzroka i posledica finansijskih kriza, kao i uloge međunarodnih finansijskih institucija poput MMF-a i Svetske banke.
Režimi deviznih kurseva: Razumevanje efekata politika deviznih kurseva na međunarodnu trgovinu i finansijske tokove.
Odnosi između bogatijih i siromašnijih zemalja: Adresiranje ekonomskih dispariteta i izazova razvoja sa kojima se suočavaju manje razvijene zemlje.
Uloga multinacionalnih korporacija: Istraživanje uticaja multinacionalnih kompanija na lokalne ekonomije i globalne ekonomske politike.
Problemi hegemonije: Studiranje dominacije određenih zemalja u globalnom ekonomskom sistemu i njegovih implikacija za svetsku politiku.
Ekonomski razvoj i nejednakost: Fokusiranje na distribuciju bogatstva i strategije za promociju ekonomskog rasta i smanjenje siromaštva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozemo li rešavati složene probleme jednostavnim rešenjima?



Rešavanje složenih problema jednostavnim rešenjima je idealan scenario, ali to nije uvek moguće. Složeni problemi obično imaju više varijabli i potencijalnih ishoda, što ih čini izazovnim za rešavanje, tj slozeni (kompleksni) problemi nekad imaju jednostavna resenja ali resenja je uvek tesko pronaci. Međutim, postoje strategije koje mogu pomoći da se proces rešavanja problema pojednostavi:
Razbijanje Problema: Podela složenog problema na manje, jednostavnije delove može olakšati posao (npr rekurzija koja se koristi u programiranju- problem se deli na manje delove sve dok ne dodje do resenja, onda kljuc resenja primenimo na ostatak problema)

Preoblikovanje Problema/pogled iz drugacije perspektive: Pogled na problem iz različitih perspektiva ponekad može otkriti jednostavnija rešenja.
Korišćenje Analogija: Upoređivanje problema sa sličnom, ali jednostavnijom situacijom može pomoći u pronalaženju direktnog rešenja, ili jednostavno usporediti s nekom slicnom situacijom iz istorije i onda naci resenje
Primena Okamove Britve: Ovaj princip sugeriše da je najjednostavnije objašnjenje često ispravno, pa je vredno razmotriti najjednostavnija moguća rešenja prvo. Iako su jednostavna rešenja poželjna, moraju biti koliko je potrebno složena da bi efikasno adresirala problem. Važno je osigurati da jednostavno rešenje ne pojednostavi problem do tačke gde više nije efikasno ili da resenje problema ne donese vise stete nego koristi. Najbolje rešenje je ono koje je što je moguće jednostavnije, ali i dalje u potpunosti rešava problem.

Efektivnost: Da li rešenje rešava sve aspekte problema? Ako zanemaruje važne elemente, onda je nije dobro resenje
Efikasnost: Da li rešenje postiže željeni ishod bez nepotrebne složenosti? Ako uključuje prekomerne korake ili resurse, možda je previše složeno ili nedovoljno efikasno.
Skaliranje/Skalabilnost: Može li se rešenje primeniti na različite obime ili varijacije problema? Dobar odgovor treba da bude prilagodljiv.
Održivost: Da li će rešenje nastaviti da funkcioniše tokom vremena? Ako je kratkoročno rešenje koje ne uzima u obzir buduće implikacije, onda to nije pravo resenje.
Razumljivost: Da li je rešenje lako razumeti i primeniti? Ako je previše komplikovano za one koji treba da ga koriste, možda nije praktično.

U svakom slucaju, mozemo zakljuciti da pucati sačmaricom u prst da bi se resili kurjeg oka jednostavno nije dobro resenje, niti je za Rusku vojsku dobro resenje da lansira nuklearnu bombu da NATO dronovi ne bi leteli iznad Crnog mora- jednostavno resenje problema bi napravilo mnogo vise stete nego koristi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zakon velikih brojeva

Ovo je teorema iz oblasti statistike, i vrlo korista prilikom donosenja odluka i procena, a narocito predvidjanja buducih dogadjaja. Jedan od primera ove teorije:
Bacanje novčića
Verovatnoća da bačeni novčić pokaže pismo ili glavu je 50% tj ½. Što se više ponavlja ovaj eksperiment, to će biti verovatnije da će broj ishoda kada „padne glava“ (relativna verovatnoća ishoda „glava“), biti blizak vrednosti 50% tj ½.
Postoji i ukorenjeno pogrešno shvatanje zakona velikih brojeva. Ovaj zakon ne tvrdi da će oni ishodi koji se do sada nisu pojavljivali, od sada pojavljivati češće da bi uravnotežili raspodelu verovatnoća. To je česta greška igrača ruleta i lotoa. Tj jednostavno gledano novcic koji se baca "ne zna" da li je u prethodnim bacanjima bilo 10 puta "glava" pa sad treba da bude niz "pisama" medjutim sto je broj bacanja veci to ce rezultat biti izjednaceniji, sto je broj bacanja manji to je veca sansa da ce rezultati biti nejednaki. Mali uzorak će proizvesti neočekivane rezultate – na primer, države sa manjom populacijom imaju najekstremnije odnose za rak – i niske i visoke – ali to je samo još jedan rezultat slučajnosti i ne pruža nikakve važne uvide.
takodje cesto cemo naci da su skole s najboljim ili najgorim prosekom ocena uglavnom manje jer se u manjoj skoli mnogo lakse moze desiti slucajnost da ima nesto veci ili manji prosek dobrih ucenika (a samim tim i ocena), sto je broj ucenika veca to ce prosek ocena verovatno biti blizi proseku.

Ovo takodje znaci da ako jedna osoba ode u neki grad npr Moskvu njegovo svedocenje nije dovoljno da se sa sigurnoscu donesu neki zaključci ne samo zbog toga sto je svaka osoba subjektivna vec i zato sto broj prikupljenih podataka nije dovoljno velik da bi se mogla videti "veca slika".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Kako nikada ne pogrešiti"
kratki delovi iz knjige “How Not to Be Wrong: The Power of Mathematical Thinking” Jordan Ellenberg

Sve treba preispitati i proveriti (U sve treba sumnjati)

Postavljajte pitanja o svemu, ne samo u oblasti matematike, već i u životu. Postavite sebi dva pitanja:

Koje pretpostavke se prave?
Da li su te pretpostavke opravdane?
Ovo je posebno tačno za naučne i statistički zasnovane zaključke. Mnogi ljudi čuju statistiku na vestima i veruju u nju bez pitanja. Ali stručnjaci prave greške češće nego što bismo voleli da mislimo, zbog čega je postavljanje teških pitanja toliko važno.

Ljudska greška je takođe značajan problem. To je činjenica života da ljudi greše. Međutim, to nije razlog da se prema svima postupa kao da će pogrešiti. Kada nešto izgleda pogrešno, postavite pitanje. Tako ćete na kraju pronaći tačan odgovor.

Podaci mogu biti promenjeni i uređeni da odgovaraju osobi ili organizaciji koja ih koristi. Jezik takođe može biti obmanjujući, jer reči mogu insinuirati jednu ideju dok zanemaruju drugu.

Postavljajte pitanja o svemu što znate i istražujte kako biste doneli zaključke koji najviše imaju smisla. Bićete iznenađeni šta sve možete naučiti sami jednostavno pitajući, “Da li bi ovo moglo biti pogrešno?” To vam omogućava da donesete zaključke koji vas češće vode na pravi put.

Možda nikada nećete biti u pravu sve vreme, i gotovo sigurno ćete praviti greške. Ali postoji vrednost u tome da budete u krivu. Matematika nas može približiti stvarnim odgovorima koje tražimo.

-------------------------------------------------
Razmišljajte na nelinearan način/Ono sto ne vidimo je cesto vaznije od onoga sto vidimo (jos jedan primer predrasude preživljavanja/survivorship bias- videti prvu poruku na temi)

Tokom Drugog svetskog rata, američki avioni su se sa turneja u Evropi vraćali prekriveni rupama od metaka. Zanimljivo je da je trup aviona uvek imao više rupa od metaka nego motor.
Da bi bolje zaštitili avione, vojni savetnici su predložili da se trup ojača boljim oklopom. Jedan mladi matematičar je umesto toga predložio poboljšanje oklopa za motor.

Zašto? Sumnjao je da su oni avioni koji su pogođeni u motor zapravo oni koji se nisu vratili (ako su se avioni s mnogo rupa u trupu "preziveli" onda se takodje moze zakljuciti da rupe u trupu nisu toliko opasne koliko izgledaju). Ako bi motori bili ojačani boljim oklopom, više aviona bi moglo preživeti.

U ovoj situaciji postoji matematička pojava poznata kao pristrasnost preživljavanja. Pritrasnost preživljavanja je logička greška koncentrisanja na stvari koje su “preživele” neki proces. U ovom primeru, savetnici su pogrešno koncentrisali na stanje aviona koji su preživeli, zanemarujući one koji nisu.
----------
Javno mnjenje ne postoji i nije važno

Moć matematike nas može naučiti da javno mnjenje ne postoji, pa stoga nije ni bitno.

Da bismo to ilustrovali, razmotrimo forume u kojima je javno mnjenje najbitnije, na primer, izbore.

Izborna statistika može da demonstrira ideju da „nema odgovora“ na kontroverzan način.
„Ako ne postoji takva stvar kao što je javno mnjenje, šta će izabrani zvaničnik da radi? Najjednostavniji odgovor: kada nema koherentne poruke od ljudi, radi šta hoćeš. — Džordan Elenberg
Svi su različiti, tako da svako ima svoje mišljenje. Dakle, javno mnjenje ne može postojati. Naravno, možda postoje popularna mišljenja među grupama ljudi, ali uvek ima onih sa negativnim mišljenjima.

Štaviše, možemo da pogrešimo kada analiziramo statistiku. Nerazumevanje javnosti takođe može uticati na određene ishode. Ovo nam daje dodatni uvid u to kako javno mnjenje ne bi trebalo da bude važno, jer može proizaći iz netačnih informacija.
Naravno, svi znamo da to nije svet. Javno mnjenje će verovatno uvek uticati na politiku i druge oblasti.
-------------------------
Naučićete iz neuspeha

Učenje gotovo uvek dolazi od pravljenja grešaka. Kada razmislite o tome, to je bilo tačno od vaše prve lekcije.

Biti u pravu u vezi sa svime sve vreme je prijatna ideja. Ali povremeni neuspeh čini život mnogo vrednijim.

Da ste samo prolazili ispite i nikada se niste učili za njih, ne biste imali iskustva o vrednosti učenja. Kada bi došlo vreme za test za koji niste bili spremni, neuspeh bi brzo došao, izbacujući vas iz vašeg uzlaznog trenda sa razornim rezultatima.

Kada počnemo da učimo matematiku, garantovano je da ćemo na početku neuspeti. Kažu da se talenat rađa iz nastojanja interesa, i isto je i sa matematikom. Ali ključna reč ovde je "nastojanje".

Elenbergova iskrenost o neuspehu kao matematičaru uči nas da pametni ljudi često ne uspevaju. Međutim, oni teže ka uspehu i smišljaju nove i kreativne načine da reše svoj početni problem. To je znak njihove inteligencije.

Ako prihvatite neuspeh, osećaćete veće zadovoljstvo od uspeha nego da ste prošli svaki test u svom životu, bilo stvaran ili metaforičan. Takodje bih dodao da su neki istrazivaci dosli na isti zakljucak u vezi s uspesnim/bogatim itd- najuspesniji ljudi su ujedno i najneuspesniji, vecina uspesnih ljudi je imala niz uspeha, ali su svi imali osobinu upornosti i nastavili su da se bore dok nisu uspeli, a sami neuspesi su bili korisne jer su iz njih mnogo toga naucili.
-----------------------------------------------------------------
Ne koristite samo verovatnoću za procenu rizika

Često mislimo da su rizik i verovatnoća zamenljivi. Međutim, oni su više različiti nego što biste očekivali. Korišćenje verovatnoće za izračunavanje ishoda je korisno, ali korišćenje samo nje za procenu rizika bilo koje posebne odluke je nepromišljeno.

Problem nastaje jer rizik ne zavisi samo od verovatnoće. Fizičke okolnosti, slučajna sreća, pa čak i vrste ljudi koji su uključeni, sve doprinose ishodu.

Verovatnoća može biti vitalan alat za razne probleme, kako matematički, tako i u širem svetu. Ali korišćenje nje za procenu rizika bez razmatranja drugih faktora ostavlja vas otvorenim za greške. I za opasnost.

Koristite verovatnoću sa drugim faktorima koji su uključeni u određenu situaciju kako biste što preciznije procenili ishod.
---------------------------
Koristite logičko rezonovanje da biste došli do valjanih zaključaka

Razumevanje matematike nije samo o pamćenju formula. Radi se o korišćenju logike i razmišljanja da biste došli do zaključaka.

Ex falso quodlibet je latinska fraza koja znači “iz neistine, sve sledi.” To se odnosi na ideju da ako počnete sa lažnom premisom, možete dokazati bilo šta. Međutim, to je zabluda. Važno je početi sa istinitom premisom i koristiti logičko rezonovanje da biste došli do valjanog zaključka.

Teodor Ruzvelt je cenio važnost kritičkog i logičkog razmišljanja. Jednom je rekao: “Obrazovati osobu u umu, a ne u moralu, znači obrazovati pretnju društvu.” Ovaj citat ističe važnost ne samo poznavanja matematike, već i njene odgovorne i etičke upotrebe.

Knjiga se završava ohrabrujućom porukom. Da zaista volite matematiku znači koristiti je za dobro, i pristupiti joj sa duhom radoznalosti i posvećenošću razumu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: sasa76, Litostroton
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tehnofeudalizam (Šta je ubilo kapitalizam) Yannis Varoufakis
prevod clanka koji se bavi gore navedenom knjigom



Zakup nad profitom

Tradicionalni kapitalisti su ljudi koji mogu koristiti kapital - definisan kao "sve što se može koristiti za proizvodnju prodajnih dobara" (kao što su fabrike, mašine, sirovine, novac) - da prisile radnike i generišu prihod u obliku profita. Takvi kapitalisti očigledno i dalje cvetaju, ali Varufakis tvrdi da više ne pokreću ekonomiju na način na koji su to nekada činili.
"U ranom 19. veku", piše on,mnogi feudalni odnosi su ostali netaknuti, ali su kapitalistički odnosi počeli da dominiraju. Danas, kapitalistički odnosi ostaju netaknuti, ali tehnofeudalni odnosi su počeli da ih preuzimaju.

Tradicionalni kapitalisti, kako on predlaže, postali su "vazalni kapitalisti". Oni su podređeni i zavisni od nove vrste "gospodara" - velikih tehnoloških kompanija - koje generišu ogromno bogatstvo putem novih digitalnih platformi. Evoluirao je novi oblik algoritamskog kapitala - što Varufakis naziva "oblak kapital" - i on je zamenio "dva stuba kapitalizma: tržišta i profite".
Tržišta su "zamenjena digitalnim trgovačkim platformama koje izgledaju kao, ali nisu, tržišta". Trenutkom kada uđete na amazon.com "izlazite iz kapitalizma" i ulazite u nešto što podseća na "feudalni fejd": digitalni svet koji pripada jednom čoveku i njegovom algoritmu, koji određuje koje proizvode ćete videti, a koje nećete.

Ako ste prodavac, platforma će odrediti kako možete prodavati i kojim kupcima možete pristupiti. Uslovi pod kojima interagujete, delite informacije i trgujete su diktirani "algo" koji "radi za [Jeff Bezosovu] krajnju liniju".
Kapitalisti koji se oslanjaju na ovaj način prodaje dobijaju pristup digitalnom imanju od strane njegovih virtuelnih zemljoposednika, velikih tehnoloških kompanija. A ako "vazalni kapitalisti" ne poštuju zakone imanja, oni su izbačeni - uklonjeni iz Appleove App Store ili Googleovog indeksa pretrage - sa katastrofalnim posledicama za njihov posao.

Pristup "digitalnom fejdu" dolazi po ceni enormnih zakupa. Varufakis primećuje da, na primer, mnogi trećepartijski razvijači na Apple prodavnici plaćaju 30% "na sve svoje prihode", dok Amazon naplaćuje svojim prodavcima "35% prihoda". To, kako on tvrdi, je kao da srednjovekovni feudalni gospodar šalje šerifa da sakupi veliki deo proizvoda svojih kmetova jer on poseduje imanje i sve unutar njega.
Ovo nije izvlačenje profita kroz proizvodnju ili pružanje dobara i usluga, jer ove platforme nisu "usluga" u smislu u kojem se termin koristi u ekonomiji. Oni izvlače zakup u obliku ogromnih odbitaka koje uzimaju od kapitalista na svojim platformama.

Ovde "nema nezainteresovane nevidljive ruke tržišta". Velike tehnološke platforme su izuzete od slobodne tržišne konkurencije. Njihovi vlasnici - "oblakalisti" - povećavaju svoje bogatstvo i moć vrtoglavom brzinom sa svakim klikom, iskorišćavajući novi oblik rentijerskog traženja omogućenog novim algoritamski strukturiranim digitalnim platformama. Parazitski na kapitalističkoj proizvodnji, sada je dominiraju.
Oblak kmetovi

Ali dogodilo se nešto još transformativnije, tvrdi Varufakis.

Iako većina nas redovno interaguje sa kapitalistima i zarađuje plate preko našeg rada, sada, prvi put u istoriji, svi mi doprinosimo "bogatstvu i moći nove vladajuće klase" kroz naš "neplaćeni rad".

Svaki put kada koristimo naše uređaje povezane sa oblakom - pametne telefone, laptopove, Alexu, Google Assistant, Siri - obnavljamo kapital velikih tehnoloških oblakalista. To zauzvrat povećava njihovu sposobnost da generišu još više bogatstva. Kako? Treniramo njihove algoritme, koji treniraju nas, da treniramo njih, i tako dalje, u povratnoj petlji čiji je cilj oblikovanje naših želja i ponašanja. Oni "prodaju stvari nama dok prodaju našu pažnju drugima".

Ova interakcija, insistira Varufakis, ne odvija se kao bilo kakva tržišna razmena, kao što su plate koje kapitalista plaća grupi radnika. U ovoj interakciji, svi smo mi visokotehnološki "oblak kmetovi".
Janis Varufakis nakon ostavke na mesto ministra finansija, Atina, 6. jul 2015. Petros Karadjias/AAP

Novi oglašivači posleratnog sveta, prikazani u seriji Mad Men (Janis je očigledno fan), mislili su da je televizija neverovatna zbog svoje moći da dostavi publiku oglašivačima. Mogli su da inoviraju "privlačenje pažnje" načine "proizvodnje" potrošačkih želja - i to je bilo dostavljeno besplatno u etar!

Ali, Varufakis naglašava, oglašivači prošlog veka nikada nisu mogli zamisliti razvoj nečega poput Amazonove Alexe: digitalne mreže koja uči "brzinom munje", preko unosa miliona ljudi, kako da nas trenira. Oblikuje naše želje i ponašanja u procesu stalnog pojačavanja. Naše iskustvo i stvarnost su sve više algoritamski kustosirani. I zbog neverovatne jednostavnosti i korisnosti, informacije su sve slobodno date.

Dakle, "oblak kapital" koji stalno generišemo za njih povećava njihovu sposobnost da generišu još više bogatstva, i time povećava njihovu moć - nešto što smo tek počeli da shvatamo. Približno 80% prihoda tradicionalnih kapitalističkih konglomerata ide na plate i zarade, prema Varufakisu, dok radnici velikih tehnoloških kompanija, za razliku od toga, prikupljaju "manje od 1% prihoda svojih firmi".
Kvantitativno popuštanje

Kako se dogodio ovaj distopijski obrt a da mi stvarno nismo primetili promenu? Priča Varufakisa je detaljna, ali on naglašava dva glavna pokretača.

Prvo, "internet zajednica" Web 1.0 transformisala se u Web 2.0, privatizovan od strane američkih i kineskih velikih tehnoloških kompanija.

Drugo, ogromne sume novca centralnih banaka koje su trebale da ponovo pokrenu naše ekonomije nakon Globalne finansijske krize (GFC-eng. global financial crisis) iz 2008. godine - proces poznat kao "kvantitativno popuštanje" - bile su pozajmljene velikom biznisu. U kombinaciji sa "štedljivom" ekonomijom za mnoge, to je "ubilo investicije" i dovelo do onoga što Varufakis naziva "pozlaćenom stagnacijom".

Mnogo novca centralnih banaka, posebno nakon još jedne runde kvantitativnog popuštanja tokom COVID pandemije, našlo je put do velikih tehnoloških kompanija. Njihove akcije su skočile na astronomske nivoe.

"Svet novca" je odvojen od "stvarne ekonomije" u kojoj većina nas živi i radi. U okruženju gde je profit postao "opcion", kompanije velike tehnologije koje posluju sa gubitkom, vođene od strane "intrepidnih i talentovanih preduzetnika", izabrale su da izgrade svoj oblak kapital.

Tako su, pored tržišta koja su postepeno zamenjena digitalnim platformama, novac centralnih banaka zamenio privatne profite kao gorivo koje "pali motor globalne ekonomije". Namenjeno od strane centralnih bankara G7 i njihovih predsednika i premijera da "spase kapitalizam", nenamerno je pomoglo finansiranje pojave novog oblika kapitala (oblak kapital) i "nove vladajuće klase".
'Svet finansija', tvrdi Janis Varufakis, odvojio se od 'stvarne ekonomije'
GFC: prekretnica

Zašto je GFC bio tako ključna tačka? Varufakis ima mnogo toga da kaže. Evo kratkog pregleda. (Strpite se sa mnom!)

Ključne promene su se dogodile u našim ekonomijama od kako su velike korporacije u industriji i bankarstvu, koje su postajale sve veće tokom 20. veka, na kraju postale globalne.

Međunarodni finansijski sistem Bretton Woods - dizajniran da spreči "pohlepu koja je dovela do nesmotrenosti" koja je dovela do kraha 1929. godine, Velike depresije i svetskog rata - je ukinut 1971. godine. Od 1970-ih, ekonomije su postepeno deregulisane i politike slobodnog tržišta su sve entuzijastičnije praktikovane, što je dovelo do nove "finansijalizovane" verzije kapitalizma.

To je bilo olakšano potiskivanjem plata radnika i moći pregovaranja. Slabljena država je postepeno bila zarobljena od strane lobista za interese velikog biznisa. A hegemonija američkog dolara u globalnom sistemu dovela je do "cunamija" dolara koji se vraćaju u američka tržišta iz Evrope, Japana, a kasnije i Kine, "[obogaćujući] američku vladajuću klasu, uprkos njenom [velikom trgovinskom] deficitu".

Do novog milenijuma, to je dovelo do orgije spekulacija i, do 2007. godine, finansijeri, koristeći "kompjuterski generisanu kompleksnost" da zamagle "gargantuanske rizike", su "postavili opklade vredne deset puta više od ukupnog prihoda čovečanstva".

Nova verzija kapitalizma je propadala. Ali je narasla do takvih razmera i na tako složen, integrisan "globalizovan" način da su banke i osiguravajuće kompanije bile "prevelike da bi propale". Njihov kolaps u 2008. godini bi oborio američki bankarski sistem, i ostatak sveta sa njim. Njihova oholost je tako "nagrađena masivnim državnim spasavanjima".

Ono što se moglo dogoditi, kao u Švedskoj 1990-ih, bilo je da se "izbace" bankari, nacionalizuju banke, postave novi direktori i, godinama kasnije, prodaju ih novim vlasnicima - čime se spasavaju banke, ali ne i bankari.

Umesto toga, bankari, kojima su dodeljeni veliki paketi pomoći, nisu usmerili novac tamo gde je bio najpotrebniji. Ni kažnjeni ni ukoreni, poslali su ga direktno na Wall Street. I tamo je ostao. Kombinovano sa profitima poslatim na Wall Street iz ostatka sveta, na kraju je izazvalo "sveopšti rast" koji je trajao više od decenije.

To je na kraju pomoglo da se podstakne razvoj oblak kapitala koji je pretekao kapitalizam. I svaki put kada koristimo naše uređaje, doprinosimo njegovoj vrednosti. Što više trgujemo preko platformi, dalje se udaljavamo od ekonomskog sistema koji je primarno vođen tržištima i profitima, i moć se koncentriše "u rukama još manjeg broja pojedinaca" - "male grupe multimilijardera koji uglavnom žive u Kaliforniji ili Šangaju".

Tehnološki vođena ekonomska revolucija

Varufakis sugeriše da njegova teorija pomaže da bolje razumemo ekstremne nejednakosti u bogatstvu, "atrofirane demokratije" i "otrovnu politiku" Zapada, geopolitiku (on tumači Sjedinjene Države i Kinu kao dva suparnička "super oblak feuda"), zastoj u revoluciji zelene energije, i još mnogo toga.

Za Varufakisa, mi ne živimo samo kroz tehnološku revoluciju, već kroz tehnološki vođenu ekonomsku revoluciju. On nas izaziva da se suočimo sa onim što se dogodilo našim ekonomijama - i našim društvima - u eri Velike Tehnologije i Velikih Finansija.

Prve decenije 21. veka su donele izazove sa kojima se još uvek borimo da se izborimo. Jedno je sigurno - nemamo nade da poboljšamo stvari bez pravilnog razumevanja naše situacije.

Ova knjiga je dobrodošao doprinos tom zadatku. Tehnofeudalno doba, kako Varufakis tvrdi, nije neizbežno. Uprkos teškoćama sa kojima se suočavamo, imamo moć da odbacimo "tehno distopiju" i strukturiramo naše institucije na načine koji značajnije utelovljuju slobodu i demokratiju.

Prema kraju "Tehnofeudalizma", Varufakis iznosi neke predloge, izvučene iz njegove ranije knjige "Drugi Sada" (2020), kako da se pozabavimo ovim problemima. To uključuje okončanje lažnog modela "besplatne usluge" oblakalista i zamenu istog sa univerzalnim mikro-platnim modelom, ustanovljavanje Zakona o digitalnim pravima, i korišćenje digitalne tehnologije za "demokratizaciju kompanija" (sa odlukama koje kolektivno donose "zaposleni-akcionari").

Varufakis takođe predlaže da se "demokratizuje novac". Ovaj plan bi uključivao centralne banke koje izdaju digitalne novčanike, univerzalni osnovni dohodak, rekonfigurisanje "knjige centralne banke" u pravcu "zajedničkog sistema plaćanja i štednje", i ukidanje trenutne sposobnosti privatnih banaka da "kreiraju novac".
Predlozi su prilično radikalni, ali mislim da bi Varufakis rekao da su oni radikalni koliko i vremena zahtevaju da budu.

https://theconversation.com/is-capitalism-dead-yan.....-it-213992